|
|
Novi zavet pocinje rodoslovom po telu Gospoda Hrista i Njegovim Rodenjem. Njegovo Rodenje blagovesti Arhangel Gavrilo pozdravljajuci Presvetu Devu nebeskim pozdravom: "Raduj se blagodatna, Gospod je s tobom, blagoslovena si ti medu ženama!"
Judejom je vladao car Irod, koji je bio u zavisnosti od rimskog imperatora Avgusta.
Zvali su se Joakim i Ana. Njihova imena spominjemo na kraju svake Liturgije. Praznik svetog Joakima i Ane je dan posle praznika Rodenja Bogorodice (Mala Gospojina). Znaci 8. septembra po starom kalendaru (21. septembra po novom).
Blagovesti - to je praznik kada svetkujemo dolazakk Arhangela Gavrila koji je javio Bogorodici blagu vest da ce ona zaceti od Duha Svetoga (bez muškarca) i roditi Sina Božijeg kao Sina Covecijeg, sa imenom Isus Hristos.
Presveta Deva Marija je pristala na to tek pošto je proverila Arhangela. Jer ona se tajno zavetovala Bogu da ce uvek biti devojka, a to je znao samo Bog, njen tobožnji muž Josif i ona sama. Ona je znala iz Biblije da se i davo može javiti u obliku svetlog Angela. Zato nije bila lakoverna, kao naša pramati Eva.
Na praznik Blagovesti, Bogorodica je svojom poslušnošcu Bogu ispravila Evin greh neposlušnosti. Eva je upotrebila svoju slobodu na zlo i na radost davola, a Bogorodica je upotrebila svoju slobodu na svetu službu Bogu i smireno uskliknula: "Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po tvojoj reci! " Blagovesti se praznuju 25. marta po starom (7. aprila po novom) kalendaru.
Rodio se u Judeji, u gradu koji se zove Vitlejem, nedaleko od Jerusalima, kao što su i prorekli drevni Proroci.
Ime Isus je s neba darovano i otkriveno recima Arhangela Gavrila upucenim cednoj Devi Mariji: "I nadeni mu ime Isus". To je Ime uzvišenije od svakog imena, bez koga se nijedan covek i nijedno stvorenje ne može spasti. Ime Isus znaci Spasitelj.
To su bili tri Mudraca sa Istoka. Oni su išli za dotad nevidenom zvezdom. I svetlost te cudesne zvezde zaustavila se nad pecinom u Vitlejemu gde se rodio Hristos. Oni su u Njemu prepoznali Cara nebeskog i poklonili Mu se do zemlje. Mudraci su dali Hristu darove: zlato, tamjan i izmirnu.
Pevali su radosnu pesmu: "Slava Bogu na visini, i na zemlji mir, medu ljudima dobra volja"
Mudraci su bili uceni ljudi koji su posmatrali zvezde i po njima predskazivali buducnost.
Da mu jave gde se tacno nalazi novorodeni Hristos, Car nebeski, da bi Ga ubio. Medutim, Mudraci su se vratili drugim putem, ne želeci da ispune njegovu zapovest.
Oni su krišom pobegli u Egipat, da bi se izbavili od Iroda. Irod je, tražeci da ubije malog Hrista, pobio cetrnaest hiljada nevine vitlejemske dece. To su bili prvi mucenici za Hrista: i prva sveta žetva za Nebesko carstvo Hristovo, Carstvo života i radosti bez kraja.
Pobožni starac Simeon naziva se i Bogoprimac. Njemuje Bog rekao da nece umreti dok ne vidi Hrista Spasitelja. On je to docekao i primio je na ruke maloga Hrista Boga. Zato se zove Bogoprimac. Tom dogadaju je posvecen praznik Sretenje, praznuje se 2. februara po starom (15. februara po novom) kalendaru.
Po Mojsijevom Zakonu, svako novorodeno muško dete moralo je biti obrezano. Obrezanje je bio znak starozavetnog saveza sa Bogom. Gospod Hristos se obrezao da bi pokazao da On nije došao da razori Zakon i Proroke, nego da ih ispuni; obrezanje je takode svedocanstvo da je on istinski covek, ne samo Bog. Ispunivši Zakon Gospod je nama ostavio duhovno obrezanje, obrezanje srca - svetu tajnu Krštenja, za koje je telesno obrezanje bila samo priprema. Obrezanje Hristovo se praznuje 1. januara (14. januara po novom kalendaru).
