ИЗЈАВА Њ. К. В. АЛЕКСАНДРА ДРУГОГ ПОВОДОМ РЕЗУЛТАТА РЕФЕРЕНДУМА У ЦРНОЈ ГОРИ

Драги грађани Србије, драги мој народе!

Званично је потврђено да је народ Црне Горе изгласао независност.

Тужан сам због тога, желим нашој црногорској браћи демократију, просперитет и срећу. Црногорци су наша браћа и сестре, живели ми у једној или у две државе. Тако је било и биће заувек.

Сада је време да се ми Срби, потпуно посветимо нашој Србији. Превише је крви проливено, снаге утрошено, угледа изгубљено у двадесетом па чак и двадесет-првом веку, са мало добрих резултата.

Не смемо да губимо драгоцено време.

Дошао је прави тренутак да Србија уреди себе, по својој мери. Та мера је краљевина Србија.

Снажно верујем у Уставну Краљевину Србију. Треба нам поново поносна, јака Србија, која је у миру са собом и са суседима. Ми смо били поносна, угледна и срећна земља у време мог прадеде Краља Петра Првог. Дакле ми то можемо! Услов је да имамо облик владавине који је близак српској души: Краљевину Србију.

У савременим краљевинама, Скупштина и Влада владају и бирају се на изборима, као и у републици. На челу државе се налази Краљ. Он уважава све политичке странке, али није члан ниједне. То је разлог зашто су краљевине стабилне:

Погледајмо само Велику Британију, Шведску, Холандију, Белгију, Шпанију.

Шпанија је одличан пример. То је земља коју је након деценија тешкоћа, монархија на челу са краљем Хуаном Карлосом извела на пут успеха и угледа.

Једноставно, краљ изнад дневне политике, чувар јединства народа, стабилности политичког живота и трајности државе.

У монархијама, краљ је чувар општег интереса: ту нема и не сме бити личног, нити партијског интереса. Најважнији је интерес Србије.

Спреман сам да се састанем са свим нашим политичарима. Морамо радити заједно, и бити пријатељи у име будућности ове земље.

Апелујем на крај сталних свађа, подела и сукоба.

Апелујем на зрелу демократску дебату у интересу Србије.

Нашој Србији требају јасни, и реални циљеви.

Морамо одмах вешто ићи напред, са политичким јединством и зрелошћу, како бисмо дали будућност нашем народу.

Србија мора поново да се роди као модерна нација, која поштује себе, и коју сви поштују у иностранству.

То се постиже упорним страсним радом за своју земљу, на основу јасне визије наше будућности.

Краљевина Србија биће поносна, поштована, демократска земља која поштује све грађане без обзира на њихове политичке склоности, веру или национално порекло.

Круна је добра за нашу демократију. Круна поштује и штити свакога.

Круна јача нашу демократију. Круна доноси поштовање и углед Србији. Круна мири.

Поносан сам на Србију и желим да будем слуга наше земље.

Краљевина Србија је одговор Србије на жеље за снажном и демократском Србијом у Европској Унији.

Краљевина Србија ће обезбедити најбржи пут у Европску Унију привући нове инвестиције, помоћи економски раст и обезбедити запослење, социјалну заштиту, пензије и одлично образовање наше омладине.

Хајде да не губимо више времена.

Србија мора да крене напред.

Желим да служим Србији.

Живела Србија! 

Београд, 24. мај 2006. године

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ

Синбр. 2685

25. новембар 2003. године

у Београду

Његово Краљевско Височанство

Престолонаследник АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ

Бели Двор - Београд

    ВАШЕ КРАЉЕВСКО ВИСОЧАНСТВО,

    Поводом Вашег цењеног писма од 21. новембра 2003. године, част Нам је одговорити Вам следеће:

    Сва историја Српског народа у знаку је наших владара и владарских кућа. У новијој двестогодишњој историји посебну улогу је одиграла Династија Карађорђевића. Без Вожда Карађорђа је незамисливо ослобођење Српског народа од турског ропства, као што су личности Краља Петра I и Краља Александра Ослободиоца уграђене у биће државе и Српског народа у првој половини XX века. Отуда и народна изрека “Без краља ништа не ваља”, као што се и показало у послератном периоду друге половине XX века, када је под видом демократије, под председником, завладала тиранија незапамћена у историји Српског народа. За разлику од тога, у исто време, европске државе које су сачувале парламентарну монархију представљају пример напредних и организованих држава и носилаца истинске демократије.

