Gledam za sobom - samo praznina,
a hteo sam da budem veliki...
neki od nas se prosto samo rode
i odmah postanu {efovi
i onda gazi druge, ne `ali
kosi ih srpom, udri ~eki}em
bilo kako do svog sebi~nog cilja
a cilj opravdava sredstvo.
Da li je pretnja ili molitva
stisnutih ruku no}u u zid kada udaram?
Da li je fla{a puna o~aja
ne{to vi{e od strane lak{eg otpora?
Da li je zlo~in ako po`elim
da u paklu gore mo`da neki od vas tu?
Da li je prestup to {to pljujem
na slavu va{u sumnjivu?
Gledam za sobom - besana no}
}orave bake s pravdom vi{e za sad ne igram
do tada hrabri tatin sine
za`eli i ono {to ti ne treba!

Nekad je ve~e jako dosadno
pa krenem da preturam po uspomenama
Nekad je soba hladna pa se stisnem uz sebe
i slike pro{losti pro|u kroz mene:
Sre}ni ljudi na {irokim ulicama
grle se, svi smo bra}a ro|ena.
Vesti su sada pune krvavih inserata
zemljom vlada neki virus bezumlja.
Ja di`em dva prsta da protestvujem,
ovo nije u redu, ne stvarno nije fer!
i psujem boga jer njega krivim za sve.
Jer sru{io e na{e de~a~ke sne,
u glavama sagradio bobme atomske,
a mi smo samo hteli da sve bude O.K.
Drhtava ruka na hladnom obara~u,
meci komadaju nevino telo
- to svoje svoje bolesne misli i sulude ideje
ludak odozgo sprovodi u delo,
Produ`im dalje stazom se}anja,
opet se setim boljih dana i tako u krug...
Hej ti, de~ko sa druge strane reke,
do|i mi do mosta i budi mi drug!

Sada sam ostao sam,
nikoga nema tu kraj mene
mo`da je to ipak sada najbolje...
a dali `elim to? to me boli jako
ali shvatam da imam samo se}anje.
Vodite me odavde,
jer ovde je ~ovek potpuno sam,
nema ko da mu ulep{a dan
i nema, nema nikoga
Nema nikoga!
Dozivam tako ja
svakoga dana ja~e
ima li za mene jo{ vremena?
ma dozivam, dozivam
i bojim se jer sam sam,
Moja {ansa je opet, opet nestala

Upla{en i sam lutam ulicama
bojim se dodira nekih ~udnih oblika
Ka`u da se zovu ljudi
ka`u da jo{ nije kraj
ka`u da nisu ludi
ka`u da lud sam ja?
Ovaj grad nije moj
Ovaj grad nije tvoj
Upla{en i sam lutam ulicama
bojim se dodira nekih ~udnih lutaka
Lutke ka`u da se zovu ljudi
lutke ka`u da jo{ nije kraj
lutke ka`u da nisu lude
lutke ka`u lud sam ja?
Ovaj grad nije moj
Ovaj grad nije tvoj

Ja sam mrtav, ti si `iv.
Ti si prav, ja sam kriv.
Ti si java, ja sam san.
Ja sam no}, a ti si dan.
Ti sad tr~i{, ja sad stojim.
Ti si hrabar, a ja se bojim.
Ti sad pri~a{, ja sad }utim.
Ti sad ima{, a ja se gubim.
Ja sam umoran, bolestan, proklet sam!
Ja sam ru`an, ti si lep.
Ti sad vidi{, a ja sam slep.
Ti si gu`va, ja sam sam,
Ja sam slab, a ti si jak.
Ne mogu da na|em sebe,
nemam gde da pobegnem,
ne mogu da vidim sebe,
nemogu da...

Dobrodo{li u berzu bez granica,
za {aku para ovde mo`ete kupiti ba{ sve:
ljubav svoga sina ili novo radno mesto,
ugled u dru{tvu, centar pa`nje i najlep{e devojke.
Prodajemo smisao za humor na metar,
imamo odli~ne diplome za svih 8 razreda,
lekarska uverenja za put u penziju,
kartu do neba za jednu ili vi{e osoba...
Ti zna{ da znam, ja znam da zna{
da mo} novca nema granice.
Ali razmisli, daj razmisli
za koliko ce{ prodati me!
Dobrodo{li u b erzu bez granica,
za {aku para ovde mo`ete prodati ba{ sve,
svoju bebu, ko je jebe {to je iznenada do{la,
staru va`nu tajnu vrednu svoga obraza.
Prijatelja vrednog?!
Svoj ponos, svoju ~ast?!
Tu|e poverenje?!
Ma ba{ me briga prodajem!!!

Vreme samo}e, vreme patnje, dugi sati o~aja.
Ve} danima ja slu{am pri~u kako `eli{ biti sam
Digni glavu, shvati `ivot je ponekad 
kao ru`an san
iza|i, ulica je {iroka prole}ni je dan!
I tr~a}e{ ka suncu,
pru`a}e{ ruke da ga dohvati{
sam u igri protiv nevolja
{to gaze malog ~oveka
`muri{ jer o~i su ti odavno navikle na mrak
daj da bar samo jednom oseti{
da i ti mo`e{ biti jak!
Vreme pla~a, vreme bola, dugi sati }utanja,
ve} danima te gledam kako u uglu sedi{ sam,
Kad }e{ ve} jednom prestati da se samosa`avalja{?
Ako `eli{ ne{to u `ivotu mora}e{ od 
sebe sve da da{!

Po~eti ponovo, sad sam na dnu
bio sam sre}an, ne tako davno
imati sve {to `eli{, mo`da
Suvi{e lepo da bude stvarno.
Sumorne misli, olovno te{ke,
 

Otvorim pune staka o~i
i istina probije na povr{inu,
razbije la`i da je sve u redu
obuzdavam vrisak dane probije ti{inu...
jer daleko odavde jo{ neko ne spava
~uvar sam tog srca {to za mene udara
Spavaj, jedina...
Spavaj... bar ti!
i znaj da treba{ mi vi{e nego ikad
ne, ne, ne ~ini mi se, volim te!
Ova godina sad i vi{e nikad
uskoro vra}am se, ~ekaj me!
Uronim u sebe, duboko do dna
suze udare na o~i a i nije me stid
ciklon bezna|a umre vijuge rase~e
i sputao bih ruke da se razbiju o zid...
ali ne boli prva krv iz njih
kroz brda ti {aljem poruku,
- ne smem biti tih!
SPAVAJ

Kad ti problem te`ak kao uvreda
sedne na grudi i zabrani san
to mora da je neka krupna stvar
i boji{ se da istinu ne otkrije dan.
Bi}e ti lak{e da se nekom poveri{,
zvoni{ na vrata prijatelju svom,
da ~uva tajnu niko nezna tako daobro kao on
- ve} }e sutra ceo grad znati za tvoj blam...
Kad ti problem te`ak kao uvreda
sedne na grudi i zabrani san
to mora da je neka krupna stvar
i }uti{ da istinu ne otkrije dan.
Bilo bi ti lak{e da ne nekom poveri{,
nekom ko }e tajnu da sa~uva
- nisi lud da prijatelju ispri~a{
ve} bi sutra ceo grad znao za tvoj blam...
Ne postoji {amar da osveti,
a ni gumica da izbri{e tvoju gre{ku.
U ovom svetu, koji ni{ta drugo i ne radi 
osim {to tra`i ra~un da ti napakosti, 
ti si tra`io tubu za ~uvanje tajni
...sad psuj svoju naivnost!