To je bio divni Jovan Preteca. On je propovedao u pustinji dolazak Spasitelja sveta recima: "Pokajte se, jer se približi Carstvo nebesko. "
Jovan Preteca, koji je krstio Hrista u reci Jordanu, živeo je u pustinji kao isposnik. Hranio se pustinjskim biljem i divljim medom.
Pošto je Jovan Krstitelj prekoreo cara Iroda za ženidbu sa svojom snahom, carica Irodijada ga je mrzela i nagovorila je cara da odsece glavu svetom Jovanu. To je on i ucinio, pogubivši ovog najveceg coveka rodenog od žene, kako za njega kaže sam Spasitelj, i najveceg proroka. Njegove mucenicke smrti mi se secamo na dan Usekovanja glave svetog Jovana Krstitelja (29. avgusta po starom, 11. septembra po novom kalendaru). Iz velikog poštovanja prema strogom isposniku i muceniku Jovanu Preteci, toga dana svi pravoslavni strogo poste.
Rekao je prorocke reci: "Gle, Jagnje Božje koje nosi grehe celoga sveta. "
Hristos je dvostruko bezgrešan: i kao Bog i kao Covek, roden od Preciste devojke. Ali je dobrovoljno hteo da se ponizi i da dode na krštenje, kao da je grešan - "da ispuni svaku pravdu", kako Sam kaže Preteci. I baš u momentu tog dobrovoljnog poniženja javila se slava Božja, javio se Bog na vodama reke Jordana.
Kad je Jovan pogružavao Hrista u vode reke Jordana, cuo se s nebesa glas Boga Oca: "Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji ". U Jordanu je stajalo drugo Lice Svete Trojice, Sin Božji, kao Bogocovek, a nad Sinom Božjim lebdeo je Duh Sveti u obliku svetlosnoga goluba. To je bilo Bogojavljenje. Tu se javno otkrio Bog kao Otac, Sin i Duh Sveti, kao Sveta Trojica. Bog se javio i vaseljenu prosvetio. Bogojavljenje se praznuje 6. januara po starom kalendaru (19. januara po novom). Na taj dan osvecuje se voda koja se nosi kuci i pije radi zdravlja i prosvecenja duše i tela. Ta bogojavljenska vodica nikada se ne kvari, jer u njoj prebiva sila Duha Svetoga.
Prvo kušanje je bilo hlebom. Hristos je postio cetrdeset dana i cetrdeset noci. Ogladneo je veoma. Tada Mu pride kušac i rece: "Ako si Sin Božiji, reci da ovi kamenovi postanu hlebovi". Ali je Hristos na to odgovorio Šavolu: "Ne živi covek samo o hlebu, nego od svake reci koja izlazi iz usta Božijih. " Mnogi zbog zemaljskog prolaznog hleba prodaju dušu Satani i zaborave na vecni hleb, Rec Božiju, koja je Hleb života. Drugo kušanje je bilo cudotvorstvom. Šavo je odveo Hrista na vrh jerusalimskog hrama i rekao Mu: "Ako si Sin Božiji, baci se dole; jer je napisano da ce Bog "Angelima svojim narediti za Tebe, i na rukama ce te nositi, da gde ne zapneš na kamen nogom svojom". Ali mu Hristos odgovori: "I to je napisano: Ne iskušavaj Gospoda, Boga svoga". Trece iskušenje je bilo vlašcu zemaljskom. Šavo je odveo Hrista na visoku planinu i pokazao Mu sva carstva ovoga sveta i rekao Mu: "Dacu ti sve ovo, ako padneš i pokloniš mi se". Hristos mu je odgovorio: "Odlazi, Satano; jer je napisano: Klanjaj se Gospodu Bogu svome i Njemu jedinome služi ". Ista ova tri iskušenja stavlja Satana pred svakog coveka i sve ljude svih vremena: iskušava ih slašcu (uživanjem), cudotvorstvom i vlašcu. Samo verni Hristu sposobni su da im odole i da mu odgovore: Odlazi od mene, Satano! Gospodu Bogu mome se klanjam i njemu jedinome služim!
