Dobrodosli na sajt medica centra

Zbornik radova XLVIII Ginekolosko-akuserske nedelje SLD, Beograd. str.:273-278.

REZIME
Autoimunska oboljenja muskog genitalnog trakta udruzena sa anti-spermatozoidnim antitelima (ASA) i njihova povezanost sa infertilnoscu su predmet intenzivnog proucavanja. Iako ne postoje sigurni dokazi da ASA mogu predstavljati uzrok infertiliteta, pouzdano se zna da su zapaljenjska oboljenja testisa, povrede, hirurske intervencije kao i oboljenja druge etiologije, udruzena sa autoimunskim orhitisom i porastom titra ASA u serumu i semenoj tecnosti. U nasoj studiji, serum 35 muskaraca iz neplodnih brakova je testiran (ELIZA testom) na serumski nivo ASA pre i posle tretmana 1a,25-dihidroksi-vitaminom-D3 (VD3) i/ili deksametazonom. Osamnaest pacijenata je tretirano VD3 i deksametazonom (VD3D), devet pacijenata je tretirano samo deksametazonom, dok je osam pacijenata sacinjavalo kontrolnu grupu. Tretman VD3 i deksametazonom je trajao 30 dana, a sermski nivo ASA je testiran pre pocetka terapije i nakon 90 dana. Osnovni parametri spermograma su takodje verifikovani pre pocetka terapije i nakon 90 dana. Serumski nivo ASA netretirane grupe pacijenata (312,6 U/ml), grupe tretirane samo deksametazonom (288,0 U/ml) i grupe pacijenata tretirane VD3D kombinacijom (123,6 U/ml) pokazao je statisticki znacajnu razliku. Serumski nivo ASA posle VD3D tretmana je znacajno nizi u odnosu na nivo ASA pre tretmana, sto nije slucaj sa ostale dve grupe pacijenata. Tretman VD3 i deksametazonom verovatno ima supresivni efekat u odnosu na produkciju antitela, ekspresiju ko-stimulatornih molekula, komunikaciju imunskih celija i profil citokinske mreze na sistemskom i mikrosredinskom nivou. Da li je snizavanje serumske koncentracije ASA praceno snizenjem koncentracije ASA u semenoj tecnosti kao i konacni efekti terapije na fertilnost pacijenata sa povisenim ASA, za sada nisu poznati.

UVOD
Etiopatologija autoimunske reakcije na spermatozoide je uglavnom povezana sa cinjenicom da se ove celije prvi put pojavljuju za vreme puberteta, dugo nakon perinatalnog perioda kada se odvija mehanizam uspostavljanja specificne imunske tolerancije na "svoje" celije i tkiva (1,2). I pored toga, postoji nekoliko mehanizama koji ucestvuju u "zastiti" testikularnog epitela od autoimunske agresije. Krv-testis barijera, ciju anatomsku osnovu cine Sertolijeve celije, je jedan od najznacajnijih faktora ovog vida imunske tolerancije, kao i ogranicena limfna drenaza testisa (3). Specificna citokinska mreza testisa, slaba ekspresija ko-stimulatornih molekula na imunskim celijama testisa i njihova imunosupresivna aktivnost, predstavljaju jos nekoliko faktora prevencije autoimunske reakcije usmerene prema testikularnom epitelu. U slucajevima narusavanja krv-testis barijere (povrede i hirurske intervencije), promene citokinske mreze i aktivacije imunskih celija testisa (zapaljenja testisa ili autoimunska oboljenja drugih organa) dolazi do razvijanja autoimunske reakcije, koja se izmedju ostalog manifestuje i produkcijom ASA. Kao posledica autoimunskog oboljenja testisa i ASA moze se razviti sekundarni infertilitet muskaraca (4,5,6,7,8). ASA mogu uticati na proces oplodjenja preko nekoliko mehanizama kao sto su imobilizacija i aglutinacija spermatozoida, interakcija sa mukusom zenskog genitalnog trakta i otezavanje transporta spermatozoida. Osim toga, ASA mogu onemoguciti receptorsku interakciju spermatozoida sa zonom pelucidom i oocitom, sto se manifestuje izostankom akrozomalne reakcije, penetracije spermatozoida u jajnu celiju i oplodjenja (9,10). U literaturi postoji veliki broj podataka o imunosupresivnim efektima deksametazona i VD3. Imunomodulatorni efekti ova dva preparata su visestruki i odnose se na supresiju ekspresije ko-stimulatornih molekula, inhibiciju aktivnosti antigen-prezentujucih i efektornih celija, stimulaciju sekrecije imunosupresornih citokina i inhibiciju produkcije imunoglobulina (11,12). Iz ovih razloga, smatramo da bi terapija VD3 i deksametazonom mogla biti od koristi infertilnim pacijentima sa povisenim vrednostima ASA i slabim bazicnim parametrima spermograma.

