Nezaboravno druženje

Ponedeljak, 22. septembar. Bio je to dan koji su maturanti naše škole od početka školske godine s nestrpljenjem čekali. U ranim jutarnjim časovima skupili smo se ispred škole, ukrcali u autobus i krenuli na našu matursku eskurziju. Put je protekao u dobrom raspoloženju i negde oko 20 časova stigli smo u primorski grad Lido di Jesolo, naše prvo odredište. Kada smo se smestili i večerali, otišli smo do plaže, koja je, na naše veliko zadovoljstvo, bila neposredno iza hotela, a zatim smo produžili do diskoteke Splash.

            Sledećeg dana, 23. septembra, odvezli smo se autobusom do luke Punto Sabione gde nas je čekao brodić kojim smo išli do Venecije. Venecija je jedinstven grad koji vas jednostavno ne može ostaviti ravnodušne. Izgrađena je na 120 ostrva, povezana mnogobrojnim mostovima koji se pružaju preko 177 kanala, puna uskih ulica, malih radnji prepunih suvenira karakterističnih za Veneciju, kao što su male gondole i maske. U Veneciji se mogu čuti svi svetski jezici, ima turista iz celog sveta koji uživaju u njenoj lepti i autentičnosti. Mi smo obišli Trg i crkvu Svetog Marka, Duždevu palatu, most Uzdaha, most Rialto, videli smo krilatog lava sa knjigom zakona koji je simbol grada. U popodnevnim časovima skupili smo se na obali i ukrcali na brod koji nas je vozio nazad u luku. Pogleda prikovanog za Veneciju i njenu obalu, plovili smo ka luci sa željom da se bar još jednom vratimo u taj čarobni grad.

Posle nekoliko sati vožnje, stigli smo u Rimini, grad na obali Jadranskog mora, smestili se u hotel, večerali i otišli u diskoteku.

Sreda je bila rezervisana za San Marino i Ravenu. San Marino je najmanja i najstarija država sveta. Ima svega 27 000 stanovnika, otprilike koliko i cela naša opština. Obišli smo tvrđavu u kojoj se nalaze sve važnije državne institucije, kao i spomenik Garibaldiju, baziliku, kulu Česta. Naravno, tu su bile i nezaobilazne prodavnice suvenira, kao i radnja sa kožnom galanterijom kojih je bilo na svakom koraku. San Marino je bio idealno mesto za kupovinu,  jer je to zona bez taksi, pa su cene niže nego u ostalim mestima koje smo posetili tokom našeg putovanja. Očarani lepotom ovog malog mesta,  kao i ljubaznošću njegovih stanovnika, nastavili smo put prema našoj sledećoj destinaciji - Raveni. Ono što smo prvo zapazili u ovom gradu jeste ogroman broj ljudi koji koriste bicikle kao osnovno prevozno sredstvo. Obišli smo centar grada, pešačku zonu i trg koji obiluje građevinama iz različitih istorijskih perioda i umetničkih epoha. Proveli smo nekoliko divnih sati u suncem obasjanoj Raveni i napustili ovaj grad sa izuzetno prijatnim utiscima. To veče smo proveli u šetnji Riminijem i druženju u sobama, jer nas je sledećeg dana očekivao izuzetno dug i naporan put do Firence.

            Prošli smo preko Apenina kroz Toskanu, jednu od najlepših oblasti Italije koja važi za divno mesto za odmor i mnoge svetske zvezde (kao što je Sting) imaju kuće u njoj. Kada smo stigli u Firencu, bili smo oduševljeni Trgom Sinjori koji nazivaju i galerijom na otvorenom zbog replika brojnih skulptura iz različitih umetničkih epoha, koje se nalaze na njemu. Posebno nas je fascinirala replika Mikelanđelovog Davida. Prošli smo i pored čuvene galerije Ufici na čijoj se fasadi nalaze statue raznih značajnih ličnosti iz italijanske istorije, kao što su Leonardo da Vinči, Galileo Galilej, Nikolo Makijaveli, Đovani Bokačo, Dante Aligijeri i mnogi drugi. Uživali smo u pogledu na reku Arno koja protiče kroz Firencu. Ono što nas je takođe ostavilo bez daha bili su izlozi juvelirnica koje se nalaze na mostu Vekio. Celo popodne proveli smo u ovom gradu u kome se umetnost nalazi na svakom koraku, gde je istorija isprepletana sa savremenim svetom i tehnologijama.