Gospod Isus Hristos jeste Bogocovek jer ima u sebi dve prirode: božansku od Boga Oca i covecansku od Svoje Majke, Presvete Deve Marije. Ona je Boga rodila u covecanskom telu. Po recima Svetih Otaca Cetvrtog vaseljenskog sabora (451. g.) božanska i covecanska priroda su se u jednom i istom Hristu, Sinu Božjem Jedinorodnom, sjedinile "nesliveno, nepromenivo, nerazdelivo, nerazlucno ". Hristos je stoga istovremeno Bog i Covek, zato se i naziva Bogocovek.
Bilo je dvanaest Apostola. Prvozvani je bio apostol Andrej, a zatim njegov brat Petar (koji se ranije zvao Simon). "Apostol" je grcka rec i znaci - Hristov izaslanik, propovednik Hrista i Njegove božanske nauke.
Na svadbi u Kani Galilejskoj pretvorio je vodu u vino. To prvo cudo Hristos je ucinio na molbu Presvete Bogorodice i njime tajanstveno prizvao sve ljude na preporod i preobražaj. Kao što se Njegovom recju voda pretvorila u vino, tako se i ljudi, silom Njegovog Svetog Duha i verom, mogu promeniti od starih u nove, od smrtnih u besmrtne, od ogrehovljenih, u zdrave dušom i telom. Ovaj dogadaj o vinu cita se mladencima na Vencanju. Time ih Crkva podseca da su oni u svetoj Tajni Braka prizvani na novi život u Hristu Isusu; da su prizvani da "vodu" svog prolaznog života pretvore, verom i ljubavlju, u "vino" vecnog života, tj. da pretvore brak od prolazne veze u Svetu Tajnu Božiju. Zato nema pravog braka bez vencanja u Crkvi.
Bicem je isterao trgovce iz hrama, jer je hram Božiji dom molitve, a ne trgovine. Time je pokazao da se sa verom i sa Bogom ne može i ne sme trgovati.
Jevreji i Samarjani (mešani narod od Jevreja i starosedelaca mnogobožaca) verovali su da je mesto za molitvu samo hram u Jerusalimu, odnosno u Samariji. Hristos kao Bog unapred je znao da ce se Njegova Crkva proširiti na sve narode sveta. Zato je rekao Samarjanki na Jakovljevom kladencu: "Doci ce vreme, i vec je nastalo, kada ce se pravi bogomoljci moliti Bogu duhom i istinom, jer Otac hoce takvih bogomoljaca. Bog je duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole. "
Hristos mu je rekao: "Idi, sin je tvoj zdrav".
Neizlecivi gubavac verovao je da ga Hristos može izleciti i uzviknuo je: "Gospode, ako hoceš, ocisti me". Hristos mu je odgovorio: "Hocu, ocisti se!" I gubavac je postao zdrav. Znaci, Bog ocekuje veru od coveka, da bi mu pomogao. Ko veruje bice spasen. Sve što nije od vere, greh je. Vera je neuništiva snaga u coveku. Onome koji istinski veruje u Hrista i Njegovu cudotvornu i isceliteljsku moc, sve je moguce. To je osnovna poruka Hristova u Novom zavetu. Ko ima vere makar koliko zrno gorušicno, u stanju je da premešta citave planine nevolja i patnji, da se oslobodi od svakog zla, bolesti i bede. Ta istina Novog zaveta je potvrdena bezbroj puta u istoriji, i svakodnevno se potvrduje do dana današnjega.
Primili su Ga ispocetka lepo, ali kad im je rekao istinu razljutili su se na njega i hteli da Ga bace u provaliju. Oni nisu imali vere u Njega kao Sina Božjeg, a duše bez vere su mrtve duše, nesposobne da vide istinu Božju, u Hristu ljudima otkrivenu.
On je rekao uzetome (paralizovanom): "Opraštaju ti se grehovi tvoji". I na mnogim drugim primerima u Novom zavetu Gospod je pokazao i otkrio da je greh u coveku uzrok i telesnih i duševnih bolesti. Što znaci: nema coveku pravog isceljenja i ozdravljenja bez isceljenja od greha, bez duboke vere i pokajanja.
