.


.
.
.
.
.
                                LOVAČKA PRIČA

                                Orno sam poš'o u lov na vuka,
                                u ruci puška, o vratu dvogled;
                                Jest' da još nemam nijednog brka
                                al' imam hrabrost i opak pogled.

                                Staj'o sam tiho miran i spreman
                                sakriven iza poveće stene
                                kad iznenada ugledah neman -
                                vuka što skoči pravo pred mene!

                                Puška mi pade - koja sramota,
                                moj opak pogled za čas se svali,
                                a on se nadmoćno zakikota
                                pa spremno reče: ¨Dobar dan, mali!¨

                                I jos mi reče: ¨Da li bi hteo
                                da mi daš dvogled na dva tri sata?
                                Tako bih rado sad negde seo
                                i malo gledao ptičja jata...¨

                                I šta ću, skidoh moj dvogled s mukom
                                jos zbunjen od tog iznenađenja,
                                a on ga uze, odmahnu rukom
                                pa reče: ¨Hvala i doviđenja!¨

                                Dok je on stavljao oko vrata
                                ono za čim je tol'ko žudio,
                                ja začuh zvonjavu moga sata
                                pa sam se konačno probudio.

                                I nije važno on sada gde je
                                ni da l' se s dvogledom važan pravi,
                                čućemo ko se poslednji smeje
                                kada ja krenem u lov na javi.

                               Dragana Konstantinović
..
.

.
.
.
Back to POEZIJA
1