ELEUZIJSKI RITUAL MESECA

OFICIRI

LUNA. Srebrna Odora i Veo. Violina. Artemida. Dama Meseca.

CANCER. Cilibarna Odora. Pehar. Cuvar Svetog Grala.

TAURUS. Narandžasta Odora. Luk i tobolac. Gospod Luka.

NIMFA. Bela Odora. Glava Zmaja.

SATIR. Crna Odora. Rep Zmaja.

PAN. Crna Odora. Tam-tam

 

Scena:

Na istoku je ustolicena Luna, Cancer je sa njene desne, a Taurus sa njene leve strane. Iza njih su Satir i Nimfa. Pan je na zemlji, na vrhu obrnutog Trougla.

RITUAL LUNE

[Neko cita poglavlje za Cancer -  "Dvanaestostruko Pouzdanje u Boga" iz Liber 963. Veo je razvucen.]

 

Poglavlje poznato kao

Dvanaestostruko Pouzdanje u Boga

i Jedinstvo njihovo

Ja

obožavam

Te pomocu

Dvanaest Pouzdanja

i Jedinstvom njihovim

 

     1. O Ti Suvereni Ratnice opasan celikom hrabrosti, ciji jatagan je plamen izmedju dana i noci, ciji je slem ukrasen krilima Bezdana. Ja Te poznajem! O Ti cetvorooki cuvaru neba, koji raspirujes srca potistenih, i opasujes ognjem slabine nenaoružanih.

     2. O Ti Suverena Svetlosti i vatro ljupkosti, ciji plameni uvojci teku niz etar kao cvorovi munje duboko zabijene u Bezdan. Ja Te Poznajem! O Ti mlatilo sjaja, strasni bicu cija kružeca ruka razbacuje ljude pred Tvojim gnevom kao vetrom nosene iz olujnih grudi Okeana.

     3. O Ti Suvereni Pevacu razdraganih vetrova, ciji glas lici na grupu devica Bahantkinja probudjenih zvukom Panove frule. Ja Te poznajem! O Ti plesuci plamenu mahnite pesme, ciji nas usklici, kao zlatni macevi siktave vatre, gone ka divljem pokolju Svetova.

     4. O Ti Suverena Moci najdrevnijih suma, ciji glas lici na žamor neutoljivih vetrova uhvacenih u ruke njisucih grana. Ja Te poznajem! O Ti tutnjavo pobednickih bubnjeva, koja uljuljkujes u zanos dubokog sna one ljubavnike koji sagorevaju jedno u drugom, usplamtelih od divne strasti.

     5. O Ti Suvereni Vodicu krugova sa tockovima od zvezda, ciji tabani unistavaju peruske zlatne vatre iz najdaljeg ponistenja Bezdana. Ja Te poznajem! O Ti grimizni macu unistenja, koji gonis komete iz tamnog kreveta noci, dok ne pojure pred Tobom kao zmijski jezici plamena.

     6. O Ti Suvereni Strelce iz mracnih predela, koji odapinjes iz Tvog misticnog samostrela mnogozrake zvezde po nebeskim poljima. Ja Te poznajem! O Ti osmokraka zvezdo svetlosti, koja pogadjas regione sedam reka dok se ne pocnu smejati kao Menade sa zmijolikim tirsom.

     7. O Ti Suvereni Paladine samosavladanih vitezova, cija staza vodi kroz besputne sume vremena, spiralno se probijajuci kroz Najvisu Belinu nerodjenog prostora. Ja Te poznajem! O Ti koji prezires planine, Ti ciji put lici na put munjom potkovanog bojnog konja koji se propinje uz zelenu obalu plave reke.

     8. O Ti Suvereni Talasu divljeg blaženstva, cija ljubav lici na preplavljujuca mora, koji teras nasa tela da se smeju od lepote. Ja Te poznajem! O Ti koji prekoracujes suncev zalazak, koji stavljas crvene ruže na vrhove pokrivene snegom, i posipas bele ljubicice po uskovitlanim talasima.

     9. O Ti Suverena Dijademo okrunjene Mudrosti, cije delo poznaje put vazdusnih silfa, i mracne supljine zemaljskih gnoma. Ja Te poznajem! O Ti Majstore životnih puteva, na cijem dlanu sva umeca leže obavezana kao oblak dima izmedju planinskih usana.

     10. O Ti Suvereni Gospode prvobitnih Podivljalih ratnika, koji love zorom pegavog jelena sutona, i cije ratne sprave su krvlju ukrasene komete. Ja Te poznajem! O Ti plamenom okrunjeno Samo-osvetljeno Jedno, ciji udarac bicem okuplja drevne svetove, i pusta krv iz devicanskih oblaka neba.

     11. O Ti Suvereni Mesecev kamenu biserne ljupkosti, iz cijih ociju mnogih bljeste vatreni oblaci života, i ciji dah raspaljuje Najvisu Belinu i Bezdan. Ja Te poznajem! O Ti izvoru divljeg etira, u cijoj zenici beline sve stvari leže zgrcene i svijene poput bebe u utrobi svoje majke.

     12. O Ti Suverena Majko životnog daha, iz cijih grudi mleko je poput izvora ljubavi, dva mlaza vatre na plavim grudima noci. Ja Te poznajem! O Ti Device mesecinom obasjanih proplanaka, koja nas milujes kao kap rose u Tvom krilu, uvek budna nad kolevkom nase sudbine.

