1) Na bazi rezultata istraživanja, zbog prevelikog broja taksista, potrebe povećanja reproduktivne sposobnosti i revitalizacije podsistema taksi prevoza u Novom Sadu, treba odmah zamrznuti uključivanje novih taksista u taksi prevoz. Zamrzavanjem bi se broj taksista postepeno i smanjivao. Privremenim zamrzavanjem i smanjenjem broja taksista u prvoj fazi na 356, a drugoj fazi na 219 taksista (ako se globalni ekonomski odnosi ne promene), primenom modela iz ove studije u celosti će se obezbediti delovanje tržišnih zakona ponude i potražnje, a opet upravljati ovim podsistemom javnog prevoza. Zamrzavanje i smanjenje broja taksista treba preduzeti samo pod slededećim uslovima:
- Da se na osnovu utvrđenih zakonitosti i modela iz studije odmah pristupi izradi kompjuterskog programa (po uzoru na program za izradu rasporeda rada), kako bi se odluka o trajanju zamrzavanja mogla, pouzdano i u kratkom roku donositi. Taj program bi se istovremeno koristio za simuliranje raznih scenarija i predloga politika upravljanja taksi prevozom u Novom Sadu.- Da se organizuje kontinuirano praćenje obima prevoznih zahteva i troškova, za potrebe ažuriranja modela elastičnosti tražnje, modela troškova i modela kapaciteta, od strane izrađivača studije, a u saradnji sa taksi udruženjima radi redovnog izveštavanja o stanju iskorištenja kapaciteta i kvaliteta taksi usluga.
- Zamrzavanje broja taksista ne sma da posluži za povećanje cene iznad realnog povećanja troškova (osim inflacije), a što se proverava korišćenjem podmodela za izračunavanje troškova.Da se ne povećava cena taksi usluga, za vreme zamrznutog kapaciteta dok je moguće sa iskorišćenjem redovnog radnog vremena od 80-85% povećavati obim ostvarenih vožnji i istovremeno pokrivati troškove rada.
- Da u slučaju neopravdanog povećanja cene ili neefikasnog organizovanja (nedopustivo velik broj propalih vožnji, 2-3% - kriterijum za veličinu udruženja), nepridržavanja tarifa i dr., Sekretarijat za saobraćaj interveniše sa uključivanjem određenog broja novih taksista sa liste čekanja.
- Unapređenje funkcionisanja i razvoja taksi prevoza treba biti praćeno istovremenim podizanjem kvaliteta rada taksista na odgovarajući profesionalni nivo. To podrazumeva obavezno sticanje kvalifikacije za taksi vozača (znanje, saobraćajna kultura, ponašanje, izgled i dr.). Time bi se znatno lakše i s punim razumevanjem podržavali i sprovodili programi razvoja taksi prevoza u Novom Sadu (veliki i nagli priliv taksista iz drugih područja bez ujednačavanja). Ovaj zahtev su postavili i predsednici udruženja. Izraćivač studije može u realizaciji unapređenja rada taksi prevoza u Novom Sadu izraditi predlog programa i organizovati polaganje kvalifikacije. Takođe je potrebno razmotriti mogućnost uvođenja kontrolnih testova, za produženje dozvole za rad, koje bi se koristilo i kao instrument eliminacije u slučajevima neispunjenja obaveza, pritužbi korisnika, zloupotrebe delatnisti u druge svrhe i sl..
2) Da se sprovede obavezno opremanje radio stanicama vozila neudruženih taksista i njihovo uključivanje u preuzimanje vožnji putem dispečerskih centara, jer nema opravdanja da postoje drastične razlike u cenama za isti transportni rad (neudruženi taksisti mogu osnovati svoje udruženje koje neće zahtevati deponovanje velikih novčanih sredstava). Time bi nestao osnovni uzrok problema oko stajališta, rasporeda rada, " otimanja živih" stranaka, odbijanja stranaka na kratkim relacijama od strane taksista koji su na redu na artaktivnim stajalištima, a na kojima se pojavljuju stranke koje su spremne ili prinuđene da plate i višestruko veću cenu. Tako stajališta postaju samo forma korektnog ostvarivanja prioriteta preuzimanja vožnji, bez potrebe pravljenja rasporeda rada.