            Poslednja destinacija naše ekskurzije bila je Verona, poznatija kao grad večne ljubavi zbog čuvene Šekspirove drame „Romeo i Julija“ čija se radnja odvija upravo u Veroni. Samim tim, logično je da Julijina kuća, pored čuvenog amfiteatra „Arena“, glavna turistička atrakcija ovog grada. Posetili smo dvorište Julijine kuće na čijim su zidovima ispisana imena ljubavnih parova iz svih krajeva sveta. Naravno da ni mi nismo propustili priliku da ostavimo svoj trag na njemu! Neki od nas su ušli u kuću i imali priliku da vide autentičan nameštaj iz doba Romea i Julije, kao i neke delove njihove odeće. Ostavivši Veronu iza sebe, krenuli smo do Lida di Jesola, mesta koje je bilo i prva stanica na našem putu. To veče smo proveli u diskoteci družeći se, kako međusobno, tako i sa vršnjacima iz drugih krajeva Srbije, ali i iz Nemačke i Crne Gore.

            Sledećeg jutra krenuli smo nazad ka Beloj Crkvi, vraćajući se školi i svakodnevnim obavezama. Usput smo sabirali utiske, gledali fotografije snimljene u prethodnih 5 dana, prisećali se svega što smo videli i doživeli. Bilo nam je žao što je sve završeno, ali znamo da će sve lepe stvari koje smo doživeli, a bilo ih je puno, ostati zauvek u našem sećanju kao lepe uspomene.

                                                                                                                                                                    Katarina Čežek, IV₁

          Maturska ekskurzija – Severna Italija

22. septembar... 06h... Dugo očekivano jutro je konačno osvanulo! Većina nije spavala prethodu noć; neki pozdravljajući se, neki pakujući se, mnogi od nestrpljenja ili straha da se ne uspavaju. Osećala se neka tenzija u vazduhu... S jedne strane ’mi’, srećni, nasmejani, neispavani, znamo da nas očekuje nešto lepo i nezaboravno, a sa druge strane naši roditelji, ’do juče’ bezbrižni, a ’danas’ zabrinuti jer polako shvataju da njihove ’bebe’ više nisu bebe i da odrastaju.

            Prolazeći kroz Hrvatsku i Sloveniju, putovanje je bilo manje-više naporno, ali nas to nije moglo sprečiti da već te prve večeri u Lido di Jesolu, odmah nakon večere i smeštaja, odemo u diskoteku „Splash“. To je turistička diskoteka za okupljanje evropskih, školskih ekskurzija. U cenu karte je spadalo i jedno piće i prevoz do tamo i nazad. Lud, noćni život mladih, nama je prijao jer smo navikli na  to, ali profesorima... Pa, morali su da nas istrpe tih par dana i nekako da izdrže.

            Profesori su bili krajnje korektni i tolerantni u svemu, ako i u razumevanju našeg druženja po sobama sa učenicima iz drugih odeljenja.

            Dani su nam bili maksimalno ispunjeni. Iz Lido di Jesola, išli smo u edukativni obilazak Venecije, ’grada na vodi’, do kog smo stigli brodićem. „Nismo videli ništa lepše!“, čulo se iz gužve. A ja kažem da je predivno, da sam oduševljena! Venecija podseća na ogroman lavirint u kom bih se izgubila. Sam grad čine trospratne, četvorospratne zgrade i hoteli sa različitim fasadnim, umetničkim stilovima. Nema puteva ni automobila, samo otvorenih trgova, među kojima je najveći Trg Sv. Marka. Tu su i most Uzdaha koji vodi do zatvora koji je danas predstavljen kao muzej, iz kog su zatvorenici imali poslednji put priliku da vide sunčevu svetlost. Zatim, crkva Santa Marija della Salute po kojoj se naziva i delo Laze Kostića; Napoleonova rezidencija koja je ogromna; Nacionalna biblioteka u kojoj se nalaze jevanđelja. Čuvene gondole koje Venecijancima služe kao prevozno sredstvo. Mnoge učenice su bile oduševljene prelepim maskama koje su poznate na venecijanskom karnevalu koji se održava svake druge godine u Veneciji.

