Milomir Đukanović

PUCALA JE ZORA KAO KORA

Pucala je zora kao kora,
Noć se s mukom podavala danu,
Ljubio sam smrznutu Svetlanu 
Više Save na Kalemegdanu.

Časna reč!

A Svetlanu, suncem obasjanu,
Od te strasti podilaze žmarci,
Pa mi nežno šaptala na uho:
Mače moje, jedu mi se čvarci.

Časna reč!

I s vrhova Nebojšine kule
Drozd je pesmom ljubio grlicu;
Ja nabreko ko topovsko đule,
Sva mi dugmad otpala na šlicu.

Časna reč!

Posle su naišli milicajci,
Od idile osta tužna slika:
U stanici ostaše podaci 
Jedne kurve i jednog pesnika.

Časna reč!