[tekst je preuzet sa www.Rastko.org.yu]
I izici ce mnogi lazni proroci i prevarice mnoge (Mt. 24,11).
Jer
ce se pojaviti lazni hristosi i lazni proroci,
i pokazace znake velike i cudesa da bi prevarili,
ako bude moguce, i izabrane (Mt. 24,24).
Ljubljeni,
ne verujte svakome duhu, nego ispitujte
duhove jesu li od Boga; jer su mnogi lazni
proroci izisli u svet (Jn. 4,1).
Nad svakodnevicom ljudskih zivota spustila se gusta magla. Magla neznanja i nepoznavanja pravih vrednosti. Izgubljena stada, prepustena sama sebi, skoro slepo tumaraju po njoj. Pravih pastira je jako malo, a u svakom grmu i na svakoj raskrsnici vrebaju prerusene grabljivice u odeci pastira. Malo je onih koji svojim trazenjem nalaze pravi put koji u zivot vodi, a mnogo vise onih sto u zamkama prividne duhovnosti srljaju stranputicama. Prezasiceni opstom beznadeznoscu materijalne stvarnosti, svoju duhovnu glad utoljavaju onim sto im servira obezbozeno drustvo, gde je covek zaista sveden na meru stvari koje ga okruzuju, i gde se ocituje teska moralna kriza, gubitak same porodice i njenog znacaja (i kao institucije i kao faktora vaspitanja), gubitak drustvenog vaspitanja, bezosecajnost, narocito prema okolini, nesposobnost podnosenja odgovornosti i nesposobnost razlikovanja opstih pozitivnih i negativnih vrednosti u sebi i svom okruzenju. Sloboda Bogom dana coveku usmerava se ka bogootpadnistvu, a time i ka unistenju i osiromasenju covekovog bica, dok se utisnuta stvaralacka sposobnost odvodi ka stvaranju dela bez trajnije vrednosti i skoro bez ikakvog duhovnog sadrzaja u sebi.
Dva su osnovna razloga ovakvog stanja: opste neznanje o istinskim vrednostima kojima covek treba da tezi, i sistematsko “proganjanje” Boga iz zivota coveka. Sustinski gledano, ovo prati ljude kroz citavu istoriju postojanja ljudskog roda, i rezultira razlicitim oblicima sujeverja, izopacavanjem svesti o Bogu Jednom i Licnosnom, zatim projekcijom Boga ili bogova po meri covekove psihe i prirodnog i drustvenog okruzenja, magijskim odnosom prema stvarnosti, kao i otvorenim bogootpadnistvom i ateizmom. A iza svega stoji lukavo nastojanje Satanino da coveka odvoji i okrene protiv Boga, nastojanje “covekoubice od iskoni”, vestog iskusavaca ljudske slobodne volje i vestog zloupotrebljivaca ljudskih slabosti. Sve ovo, naravno, pod vidom svakodnevnih ili skoro svakodnevnih ovozemaljskih problema, iza kojih se tesko naslucuju postavljene zamke, i vrlo cesto cak i nesvesno postajemo robovi greha i Satane.
Nije zato previse cudno, ali je jako zabrinjavajuce (da ne kazem alarmantno) kakvim nas sve sredstvima danas zavode se puta Istine, cime nas sve bombarduju ne bi li ostetili onu klicu religioznosti koja lezi duboko usadena u nama kao bicima od Boga stvorenim. Na prvom mestu, najveci broj dece jos u ranom detinjstvu dobija nepotpune ili neispravne informacije o Bogu i religiji, tako da njihova prirodna religiozna znatizelja ostaje uskracena za vazna obavestenja koja mogu da odigraju i te kako znacajnu ulogu u razvoju i formiranju buduce licnosti. Zatim, skolsko vaspitanje ne nudi nista znacajno na tom polju, naprotiv; veronauka je prognana iz skola, a nastavnici (vecim delom) religiozno neobrazovani ne samo da ne upucuju decu da na pravi nacin zadovoljavaju svoje religiozne potrebe, vec ih direktno obmanjuju nepotvrdenim ateistickim hipotezama (pod velom naucnih cinjenica) koje su vazile kao opsteobavezne jos u vreme njihovog skolovanja. Ovo se, uglavnom, proteze kroz citav dalji sistem skolstva, samo sto se propaganda pomera sa prirodnih nauka na teoretisanje filozofije i drustvenih nauka[1]. Vidimo, dakle, da porodica nedovoljno, a skola skoro uopste ne usmerava mlade ljude na Crkvu i crkveni zivot. Samo drustvo to cini jos manje. Duboka moralna kriza, odsustvo elementarne kulture iz zivota velikog broja gradana, nedostatak drustvene i politicke svesti, drustvo kao popriste prljavih politickih sukoba i razmirica, mediji koji izjednacavaju veru drzavotvornog naroda sa raznoraznim sektama koje rade na stetu iste, a time i na stetu samog naroda, umesto vere u prognanog Boga vera u idole – novac, moc, nacionalne kvazi-junake, politicare, folk zvezde, vracare, gatare, astrologe, razne “duhovne” pokrete, i dr. – samo su deo zivotnog albuma koji nam se nudi i namece kao neophodan za ocuvanje “identiteta naseg nacionalnog