Dobrica Erić

PROLEĆE U MOJOJ ZEMLJI

Mojoj zemlji ubijaju proleće
Na moju zemlju popuštani su psi rata
Ali proleće ipak stiže u moju zemlju
s blagoslovenim poljupcima brzbrojnih pupoljaka.

Deco, vesnici proleća
neveni  moje zemlje na nišanu
Deco u parkovima, u baštama
u šumarcima, na rekama
na livadama i utrinama seoskim
u dvorištima porazbijanih škola
u lednim podrumima gde rastu samo pečurke -
hvala vam što mogu reći
Ovo su deca moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!

Omladino, nežni prkosu
ponosu moje zemlje na nišanu
Omladino na trgovima ranjenih gradova
na igralištima i šetalištima
u crkvenim portama i svojim avlijama
Omladino, jača od straha
lepša od bezbrižosti koju ti gađaju bombama -
hvala ti što mogu reći
Ovo je Omladina moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!

Vojnici 
Suncoketi svetlosti
Vojnici u rovovima
u tenkovima
u letilicama
za nišanskim spravama
u medaljonima naših srca
pred Srce svoje zemlje
i za čiju hrabrost moramo izmisliti
nove reči i nove pesme -
hvala vam što mogu reći
Ovo su Vojnici moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!

Narode tužni
Božije čokoće
vinova lozo moje zemlje na nišanu
Narode na njivama u svojim kućama i avlijama
na ruševinama svojih kuća
u krugovima fabričkim
s krugovima na grudima
na mostovima osuđenim na smrt
od onih kojima je smrt jedina uteha
Narode sa Srcima većim od bombi
koje padaju oko nas -
hvala ti što mogu reći
Ovo je Narod moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata!

Sunce visoko
veliko nebesko oko
ti koje vidiš bolje od svakog drugog oka
i prenosiš Istinu onima
koji još mogu da gledaju u Sunce
i znaju šta je Istina
hvala ti što mogu reći
Ovo je Sunce moje zemlje Srbije
na koju su popuštani pobesneli psi rata
i koja strada onako
kako su uvek stradali nevini
Samo tebe nam ne mogu pomračiti ni uzeti
kraljevi mraka
koji hoće da nam pomrače i uzmu sve!

                                                       1999.