    Са тих разлога, Ваше Височанство, свима је јасно да Црква, која је по природи против насиља сваке врсте, стоји на становишту да је одлука о укидању монархије, као и многе друге одлуке (одузимање имовине и др.), из 1945. године, последица тираније и као такве треба да буду поништене од стране званичних установа сваког истински демократског система, у име Божје љубави и правде и сваког правог народног добра и слободе. Разуме се да то не спада у надлежност Цркве. Њено је да се моли и да подржи да они који су за то задужени донесу такву одлуку, како би се тиме створиле нормалне претпоставке за оздрављење нашег друштва и државе као и услови за владавину права и за коначну победу правде.

    У то име примите, Ваше Височанство, изразе Нашег особитог поштовања.

    С благословом Божјим,

    АЕМ и Патријарх српски

Београд, 22. март 2005.

Интервју члана Крунског Савета, академика Матије Бећковића дневном листу ''Политика''

О БРЕНДУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ: МАТИЈА БЕЋКОВИЋ

Круна – велика предност Србије

У данашњој Европи круна је симбол модерне правне државе и демократије  

Питајући нашег великог песника и академика Матију Бећковића о бренду у српској култури, кажемо му да је, по нашем мишљењу, и он сам „позната марка”, тај препознатљиви знак Србије. А Матија се на то слатко насмеја! На наше питање, међутим, он овако одговара:

– У свим европским краљевинама највећи бренд је круна. Тако је и у Србији мада Србија краљевина није. Али, била је вековима кад је била слободна европска држава. И круну има, мада је има као да је нема. Има је у грбу и на застави, али је нема на глави. Круна је у данашњој Европи симбол модерне правне државе и демократског поретка, цивилног друштва и поштовања људских права. Једино то би могла бити и у Србији, а није. Сви траже демократску алтернативу, захтевају одлучан раскид са комунистичким наслеђем и безакоњем и брз повратак у Европу, али оно што је истинска демократска европска алтернатива и најубедљивији доказ раскида с комунизмом готово нико и не спомиње. Виде Србију као лидера на Балкану, али на оно што је њена једина предност и што она једина има једва да се помишља. Истина, круна се не носи на голо тело. Она је само знамење на корицама великог демократског пројекта моралног, економског, културног преображаја Србије. Све друго круна није.

Круна не гласа нити се политички изјашњава и опредељује. Круна је у европским уставним монархијама, као и црква, одвојена од државе којој су препуштени јавни послови. Зато круна остаје кључни бренд Србије. Бренд који имамо као да га немамо. Агонија предуго траје. Зато се и поставља питање: „Да ли ће Србија умети да пева / Као што су сужњи певали о њој?” 

Р. Саратлић

“Њујорк тајмс” и “Фајненшл тајмс'' 24. децембар 2003.

СРБИ ТРАЖЕ ОЖИВЉАВАЊЕ КРАЉЕВИНЕ КАО СПАС ЗА

УГРОЖЕНУ НАЦИЈУ 

Пише: Ерик Џенсон

Умирање нације је тужна појава.

Споро али неизбежно, педаљ по педаљ, као жртва живог песка, нација тоне у очај. Политички лидери, водећи привредници и обични грађани, попут некоординисаних делова тела боре се да се од тога ослободе. Али са сваким узалудним покушајем они још више тону у мрак историје.

Многи Срби, предосећајући невоље за своју нацију у предвечерје парламентарних избора 28. децембра, сматрају да ризикују нестанак, као што се претходно десило са Југославијом. Потребан је снажан трзај да би се ишчупало из блата, кажу они, да би се побегло од сиромаштва, пада индустријске производње, стране војне окупације Косова и злоупотребе власти од стране владајућих кругова у Београду који су бесрамно одвојени од народа.

Али за све већи број Срба демократски одговори нису довољни. Уместо тога, они траже повратак Краља. Предизборна грозница у Србији донела је читаву серију монархистичких изненађења.

Прво, опште уважавани поглавар Српске православне цркве, Патријарх Павле, потврдио је своју подршку васпостављању Краљевине Србије. Укидање монархије од стране комуниста 1945. било је «последица тираније», објавио је он. Парламентарне монархије су «предводници праве демократије».

Павлова декларација, пропраћена таласом натписа у дневним новинама и дебатама на телевизији, нагло је вратила српски монархизам, идеју за коју се претпостављало да је мртва већ пола века, у свест јавности. Телефонска анкета на државној телевизији показала је да су гледаоци који подржавају васпостављање у већини од 3 :1, а политичари се припремају за удар на дан избора. Једна монархистичка партија, која учествује на изборима, обећавајући васпостављање монархије 2004. године, има све више присталица и сада добре шансе да учествује у формирању нове српске владе.

«Скоро је немогуће рећи колико је људи за монархију. То је још увек мањина, али мислим да би пропаганда врло вероватно могла то да измени», каже Огњен Прибићевић, председник београдског Центра за југоисточне студије.