bica”. Posebnu ulogu igraju stampa i radio, gde postoji cenzura samo politickih informacija i informacija iz oblasti delovanja Crkve, dok se siroki medijum zasipa mnogim neukusom, vulgarnoscu, neproverenim vestima i svesno smisljenim lazima, gde se blati sve i svasta, a narocito, opet, ono sto bi trebalo da nam je najsvetije – nasa pravoslavna vera. Vrhunac svega je televizija, gde se izgubio ukus i za reklame, i za filmove, obrazovne i informativne emisije, a narocito je u poslednje vreme postalo popularno da se na kanalima i drzavne i privatnih televizija posvecuju specijalne emisije klasicnim obmanjivacima lakovernog naroda – dusepogubiteljnim vracarima, gatarima, osobama koje se bave raznim vidovima magije, i astrolozima. Ovo je cesto sa vidljivom politickom podlogom, ali, sto je najstrasnije, sve je vise i vise zaklanjanja iza Crkve i Pravoslavlja, tako da smo dobili “pravoslavne” vracare, “pravoslavne” gatare, “pravoslavne” astrologe, cemu nas “pravoslavni” narod i te kako naseda, iako je sve ovo u direktnoj suprotnosti sa ucenjem Crkve, na cemu cemo se dalje i zadrzati.
U toku svog postojanja covek je razvio dve vrste odnosa prema nevidljivom: misticki i magijski. Mistika je zajednica sa bogom, a magija zajednica sa prirodom.[2] Obicno se desava da ljudi poistovecuju ova dva odnosa, sto je neispravno. Magija se zasniva na verovanju u postojanje natprirodnih sila na koje covek moze uticati kako bi pomocu njih izveo odredene zeljene promene koje prirodnim sredstvima ne moze ostvariti.[3] Magijski postupak je postupak prinudivanja; tu ne postoje ni moralni obziri, ni postovanje tude slobodne volje, trazi se samo korist u ovom svetu ma i po cenu nanosenja najvece stete drugima. Dok se u religiji priznaje zavisnost od nekog viseg bica, dotle se u magiji zapoveda odredenim silama; covek se ne oseca ni kao sin ni kao sluga Boziji, vec kao suvereni, makar i uobrazeni gospodar sveta. Magija ne priznaje da postoji Bog koji upravlja svetom; ona se zasniva na verovanju u postojanje nepoznatih, nevidljivih, okultnih sila, bez neke licne svesti, ali ako se tim silama i pripisuje svest, onda su to demoni koje madionicar svojom tajnom vestinom izaziva da cine njegovu volju.[4]
Najcesca podela magije je podela na belu magiju, kojom se tezi ostvarenju nekog povoljnog, pozitivnog efekta (npr. necijeg ozdravljenja, uspesnog lova, i dr.), i na crnu magiju, kojom se tezi naneti neko zlo (uroci, caranje, cini). Medutim, ovo je samo formalna podela, jer je sustina u mnogo cemu ista.
Postoje izvesni oblici religije u kojima se magija legalno koristi, kao sto su fetisizam, taoizam, samanizam, i dr. Medutim, magija je uspela da pusti korene kod pojedinih ljudi cak i u onim religijama koje su izricito protivne koriscenju magije, tako da ima sledbenike, na zalost, i u hriscanstvu, kako u istocno-pravoslavnom, tako i u zapadnom, rimokatolickom (dokazi protiv upotrebe magije bice izlozeni pri kraju rada). I sami smo cesto u prilici da vidimo ili cujemo da postoje izvesne osobe koje pale svece naopako, vezuju krpice po granama drveca u blizini neke crkve, nose razne amajlije protiv uroka, male potkovice za srecu, i mnogo sta drugo. Sve ovo nema nikakve veze sa Pravoslavljem. Zapadni okultizam (ciji je uticaj sve prisutniji na nasim prostorima) prepun je magijskih elemenata, pocevsi od spiritizma, preko teosofije i antroposofije, sve do tzv. “crnih misa” koje su sastavni deo bogohulnih ceremonijala satanistickih sekti. Mnogi od ovih pravaca pokusavaju da se zaklone iza hriscanstva, da se “provuku” pod imenom hriscanskih nacela, obreda ili tradicije, dok su neki drugi, recimo “satanisti”, otvoreno okrenuti protiv hriscanskog Boga, ne krijuci pri tom da direktno sluze Satani. Njihovi skupovi su krajnje bogohulni, puni jezivosti, nastranosti, bluda, prizivanja Satane, cesto uz koriscenje krvi zrtvovane zivotinje, a bivalo je i ljudskih zrtava. Magija je siroko zastupljena. Ovako zalutali ljudi su obavezani odredenim strogim “moralnim” kodeksom, tako da nije mali broj izvrsenih samoubistava, pa i ubistava (u ime Sataninog carstva), a pojedini labilni clanovi cesto bivaju instrument za radenje "prljavih poslova”[5] odredenih politickih mocnika. Dakle, sve nasuprot Bozijim zapovestima, nasuprot redu, poretku i miru medu ljudima u svetu, uz izdasnu pomoc demonskih sila.
