Pored mene reka trabuni i spava
Uljuljana poznim tičijim cvrkutom.
Noć uza me stupa i svilenim skutom
Sjajne kaplje runi sa procvalih trava.

Kako toplo šumi njen kraljevski veo
Pun svitaljka jasnih, čeznuća i seta,
I zapinje lako za grane drveta
I mak crven što se po stazama spleo.

Kako li me grli i celuje milo!
Ko na daždi klasje, k'o različak plavi,
Ja dršćem uz njenog srca toplo bilo.

Sve tako, kraj reke, greje me i krepi,
A kad bela zora s pesmama se javi,
Kući nosim punu pregršt zvezda lepi’.

Aleksa Šantić
.
.