Subota je u Starom zavetu bila dan odmora: po cetvrtoj zapovesti Božjoj - To je dan posvecen Gospodu Bogu. To je bio dan ucestvovanja u radosti Božijeg stvaranja i dan pokoja od šestodnevnog truda. Kao i sve ostalo u Starom zavetu, i subota je bila priprema za punocu Novog zaveta, za radost novog Božijeg stvaranja - Hristovog Rodenja i Vaskrsenja. Subota je stvorena radi novog Coveka, vaskrslog, i radi novog dana odmora, Dana Gospodnjeg, dana Hristovog vaskrsenja - nedelje. Hristos je bio gospodar i od subote, kao Bogocovek, zato je On i u subotu delao delo spasenja i cudesno isceljivao. Farisejima, koji su zbog toga hulili na Njega i bili okamenjenog srca, kao i današnji subotari, On je rekao: "Nije covek stvoren radi subote, nego subota radi coveka".
Hristos je u svojoj Besedi na Gori izrekao devet blaženstava. Blaženstva su blaga i radosna vest o novom životu. Beseda na Gori je najuzvišeniji proglas u istoriji roda ljudskog. Patrijarh Jakov je video u Starom zavetu Lestvicu kojom silaze i uzlaze Angeli. Zapovesti Blaženstava su te lestvice kojima se covek uzdiže do Boga i postaje, kao svetitelji, nebeski covek i zemaljski angeo. Blaženstva su put u božansko savršenstvo. U ovih devet božanskih vrlina, data su coveku nova pravila života, nova pravila mišljenja, nova pravila osecanja i delanja. Taj novi život u Hristu pocinje siromaštvom duha, tj. smirenjem i završava se stradanjem radi Imena Hristova i vecnom radošcu i blaženstvom u Raju. Svakom stecenom novom vrlinom stice se i novo blaženstvo i novi dar od Boga. Devet blaženstava glase:
1. Blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko.
2. Blaženi su tužni, jer ce se oni utešiti.
3. Blaženi su krotki, jer ce oni naslediti zemlju.
4. Blaženi su milostivi, jer ce oni biti pomilovani.
5. Blaženi su milostivi, jer ce oni biti pomilovani.
6. Blaženi su cisti srcem, jer ce oni Boga videti.
7. Blaženi su mirotvorci, jer ce se oni sinovi Božiji nazvati.
8. Blaženi su prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko.
9. Blaženi ste kad vas, Mene radi, ruže n progone i, lažuci, nabede svakim zlom. Radujte se i veselite se, jer je nagrada vaša velika na nebesima; jer su tako progonili proroke koji su bili pre vas."
Hristos je ove reci uputio svojim prvim ucenicima, Apostolima, a posle njih i preko njih i svim hrišcanima svih vremena.
Hristos je sažeo sve zapovesti Starog zaveta u dve najvece zapovesti:
1. Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom.
2. Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.
Novi zavet je savršeniji od Staroga u poimanju ljubavi i prema Bogu i prema bližnjem. To nije nikako cudo, jer se u Novom zavetu i Bog savršenije otkrio, i savršenijeg coveka pokazao i stvorio. Bog se javio kao Ljubav: Otac i Sin i Duh Sveti. Postavši Bogocovek, Sin Božiji je pokazao i otkrio da je i covek stvoren da bude nešto savršenije od coveka - bogocovek. A za poimanje i stvaranje toga je neophodna dublja i šira vera i beskrajnija ljubav.
Novi zavet je savršeniji od Staroga, jer su Jevreji za bližnjega svoga smatrali samo sunarodnike Jevreje i obracenike. Vernici Novog zaveta za bližnje svoje smatraju sve ljude bez obzira na njihovu boju kože, veru ili narodnost.
Novi zavet je savršeniji od Staroga zaveta ne samo po širini ljubavi prema svima ljudima nego i po jacini ljubavi: Hrišcanin voli svoga bližnjega ne samo kao samoga sebe nego i više od sebe samoga. On voli bližnjega kao što je Isus Hristos voleo nas, a Hristos je žrtvovao Samoga Sebe radi nas i za naše spasenje. Gospod je rekao ucenicima svojim ne samo da vole svoje bližnje kao same sebe nego da ih vole, kao što je On zavoleo nas (Evandelje po Jovanu, glava 13, stih 34).
Gospod Hristos je, dakle, voleo nas više nego Samoga Sebe. On je radi nas ponizio Sebe do smrti na krstu. Tu božanski nesebicnu, samožrtvenu ljubav Gospoda Hrista mi znamo po tome "što je On za nas dušu svoju položio ". Zbog toga, po Njegovoj zapovesti, i mi smo "dužni polagati dušu svoju za bracu" (Prva poslanica Jovanova, glava 3, stih 16). Tek je to prava savršena ljubav: ljubav koja ne traži svoje.