Koreni magije zadiru duboko u nasu proslost; mnogi naucnici smatraju da je cak i preistorijski covek znao za magiju. Njena pojava moze se vezati za naruseni prirodni odnos u praroditeljskom grehu izmedu coveka i prirode sa jedne, i Boga sa druge strane. Naime, Bog je stvorio coveka po svome oblicju kao licno, svesno i slobodno bice, sa izrazenom stvaralackom sposobnoscu. Prvi covek, Adam, imao je opstenje i zajednicu sa Bogom, i trebalo je da slobodno i u ljubavi dostigne svoje puno sjedinjenje sa Bogom, a ostvari punocu svoga bica za koju je naznacen, da ostvari svoje obozenje. Upravo je obozenje coveka cilj celokupne bozanske tvorevine. Sam po sebi covek, mimo Boga, kao stvoreno bice i time deo celokupne bozanske tvorevine, nije bio u stanju da ovo ostvari. Medutim davo, taj “covekoubica od iskoni”, predlaze coveku sasvim suprotni i za ovog kao licno i slobodno bice jedan razrusilacki put sticanja onoga sto coveku inace nije bilo nemoguce i neostvarljivo – da bude kao Bog. Dakle, davo je savetovao ljudima obozenje bez Boga, da se mimo Boga postane Bog, i to na koji nacin: upravo jedenjem ploda sa zabranjenog drveta poznanja dobra i zla. Kao da se ubiranjem i jedenjem nekog ploda sa bilo kog i kakvog drveta covek moze izjednaciti “sa Bogom vecno Zivim i Istinitim! Zar to nije magijski nacin koji je davo coveku predlozio, nacin automatskog, madijskog ‘postajanja Bogom’, tj. nacin lazni i prevarni, obmanjivacki i ubilacki, nacin bezlicni i obezlicujuci, i samim tim necovecni, anticovecni i antibozni cin?”.[6]
Od zloupotrebe slobodne volje i narusavanja prvobitnog odnosa sa Bogom, tj. od “izgnanja iz raja”, covek i dalje u sebi nosi lik svoga Tvorca, i dalje ga Stvoritelj poziva da razbije okove svoje greholjubivosti i da se slobodnom odlukom i iz ljubavi vrati zajednici sa Njim; medutim covek, voden svojom greholjubivom prirodom i lukavstvom Sataninim, u nemogucnosti da se odrekne ili da pobegne od Boga, sve vise je zamagljivao Boziji lik u sebi, kao i sam pojam Boga, pa ga je prekrojavao i uoblicavao prema svom ukusu i fantaziji. Tako je neko nalazio Boga u svetlim nebeskim telima, neko u biljkama, zivotinjama, kamenju, a neko u svojoj divljoj fantaziji koja ga je vodila najkrvolocnijim ceremonijama.
“Davolov predlog bio je put i metod svake lazne religije i magije, i taj metod se kasnije ponavljao i ponavlja kroz mnoge pseudoreligije, kroz razne magijske, mehanicke, nasilne pokusaje ‘usrecenja’ coveka i covecanstva, sto je uvek idolopoklonstvo i idolosluzenje. Umesto Zivog i Istinitog Covekoljubivog Boga, davo je coveku u Raju predlozio mrtvog idola, svejedno da li je taj idol sam davo, ili covek kao sopstveni samoidol".[7]
Sa pojavom magije u ljudskom drustvu formira se odredena grupa ljudi koja smatra da je obdarena da stupa u vezu sa natprirodnim silama, da utice na njih ili da predvida sta ce se dogoditi, odnosno da pogodi sta se nekome nekada i negde vec desilo. Vracari su, najjednostavnije receno, ljudi koji se bave vradzbinama, odnosno razlicitim vrstama magije. Postoje u vecem broju kod primitivnih plemena i naroda na nizem stepenu razvoja (to su tzv. vracevi, koji vrse ulogu zreca, gatara i lekara u odredenom plemenu), a u nesto manjem broju i u razvijenijim drustvima (vracari i vracare). Nije redak slucaj ni kod nas da se, recimo, bolesna deca, umesto kod lekara, odvode kod vracara da im ove nesto “baju protiv uroka”, da se skidaju navodno vec bacene cini, da im spreme raznorazne meleme, daju savete i sl. (= nadrilekarstvo). Brizni i uplaseni roditelji, naravno, “spasioce” njihovog deteta uvek novcano nagraduju, mada su i te kako cesti slucajevi da se zdravstveno stanje pogorsa, za sta se redovno iznade drugi krivac. Za iste stvari odlaze kod vracara i odrasli, ali i zato da se na nekog bace kletve ili da se nanese drugom kakvo zlo, sto izravno spada u podrucje tzv. crne magije. Ima i takvih vracara koji (ili: koje) savetuju ljudima da obidu crkve i manastire, cesto i vise njih u odredenom danu na prilicnoj medusobnoj udaljenosti, da bi tako resili neki licni problem. Kao da su crkve odredene tacke na mapi koje treba obici za samo jedan dan da bi se problem uspesno resio, poput neke sportske discipline. Dakle, zaboravlja se da je crkva dom molitve i obitavaliste Duha Svetog, pa joj se daje uloga nekog elementa u magijskoj radnji. Ocigledno je da iza ovakvih ljudi ne stoji Bog, nego demonske sile.
