Gimnazija je otvorena školske 1875/76. godine. Njen puni naziv bio je “Belocrkvanska kraljevsko mađarska državna velika gimnazija”. Nastavni jezik je bio mađarski.

Za prvih dvadeset godina škola je imala oko 200 učenika u proseku. Između 1890. i 1910. godine, kada se grad izgrađuje, u školi je sve više đaka, oko 300.

1896. godine dograđuju se krila sa istočne i zapadne strane. Pravougaonik se zatvara gradnjom velike gimnastičke sale.

Mađarsko ministarstvo prosvete slalo je u gimnaziju najbolje profesore, odlične stručnjake i pedagoge.

U prvom svetskom ratu neki profesori i učenici bili su mobilisani. Školska zgrada pretvorena je u bolnicu.

Školske 1919/20. godine uveden je srpskohrvatski jezik, a nastava isključivo na srpskohrvatskom jeziku odvija se od 1923/24. godine.

Krajem 1928/29. godine Ministarstvo prosvete ukinulo je, zbog malog broja učenika više razrede Gimnazije, a školske 1933/34. godine izvršen je upis u V razred, tako da se postupno otvaraju dalji razredi do završnog maturskog razreda.

Između dva rata škola je promenila devet direktora.

Nemačka fašistička vojska ušla je u Belu Crkvu 12. aprila 1941. godine i odmah zauzela zgradu gimnazije, proglasivši gimnaziju nemačkom gimnazijom. Okupacionom školskom režimu najviše je brige zadavala komunistička delatnost među mladima.

Belu Crkvu oslobodile su snage Crvene armije i oslobodilačke partizanske vojske, 1. oktobra 1944. godine. Uprava gimnazije useljava se u svoju zgradu. U njoj je sve više đaka.

1959/60. godine uvedena je dvosmernost nastave. Postojala su dva smera: društveno – jezički i prirodno – matematički.

Škola se posle 1975. transformiše u Centar za zajedničko srednje i pozivno usmereno vaspitanje i obrazovanje “Sava Munćan”. Centar su činile Zajedničke osnove (“Vuk Karadžić”) i Pozivno usmereno obrazovanje (“25. maj”).

Škola kasnije menja naziv u Srednju mašinsku školu, da bi se 1990/91. godine ponovo govorilo o Gimnaziji, ovog puta o Gimnaziji “Jovan Cvijić”.

Gimnazija i Srednja mašinska škola radile su po smenama. U Gimnaziji su bili gimnazijska odeljenja i dva odeljenja prirodno – matematičke struke i to saradnika u prirodnim naukama.

U toku oktobra 1992. godine razmatrana je Inicijativa o pokretanju školskog lista. List je izašao iz štampe 23.12.1992. godine.

Septembra 1993/94. godine odlučeno je da učenici Gimnazije prošire svoju delatnost i na talasima lokalnog radija, subotom od 15 – 16 časova, a emisija se zvala “Osmi čas”.

1995. proslavljena je godišnjica – 120. godišnjica postojanja gimnazije. Hor je održao samostalni koncert u sali Kulturno – prosvetnog centra.

Aprila 1996. objavljen je u školskom listu članak o povratku Gimnazije u staru zgradu. Sagledani su i procenjeni objektivni uslovi povratka, formirana je komisija za realizaciju Elaborata o povratku Gimnazije u staru zgradu. Dinamika poslova treba da bude takva da se Gimnazija vrati u staru zgradu u godini jubileja – dakle 2000. godine.

13. septembra 1996. godine upućen je predlog Skupštine opštine da Gimnaziji dodeli Oktobarsku nagradu kao priznanje za dugogodišnji vaspitno – obrazovni rad. Predlog je odbijen sa napomenom da je ova škola već dobitnik takvog priznanja?!

Od 1997. godine profesori Gimnazije počinju glasno da iznose svoje nezadovoljstvo visinom ličnih dohodaka, dinamikom isplate. Nastava je obustavljena januara 1997., a obustava je trajala do 21. februara iste godine.

8. marta 1997. godine umro je profesor Svetolik Subotić, dugogodišnji prosvetni radnik, direktor Muzeja i direktor Gimnazije. Imao je 101 godinu.

Oktobarsku nagradu za 1997. godinu dobila je učenica naše škole Ivana Sekulić.

U toku 1997. i 1998. godine prikupljaju se sredstva za obnovu Hilandara. Juna 1998. godine Gimnazija je dobila zahvalnicu od Odbora za obeležavanje 800 godina manastira Hilandar, jer je učestvovala u pružanju pomoći pri obnovi manastira koji je od vremena Nemanjića do naših dana, prenosio duhovnost, kulturu i hrišćanski patriotizam.

Škola se opremila najsavremenijim računarima uz pomoć društvene zajednice i pojedinaca, kao i ostalom tehnikom potrebnom savremenoj nastavi.

24. marta 1999. godine došlo je do agresije NATO snaga. Ministar prosvete najavio je prinudni prolećni školski raspust, koji je trajao od 4. aprila, a u školi je bilo prisutno dežurstvo profesora.

Izdavačka kuća “Draganić”, knjižara “Plava ptica” i DP PIK "Južni Banat" PIK “Južni Banat” poklonili su školi dosta knjiga za biblioteku i odlične učenike.

Početak školske 1999/2000. godine obeležio je štrajk prosvetnih radnika Gimnazije, ali samo onih koji su članovi nezavisnog sindikata! Razlozi su isti: minimalni lični dohoci, neredovna isplata i tako niskih plata i toplih obroka.

Intenziviraju se radovi na zgradi Gimnazije zahvaljujući pomoći Ministarstva prosvete RS, Skupšine opštine Bela Crkva, zalaganju članova školskog odbora i direktora škole. Kupljen je nameštaj za šest učionica, zbornicu, kancelarije direktora i sekretara škole.

Da bi se vaspitno – obrazovni rad realizovao po Planu i programu, a u zgradi koju su delile dve srednje škole nije za to bilo mesta, Gimnazija se iselila iz zajedničke zgrade krajem septembra 1999. godine, na zadovoljstvo radnika koji su ranije obavljali obrazovno – vaspitni rad u ovoj zgradi.

Novembra 1999. godine usvojen je Program proslave jubileja Gimnazije. Pokrovitelj je Ministarstvo prosvete RS. Izabran je organizacioni Odbor, podeljena su zaduženja.

U januaru 2000. ponovo štrajk. Časovi su trajali 30 minuta. 6. marta učenici su izašli na ulicu u znak protesta jer se Ministarstvo prosvete, po ko zna koji put oglušilo o zahteve profesora širom zemlje. Ne svih doduše. Većina profesora izlazila je sa časa posle trideset minuta (zakonski minimum), a neki su prelazili na stranu onih koji rade četrdeset pet minuta.

Na izborima održanim 24. septembra 2000. narod je glasao ZA PROMENE. Pošto volja građana nije priznata, u Srbiji dolazi do zategnute situacije i nezadovoljstva. Učenici Gimnazije nisu hteli da uđu u učionice 2. oktobra u znak građanske neposlušnosti, nego su otišli u protestnu šetnju gradom.

Dani teku, godine prolaze, đaka je sve manje, u Vojvodini naročito.

U Gimnaziji danas, novembra meseca šk. 2000/2001. godine i dalje četiri razreda sa po tri odeljenja.