Slavko Vukosavljević

KADINJAČA
 ( Odlomak )

A na Kadinjači breze su vitke
k'o borci ranjene legle uz breg.
Tišina, tišina, zatišje bitke,
na suve usne kaplje sneg.

...

Komandantovu pogledaj ruku -
pod njom bataljon i ceo breg;
sve bliže, sve jače topovi tuku 
i tiho, tiho pada sneg.

- Prva četa, tamo kod breze!
Druga levo, na prevoj, niže.
Prateći vod - šumi polako.
Pozadi desno mitraljeze.
Dobro je, drugovi. Tako, tako..

On je polako spustio ruku.
Namah je zamuk'o breg,
samo što napred topovi tuku 
i tiho, tiho pada sneg.

I napred upro bataljon oči
- tako se gleda s' burom sve jačom -
k'o da će sada ćutke da skoči 
zajedno s' brdom, s' Kadinjačom

A tamo dole, još daleko,
crna se zmija okukom povi 
i s' čudnim mirom reče neko:
- Pazi, tenkovi!

I k'o da tiho niz polja bela 
uz odjek topova što nebo riju,
topao kao krv iz tela 
poteče šapat u Srbiju:

- Evo, ja ovde, drug u blizini 
i ovo brdo i tišina -
da li je tako, il' mi se čini -
sve je to sada Domovina!

Znam da čete Sandžaku žure 
a nama ko zna šta se sprema;
evo Nemaca, tenkovi jure, 
a bombi nema!

I nije čudo, nije čudo -
običan taster za to je malo -
srce dečaka uvek budno 
Srbiji što je otkucalo: 

- O, čujte čete u daljini,
budući ljudi, zemljo nova,
da li je tako il' mi se čini -
svi ste kraj našeg rova!

Kažite - tu smo!
Kažite - jesmo!
Kažite budući, 
Kažite živi!
Dižite pesti, poleti pesmo,
pođite, sunca, na oblak sivi!
Vadite, ljudi, srca iz grudi!
O, kaži i ti, bar šapni, mama:
- Svi smo sa vama! 

Al' stroj se ceo diže i krenu;
pognu se, jurnu i dečak bled
jer komesarov krik ga prenu:
- Napred, napred!

I sve najednom promeni lik,
poče da tamni, da čili dan
i sve se stopi u zov, u krik,
prigušen, dalek, k'o tuđ a znan:

 - Za nove dane - da svima svane!
Da ove staze pošteni gaze!
Da više nema groba do groba
ni gladi pokraj kućnoga plota,
da nema tame, da nema roba,
da bude toplo od života!
U cevi ljubav, 
mržnju i jed -
napred, 
napred!

...

Rođena zemljo, jesli li znala 
- tu je pogin'o bataljon ceo;
crvena krv je procvetala 
kroz snežni pokrov, hladan i beo.
Noću je i to zavej'o vetar. 
Ipak, na jugu vojska korača:
Pao je četrnaesti kilometar, 
al' nikad neće - Kadinjača!