Sa ovim vracarima i vracarama nemaju apsolutno nikakve veze sv. bezsrebrenici Kozma i Damjan, u narodu poznati kao sv. Vracevi, koji su bili lekari revnosni u hriscanskoj veri, i koji za ucinjene usluge bolesnicima nisu trazili ili primali bilo kakvu nagradu; narod ih naziva sv. Vracevi (= sv. Lekari) zato sto imenica “vrac” na crkvenoslovenskom i ruskom jeziku upravo i znaci: lekar.
Gatare (gataoci) su osobe koje “pogadaju” sta se nekome u proslosti desilo ili sta ce se u buducnosti desiti, a cesto “otkrivaju” i karakter odredene licnosti. Pri tom koriste odgovarajuca pomocna sredstva – nekada su se sluzili kostima ubijene ili zrtvovane zivotinje, predmetom koji pripada nekoj osobi, kristalnim kuglama, zvezdama (astrolozi), rasporedom crta na dlanu ruke (hiromantija), kartama, i tome slicno; u novije vreme siroko je rasprostranjeno tzv. “gledanje u solju”, kao i mnoge od vec pomenutih metoda. Doduse, pojedini gatari se ne sluze pomocnim sredstvima, vec na osnovu razgovora licem u lice, telefonskog razgovora ili napisanog pisma vrse svoja “pogadanja”. Odmah treba reci da su i ovde u pitanju obmane, slicne ili istovetne onim magijskim, dakle – “Davoljih ruku delo”.
Iz ove grupe treba izdvojiti oblast parapsihologije, koja je jos uvek nedovoljno naucno ispitana, a osobe koje poseduju stvarne parapsihicke sposobnosti su tako malobrojne u odnosu na samozvane vidovnjake, da to jos vise otezava njihovo razlikovanje i proucavanje.
Biblijski proroci bili su od Boga izabrani ljudi koji su svom narodu objavljivali Boziju volju, kao i ono sta ce ih snaci u buducnosti, ili sta ih moze snaci ako se ne odreknu bezboznistva i idolopoklonstva. Neki od njih su prorekli dolazak i misiju Gospoda Isusa Hrista kao obecanog Spasitelja. Medutim, to su sve bili ljudi u Bozijoj milosti koji nisu odstupali od prave vere, koji se nisu klanjali idolima i koji se nisu koristili magijom ni bilo kakvim demonskim obmanama. Takvi ljudi su postojali i posle delatnosti, smrti, vaskrsenja i vaznesenja Gospoda Isusa Hrista – kao svetitelji Boziji u Crkvi Njegovoj, nadahnuti Duhom Svetim. Takvi ljudi postoje i danas, ali ne izvan Crkve, jer tamo gde nema blagodatnog rukovodenja Duhom Svetim – nema ni istine.
Medutim, u stvarnosti nam se desava da smo upravo pretrpani kvazi-prorocima, vracarama, gatarama, vidovnjacima, ekstrasensima i ko zna cime jos (sekte i “duhovne pokrete” da i ne pominjemo). Opste neznanje i duhovna nezrelost drustva uzimaju svoj danak. Sve vise je ljudi na putu koji ne vodi nikuda – osim u propast. Proroci nude svoja lazna prorostva i drze nas u neizvesnosti i neodlucnosti, stvarajuci tako nesposobnost da ucinimo nesto korisno za sebe. Njihove “vizije” su tako uopstene i nejasne, da i kada bude ocigledno da su pogresili, lako nalaze opravdanje u nekim opstim svetskim zbivanjima, i sve se nastavlja po starom. Narod koji se odrekao Boga lako ih proglasava svojim idolima, padajuci toliko pod njihov uticaj da im cesto otkaze i logika zdravog razuma. Sve se to posle lako iskoristi za sticanje profita bez muke.
