Dobrica
Erić
PRKOSNA
PESMA
Ja
rab Božji
Srbin
sa prosedom bradom
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i
Nepravdom
da sam kriv i
da priznajem krivicu!
Kriv sam što
sam neko
a ne niko i
netko
Kriv sam što u
doba opšteg srbobrsta
idem u
pravoslavnu crkvu
doduše poretko
i što se
krstim ovako
s tri prsta!
Kriv sam što
jesam
a treba da
nisam
Kriv sam odavno
što stojim
uspravno
i gledam u
nebo, umesto u travu
Kriv sam što
se drznuh protiv krivde
kriv sam
što opet
slavim svoju krsnu slavu!
Kriv sam što
pišem i čitam ćirilicom
Kriv sam što
pevam, smejem se i psujem
a ponekad i
lajem
Kriv sam i
priznajem
da ne znam što znam i da znam što ne znam
Kriv
sam, i da završim
s najvećom
krivicom
(pre nego što
se zacenem od smeha),
kriv sam
tvrdoglavac
što sam
Pravoslavac
i Svetosavac i
što ne verujem
u sveti zločin
i oproštaj greha!
Kriv sam i grešan
dakle
što postojim
i kad već
postojim i još drsko stojim
što bar ne
priznam da ne postojim!
Ako to priznam
da sačuvam
glavu
izgubiću
časni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će
na moju Zemlju da kidiše
Rulje bivših
ljudi
lopova i golja
čopori
robota i drugih monstruma
kidisaće
na moje voćnjake i polja
i na moju belu
kuću pored druma
oko koje kao
najlepše odive
cvetaju trešnje,
jabuke i šljive.
Pa evo
priznajem i to
za spas roda
Ja više ne
postojim
skinite me s
liste
Ja sam od sad
samo
vazduh,
svetlost i voda
tri elementa
koja vam koriste
A ovo što pred
vama govori i hoda
to je ono što
vi od mene stvoriste!
Moja ružna
slika
ozverena lika
koju umnožavate
u večeri i jutra
to je slika vaše
svesti i podsvesti
to nisam ja,
spolja
to ste vi -
iznutra!
Moj dušmanine
sa hiljadu ruku
s hiljadu slugu
i sluškinja laži
ubrao si mi
sunce ko jabuku
i radost čistu
ko bulka u raži
Moji će
potomci piti jed i čemer
a tvoji već
piju gorku medovinu
za krvav novac
kojim puniš ćemer
rasprodajući
moju đedovinu
Usud će ti
ludačku košulju obući
i tada će
se malo razdaniti
ili će
planeta od sramote pući
i sve nas u
isti ambis sahraniti!
Mnogo ste važne
Zemljo moja
mila
Ti i Tvoje
sestre
Istina i Pravda
čim se na
vas digla ovolika sila
čim su na
vas zinule
krivda i
nepravda.
Rulje bivših
ljudi
ubica i golja
čopori
robota i drugih monstruma
palacaju na
tvoje voćnjake i polja
i na moju belu
kuću pored druma
oko koje kao
najlepše odive
cvetaju lipe,
jabuke i šljive.
Šta će
ovde džihadlije
krstaši,
farmeri
koji Ti čereče
sinove i kćeri
Mora da su
čule belosvetske bande
da imaju zlatna
srca
pa ih vade
da ih presade u
sopstvene grudi
ne bi li i oni
tako bili ljudi.
Gospodo tužioci
suci i dželati
ispisali ste mi
svoje zapovesti
po zenicama
najfinijem
staklu
što teže živim,
lakše ću umreti
Zašli ste
mnogo u noć poodmaklu
ali uzalud
ćete linčovati
najgostoljubiviji
narod na planeti
(zbog čega
ćete goreti u paklu)
jer Ljudsko
Srce
čudo nad
čudima
neće da se
primi u vašim grudima!
Mi se ne plašimo
smrti
crne vuge
već
ropskog života i bolesti duge
Smrt je česta
pojava međ nama Srbima
kao što su
proleće, leto, jesen, zima
I nije strašnija
pogotovu danju
od suše,
poplave, zemljotresa, mraza
kad je čovek
sretne na svome imanju
okađene duše
i svetla obraza.
Zlonamernici
siti i maniti
sve mi
zabraniste u rođenoj kući
al ne može mi
niko zabraniti
da pevam i da
se smejem umirući
a to se vama više
ne događa
ni kad
svadbujete
ni kad vam se
rađa!
Poštedite me
koca i konopca
i razapnite me
na vrhu planina
ko vaši
praoci što su mog Praoca
Isusa Hrista
Nazarećanina.
Ja ću da
gledam
a vi zažmurite
inače
će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog
lica
Samo, požurite
što pre me
razapnete
pre ću
vaskrsnuti!
(1993)