MATERIJAL I METODE
Studija je obuhvatala 35 muskaraca iz infertilnih brakova sa serumskim nivoom ASA vecim od 75 U/ml i osnovnim parametrima spermograma koji pokazuju slabije vrednosti u odnosu na normalne. Prosecna starost pacijenata je bila 35,3±6,9 godina. Kao moguci etiopatogenetski faktor steriliteta i povecanih vrednosti ASA kod 11,43% pacijenata utvrdjena je istorija bilateralnog ili unilateralnog kriptorhizama, kod 2,86% pacijenata hirurska intervencija na testisima, 11,43% orhitis, 2,86% povrede jednog ili oba testisa, 25,71% varikocele, 11,43% epididimitisa, dok kod 34,29% pacijenata nije bilo moguce utvrditi moguci etiopatogenetski faktor. Bazicne vrednosti spermograma i serumske vrednosti ASA pre pocetka terapije i nakon 90 prikazani su na tabeli 1.
Tretman pacijenata deksametazonom i vitaminom D3 (VD3D grupa)
Osamnaest pacijenata je tretirano VD3D u trajanju od 30 dana. VD3 je administriran oralno tokom 30 dana (0,025 mcg/kg telesne mase). Tretman deksametazonom dozama od 55 mcg/kg trajao je 20 dana, da bi se u narednih 10 dana dnevna doza deksametazona postepeno smanjivala do potpunog ukidanja.
Tretman pacijenata deksametazonom
Devet pacijenata je tretirano samo deksametazonom u trajanju od 30 dana po istom protokolu kao pacijenti VD3D grupe.
Netretirani pacijenti (kontrola)
Osam pacijenata nije tretirano tokom 90 dana.
Spermogram
Ispitivanje spermograma je sprovedeno prema uputstvu NJHO (13). Normalne vrednosti deskriptivnih parametara spermograma su takodje uskladjene sa uputsvom NJHO (1992), koje su generalno uzete kao referentne vredosti. Spermogram je kod svih pacijenata ispitivan pre pocetka terapije i nakon 90 dana. Vreme apstinencije pre davanja uzorka iznosilo je 3-5 dana.
ELIZA test
Serumska koncentracija ASA je merena na HUMAN ELISA READER aparatu pomocu Immuno-Biological Laboratories (IBL) Sperm Antibody Enzyme Immunoassay Kit. Test je baziran na ne-kompetitivnoj ELIZA metodi. Stripovi su inkubirani sa razblazenim serumom u odnosu (1:50) i nakon nekoliko ispiranja ponovo inkubirani u prisustvu anti-antitela Cperoxidase conjugated anti-human-Ig (IgA, IgG and IgM)S. Posle inkubacije, finalnog ispiranja, dodavanja substrata i ponovnog inkubiranja, merena je absorbanca razvijene boje u stripovima. Po preporuci proizvodjaca kita (IBL-Germany) rezultat koncentracije ASA > 75 UI je prihvatan za pozitivan.
Statisticka analiza
Svi parametri su statisticki obradjeni. Vrednost P manja od 0,05 je prihvatana kao statisticki znacajna. Sve vrednosti su testirane t-testom, a izracunavanja su sprovedena pomocu MS Excel ® 2002.
REZULTATI
Tabela 1 prikazuje bazicne parametre spermograma sve tri grupe pacijenata pre i posle terapije. Poredeci rezultate sve tri grupe pacijenata ne postoje statisticki znacajne razlike u odnosu na parametre spermograma kao sto su zapremina ejakulata, koncentracija spermatozoida i procenat spermatozoida sa normalnom morfologijom (P>0,05). Osim toga ne postoji statisticki znacajna razlika u pokretnosti i vitalnosti spermatozoida pre i posle terapije u grupi pacijenata tretiranih samo deksametazonom i kontrolnoj grupi (R>0,05). Procenat pokretnih (R=0,021) i vitalnih (R<0,01) spermatozoida u VD3D grupi je znacjno veci posle tretman u odnosu na vrednosti pre tretmana. U kontrolnoj (R=0,54) i deksametazonom tretiranoj (R=0,21) grupi pacijenata nema statisticki znacajnih promena u serumskoj koncentraciji ASA u odnosu na prvi i drugi analizirani uzorak (posle 90 dana). U VD3D grupi pacijenata nivo serumske koncentracije ASA je znacajno nizi u drugom uzorku (posle 90 dana) nego pre pocetka tretmana (R<0,01).
Tabela 1. Vrednosti bazicnih parametri spermograma i serumska koncentracija ASA pre terapije* i posle 90 dana**.
 