Ali, da bi davo jos vise likovao, pronalaze se novi nacini da se pristupi sirokim masama. u vremenu kada se mnogo govori o vracanju naseg naroda Pravoslavlju, odjednom dobijamo mnostvo “pravoslavnih” proroka koji nastoje da svoje demonske radnje sakriju iza Crkve; sve vise njih pominje svetitelje i samog Gospoda Isusa Hrista, kao i napaceni srpski narod, ne bi li time pridobili one koji su slabi u veri. A cinjenica je da isti ti “proroci” ne dolaze u Crkvu (ako i dodu – to je samo maska zbog naroda), ne povinuju se Bozijim i crkvenim naredbama, govore (direktno ili indirektno) protiv hriscanske vere time sto Boga prikazuju onakvim kakav On nije, svetitelje takode, govore protiv svestenika, protiv bogosluzenja – ukratko, kvare i ruse sve ono sto cini temelj i ustrojstvo Crkve. Pojedini u obmanama idu jos dalje, tako da imamo one koji tvrde da posedujemo neispravne biblijske tekstove (da se pravi nalaze u Vatikanu i da ih treba silom osvojiti i uzeti – deda-Miloje), zatim da postoji ili da treba da se ostvari “treci zavet”, da pravoslavno hriscanstvo treba “prevazici” Pa sa kime ovo moze imati veze osim sa starim opadacem i obmanjivacem ljudskog roda – davolom?
Verovatno najrasprostranjenija magijska zabluda pod velom nekakve naucnosti. Enciklopedije je definisu kao “pseudoznanost koja se bavi proricanjem sudbine pojedinog coveka ili ljudskih zajednica iz polozaja planeta i zvezda u odredenom casu. Razvila se uz astronomiju, kada su ljudi radi orijentacije u prostoru i vremenu poceli posmatrati zvezdano nebo. Smatrajuci Zemlju sredistem sveta (geocentricni pogled) i otkrivsi da godisnja doba i priroda zavise od polozaja Sunca, a neke prirodne pojave od mesecevih mena, zakljucili su i da ostala nebeska tela moraju imati presudan uticaj i na sudbinu ljudi”.[8] Ili, prosto i narodski receno: astrologija je gatanje po zvezdama.
Najverovatnije je da se pojavila u Haldeji. Vavilonci su je preuzeli od Haldejaca, a odatle se prosirila po Egiptu, Grckoj, Rimskom carstvu, Persiji i Indiji (sve ovo vekovima pre dolaska Gospoda Isusa Hrista). U srednjem veku se narocito razvila kod Arapa. od svih tih naroda, zavisno od vremena i uslova, dobila je odredene osobenosti. Tako imamo razlicite vrste horoskopa: zapadni, kineski, indijski, i mnoge druge.
Sta je to sto nam nude horoskopi? Zaista – nesto “fantasticno”. Potrebno je da date podatke o mestu u kome ste se rodili, sat i datum rodenja, cime cete biti svrstani u odredenu grupu ljudi, i saznacete kakva ste licnost, sta je uobicajeno da vam se desava, kakva vam je bila proslost i sta vas ocekuje u buducnosti, i, sto je najvaznije, dobicete savet kako treba da se ponasate u narednom vremenskom periodu. Dakle, ne morate mnogo da mislite, ima ko to da uradi za vas, dovoljno je da poslusate.
Horoskopi se izraduju kao dnevni, nedeljni, mesecni, godisnji, natalni, za jednu licnost, za vise njih koji pripadaju istom znaku, itd. Prave se na osnovu toga kakav su medusobni polozaj zauzela nebeska tela pri svom kretanju; naime, pojedinim nebeskim telima ili sazvezdima dato je odredeno simbolicko znacenje, i od njihovog rasporeda na nebu zavisi sta ce se desavati na Zemlji. Postoji, dakle, nekakva sudbina, nesto sto se zbiva mimo ljudske i bozanske volje, nesto sto neumitno utice na to kako ce ljudi reagovati, kako ce se ponasati.
Kakve posledice donose ovakva ucenja? Prvo sto je uocljivo jeste da je sloboda covekova svedena na najmanju mogucu meru, ukoliko nije i sasvim iskljucena. Jer, ako moji postupci zavise od rasporeda zvezda nad mojom glavom, tj. od sudbine kojoj se svi pokoravaju, zasto da se ne prepustim stihiji zbivanja, zasto da se trudim kada mogu da poslusam savete astrologa, a desice se ono sto vec mora da se desi? Zasto da popravljam sebe i da se trudim da ne povredim drugog kada su moj karakter i moje ponasanje od sudbine “zacrtani” da budu takvi kakvi jesu? Ja nisam odgovoran za svoja dela, nisam kriv za svoje postupke, kao sto ni drugi nisu. Jednostavno – takav je horoskop!