3) Grad Novi Sad treba omogućiti primenu novih tehnologija i kapaciteta za efikasno ostvarivanje telefonskih poziva od korisnika do dispečerskih centara i radio vezama od centara do taksi vozila. Posebnim elaboratom bi trebalo razraditi (odmah po usvajanju ove studije) mogućnosti dodele trocifrenih brojeva i novih tehnologija distribucije poziva, za sva udruženja i lociranje dispečerskih centara za sva udruženja na jednom mestu. U tom smislu, iako neracionalan broj taksi udruženja treba ograničiti na maksimalno devet. Zbog smanjenja troškova treba težiti smanjenju broja udruženja i stimulisati njihovo ukrupnjavanje.
4) Danas se stajališta koriste samo delimično, pa je taj koncept i delimično formalan. Taksi stajališta će potpunim opremanjem taksista sa radio stanicama još više postati drugorazredni, a kasnije i trećerazredni način preuzimanja vožnji. Danas su vožnje na radio poziv dominantne. Preuzumanje vožnji zaustavljanjem na ulici će se znatno povećati, jer je sada njihovo učešće neopravdano nisko. Preuzimanje na stajalištima će ostati samo u meri u kojoj će to odgovarati korisnicima koji prolaze pored stajališta. Iz ovih razloga današnja stajališta se koriste samo u meri u kojoj to odgovara putnicima, a onda i taksistima, koji u vlastitom interesu prate potrebe korisnika.Zbog toga je potrebno proširiti mogućnosti čekanja na više manjih stajališta, jer će se radio pozivima vožnje brže nadovezivati, pa će obrt vozila na stajalištima biti veći, a neplaćeni kilometri smanjeni. Treba dozvoliti i korišćenje stajališta JGPP ("podstanarski"), ali na način da se ne ometa uredno odvijanje javnog prevoza. Prisustvo taksiste u vozilu za vreme čekanja na vožnju omogućuje proširenje čekanja i na javne površine namenjene za saobraćaj motornih vozila, ako taksisti ne ograničavaju cirkulaciju vozila i kretanje pešaka ili ugrožavaju bezbednost saobraćaja Posebnim elaboratom u saradnji sa taksi udruženjima treba odabrati zadovoljavajuće lokacije.
5) Raspored rada se takođe slobodno i formalno sprovodi. Njegovo striktno sprovođenje značajno bi poremetilo prilagođenost prevoznih kapaciteta prevoznim zahtevima. Danas je, zahvaljujući slobodi izbora, stajališta i vremena rada prilagođavanje kapaciteta korisnicima kontinuirani proces i nalazi se na zadovoljavajućem nivou. Konkurencija među udruženjima stvorila je visok nivo discipline unutar udruženja, tako da su u noćnim periodima dana obezbeđena dežurstva. Višekratno izlaženje na rad i prilagođavanje promenama prevozne tražnje u toku dana i nedelje, meseca i godine je istraživanjima potvrđeno. Iz tih razloga raspored se može ukinuti. Ipak, ukidanje rasporeda može uslediti nakon uključivanja neudruženih taksista u radio vezu, i sagledavanja problema prioriteta preuzimanja vožnji iz dispečerskih centra svakog udruženja za sebe. Distribucija vožnji se vrši po zonama, koje su dovoljno krupne, a oslanjaju se na odgovarajuće stajalište.