Човек који је у средишту свега овога није политичар него старешина српске краљевске породице, Престолонаследник Александар Карађорђевић.

Рођен у хотелу «Клериџиз» у Лондону, у апартману који је Винстон Черчил за ту прилику прогласио југословенском територијом, господин Карађорђевић, одрастао је у изгнанству и тек што је почео да говори српски.

Ипак «Његово Краљевско Височанство Александар Други», како га нови српски ројалисти зову, можда је већ први кандидат за повратак на престо на Балкану од како их је успон комунизма све силом укинуо. Симеон Други, познатији претендент из суседне Бугарске, коцкао се са повратком кроз бављење политиком, али је као Премијер у тешким временима ризиковао да сроза свој углед.

За конвертите, имиџ господина Карађорђевића брзо је еволуирао од странца који не зна ништа ни о чему до уваженог члана краљевске породице, за само две године од како се породица Карађорђевић вратила у домовину коју је напустила после инвазије нацистичке Немачке. Потенцијални Краљ дугује много од свог успеха пријемима које он и његова супруга Катарина организују у краљевској резиденцији у Београду: 25.000 гостију за две године.

Али његов џиновски апетит за дружење није његова једина предност. Господин Карађорђевић, педесетосмогодишњи бивши британски официр и потоњи бизнисмен, пријатне појаве, нуди разочараним Србима два производа које ниједан политичар у својој кампањи не може да понуди. Један је јасна веза са преткомунистичком ером у Србији, оним данима које романтизује све већи број Срба, очајних над суморним рушевинама социјализма које доминирају пејзажом српског јавног живота. Други је нада да ће бити успостављено цивилно друштво, изван ружне демократске арене.

Наслањајући се задовољно о наслон фотеље у Краљевском Двору, убедљиво најлепшој кући у Београду, Г. Карађорђевић се у једном од својих интервјуа фокусира на осећања обичних Срба. «Постоји неповерење у систем», каже он. «Људи у фабрикама, у унутрашњости, су забринути. Они очекују партнере, очекују да неко дође, очекују да схвате како ствари функционишу у тржишној економији.»

Он се јасно држи по страни од заузимања чврстих ставова по осетљивим питањима, као што је окупација Косова од стране НАТО. «Када сањам, сањам да је то део Србије», једино је рекао. Такође каже да би Србија требало да подржи стварање међународног кривичног суда. Али, изврдава тему сарадње са Судом за ратне злочине који је изразито непопуларан у Србији: «Осуђујем све који су починили злочине против човечности.»

Престолонаследникова неодређеност у питањима која воде поделама функционише за сада, а он инсистира да би то функционисало и ако би био краљ. Краљ мора «да поштује све», на читавом политичком спектру, каже он.

Али зато се не устручава када је реч о демократији у Србији и о напорима од «апсолутно животног значаја» да се ради на прикључењу Европској Унији. Демократија мора победити, са или без монархије. «Бринем се да бисмо могли да завршимо као у сендвичу», каже он, уколико Србија не успе у својим херкуловским напорима да стигне Бугарску и Румунију, и прикључи се њиховом блоку 2007. године.

Демократија коју су Срби освојили пре три године свргавањем Слободана Милошевића, бившег југословенског председника, била је до сада све само не узвишена у својим почецима. Убице Зорана Ђинђића, покојног Премијера, схватиле су то у марту ове године. Гласачи су само увећали гомилу својих незадовољстава, узрокујући неуспех трију узастопних председничких избора.

Порука Г. Карађорђевића Србима, уколико пажљиво слушају, гласи да их никакво крунисање неће спасти од хаоса младе демократије. Али уколико у међувремену охрабри неке Србе да осећају наду уместо очаја, можда ће помоћи да се оповргне опште прихваћени мит о одумирању нације.

ЗА ДЕМОКРАТИЈУ, СТАБИЛНОСТ, ЈЕДИНСТВО И КОНТИНУИТЕТ КРОЗ УСТАВНУ ПАРЛАМЕНТАРНУ КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ

    Постоји време у животу народа када се храбро и одговорно мора суочити са наслеђем прошлости и одбацити бреме предрасуда које стоје на путу остварења стабилног и просперитетног друштва.

    Републиканско државно уређење у многим државама функционише узорно и подстиче општи развој политичког система и слобода. У Србији, заоставштина промашеног тоталитарног републиканског уређења представља тегобно наслеђе времена и идеологије која се урушила под тежином сопствених илузија и злоупотреба.

    Зато је обнова Уставне Парламентарне Краљевине Србије веома позитиван чин који тешко може игнорисати било ко коме је стало до демократије, стабилности и будућности. Таква Србија неће бити утемељена на идеолошкој заслепљености, националној и верској нетрпељивости, на предрасудама потеклим из погрешних дефиниција и на наслеђу нетолеранције.