Ovim se negira i hriscansko poimanje Boga kao apsolutnog i slobodnog bica, koje iz ljubavi stvara svet i coveka kao vrhunca citave tvorevine: ako postoji sudbina odredena zvezdama, zar je covekoljubivi Bog stvorio coveka radi zvezda (a ne zvezde radi coveka)? Ukoliko nije hteo to, onda je i sam Bog podlozan sudbini mimo koje ne moze, sto znaci da ni On nije slobodan, odnosno da zavisi od tvorevine koju je stvorio (sto je apsurd), ili da nije stvorio svet ni iz cega, da svet postoji otkada i Bog, i da se zajedno pokoravaju nekakvoj sveopstoj sudbini – sto je karakteristicno za mnogobozacke religije, odnosno za “neznabosce”, ljude koji ne poznaju Pravog i Istinitog Boga (termin uzet iz Sv. Pisma).
Nije nimalo tesko zakljuciti ko stoji iza “izumitelja” astrologije i sudbine. Niko drugi do onaj kome smeta vera covekova u Boga, onaj ko je u vidu zmije naveo rodonacelnike covecanstva na prvorodni greh – sam Satana. Izmisljanjem sudbine opravdava se zlo u svetu kao nesto sto nuzno postoji; covek se navodi na pasivnost i nemarnost prema svom spasenju (sto je ozbiljan greh); uvode se paganski elementi kojima se kvari vera i shvatanje Boga. Horoskopi se koriste kao odlicno sredstvo sugestivnog upravljanja ljudskom voljom.
Astrologija je ponikla medu mnogobozackim narodima ciji su bogovi projekcija ljudske fantazije; sa ovim je narodima biblijski jevrejski narod bio u stalnom neprijateljstvu. Zodijacki znaci u horoskopu poticu upravo iz asiro-vavilonske religije. I kako onda na osnovu njih moze neko svrstavati hriscane u odredene grupe ljudi ciji su zivotni putevi determinisani nekakvim zvezdanim bozanstvima? Ili da se predstavlja kao “pravoslavni astrolog” (poput Olje Bakic), ili da se stavlja u zastitu “Srbije i Pravoslavlja od demonskog ostatka sveta” (Milja Vujanovic), kada su svi iz istog semena demonskog proklijali?
Evo fenomena svima dobro poznatog: Milja Vujanovic, samozvana “Regulus”, astrolog, prorok, savetnik, borac za zastitu “srpstva i pravoslavne vere od demonskog zapada”! Osoba koja je toliko zaduzila ovu zemlju da su joj sirom otvorena vrata drzavnih i privatnih medija.
Svakome ko se makar malo razume u osnovne hriscanske pravoslavne vere nece biti nimalo tesko da prepozna ko stoji iza njenih izjava. Za analizu svake njene emisije i svakog njenog nastupa bile bi potrebne citave studije. Profesija kojom se bavi opsti je deo antihristovskih nastojanja da se covek odvoji od Boga. Medutim, nacin na koji to izvodi je strasan; zapanjujuce je koliko pokusava da se zakloni iza Crkve i Pravoslavlja, i zabrinjavajuce je koliko u tome uspeva kod lakovernog i deklarativno “pravoslavnog” dela naroda. Poci cemo zato od sledeceg:
Najpre, dodato prezime “Regulus”. Koliko je samo hriscanskog u njemu! Pa prorostva na osnovu zvezda i planeta (o cemu smo vec govorili)... Zatim “citiranje” Svetog Pisma, pri cemu smo svedoci cestog navodenja onoga sto nigde ne pise u Svetom Pismu, i jos cesceg izvrtanja teksta Svetog Pisma i spisa sv. Otaca. Pa sami sv. Oci – sv. Jovan Zlatousti, sv. Jovan Damaskin (Tacno izlozenje pravoslavne vere), sv. Grigorije Niski (Protiv sudbine, O Endorskoj vracari) pisu protiv astrologa i sudbine, osudujuci narocito jelinski astroloski fanatizam! A u samoj Bibliji izricito se zabranjuje bavljenje astrologijom, magijom, gatanjem i vracanjem (dokaze cemo navesti malo kasnije).
Bog i hriscanski svetitelji su kod doticne prorocice svedeni na magijske elemente i simbole kojima se lako manipulise; mitoloski bogovi raznih naroda stalno se utrpavaju u hriscanstvo. Gospodo Regulus! Jedan je Bog Otac sa Sinom i Duhom Svetim, i kao “pravoslavna hriscanka” trebalo bi da znate da ga mi nazivamo Sv. Trojicom, a ne Svetim Trojstvom (kako ga nazivaju na zapadu, sto i vi cesto cinite). A to je sustinska razlika. I mitoloskim bogovima (poput Zevsa, Jupitera, Marsa, Venere, Peruna, Zodijackih bozanstava Asiro-Vavilonaca, i dr.) u hriscanstvu nema mesta.
Karma, sudbina, reinkarnacija. Ovo su sve pojmovi preuzeti iz istocnjackih religija, i nemaju nikakve veze sa hriscanstvom. stavise, direktno se sukobljavaju sa osnovama hriscanske dogmatike.
Sto se tice drugog dolaska Hristovog, sam Spasitelj je rekao: “A o danu tome i o casu niko ne zna, ni andeli nebeski, do otac moj sam” (Mt. 24,36). Ali Milja Vujanovic i njen kompjuter to znaju (???!!!).
