Hrišcanski post vodi poreklo od Gospoda Hrista. Gospod je i sam postio cetrdeset dana, pre nego što je poceo da propoveda svoju nauku, kao što je postio pre njega i Prorok Mojsej i drugi Proroci. Postili su i Apostoli i svi pravoslavni hrišcani kroz vekove. "Post je sve Svete rukovodio u životu po Bogu", kaže sv. Vasilije Veliki. Prva zapovest Božija u Raju bila je zapovest o postu, tj. o uzdržanju. Otuda je i prvi covekov greh bio greh protiv posta. Kao što u grehu ucestvuje i duša i telo, potrebno je da i u vrlini i oslobodenju od greha ucestvuju oboje. Cilj posta je ocišcenje tela, jacanje volje, uzdizanje duše. Posteci, hrišcani se secaju neprestano Hristovih stradanja za njihovo spasenje. Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Sastoji se u uzdržavanju od mrsne hrane i preizobilnih jela, ali prvenstveno u uzdržavanju od rdavih misli, želja i dela. Post umnožava ljubav i molitvu i spremnost na vršenje svih evandelskih vrlina. Duša ima dva krila kojima leti nebu: post i molitvu. On je lek za duševne i telesne bolesti i od svakog demonskog dejstva. Sam Spasitelj je rekao: "Ovaj rod se izgoni samo postom i molitvom". Njim se duša i telo pripremaju da postanu hram Duha Svetoga. Istinski duhovni život je nezamisliv bez posta.
Postoje višednevni postovi (Uskršnji, Petrovski, Gospojinski - uoci Velike Gospojine i Božicni) i jednodnevni (svake srede i petka sem razrešenih sedmica, Krstovdan uoci Bogojavljenja, Usekovanje glave sv. Jovana Pretece, Vozdviženije Casnoga krsta 14. septembra).
dalje>>> kako i kada postiti (pravila posta)?