*** Vrednost oznacava ± SD

DISKUSIJA
Uzimajuci u obzir znacaj krv-testis barijere i ostale mikrosredinske imunomodulatorne mehanizme koji su znacajni za imunsku toleranciju prema spermaticnom epitelu, postoji mogucnost da svako narusavanje integriteta ove barijere i ostalih imunomodulatornih mehanizama moze dovesti do autoimunskog orhita, ometanja spermatogeneze i infertiliteta (1,5,6). Mehanizmi koji doprinose razvijanju autoimunskog orhitisa i pojavi ASA su uglavnom sadrzani u akceleraciji Th1 tipa imunskog odgovora, povecanoj produkciji i sekreciji pro-inflamatornih citokina kao sto su IL-1, IFN-g i TNF-a, kao i smanjena produkcija anti-inflamatornih i imunomodulatornih Th2 citokina kao sto su IL-10 i TGF-b. Osim toga, pojacana ekspresija ko-stimulatornih molekula i nishodna regulacija osetljivosti imunskih celija na apoptoticke signale predstavljaju jos jednu od karakteristika autoimunskog orhita (1,4,5,6). Nasa studija, pokazala je da su povisene vrednosti sermuskih ASA, slabi parametri spermograma i infertilnost najcesce udruzeni sa postojanjem kriptorhizma, orhitisa, povreda testisa, hirurskih intervencija, varikocele i epididimitisa. Samo u manjem broju slucajeva nije postojao jasan etiopatogenetski razlog za postojanje ASA, iako treba znati da ASA mogu biti rezultat i homoseksualnih aktivnosti (14). Imunosupresivni efekti deksametazona su visestruki. Deksametazon suprimira aktivnost antigen-prezentujucih celija i dendriticnih celija, uglavnom mehanizmima inhibicije ekspresije MHC i ko-stimulatornih molekula, kao i produkciju proinflamatornih citokina. U isto vreme, deksametazon pokazuje snazne inhibitorne efekte na produkciju antitela kao i proliferaciju i aktivnost B limfocita. I pored toga, u nasoj studiji efekti deksametazona nisu pokazali znacajne efekte u pogledu snizenja nivoa ASA. Curtis i sar. (16) navode slicne rezultate. Naime, u njihovoj studiji deksametazon nije doveo do znacajnog snizenja spermatozoid-aglutinirajucih antitela u serumu vazektomisanih osoba. Shulman i sar. (17) navode da tretman metilprednizolonom moze povecati incidencu trudnoca kod infertilnih parova, iako se nivo serumskih ASA nije znacajno razlikovao pre i posle tretmana metilprednizolonom. VD3 inhibise produkciju citokina kao sto su IL-1a, IL-6 i TNF-a, od strane stimulisanih i nestimulisanih monocita. Proliferacija T limfocita i sekrecija IL-2 i IFN-g je takodje suprimirana u prisustvu VD3 (18). Iako VD3 nema direktne inhibitorne efekte na B limfocite i produkciju antitela, supresija pomocnicke funkcije T limfocita mogla bi indirektno doprineti inhibiciji