Posebnu grupu besmislica sacinjavaju one u kojima se Milja javlja kao “branilac srpstva”. Tako saznajemo da su Srbi poseban narod Boziji, da su svi iz zavisti protiv njega, da su se zle sile sveta okrenule protiv pravednih i bogobojazljivih Srba... Zatim da je Bog na nasoj strani, da su zvezde i horoskop naklonjeni “trecoj Jugoslaviji”, i da stoga slobodno mozemo ratovati protiv svetskih velesila (moze li iko zdravog uma da ovako nesto savetuje svom narodu?)... Tu su i promasena predvidanja, poput najavljivane velike i kobne katastrofe na zapadu odredenog dana – od cega, naravno, nije bilo nista. Vazno je i saznanje da su u vreme Homerovog Odiseja postojale Makedonke pralje koje su u stvari bile Srpkinje, a koje su svojom pesmom opcinjavale moreplovce(!?).
[...]
Ovde nedostaje prostor za siri osvrt i na druge popularne pojave, poput Kleopatre (kod koje su arogantno licemerje i bestidno prevarantstvo prisutni u zapanjujucoj meri), deda-Miloja, vidovite Zorke i mnogo, mnogo drugih. Buduci da je sustina njihove delatnosti izlozena u ranijim poglavljima, to ovde i nije neophodno detaljnije razmatranje.
Za nas pravoslavne hriscane svakako da je najvaznije i najmerodavnije sta o ovim problemima kaze Crkva kroz svoje duhovno iskustvo. Zato cemo navesti mesta iz Svetog Pisma i kanone vaseljenskih i pomesnih sabora, kao i pravila sv. Otaca koja se ticu ove problematike:
- Ne obracajte se k vracarima i gatarima, niti ih pitajte, da se ne skvrnite o njih. Ja sam Gospod Bog vas (III Mojs. 19,31).
- A ko se obrati k vracarima i gatarima da cini preljubu za njima, okrenucu lice svoje nasuprot njemu, i istrijebicu ga iz naroda njegova (III Mojs. 20,6).
- A covjek ili zena, u kojima bi bio duh vracarski ili gatarski, da se pogube, kamenjem da se zaspu, krv njihova na njih (III Mojs. 20,27).
- Neka se ne nade u tebe koji bi vodio sina svojega ili kcer svoju kroz oganj, ni vracar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni urocnik; ni bajac, ni koji se dogovara sa zlijem duhovima, ni opsjenar, ni koji pita za mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako cini, i za take gadove tjera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe. Drzi se sasvijem Gospoda Boga svojega. Jer ti narodi koje ces naslijediti slusaju gatare i vracare; a tebi to ne dopusta Gospod Bog Tvoj (V Mojs. 18,10-14).
- I sina svoga provede kroz oganj, i vracase i gatase, i uredi one sto se dogovaraju da suhovima i vracare; i cinjase vrlo mnogo sto je zlo pred Gospodom (II knj. o carevima 21,6).
- Stani sada sa vracanjem svojim i s mnostvom cini svojih oko kojih si se trudila od mladosti svoje, ne bi li pomogla, ne bi li se okrijepila. Umorila si se od mnostva namjera svojih; neka stanu sada zvjezdari, koji gledaju zvijezde, koji proricu svakoga mjeseca, i neka te sacuvaju od onoga sto ce doci na te. Gle, oni su kao pljeva, oganj ce ih spaliti, ni sami se nece izbaviti iz plamena; nece ostati uglja da se ko ogrije, ni ognja da bi se posjedjelo kod njega (Isaija 47, 12-14).
- Ovako veli Gospod: ne Ucite se putu kojim idu narodi, i od znaka nebeskih ne plasite se, jer se od njih plase narodi (Jeremija 10,2).
- I mnogi od onih koji se zanimahu carolijama sabrase knjige svoje i spaljivahu ih pred svima... (D. ap. 19,19).
Kanoni vaseljenskih i pomesnih sabora, i pravila sv. Otaca:
- Koji se obracaju gatarima, ili tzv. stotnicima, ili drugim slicnim, da od njih doznadu sta im zele otkriti, neka shodno onome sto su vec oci nasi u pogledu njih naredili, podlegnu pravilu o sestogodisnjem kajanju. Istoj kazni moraju se podvrgnuti oni koji vode medvjedice ili slicne zivotinje na razveseljavanje, a na stetu prostoga sveta, te varajuci kazuju ludorije o sreci, o sudbi, o rodoslovlju, i mnostvo drugih takvih stvari; a isto i tzv. gonioci oblaka i oni koji se caranjem bave, koji prave amajlije protivu carolija, i gatari. A koji uporni u tome ostanu, i nece da se odvrate i uklone od takvih stetnih i neznabozackih izmisljotina, naredujemo da sasvim iz Crkve prognani budu, kao sto i sveta pravila nalazu... (Trulski sabor, 61. pravilo).
