.


.
.
.
.
.
                                * * *

                                Iz šarenog mnoštva iskr'o si se krišom,
                                slučajem pometen,
                                i u tmurne dane oplakane kišom
                                uneo sjaj snova dugama prepleten.

                                Zaigraju misli pa se čini lako
                                dve duše se spoje,
                                u treptaju rose čini se da svako
                                može da poleti baš kao nas dvoje.

                                Prepuštam se sneno zovu iz daljine
                                lude noći ove;
                                znam, imam te samo kroz šapat tišine,
                                ali nedam nikom da mi gasi snove.

                               Dragana Konstantinović
..
.

.
.
.
Back to POEZIJA
1