Na osnovu razlicitih izvestaja koji su se pojavili o karakteru, tako nazvanih, Eleuzijskih Rituala, cini mi se da veoma malo ljudi intelektualno shvata o cemu se tu zapravo radi. Dakle, bilo bi dobro kad bih ja ovde izneo jasan stav o pravoj prirodi ovih rituala. Te su se ceremonije razvile iz sasvim jednostavnih pocetaka. Prva se odigrala na ovaj nacin.Jedne veceri se u mojoj sobi zadesilo nekoliko prjatelja, medju njima i slavna australijska violinistkinja, gospodjica Leila Waddell. Palo mi je na pamet da bismo mogli prekratiti vreme nekom vrstom artistickog dijaloga; ja sam procitao deo pesme jednog od velikih klasika, a ona je uzvratila muzickim komadom koji je bio sugerisan mojim citanjem. Odgovorio sam na to drugom poemom; i tako se vece pretvorilo u pravu raspravu. Ostali su se zivo zainteresovali za ovaj neobicni konflikt, i u tisini sobe obuzeo nas je spirtualni zanos; bilo je tako snazno da smo svi bili izuzetno poneseni, u nekim trenucima do tacke stvarne ekstaze, opijenosti kakvu dozivljava onaj ko prisustvuje svetkovanju Mise ili izvedbi "Parsifala", samo jos snaznije zbog spontanosti i jednostavnosti.

Posle toga smo odlucili da pokusamo i da se svi uskladimo sa nekom odredjenom, unapred dogovorenom emocijom, pa smo zajedno izveli grubu, nedoteranu ceremoniju u cast Artemide. To je bilo tako uspesno da su bile impresionirane i one osobe koje su uvek bile potpuni skeptici i podrugljivci. Posto su bili od velike koristi u privatnom izvodjenju, potrudili smo se da proizvedemo te rezultate u javnom izvodjenju, uz vecu razradu.

Sto se tice geneze Eleuzijskih Rituala, moram objasniti da oni nisu iskocili iz moje glave u punoj ratnoj spremi, poput Minerve. Stvarni oblik koji su moje ideje preuzele bio je jednostavno pitanje pogodnosti i kompromisa. Bilo je neophodno da imamo nekekav niz, a cinilo se da je sedam pravi broj, ako zelimo da ih izvedemo pre nego sto ljudi odu negde za Bozic. Mogao sam izabrati i drugu vrstu bozanstava; ali smatrao sam da ce ova koja su povezana sa danima u sedmici biti svima laksa, a sasvim sigurno ce i meni biti lakse, jer su korespondencije planeta sa bojom, formom, idejom, brojem, i tako dalje, vec uveliko poznate i koristene. O samom nacinu na koji su ovi rituali konstruisani, moram da kazem nekoliko reci. Postavimo se u polozaj dramskog pisca. Uzmimo za primer prvi ritual, ritual Saturna. Ako se oslonimo na tradiciju, kao sto je to ucinio Wagner kada je za osnovu svoje svetske drame uzeo norvesku sagu, naci cemo da je Saturn crn, melanholicni Bog, koji jede svoju decu. Ideje Noci, Smrti, Crne cemerike, Olova, Cempresa, Grobnica, Kobne Senke Noci. Sve ove stvari nuzno su povezane sa Saturnom u glavama svih onih koji su citali klasike. Prvi uslov za ovaj ritual je, prema tome, naciniti hram jednom vrstom simbolicke reprezentacije sfere Saturna. Tako predstavnik Saturna nosi Crnu Odoru. Vreme bi ocigledno trebalo biti ponoc (premda, ustvari, tek je osam i dvadeset - to je vec uobicajena pozorisna konvencija; i masoni ce se setiti izvesnih analogija u njihovim vlastitim "Orgijama"). Ako su braca nahranjena, onda ce to biti "lesevima svoje dece" kao sto se Saturn hrani lesevima svoje. Ako piju, to je "opijum ubrizgan u krv" - simbol sna i smrti. Saturn dalje predstavlja zemlju, plan materije, covecanstvo sputano staroscu i smrcu, covecanstvo koje slepo tumara tragajuci za prosvetljenjem i ne uspeva ga postici.

Crowley sa clanovima A A izvodi eleuzijske rituale, Caxton Hall, 1910. e.v. (objavljeno u Liverpool Courier-u, 28th Oct, 1910)