- Gatari i koji slijede neznabozackim obicajima, ili koji dovode u svoje kuce nekakve da im bajaju, ili radi ociscenja, neka se podvrgnu pravilu o petogodisnjem kajanju, prelazeci ustanovljene stupnje: tri godine neka pripadaju i dvije godine molitve, ali bez pricesca (Ankirski sabor, 24. pravilo).
- Svestene osobe ili klirici ne smeju biti gatari, ni vracari, niti se baviti gatanjem u brojeve, ili u zvezde, niti praviti tzv. amajlije, koje nisu nego okovi njihovih istih dusa. Koji pak nosi takve amajlije, naredismo da se izagnu iz Crkve (Laodikijski sabor, 36. pravilo).
- Koji se vezba kod vracara ili slicno, neka bude pod kaznom onoliko vremena koliko i ubice (72. pravilo sv. Vasilija Velikog).
- Koji se vracarijama bave i slede obicajima neznabozaca, ili dovode kojekakve u svoje kuce da im spremaju carobna pica da se ociste, neka podlegnu pravilu sestogodisnjeg kajanja; i posto za jednu godinu budu plakali, jednu slusali, pak za tri godine pripadali i jednu opet stajali sa vernima, neka se tada tek prime (83. pravilo sv. Vasilija Velikog).
- Oni pak, koji se obracaju varalicama, ili gataocima, ili onima koji obecavaju da ce kroz demone od necega ocistiti ili od kakvog zla sacuvati, takvi moraju da marljivo budu ispitani i na odgovor pozvani... (3. pravilo sv. Grigorija Niskog).
Narode bogobojazljivi, narode hriscanski! Ako zaista zelimo da budemo ono sto deklarativno jesmo, vratimo se pravoslavnoj Crkvi i njenom svetotajinskom zivotu. Posecujmo bogosluzenja i cujmo ono cemu nas Crkva uci, jer upravo ona predstavlja nastavak Spasiteljeve misije kroz istoriju, a ustanovljena je i predata nam od samog Gospoda. Izvan nje nema nam ni Istine, ni spasenja. Izvan su grabljivi vuci koji na svaki nacin nastoje da nas lazima obmanu i zavedu sa pravog puta. Saznajmo gde je izvoriste nase duhovnosti i upoznajmo osnove pravoslavne vere, da bismo lakse razlikovali svetlost koja razgoni tamu od laznog bleska ovozemaljskih prolaznih vrednosti. Punoca duhovnog zivota nije ni u televizijskim prenosima liturgija, ni u ulicnim casopisima, ni u “duhovnim” knjigama sumnjivog porekla, ni u grlatom razmetanju Pravoslavljem onih koji sa njime nemaju nikakve veze; ona se nalazi samo u blagodatnom crkvenom zivotu. Istina se mudruje, ne fantazira, ne prodaje; njome se jednostavno zivi.
Ako smo narod svetosavski, ako sebe nazivamo potomcima sv. Save, cinimo onda i dela njegova, da na nas ne dode prekor Gospodnji: “Da ste deca Avraamova, cinili biste dela Avraamova” (Jn. 8,39). Ne gradimo sebi idole, ne upadajmo u lukave zamke davolove. Ocistimo sebe i svetinje nase, da se u nama obnovi blagodat Svetoga Duha, da budemo dostojni da se sinovima Bozijim nazovemo.
“Ne uprezite se u isti jaram s nevernicima; jer sta ima pravednost sa bezakonjem; ili kakvu zajednicu ima svetlost s tamom?
A kakvu saglasnost Hristos sa Velijarom? Ili kakav deo ima verni s nevernikom?
I kakvo je slaganje hrama Bozijeg sa idolima? Jer vi ste hram Boga zivoga, kao sto rece Bog: Uselicu se u njih, i zivecu u njima, i bicu im Bog, i oni ce biti moj narod.
Zato izidite iz njihove sredine i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se necistog, i ja cu vas primiti.
I bicu vam otac, i vi cete biti moji sinovi i kceri, govori Gospod Svedrzitelj” (II Kor. 6,14-18).
Ovo je stanje posmatrano u celini, uz duzno postovanje prema pojedinim prosvetnim radnicima koji se posteno i profesionalno odnose i prema svojoj nauci, i prema svojim ucenicima.
Vladeta Jerotic: Psihoanaliza i kultura, izdanje BIGZ-a, Beograd 1980.
Opca enciklopedija Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, Zagreb 1979.
Dr. Lazar Milin: Naucno opravdanje religije, knjiga 1, Beograd 1984.
Od pretnji i zastrasivanja, pa do ubistava.
Dr. Atanasije Jevtic: “Duhovni zivot viden iz pravoslavne antropologije”; Traganje za Hristom, TRZ “Hrast”, Beograd 1989.
Navedeno delo, str. 144.
Opca enciklopedija Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, Zagreb 1979.
Magazin “Nezavisni”, str. 16, 1993.