    Краљевина Србија треба да буде модерна европска Уставна Парламентарна Монархија, какве су данас све државе са том формом државног уређења, у којој је Краљ симбол политичке стабилности, народног јединства и државног континуитета. У таквој краљевини Србији Влада се формира на основу одлуке парламентарне већине изабране на слободним и демократским изборима. Влада управља земљом у складу са повереним мандатом и у оквирима уставних овлашћења.

    У личности Краља држава и народ поштују сопствену традицију и историју, у којој  налазе снагу и надахнуће за будућност. У Уставу Краљ поштује сопствене дужности и овлашћења и налази основ за владавину утемељену на праву, правди, слободи, поштовању људских права и једнакости. У Краљу и Уставу народ има заштиту својих неотуђивих права и трајних интереса.

    Краљ се не бира, већ се постаје непосредним и безусловним наслеђем Краљевске власти у Краљевском Дому Карађорђевом, у линији Краља Петра Првог, по начелу првородства, од оца на сина, из генерације у генерацију. Краљ Србије краљује по милости Божјој и по вољи народној и не подлеже ничијем утицају. Вољу народа јамчи Устав Краљевине Србије који утврђује основна права и дужности свих и свакога у Србији. Влада у Уставној парламентарној монархији управља по овлашћењу већине грађана са правом гласа, и вољом те већине. Краљ брине за добробит свих грађана, без обзира на њихову етничку, верску или политичку припадност. Краљ је изнад политике и делује изван свих странака. Право Краља је да буде обавештаван од стране изабране Владе, да Владу саветује и да је упозорава ако и када је то неопходно.

    У предвечерје скупштинских избора, када народ одлучује о својој непосредној будућности, али и о својој судбини у временима која тек долазе, верујемо да нам је дужност да о свом виђењу, са пуном одговорношћу и свешћу, обавестимо народ Србије и Црне Горе. Народ Србије, јер су избори право место и прилика да се изјасни о својој судбини, а народ Црне Горе зато што у Државној Заједници као што је наша, одлука народа Србије никога не угрожава, никоме не прети, никоме не условљава, осим што потврђује право народа да о својој судбини суверено одлучује.

    Уверени смо да је време за то сада.

    У Београду, 1. децембра 2003.

КРУНСКИ САВЕТ

КРУНСКО ВЕЋЕ

КРУНСКИ КАБИНЕТ

ПРАВНИ САВЕТ

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА УСТАВНУ ПАРЛАМЕНТАРНУ МОНАРХИЈУ

    Неуспех председничких избора је  велико  упозорење да Србија не може више себи да дозволи да се било ко поиграва са њеном будућношћу. Прославу 200 година од Првог српског устанка и успостављања модерне српске државе дочекаћемо без демократског устава и без кључних институција. У опасности смо да се наставе процеси разградње српске државе. Прави излаз из ове дубоке државне кризе је успостављање Србије као уставне парламентарне монархије.

    Уставна парламентарна монархија је историјски потврђен демократски систем који веома добро функционише у Шпанији, Уједињеном Краљевству, Норвешкој, Шведској, Данској, Холандији, Белгији. Луксембургу, Јапану, Канади, Аустралији, Новом Зеланду и другим земљама. Уставна парламентарна монархија гарант је стабилности за Србију и њен народ у овим тешким политичким и економским приликама. У уставној парламентарној монархији посланици се бирају на парламентарним изборима, а Краљ је симбол државе и изнад је дневне политике. Краљ није члан ни једне политичке партије и представља све грађане без обзира на то којих су политичких уверења, вероисповести или етничке припадности. Краљ истовремено штити демократски поредак од свих екстремизама, а у државним кризама каква је ова данас, ослонац је стабилности и функционисања државе.

    У Србији живи поносан народ. Српска модерна држава је образована као монархија и све своје велике победе кроз историју је остварила под окриљем монархије. Насилним успостављањем републике и запостављањем општих интереса доведена је у питање будућност државе. Кроз уставну парламентарну монархију Србија се може установити као модерна, демократска и стабилна држава. Србија као уставна парламентарна монархија поново ће имати углед у свету какав је некада уживала. Само демократски уређена држава која почива на владавини права може искоренити корупцију и криминал, уврстити нас у породицу развијених држава Европе и створити предуслове за велике стране инвестиције у осиромашену српску привреду.

    Уверен у будућност Србије као демократски успостављене уставне парламентарне монархије Њ.К.В. Александар II спреман је да служи Србији и њеном народу.

КРУНСКИ САВЕТ

КРУНСКО ВЕЋЕ

ПРАВНИ САВЕТ

Пишите нам