.


.
.
.
.
.
                                BESNA PESMA

                                Besna sam,
                                danas sam strašno besna!
                                I nema mi pomoći niti leka,
                                tol'ko sam besna!
                                Besna sam na sve moje u kući,
                                i na sav posao što me čeka,
                                i na komšinicu što nije svesna
                                da je bolje da dođe sutra,
                                i na sve one što mi zvrče
                                telefonom od ranog jutra,
                                i na sve one sa interneta.
                                Dan kako ide - sve mi je ljući:
                                sad bih glat mogla s onima što krče
                                one sirote kedrove šume,
                                k'o da su one prava meta!
                                Tol'ko sam danas opako besna
                                da bih se sada mogla potući
                                onako kako samo ja umem
                                sa pola sveta,
                                i pobediti sve od reda
                                ovakva kakva sam, puna jeda,
                                za sve ostalo nepodesna
                                kol'ko sam besna!

                                Danas samo tako strašno besna
                                na sve i svakog oko mene!
                                Tako mi nekad sve kontra krene
                                pa besnim u sebi -
                                jer drugde gde bi',
                                na sve i svakog u okolini!
                                Razbesnela sam se svom strahotom
                                al' stvarno, nije da mi se čini.
                                Besnim na poštara što ne donosi
                                ono što treba u paketu,
                                besnim na gužvu na ulici,
                                i na crveno na raskrsnici;
                                i na onog što na ćošku prosi,
                                i na onog što pamflete nosi
                                i deli svetu;
                                na nasmejane prodavačice
                                i zamajane vaspitačice;
                                na one što nit' dišu nit' mirišu,
                                ali i na ptice u letu
                                i na kišu...
                                I na to sto sam na levu nogu stala
                                kad sam ustala -
                                što mi je zakazala noga desna!
                                I na ceo grad i sve u njemu ljude
                                pa šta bude,
                                tol'ko sam besna!

                                Besna sam,
                                danas sam tako besna
                                na sve geografske širine,
                                i na sve od Vankuvera do Beograda
                                pa opet nazad preko Kine,
                                na sve i svakog ko se tu nađe
                                i na sve njihove u laži zavijene suštine!
                                I na one što dan im je oivičen lepotom
                                pa ne znaju ni za šta ružno
                                il' tužno,
                                i na one one što žive mirnim životom
                                verujući da su čisti
                                svi na listi,
                                i na one što ih nikad ništa loše ne snađe
                                pa ne znaju za beznađe,
                                što ne gledaju bedu
                                i što imaju šta da jedu,
                                što imaju svoje streje
                                a ne tamo neke katakombe,
                                što ih radijator greje
                                i što ne znaju šta su bombe!

                                Besna sam,
                                tol'ko sam besno besna
                                da me prosto iznutra grebe!
                                Besna sam na sve širom sveta
                                a najviše na samu sebe!
                                Što sada jurcam kao kometa
                                beskrajnim svemirom interneta,
                                što tražim da li ću igde da vidim
                                išta što može da razbije mrak,
                                makar i mali, najmanji zrak...
                                Ali - bas ništa...
                                A da l' se sprema?
                                Ne znam al' za sad ničeg nema...
                                Za sad to svetlo k'o da se stidi
                                i svi su dani jednako dugi...
                                A ja sam besna,
                                ocajno besna...

                                A najviše od svega sam besna
                                što sam se bila sama sputala,
                                ja kao i mnogi drugi
                                ogrezli u istom sivom talogu,
                                i što sam do sad samo ćutala!
                                Znam da sam kriva
                                dokle sam živa
                                al' šta sad mogu,
                                šta sada mogu?
                                Sad razaznajem i drvo i šumu
                                al' jednog sam postala vrlo svesna:
                                Iako sad sve jasnije vidim,
                                ja previše odmakoh na svom drumu...
                                Koža mi je moja postala tesna
                                al' ja samo još mogu da budem besna...

                                Zato sam besna!

                               Dragana Konstantinović
..
.

.
.
.
Back to POEZIJA
1