produkcije antitela pod uticajem VD3 (19). Ovaj citokinima i hormonima slican vitamin inhibise sekreciju IFN-g od strane Th1 limfocita ali ne i sekreciju IL-4 i IL-10 od strane Th2 limfocita (18,19). Ovi podaci opravdavaju terapeutsku upotrebu VD3 u svim autoimunskim oboljenjima koja su posredovana povecanom aktivnoscu Th1 tipa imunskog odgovora (20). Osim toga, VD3 inhibise sposobnost antigenprezentujucih celija da aktiviraju T limfocite, kao i njihovu medjusobnu komunikaciju. Konacni efekti VD3 na proces maturacije antigenprezentujucih i dendriticnih celija je veoma slican efektima IL-10, citokina ciji se snazni imunosupresivni efekti ocitavaju kao inhibicija sekrecije IL-12 i inhibicija ekspresija ko-stimulatornih molekula (18,21). Zbirni efekti VD3 i deksametazona bi mogli biti dobro objasnjenje za znacajnu razliku nivoa ASA pre i posle terapije kod pacijenata tretiranih VD3D kombinacijom. Osim toga, manji nivo ASA u VD3D grupi pacijenata mogao bi doprineti vecem procentu vitalnih i pokretnih spermatozoida. Danas postoji nekoliko tehnika obrade sperme u cilju dobijanja ASA-free spermatozoida. Ove tehnike uglavnom podrazumevaju proces ispiranja spermatozoida u razlicitim medijumima i uglavnom su namenjene pacijentima u postupku pripreme za IUI, IVF ili IKSI. U tom smislu priprema pacijenata sa visokim nivoom ASA u serumu za neku od procedura asistirane reprodukcije mogao bi podrazumevati pretretman deksametazonom i VD3. Znacajan stepen senzibilizacije na spermatozoide sa visokim serumskim nivoom ASA mogu pokazivati i zene. Kompromitacija procesa oplodjenja posredovana ASA zenskih osoba moze da bude u istoj meri znacajna kao i u slucaju ASA koja vode poreklo od muskaraca. U tom smislu, nasa prva iskustva pokazuju podjednako dobre efekte tretmana zena VD3D kombinacijom kao i kod muskaraca.

ZAKLJUCAK
Infertilni muskarci sa slabim parametrima spermograma i visokim nivoom ASA mogli bi biti tretirani VD3 i deksametazonom sa velikom sansom za poboljsanje nekih parametara spermograma i snizenje nivoa ASA. Uzimajuci u obzir podatke iz literature koji ukazuju na mogucnost da bi ASA mogla biti jedan od faktora koji znacajno umanjuju efikasnost razlicitih procedura asistirane reprodukcije, nasa prva iskustva ukazuju na mogucnost da bi farmakoterapijski pristup lecenja ovog problema mogao doprineti povecanju efikasnosti procedura asistirane reprodukcije. Naravno, farmakoterapijsko lecenje ASA ne iskljucuje klasicne (uglavnom mehanicke) metode dobijanja ASA-free spermatozoida. Nasa pretpostavka je da bi kombinacija oba pristupa dala najbolje rezultate.