            Republika San Marino je mali grad od 27.000 stanovnika. Naš obilazak San Marina me je podsećao na penjanje uz tvrđavu. Tu su se nalazile mnoge crkve i muzeji, od kojih je poznatiji muzej „Tortura“, kao i statua Đuzepea Garibaldija.

            Iz San Marina putovali smo do Ravene koja nije baš ostavila najbolji utisak na sve nas zbog malog incidenta u Nacionalnom muzeju, koji nismo uspeli da posetimo. Ali, tu neprijatnost smo veoma brzo ’zalečili’ šopingom.

            Firenca, ’grad mladih’, grad u kome godišnje boravi, od ukupnog broja stanovnika, 70% studenata. Divan je, u njemu se nalazi čuveni italijanski fudbalski klub Fiorentina, koji su neki učenici i posetili, i to uz dodatnu sreću koja im se osmehnula jer su baš tad naišli na ceo fudbalski tim i uspeli da se fotografišu sa svim igračima. Tu smo uspeli da vidimo i Danteovu statuu, ostale zanimljive crkve kao i galeriju na otvorenom u kojoj se nalaze poznate skulpture kao što je „Otmica Sabinjanki“.

Poslednji dan smo proveli u Veroni, mestu poznatom po ljubavnom paru iz Šeksirove drame, „Romeo i Julija“. Posetili smo Julijinu kuću koja je veoma zanimljiva, sam taj prilaz gde su zidovi i kapija izlepljeni raznim papirima, išarani imenima mnogih posetilaca. Bronzana Julijina statua se nalazi u dvorištu vrta sa kojom su se svi fotografisali, a i kako legenda nalaže, ženska populacija ju je uhvatila pod ruku i zamislila želju, a muška za grudi.

            Poslednje veče proveli smo u istoj diskoteci kao i prve večeri u Lido de Jesolu. Bilo je ludo, raspevano, razigrano... Jednostavno, bilo je nezaboravno!

            Povratak je bio veoma tih i miran jer je većina spavala u autobusu, od granice do granice, iz države u državu. Većina će reći da je bilo uzbudljivo, lepo i da je to nešto čega će se uvek rado sećati. Da, i ja to kažem, ali kad pomislim na to da su ovo poslednji meseci kada ćemo uživati sa našom generacijom, dođe mi da zaplačem jer znam da će brzo proći. Kao što je Miroslav Antić rekao: „Opraštamo se, odlazimo u svet; nikada više nećemo sedeti u istoj klupi, nije to završena jedna školska godina – gotovo je detinjstvo“!

                                                                                                                                                             Anamarija Perišić, IV₂

2007/2008

Манастир Враћевшница и Музеј рудничко-таковског краја

Манастир Враћевшница подигнут је 1428. године, на скровитом месту, надалеко од Горњег Милановца. Ктитир манастира био је Радић Поступовић, у епској поезији опеван као Облашић Раде. Пре него што 1389. године кренуо у Косовски бој, он се помолио светом Ђорђу, и зарекао се да ће, уколико остане жив, у знак захвалности подићи манастир. Када се вратио, одржао је реч и сазидао манастир посвећен светом Ђорђу.

Током времена манастир је више пута пљачкан и паљен. Последњи пут Враћевшница је горела 1813. године, после слома Првог српског устанка, а обновљена је 1860.

Данас у Враћевшници живе двадесет и четири манахиње, које брину о њему, о прелепом цвећу, здању и околини. Уживали смо у причи о манастиру и пријатној тишини и миру у њему.

*  *  *  *  *

На територији општине Горњи Милановац налази се и Музеј рудничко-таковског краја, основан 1994. године. Стална поставка музеја у Такову "Други српски устанак- српска револуција 1804-1839" представља комплетну историју Првог и Другог српског устанка, до стварања независне кнежевине Србије. Најважнији експонати су слика Паје Јовановића "Други српски устанак" остаци легендарног таковског пања, оригинална Милошева долама оружје и опрема устаника, отигинални предмети и документа из тог времена. Док су се низали ови подаци у причи кустоса музеја, разнишљали смо о томе да се историја учи дроз причу, предања, легенде, а не напамет, као чисто репродуковање набубане лекције.