6) Radi informisanja korisnika na ulici o zauzetosti taksi vozila koje je u nailasku, a radi eventualnog zaustavljanja, potrebno je svetlosnim signalom tu informaciju omogućiti. To je moguće postići korišćenjem postojeće svetleće oznake za taksi tako da se u slučaju zauzetosti (ili da ide po stranku na poziv ) ugasi svetlo. Kada je vozilo slobodno pano koji označava taksi treba da bude osvetljen. Ovako jednostavan način se koristi u mnogim zemljama. Ugradnja dodatnih svetala iza vetrobranskog stakla zelene ili i crvene boje je moguća i dobra, ali predstavlja dodatni trošak. Izbegavanje gašenja oznake TAKSI na vozilu zbog povećane kontrole od strane milicije nije ozbiljan razlog da se korisnici odvraćaju od zaustavljanja taksija na ulici.
7) S obzirom na rezultate istraživanja, danas u Novom Sadu postoji potreba i mogućnost organizovanja kruženja taksi vozila određenim trasama. Ovom studijom je utvrđeno da potreba postoji u svim periodima dana, a noću je neophodna jer nije organizovan javni gradski prevoz. Time bi se postiglo bolja popunjenost taksi vozila, a time i znatno niža cena po jednom putniku (povratak omladine iz zabave, uključivanje novih korisnika i sl. ). Dodatnim istraživanjima treba izraditi celovit elaborat koji bi postavio organizaciju ovog načina pružanja usluga.
8) S obzirom na nivo nacionalnog dohodka po stanovniku i troškove života u Novom Sadu treba, u skladu sa iskustvima iz primene modela za upravljanje kapacitetom taksi prevoza, u redovnim zakonodavnim procedurama stvarati zakonske mogućnosti delovanja na pojedine troškove (na svim nivoima, ali naročito na nivou gradova), na način da se omogući stimulisanje ovog vida javnog prevoza, a zbog racionalizacije ukupnih ulaganja u sistem javnog prevoza i povećanje kvaliteta prevoza.
- Revitalizaciju voznog parka je moguće, za postojeći ili veći obim prevoznih zahteva u Novom Sadu, ostvariti samo postepeno i to zamenama vozila po sistemu "staro-lošije za staro-bolje", sve dok se prosečna starost vozila ne spusti ispod granice kod koje će se moći ostvariti adekvatna amortizacija, postavljati dopunski uslovi homologacije, boje i drugo, ili stvoriti pogodne uslove nabavke novih vozila po sistemu lizinga.9) Taksi udruženja trebaju i nadalje slobodno formirati cenu prevoza.
10) Izmenama propisa utvrditi da delatnost taksi prevoznika može obavljati lice kojem je to jedino zanimanje (penzioneri, vlasnici radnji i preduzeća).
11) Usvojiti kriterijume po kojima se vrši zamrzavanje i odmrzavanje prijema novih taksista. Kapacitet treba zamrznuti kada se prosečan broj vožnji u toku dana nađe na granici pokrivenosti minimalnih troškova, pa sve do optimalnog broja vožnji s obzirom na efikasno zadovoljenje prevoznih zahteva.
12) Uspostaviti sistem javnog informisanja o tarifama taksi prevoznika na stajalištima i u dnevnoj štampi za karakteristične relacije, kao bi se potencijani korisnici mogli unapred opredeljivati za ovaj vid prevoza.
13) Predložiti zakonsko regulisanje taksi vozila kao osnovnog sredstava za rad.
14) Uticati na smanjenje broja udruženja nepriznavanjem uvećanih troškova režije i veće neplaćene kilometraže.
15) Unaprediti sistem telefonskih i radio veza mogućnostima novih tehnologija za sve taksi prevoznike, osiguravajući time pouzdano povezivanje u svakom trenutku i ravnopravan status svih taksi prevoznika međusobno (po mogućnosti obezbediti trocifrene brojeve).
16) Razraditi organizaciju kružnog taksija čime bi se uticalo na povećanje iskorištenja broja mesta u taksi vozilu, smanjili troškovi prevoza po putniku i zbog toga značajno povećala mobilnost u taksi prevozu stanovništva sa nižim prihodima.
Milomir Veselinovic
Copyright © 1997 Milomir Veselinović
Ovu stranicu je napravio Dragan Varagić, 30 Septembar 1997
Poslednje ažuriranje 18. Oktobar 1997.