Jedino
Bog cini cudesa. Hristos je Bog u ljudskom telu, zato je sasvim
prirodno da Op cini cudesa: On je isterao davola iz duše
besomucnoga, dao vid sleporodenom coveku, vaskrsao iz mrtvih
Jairovu kcer, pa sina jedinca Nainske udovice, a na Lazarevu
subotu podigao iz mrtvih svoga prijatelja Lazara koji je vec
cetiri dana ležao mrtav u grobu.
Hristos kao Bogocovek je nad zakonima prirode, jer On je Tvorac
prirode. Kad je On zapovedio vetru da prestane - bura na moru se
odmah utišala. Gospod ide po talasima mora i ne tone. On sa
pet hlebova može cudom umnožavanja da nahrani deset
hiljada ljudi.
To znaci da su Bog Otac i Hristos iste božanske suštine i iste vecne energije; i da su oni sa Duhom Svetim jedan Bog.
To znaci da je bogatom coveku teško savladati svoju sebicnost, a sebicni ljudi ne mogu uci u Carstvo nebesko. Bogataš nije samo onaj koji ima materijalno bogatstvo, nego i onaj koji je stekao znanje i gordi se njime. Takvom je još teže steci smirenje i osloboditi se gordosti, tj. postati "siromašan duhom". Ali i jedan i drugi bogataš mogu biti spaseni: prvi ako nesebicno deli milostinju sirotima, a drugi ako se odrekne znanja koje nadima i prigrli smirenu mudrost Svemudroga Hrista.
Hristos je rekao: "Podajte Bogu božije a caru carevo". To znaci da treba da damo Bogu celo svoje bice, dušu i telo, a caru (vlastima), da dajemo novac (pošto je novac kovan sa likom carevim) i dužno poštovanje. Novac pripada državi, zato i placamo porez državi, duša i telo pripadaju Bogu, jer su stvoreni po liku i podobiju Božijem. Zato se treba uvek, po recima Apostola, "vecma pokoravati Bogu nego ljudima" (Dela Apostolska, glava 4, stih 20).
Sav narod je sa oduševljenjem klicao Hristu, jer su culi kako je vaskrsao iz mrtvih Lazara iz Vitanije. I deca su klicala Hristu i mahala Mu palmovim grancicama (mi Srbi, pošto nemamo palme, na taj dan docekujemo Hrista sa grancicama vrbe. Zato se taj praznik kod nas zove Vrbica. Vrbica i Cveti padaju na kraj Uskršnjeg posta, nedelju dana pre Uskrsa).
Hristos je na Veliki cetvrtak sabrao svoje Apostole u jednu sobu u Jerusalimu i tu obavio Tajnu veceru. Na njoj je Gospod ucinio najvece cudo: pretvorio je hleb u svoje Telo, a vino u svoju Krv. Onda je On pricestio sve svoje Apostole. Ali u jednog od njih srebroljupca, zvanog Juda Iskariotski, ušao je davo i on je izišao i izdao Hrista za trideset srebrenika.
Hristos je rekao svojim Apostolima (i hrišcanima svih vremena); "Uzmite, jedite, ovo je Telo moje koje se lomi za vas, radi oproštenja grehova".
Rekao je: "Pijte iz nje svi; ovo je Krv moja Novoga zaveta koja se lije za vas, i za mnoge, radi oproštenja grehova ".
Zove se Sveta tajna Pricešca ili Evharistija. Ona je bila i ostala središte i srce svih Tajni Božijih u Crkvi. Nema hrišcanskog života bez Sv. Pricešca Telom i Krvlju Hrista Gospoda. Oni koji se dostojno hrane Telom i Krvlju Hristovom osiguravaju sebi besmrtnost i život vecni. Kroz sveto Pricešce mi stalno obnavljamo svoj savez sa Gospodom Hristom i kao pojedinci i kao "Narod Božiji". Sveta Liturgija na kojoj se pricešcujemo, produžetak je ove prve Tajne vecere. Za Sv. Pricešce hrišcani se pripremaju postom duše i tela, ispovešcu i svesrdnim pokajanjem, moleci se uvek prisutnom Hristu da ih "ucini zajednicarima Njegove Tajne Vecere." I obecavajuci da Mu nece dati "izdajnicki celiv kao Juda."