*  *  *  *  *

Поздрављамо Ларису Гојков која је била наш пратилац у име туристичке агенције "Velturs" и која нам је уступила ову интересантну улазницу у "старо село", у Сирогојно.

Митровић Ивана и Кужелка Милица

МАТУРСКА ЕКСКУРЗИЈА-ВИЛА ЈЕЛЕНА

            Током петодневне екскурзије, матуранти Белоцркванска гимназије и економске школе били су смештени у Вили "Јелена"-једној од многих прелепих вила на Златибору.

            Вила Јелена се налази у ужем центру Златибора, тачније у подножју ски-лифта. Вила располаже смештајним капацитетом од око 65 лежајева. Свака соба поседује ТВ, сателит. У саставу виле налази се ресторан који гостима пружа комплетну услугу.

            После обиласка Музеја рударско-таковског краја и манастира Враћевшнице, стигли смо на Златибор веома уморни, без планова да идемо игде те вечери. Собе које су нам додељене изазвале су велико одушевљење, како разредних старешина, тако и нас ученика. Собе су веома чисте и уредне, комфорне, и мислим да нам, што се смештаја тиче, није ништа недостајало.

            Прво вече провели смо у соби, заједно са разредним старешинама, професоркама Надеждо и Софијом. Остале вечери проводили смо у вили, уз музику, занимљиве разговоре и још занимљивија дешавања. Једном смо прошетали центром Златибора, у кафићима је била гужва, решили смо да нађемо слободно место у једном од кафића, што је било изузетно тешко, али-успели смо.

            Што се тиче ресторана, пружена нам је комплетна услуга-доручак, речак и вечера. Доручак је био у 9, после кога смо обично ишли у обиласке, враћали се на ручак у 14, мада смо понекад носили ручак са собом и остајали ван Златибора до вечере, која је била у 19, после које смо имали слободно време. На храну не можемо да се пожалимо, оброци су били разноврсни, обилни, уз разне салате, чај или јогурт, уз сладолед и принцес крофне.  

            Наш боравак на Златибору, у Вили "Јелена", био је за сваку похвалу. И сам власник виле похвалио је наше понашање током боравка на Златибору. Мислим да су и разредне старешине задовољне нашим понашањем током целокупне екскурзије. Уз мале несташлуке, матурска екскурзија је прошла у најбољем могућем реду. Провести са неким пет дана је идеална прилика да се људи заиста упознају и ми смо то искористили. Ову екскурзију ћемо увек памтити, а бројне успомене остају у нама...

Јелена Малушев, IV2

2006/2007

 

