.


.
.
.
.
.
                                KOSOVO
                                Predragu Obradoviću Gagiju
                                i ostalima koji su morali da odu

                                Na Kosovu zemlja crnja je od druge,
                                plavlje plavo nebo, zelenija trava...
                                Tamo su snažnije i sreće i tuge
                                a legende jače i od zaborava.

                                Tamo je u muci, u krvi i boju
                                poniklo korenje naših naraštaja
                                što izrodi ljude koji u svom znoju
                                nose večit beleg prokletstva tog kraja.

                                Sad posmatram tužne, pretužne kolone
                                tih ljudi sa dušom i srcem do neba
                                što ne znaju gde bi mogli da se sklone
                                ni kako da dođu do korice hleba.

                                Oko njih se sleže kosovska prašina
                                da prikrije ono sto je bilo sveto,
                                dok u svakom oku čita se praznina
                                i bol za svim onim što im je oteto.

                                Žuljevite ruke krše se i lome,
                                na svakom je licu nikla nova bora,
                                pogledi uprti al' se ne zna kome -
                                tuga i jad tu su mesto odgovora.

                                Možemo li mi da smanjimo te muke?
                                Da njih nije bilo ni nas bilo ne bi...
                                Otvorimo oči, pružimo im ruke,
                                pomažući njima pomažemo sebi!

                                Ta kosovska zemlja crnja je od druge,
                                ima plavlje nebo, zeleniju travu...
                                Kosovske su veće i sreće i tuge
                                a ljudi-legende prkos zaboravu.

                               Dragana Konstantinović
..
.

.
.
.
Back to POEZIJA
1