Pošto su Apostoli bili pospani, Hristos im je rekao: "Moliše se Bogu da ne padnete u napast, jer je duh krepak, ali je telo slabo ".
Šta je Hristos rekao Judi izdajniku, posle izdajnickog celiva?
Rekao mu je: "Zar poljupcem izdaješ Sina Covecijega"?
Juda se obesio. Shvativši da je izdao Pravednika, umesto da se pokaje, on je pao u ocajanje.
U toku jedne noci, Petar se odrekao Hrista tri puta, ali se posle pokajao i gorko zaplakao. Zato ga je Gospod posle Vaskrsenja tri puta pitao: "Simone Jonin, voliš li me?" i pošto je ovaj potvrdio svoju ljubav, povratio mu je apostolsko dostojanstvo.
Poslednje reci Hristove na Krstu bile su reci ljubavi i oproštaja cak i onima koji su ga razapeli: "Bože, oprosti im jer ne znaju šta cine... Oce, u ruke Tvoje predajem duh moj!"
To je bio Simon Kirinejski.
Njegovo telo su skinula sa Krsta Njegova dva tajna ucenika: Josif iz Arimateje i Nikodim, knez jevrejski.
Kada je Gospod ispustio duh svoj, zavesa u hramu se pocepala nadvoje; zemlja se zatresla, sunce pomracilo; otvorili su se grobovi i oživeli su neki mrtvi iz okoline Jerusalima. To znaci da je i sama Hristova smrt imala antismrtno i vaskrsiteljno dejstvo i da je Hristos na Veliki petak svojom smrcu pobedio smrt. A Hristova duša sišla je tada u Ad, mesto gde je Satana držao u mraku duše upokojene od Adama i Eve do svetog Jovana Krstitelja. Hristos je propovedao tim dušama radosnu vest spasenja razbio okove Pakla i izbavio praroditelje Adama i Evu i sve upokojene ljudske duše koje su ga primile kao svoga Gospoda i Spasitelja. Sila Njegovog Vaskrsenja potresla je Ad, zemlju i nebesa. Zato je Uskrs najradosniji praznik. Tada se pozdravljamo: "Hristos voskrese"? i otpozdravljamo: "Vaistinu voskrese!"
Od Božijih stvorenja prvi su videli Hristovo vaskrsenje Angeli Božiji. Jedan svetlosni Angeo odvalio je kamen od groba i pokazao ženama Mironosicama da je Hristos vec vaskrsao i ukazao im na prazan grob. Zatim je Marija Magdalina videla Vaskrslog Gospoda. Po crkvenom usmenom Predanju Hristos se, u stvari, posle Vaskrsenja javio najpre Bogorodici, da nju obraduje kao Majku, koja je najviše stradala gledajuci svog raspetog Sina na Krstu. Sveti Evangelisti to namerno nisu zapisali, da ne bi neko rekao kako je Presveta Deva u materinskoj tuzi izmislila Vaskrsenje svoga Sina.
Gospod se javljao po Vaskrsenju jedanaest puta. Posebno je znacajno javljanje nevernom Apostolu Tomi, koji je posumnjao u Njegovo vaskrsenje, pa kad Ga je opipao i metnuo prste u rane Njegove, uskliknuo je: "Gospod moj i Bog moj!" A Gospod mu je na to rekao: "Zato što si video, poverovao si! Blaženi ce biti oni koji ne videše a poverovaše". Tomina provera Hristovog vaskrsenja je opomena svima sumnjalicama do kraja veka i sveta da je Hristos zaista vaskrsao.