Дошао је још један септембар, почела је још једна школска година....а самим тим дошло је време да ми, као новопечени матуранти, кренемо на матурску екскурзију. Дестинација овог путовања одређена је још априла текуће године, уз доста компромиса....али како се на крају показало на задовољство и радост свих. После две недеље у школским клупама проведене у нестрпљивом ишчекивању поласка(па чак и једне одрађене суботе....) и тај дан,19. септембар коначно је дошао. У 7 сати ујутру, заједно са својим разредним старешинама, проф. Милицом Андрејић, проф. Богданком Драшковић и проф. Вером Тасић били смо упаковани у аутобус и са оптимистичним надама кренули у нове авантуре. Како је за нама лагано бледела слика зграде гимназије, тако су полако нестајале све бриге....У аутобусу су нас већ чекали Гоца, представник агенције, и Зденко, возач, који су нам постали веома драги током тих 6 дана које смо провели заједно. На нашем путу ка Мађарској најпре смо свратили у Београд и ту покупили Золија, нашег водича, и верујем да не грешим када кажем, пријатеља...После неколико сати путовања стигли смо до границе, прешли је без икаквих проблема, и коначно се нашли у Мађарској. Негде око 5 сати поподне већ смо били у Будимпешти, смештени у наш хотел " Оријентал". Након што смо се мало одморили и привикли на околину отишли смо у наш први обилазак, Ваци улицу...све што могу да кажем је да је заиста једна од најпознатијих ствари које сам видела у животу, а мислим да многи деле моје мишљење, са све оним скупим продавницама, ресторанима, клубовима..то је било све што смо посетили тога дана. Наредног дана обилазак је почео одмах после доручка, па смо видели много тога. Тај дан је био посвећен обиласку Пеште. Најпре смо посетили дворац Јанка Хуњадија(познатијег као Сибињанин Јанко), видели предивно уређене травњаке и цветне површине, као и неколико грађевина изграђених за светску изложбу у Будимпешти. Касније у току дана посетили смо и трг Миленијум, једну од највећих туристичких атракција Мађарске, и призор који смо видели нас је све оставио без даха. Нема речи које би описале један такав осећај, то се мора доживети. Након тога имали смо јединствену прилику да посетимо изложбу оригиналних Пикасових дела под називом Пикасо и његове љубави, у музеју лепих уметности који је смештен лево од трга. У музеју смо још имали прилике да погледамо поставке Египатске, древне Грчке, и средњевековне уметности, као и уметности барокног периода. У близини трга налазио се и највећи пешчани сат на свету. У наставку обиласка посетили смо још и базилику, зграду која оставља јак утисак још на самом уласку јер је изнад врата златним словима написано ERGO SUM VIA VERITAS ET VITA( ја сам пут истине и живота). Замислите каква је тек унутрашњост.... Увече тог истог дана ишли смо први пут у дискотеку....Следећег дана смо посетили  Вишеград и дворац Лајоша Кошута....Поглед који се пружа оданде стварно је нестваран....чудно је гледати Дунав тамо...али као што сам већ рекла готово нестварно. Касније смо посетили Сент Андреју, родно место Јакова Игњатовића,место у коме је велики број људи знао српски,у коме се налази велика Саборна Црква....место које је просто одисало духом српске историје. Једна од занимљивих ствари везаних за ово место је да се у њему налазио музеј марципана....слатко....То смо вече провели у хотелу. Следећег дана на реду је био Будим...Краљев двор као нешто стварно неочекивано лепо и невероватно, нешто што је својим изгледом враћало дух и моћ Хабзбуршке монархије...Ту је био и трг рибара,који је из даљине стварно личио не грађевину из бајке...Следеће што смо видели била је Цитадела, са спомеником погинулим руским војницима готово немогуће величине. А поглед, једно право мало чудо. Те смо вечери поново ишли у дискотеку....У суботу,нашег последњег дана у Будимпешти посетили смо Тропикаријум, и добили јединствену прилику да завиримо у свет тропских прашума, егзотичних врста риба, гмизаваца, водоземаца, али и паукова. То је вече било нешто посебно за све нас, не само да је било последње, већ смо се те вечери и возили бродом. Замислите сад оне грађевине које сам до сад спомињала како промичу крај вас предивно осветљене, док ви бродом пролазите испод једног од многобројних прекрасних мостова Будимпеште.....Ништа више нећу рећи о овоме, јер не могу вам дочарати тако нешто речима, могу вам само покварити осећај кад једног дана ви будете на броду који плови Дунавом кроз све те слике...И то је било то...следећег јутра смо се спаковали и лагано кренули кући...Остављајући за собом сва та невероватна места, прешли смо још једном границу...у Београду смо оставили и Золија, који је заиста био одличан водич, па видите само колико сам информација могла да вам кажем о местима која смо посетили....мислим да бисмо сви хтели да му се захвалимо на предивним данима које смо провели заједно.Убрзо почели смо да назиремо Белу Цркву, тиху и успавану,каква је била и када смо отишли. Све је било ту, чекало нас је, али нам је ипак требало доста времена да се вратимо у тај свет карактеристичан за мала места након свега што смо имали прилике да видимо и доживимо....Све у свему овај пут у Будимпешту био је незаборавно искуство.....за све(укључујући и професоре...).