Posetite nasu stranicu Spermogram
 

LITERATURA
1. Naz RK, Menge RC, Antisperm antibodies: origin, regulation and sperm reactivity in human infertility. Fertil Steril 1994;61/6:1001-1013.
2. Koide SS, Wang L, Kamada M. Antisperm antibodies associated with infertility: properties and encoding genes of target antigens. Proc Soc Exp Biol Med 2000;224-229.
3. Setchell BP, Voglamyer JK, Waites GM. A blood-testis barrier restricting passage from blood rete testis fluid but not into lymph. J Physiol 1969;200/1:73-85.
4. Sainio-Pollanen S, Saari T, Simell O, Pollanen P. CD28-CD80/CD86 interactions in testicular immunoregulation. J Reprod Immunol 1996;31/3:145-163.
5. McDonald SW. Cellular responses to vasectomy. Int Rev Cytol 2000;199:295-339
6. Sakamoto Y, Matsumoto T, Mizunoe Y, Haraoka M, Sakumoto M, Kumazawa J. Testicular iwury induces cell-mediated autoimmune response to testis.J Urol 1995;153/4:1316-1320.
7. Almagor M, Dan-Goor M, Hovav Y, Kafka I. Antisperm antibodies in men with psychogenic anejaculation. Arch Androl 1998;41/1:1-4.
8. Shibahara H, Tsunoda T, Taneichi A, Hirano Y, Ohno A, Takamizawa S, Yamaguchi C, Tsunoda H, Sato I. Diversity of antisperm antibodies bound to sperm surface in male immunological infertility. Am J Reprod Immunol 2002;47/3:146-150.
9. Marshburn PB, Kutteh WH, The role of antisperm antibodies in infertility. Fertil Steril 1994;61/5;799-811.
10. Lombardo F, Gandini L, Dondero F, Lenzi A. Immunology and immunopathology of the male genital tract – antisperm immunity in natural and assisted reproduction. Hum Reprod Update 2001;7:450-456
11. Slack J, Risdahl JM, Valberg SJ, Murphy MJ, Schram BR, Lunn DP. Effects of dexamethasone on development of immunoglobulin G subclass responses following vacci nation of horses. Am J Vet Res 2000;61/12:1530-1533.
12.Lemire JM, Archer DC, Beck L, Spiegelberg HL. Immunosuppressive actions of 1,25-dihydroxyvitamin D3: preferential inhibition of Th1 functions. J Nutr 1995;125/6:1704 1708.
13. WHO manual, 3rd edition, 1992.
14. Wolff H, Schill WB. Antisperm antibodies in infertile and homosexual men: relationship to serologic and clinical findings. Fertil Steril 1985; 44:673–677.
15. Snyder NK, Kramer CM, Dooley RK, Holsapple MP. Characterization of protein phosphorylation by 2,3,7,8-tetrachlorodibenzo-p-dioxin in murine lymphocytes: indirect evidence for a role in the suppression of humoral immunity. Drug Chem Toxicol 1993;16/2:135-163.
16. Curtis GL, Kahl VA, Ryan WL. Serum sperm agglutinating antibody formation in vasectomized men treated with dexamethasone. Andrologia 1987;19/6:597-601.
17. Shulman JF, Shulman S. Methylprednisolone treatment of immunologic infertility in male. Fertil Steril 1982;38/5:591-599.
18. Muller K, Bendtzen K. 1,25-Dihydroxyvitamin D3 as a natural regulator of human immune functions. J Investig Dermatol Symp Proc 1996;1/1:68-71
19. Muller K, Heilmann C, Poulsen LK, Barington T, Bendtzen K. The role of monocytes and T cells in 1,25-dihydroxyvitamin D3 mediated inhibition of B cell function in vitro.Immunopharmacology 1991;21/2:121-128
20. Bubanovic I. 1a, 25-dihydroxyvitamin D3 As New Immunotherapy In Treatment of Recurrent Spontaneous Abortion. Medical Hypotheses. 63(2):250-253.
21. Pichler J., Gerstmayr M., Szepfalusi Z., Urbanek R., Peterlik M., Willheim M. 1 alpha,25(OH)2D3 inhibits not only Th1 but also Th2 differentiation in human cord blood T cells. Pediatr Res 2002;52/1:12-18.

Kliknite ovde za povratak na vrh stranice