Наши успеси ван школе...

      

 

2009

 

Kviz ,,Koliko se poznajemo“

 

Kviz znanja učenika srednjih škola iz istorije nacijonalnih zajednica Vojvodine pod nazivom ,,Koliko se poznajemo“, organizuje se četvrtu godinu za redom. Kviz je deo projekta izvršnog veća AP Vojvodine ,,Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini“ – mere za jačanje međusobnog poverenja kod mladih. Nosilac projekta je Pokrajinski sekretarijat za propise, upravi i nacijonalne manjine, a realizuje se u saradnji sa domaćim i stranim organizacijama. Četvrti ciklus Kviza ,,Koliko se poznajemo“ u 2009. godini, realizuje se u dve faze takmičenja. Prvu fazu čine regionalna, kvalifikaciona takmičenja u 12 regionalnih centara Vojvodine.U njima se takmiči 96 srednjih škola na 24 kvalifikaciona takmičenja. Od  ukupnog broja učenika , njih 48 se kvalifikuje u sledeću fazu takmičenja. Druga faza takmičenja obuhvata 12 četvrtfinalnih , 3 polufinalna i finalno takmičenje. 03.04.2009. u Centru za kulturu  u Beloj Crkvi održalo se kvalifikaciono  takmičenje, u kome su pored naše, učestvovale vršačka gimnazija i medicinska škola. Zauzeli smo prvo mesto,osvojivši 26 poena i time se plasirali u četvrtfinale koje će se održati  09.05.2009. u televizijskom studiju u Novom Sadu. Za ovaj kviz smo se pripremali oko četiri meseca uz veliku pomoć i podršku profe. Vere Tasić. Veoma je teško uskladiti školse obaveze sa ovom vannastavniom aktivnošću, ali mi dajemo sve od sebe jer je na prvom mestu važno učestvovati, ali i pobediti, čemu se iskreno nadamo.

*   *   *   *

Učesnici kviza ,,Koliko se poznajemo“ su Živković Jovana, Živanov Aleksandra, Vitasović Petar i Radaković Aleksandar. Oni su devetog maja u Novom Sadu , na takmičenju osvojilio 1. mesto i plasirali se dalje. Sledeće takmičenje održaće se 16. maja u Novom Sadu.

U revijalnom delu takmičenja školu su predstavljali Jelena Milenkovć, III3 , Miloš Bogdanović, III3 i Emilija Radojev, I1. Program revijalnog dela pripremali su Nikolić Nikola i Milović Filip, III1 u saradnji sa profesorkom srpskog jezika.

 

Živković Jovana III1 i Živanov Aleksandra III3

 

2008

                                                          

                                                            Вредело је такмичити се

           

Ове године, наша школа, освојивши прво место у квизу „ Колико се познајемо “, једном од потпројекта „ Афирмација мултикултурализма и толеранције у Војводини “, добила је наградно путовање у Беч. Школу су представљали Зиндовић Угљеша, Марковић Слободан, Марковић Ведрана и Живанов Злата, који су са проф. Вером Тасић провели шест дана у престоници Аустрије.

 

            Боравак  у Бечу трајао је од 23. до 28.09.2007. године. Путовали смо са осталим учесницима овог пројекта, међу њима су били рукометаши, стонотенисаши и, наравно, гимназијалци из Новог Сада.

 

            Пошли смо из Новог Сада у раним јутарњим часовима, возили се преко Суботице и Ђера. Долазак је био предвиђен у касним поподневним сатима, када смо стигли. Смештени смо у хотелу „Академија.“

Наш хотел је био на пет минута пешачења до самог центра, а иначе се само три месеца током године издаје као хотел, јер је намењен смештају студената широм света. Вечерали смо у хотелу атлас који је био у близини нашег хотела.

 

            Већ другог дана нашег боравка у Бечу пошли смо у разгледање града. Видели смо ринг, парламент, градску већницу, Бург театар, универзитет, Вотив цркву, Ураниум, градски парк, кур салон, оперу, Карлову цркву ... Ручали смо у   Mc` Donalds-u и наставили разгледање града у пратњи водича. Обишли смо сам центар – стари и нови Хофбург, Грабен, Стефан дом, и шетали да главне улице – Картнер, која је убедљиво најскупља улица у Бечу, где само купују најбогатији. Имали смо мало слободног времена које смо искористили за куповину, али само тамо где је билио акција и попуста, јер је Беч веома скуп град. Након вечере, био је организован одлазак у партер – највећи забавни парк у Европи где смо се лудо провели.

 

            Трћег дана посетили смо дворац Белведере, затим дворац Марије Терезије. Разгледали смо дворац у пратњи локалног водича и башту која је велика као четири Ватикана. У дворцу нисмо могли ништа да фотографишемо, али је он на вечину нас оставио најснажнији утисак, због величине, детаља, скупоцености, очуваности. Након посете дворцу отишли смо на ручак у оближњи вински градић – Гринцинг и прошетали се по познатом излетишту Бечлија. Вратили смо се у град и имали слободно време до вечереу улици Маријахилферстрасе.

 

            Четвртог дана кренули смо у раним јутарњим сатима у Салцбург. Посетили смо кућу у којој се родио познати композитор – Моцарт и имали слободног време у центру до повратка, а петог дана обишли смо дворац Мааксерлинг ( где су трагично завршили принц Рудолф и Марија Вечера ) и вратили се у Беч.

            Потом смо кренули у Србију, преко Будимпеште и због застоја у саобраћају и квара на аутобуса, вратили се тек следећег дана у јутарњим сатима.

 

            Путовање јесте било напорно, са мало слободног времена, али је било лепо, доста тога смо видели, чули, обишли смо све занимљивости и атракције Беча. Захваљујемо се извршном већу Војводине и свима који су, на било који начин, учествовали у овом пројекту, јер смо сви обогаћени за још једно искуство, и лепо дружење које ће нам остати у лепом сећању.

                                                                                                                                    Живанов Злата, IV1