Невена Трбојевић  IV₃

2005/2006  

...И после дугог договарања око дестинације за нашу матурску екскурзију, одлучено је већином  гласова да то буде северна Грчка-Паралија.На матурско путовање кренули смо 19. септембра са професорима Владанком и Загорком, јер је разредна IV₂, из личних проблема, нажалост, није могла да пође са нама. Превозник је био „Мариотранс“ из Ниша, као и вођа пута, Виолета, која нам се придружила у Нишу. Пут до Грчке трајао је 19 часова због задржавања на грчкој граници. Наиме, морали смо да цариници одгледају утакмицу. И док је аутобус скоро два сата стајао на граници, неки су свратили до free shop-a,док су се други разгибавали од напорног путовања. Коначно смо стигли у Паралију. Били смо смештени у такозваној „вили Паралији“ или „вили Мисерија“, тачније вила се зове Астерикс, али смо јој ми „мало“ тепали. Када смо ушли у вилу имали смо изузетно „пријатан“ дочек од стране власника, чијег интересантног имена не могу да се сетим. Жалећи се на нас због галаме, рекла бих да је својим викањем направио већу буку него што би направила цела наша гимназија са све првацима. Доручак, који је био наш једини оброк, нећу ни спомињати. Читаоци би помислили да је наша екскурзија била промашај. Напротив! Првог дана кренули смо у обилазак планине Олимп која је позната планина богова грчке митологије. Обишли смо такође и један водопад који се налазио у оближњем месту. Имали смо слободно поподне, као и вече, које смо проводили у дискотеци „Омилус“, у којој је био најбоњи провод. Професорице су ( за сваку похвалу) биле изузетно коректне према нама (колико је то било модуће), нису нам посебно одређивалевреме доласка у хотел јер смо углавном излазили у већим групама и сво време сви били заједно. Другог дана ишли смо у разгледање Метеора, који су предивни. Тамо смо били у српском манастиру, а у повратку у манастиру Св. Петка који је подигнут по веома интересантној причи коју смо имали прилике да чујемо од нашег водича, као и причу о Метеорима. Ишли смо у град бога вина и весеља, Диониса. Те вечери девојке су морале да прођу цензуру код својих разредних што се облачења тиче, због немилог инцидента који се догодио претходне вечери. На сву срећу, то је била једина непријатност на екскурзији, о којој нећу писати. Трећег дана отишли смо у Солун док нам је последњи, четврти дан био остављен као слободан дан за плажу и активности по избору. У Солуну смо посетили српско гробље бораца палих у Првом светском рату. Тамо нас је дочекао симпатични декица који годинама одржава гробље. Цитирао нам је стихове са плоча цркве и костурнице. После тога је трбао за покој душе да попијемо по једну чашицу ракије. Мислим да неколицина није обратила пажњу на то "једну" чашицу, но добро, покупили смо се и онако "орни" отишли у цркву Св. Димитрија, а после тога на клопу, неки у шетњу а други у шопинг. Без пара и енергије, већина је ипак и те вечери изашла у провод,док је остетак легао у кревет. Последњег дана смо се максимално иживели,купали... Рекла бих да је за већину то било најузбудљивији дан  као и последња шанса и нада да се "ухвати" нека боја. При повратку у Белу Цркву расположење је подигло весело друштво трубача из Гуче уз које је пола аутобуса поскакало на ноге, а то су они ретки којима је остало још енергије. Могла бих да посаветујем све будуће генерације да се определе за ову дестинацију коју смо ми одабрали и дефинитивно ће се провести као никада у животу, видети и научити много тога. Утисци наше генерације не би могли да се пренесу на папир, они су више него добри и, вероватно као и све претходне генерације, мислимо да је нама било најбоље и једно такво искуство желимо свим будућим матурантима.