Na dan svoga Vaznesenja (taj dan se kod nas zove Spasovdan) Hristos je rekao Apostolima: "Meni je dana sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i uciše sve narode, krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, poucavajuci ih da drže sve što sam vam zapovedio. I evo, ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta. "
Svojim Krštenjem u reci Jordanu i ovom poslednjom zapovešcu, Gospod je ustanovio svetu Tajnu Krštenja, koja se zove i Tajna Prosvecenja, a kroz koju se postaje clan Crkve, bez koje nema spasenja. U Evandelju je za Krštenje upotrebljena rec "vaptizma", što znaci - "pogružavanje". Onaj koji se krštava u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, pogružava se ceo tri puta u vodi; u znak umiranja starog coveka, grehovnog, raspadljivog, koji živi po pohotama tela i u tami neznanja; i radanja novog, obnavljanog po liku Onoga koji ga je stvorio i prosvecivanog prosvecenjem razuma i pobožnosti, useljavanjem u njega Duha Svetoga. Pogružavani sa Hristom umire da bi sa Hristom vaskrsao. Pristupajuci tajni Krštenja (Pogruženja) sa iskrenom verom i pokajanjem, novokršteni se oslobada praroditeljskog greha, kojim je zatrovana i raslabljena ljudska priroda, cisti se silom Božjom i od svojih licnih grehova; oblaci se u Hrista i postaje sposoban za sticanje božanskog savršenstva i vecitog života. Krštenjem se ulazi u Crkvu, sveti Bogocovecanski organizam, kome je Glava Hristos. Kad se dete krštava, njegovi roditelji i kum ispovedaju veru i obecavaju pred Bogom i svetom Crkvom Njegovom, da ce ga vaspitati u veri i uputiti u hrišcanski život; ako se krštava odrasla osoba, obavezna je ona sama da se, uz pomoc sveštenika i drugih hrišcana, upozna sa tajnama Vere, da se iskreno pokaje za svoj dotadanji život i tek onda da pristupi svetom krštenju. Ako li tako ne uradi, voda ce ga primiti, ali se Duh Božiji nece useliti u njega. Što znaci: i dalje ce ostati rob duha laži, duha idoloposluženja, duha lakomosti i svake necistote. Pravo Krštenje je ostvareno kroz potpuno pogruženje; tela u vodu, a duše u tajnu novog besmrtnog života u Hristu Isusu Gospodu našem, silom Duha Svetoga. Zato ga je Gospod i nazvao "krštenjem vodom i Duhom". Greh je vršiti Krštenje samo kropljenjem i krštavati one koji se nisu istinski pripremili verom i pokajanjem.
Posle Vaznesenja Hristovog, Apostoli su se vratili u grad Jerusalim i tu svi jednodušno bili stalno na molitvi, zajedno sa pobožnim ženama i Marijom materom Isusovom i Njegovom bracom, sinovima pravednog Josifa iz prvog braka. Kad se navršilo pedeset dana od Hristovog vaskrsenja, dok su oni bili jednodušno u molitvi, iznenada je nastala huka sa neba, kao duvanje silnog vetra, i ispunila ceo dom gde su oni sedeli. I zablistali su im nad glavama razdeljeni jezici kao ognjeni, i spustili se na svakog od njih pojedinacno. Tako su se oni ispunili Duha Svetoga i prosveceni Njime, poceli da propovedaju vaskrslog i vaznesenog Hrista, na raznim jezicima. Tako se ispunilo obecanje Hristovo, da ih nece ostaviti sirote, nego ce im poslati Duha Utešitelja, koji ce ih uputiti u svaku istinu. Zato se ovaj dan zove i Duhov dan. Zove se i Trojicin dan, jer je to bio vrhunac otkrivenja Svete Trojice, Oca i Sina i Duha Svetoga. Do tada se nije jasno znalo da je i Duh Sveti - Bog, kao Otac i Sin.
Duhov dan je i dan punog rodenja Hristove Crkve. Od toga dana su Apostoli, ispunjeni silom Duha Svetoga, krenuli po celome svetu da propovedaju Evandelje Hristovo svima ljudima i svima stvorenjima. Od tada je i život Crkve - neprestana Pedesetnica, tj. izlivanje Duha Svetoga na sva stvorenja. Od tada i svaki hrišcanin doživljava svoju Pedesetnicu kroz svetu Tajnu Miropomazanja. Novokršteni prima kroz pomazanje Svetim Mirisom blagodatne darove: prima "Pecat dara Duha Svetoga", kao i sveti Apostoli na Duhov dan. Samo oni koji su se krstili i miropomazali mogu primiti Sveto Pricešce i ostale Svete Tajne; samo takvi mogu živeti istinskim duhovnim životom i dostici meru rasta visine Hristove.
Opisali su ga cetiri Evangelista: Matej, Marko, Luka i Jovan.
dalje>>>Crkva
u istoriji
<<<Otkrovenje u
Starom zavetu