Бојана Ђокић IV₃

Још нешто о екскурзији

Договор је пао. Иде се у Грчку. Ценом нисмо били одушевљени, али... Дошао је и 19. септембар. Јутро. Још увек је мрак а време не обећава- хладно је, пада киша, али она ситна која ужасно нервира; сева, грми... Ма, права атмосфера за „не устајати из кревета“! Ми смо устали! Још једном размислили да ли је све спаковано, окупили се испред школе, поспани, са торбама, коферима, ранчевима и родитељима (родитеље и поспаност смо оставили ту). Разговор са професорима, торбе се стављају у аутобус и ... Крећемо! Махање, смех, понека сузица... Чује се жагор. Напољу је још увек тмурно, а у разговору се доста помиње филм  „Последња екскурзија“ ( ко разуме, знаће!). Неки дремају, неки су већ огладнели, неки коментаришу споооору вожњу... Но, да не дужим, после доста пауза и дугог чекања на грчкој граници (чекали смо сккоро два сата јер су граничари гледали утакмицу!!!), после дугог путовања, стигли смо у Паралију. Кренули смо у потрагу за храном и нашли нешто као кафић- ПИАТСА, где смо јели свих пет дана. О дискотеци је мало ко размишљао, јер смо били уморни, али нас то није спречило да останемо будни до раних јутарњих сати. Око осам сати били смо отерани (буквално!) на доручак и онда- аутобус. Не сећам се тачно где се ишло првог дана, где другог, где трећег, али знам да је било интересантно. Обишли смо Олимп и у ресторанчићу попили грчку кафу, (добар део нас је више нигде није наручивао!), сликали се и разгледаали околне планине и кањоне (због надморске висине се жалило да им смета разређен ваздух). Исто је било и на Метеорима али су се они, мени лично, више свидели. Изгледају невероватно и при погледу са њих заклецају колена. Мислим са смо се, после свега што смо обишли највише сликали баш ту. Поред Метеора и Олимпа, обишли смо Солун (који је изузетно леп и велики град) и у њему цркву Св. Димитрија и још неке знаменитости, да бесмо касније имали „слободно време“ за шетњу, обилазак, куповину... А, да, пре него што смо ишли у Солун (дан или два раније ) обишли смо и водопад (врло мали али леп, окружен стенама) и археолошко налазиште чиме су једни били одушевљени, а опет, други...

             Паралија је врло леп градић, уређен, са пуно продавница, бутика... Право туристичко место. Вила у којој смо били смештени је симпатична, што се може рећи и за газду ( али ми њему, из непознатих разлога, нисмо били ни слатки, ни симпатични). Не знам тачно како се вила звала, али смо је ми звали „вила Промаја“. Газда је добио пар надимака- Костас Симитис, Јоргос Папандреус, Јоанес... Шта да радимо кад ни њему нисмо знали име?!

             Плаже су, такође, врло лепо уређене (ситан песак, лежаљке, нигде ни „с“  од смећа...), али нас време није баш послужило, па је купања било мало (како за кога).

             Е, за крај...Дискотека. У два нивоа са отвореним простором на крову и затвореном салом спрат ниже, са нашом (или бар углавном нашом) музиком, са јако много људи из Србије, са лепим, младим веселим људима, била је нешто што је вредело видети.

 Разуменић Ивана IV₂

Свети Метеори – свето место,непромењиво и неприкосновено

Свети Метеори-монашки град на стенама највећи је и најзначајнији православни центар монаштва грчког тла,после Свете Горе.

 Камена шума ових Богом створених стена један од најчудеснијих геолошких феномена наше планете. Најверодостојнија теорија тврди да су ове стене настале таложењем камења и блата на ушћу једне реке, која се у прастара времена уливала у Тесалијско језеро. Тај талог се

у току милиона гидина, под дејством ветрова, киша и земљотреса,расцепио у камење и огромне збијене стене, висине чак и до 400 метара.

 Налазећи се између земље и неба,нудећи аскетско степениште духовног улаза,ове стене назване су "метеори" од претходног оца Атанасија Метеорско (оснивача манастира Велики Метеори) у 14. веку.

 Већ од 11. века први пустињаци гнездили су се у шупљинама ветровитих стена. Крајем 11. и почетка 12. века формира се несавршена аскетска заједница, названа Скити Дупјанис. Током 14. века Св. Анасије Метеорски формира прву организовану манастирску заједницу на највећој стени Камене шуме, названу Велика Широка Стена или Велики Метеори.

 Од тада се оснивају 24 манастира, од којих је, данас, већина у рушевинама (Св. дух, Св. Димитрије, Св. Антоније,Св. Манастир и многи други), док су очувани и светкују Св. Манастири: Велики Метеори, Варлаам, Св. Тројица, Св. Стефан, Русану и Св. Никола Анапафаса.

 Територија Светих Метеора, од октобра 1995. г. по закону Државе (В. 2531/11. 10. 95)

и као наставак релевантне одлуке од 1990. г.,Светог Арх.Сабора Грчке Цркве,проглашена је за << свето место, непроменљиво и неприкосновено>>. Сваки посетилац мора да поштује светост светометеорског места и да се у њему понаша добронамерно и смерно.  

Станчић Тамара IV₂

Врх стране...