     13. O Ti Suvereno Svevidece vecno Sunce, koje srces nebeska sazveždja, kao žedan lopov krcag starog vina. Ja Te poznajem! O Ti kurtizano svetlosti sa krilima od zore, koja me teras da posrcem od jednog poljupca Tvojih usana, poput lista bacenog u plamen peci.

Amen,

i Amen Amena,

i Amen Amenovog Amena,

i Amen Amena Amenovog Amena.

 

Cancer. [333-333-333]

Taurus. [333-333-333]

Cancer. [1] Brate Taurus, koji je sada cas?

Taurus. Izlazak Lune.

Cancer. [1] Brate Taurus, koje je ovo mesto?

Taurus. Kapela Svetog Grala.

Cancer. [1] Sta je moja dužnost?

Taurus. Ti si Cuvar Grala.

Cancer. [1] Sta je moja odora?

Taurus. Cestitost.

Cancer. [1] Sta je moje oružje?

Taurus. Opreznost.

Cancer. [1] Kome mi služimo?

Taurus. Dami Artemidi.

Cancer. [1] Koliko ona ima služitelja?

Taurus. Devet.

Cancer. [1] Ko su oni?

Taurus.  Troje za rosu; troje za kisu; troje za sneg.

Cancer. [1] Ko su visoki Oficiri?

Taurus. Ti, koji si Cuvar Svetog Grala.

Ja, Gospodar Luka.

Nimfa, Satir...

Pan. [1] ... I Pan!

Cancer. Brate Pan, naredjujem ti da postujes nasu Damu Artemidu.

Taurus. Nosi Pehar Levanice!

Cancer. [333-333-333]

[Pan recituje horski deo iz Svinbernove drame "Atalanta in Calydon"[1].]

 

Kad hrtovi proleca budu za petama zime,

I majka mesecevih mena[2] na livadi il' ravnici

Pocne puniti senke i vetrometine

Susketanjem lisca i žuborom kise,

A svetlosmedji slavuj[3] zaljubljeni

Napola smiren zbog Itylus-a,

Zbog Trackih ladja i stranih lica,

Nemog bdenja, i sveg bola.

 

Sa lukom nategnutim i pražnjenjem tobolca, dodji

Device najcistija, damo svetlosti,[4]

Sa bukom vetrova i mnogih reka,

Sa hukom voda, i sa moci;

Dok klonuli istok oživljava, iznureni zapad drhti,

Veži svoje sandale, o ti najbrža,

Iznad brzine tvojih stopala i sjaja;

Oko stopala dana i stopala noci.

 

Gde da je nadjemo, kako da joj pevamo,

Rukama joj grlimo kolena, da se pripijemo?

O kad bi srce coveka bilo k'o oganj da ka njoj skoci,

Oganj, ili snaga bujica sto izviru!

Jer zvezde i vetrovi su za nju

Kao odora, kao pesme na harfi;

Jer zvezde, izasle i zasle, uz nju se pripijaju,

I jugozapadni i zapadni vetrovi joj pevaju.

 

Jer prodje propast i zimske kise,

I citavo doba snegova i grehova;

Dani koji razdvajaju ljubavnike,

Svetlost koja gubi, noc sto dobija;

Upamceno vreme tuga je zaboravljena,

I mrazevi su mrtvi a zaceto cvece,

U zelenom žbunu i cestaru

Cvet po cvet pocinje prolece.

 

Potoci bujaju od naleta pljuskova,

Spotice se noga putnika o zrele trave,

Slabasan sveži plam rumeni godine mlade

Od lista do cveta, od cveta do ploda;

A plod i list k'o zlato i vatra,

Cuje se nad lirom frula trscana,

Dok kopitasta peta satira[5]

Kestenovu ljusku i koren slama.

 

 

Hitrijih stopala od dece brzonoge,

Bakho[6] po noci a Pan u podne,

Uz ples slede i radoscu pune

Basaride i Menade;[7]

I nežne poput usana sto se kriju i smese

Nasmejano lisce od drveca dele,

Devicu od pogleda zaklanjaju

I boga koji je juri pokazuju.

 

Brsljan pada sa kose Bahantkinje

Preko njenih obrva oci joj krijuci;

Divlja vinova loza klizi niz lisce i ogoljuje

Svetle joj grudi uzdasima smirene;

Divlja vinova loza klizi težinom lisca,

Ali brsljan sa bobicama hvata se i prijanja

Za udove sto blistaju, stopala koja plase vuka

Dok za njom hodi, lane sto ispred beži.

 

Taurus. Boginja se ne pokrece.

Cancer. Cutanje je tajna Dame Artemide.

Pan. Zar ni jedan covek nije podigao njen veo?

Cancer. Ni jedan covek nije podigao njen veo.

Taurus. Nosi Pehar Levanice!

Cancer. [333-333-333] Sada je cas pecacenja svetilista.

Taurus. Oterajmo duhove elemenata.

[Izvodi Manji Terajuci Ritual Pentagrama i vraca se.]

Taurus. Nosi Pehar Levanice!

Cancer. [333-333-333] Oterajmo duhove planeta.

[Izvodi Manji Terajuci Ritual Heksagrama i vraca se.]

Cancer. Nosi Pehar Levanice!

Pan. [333-333-333] Oterajmo svete Emanacije od Jedine, da san nase Dame ne bude ometen.

[On tera Sefirote pomocu propisanog Rituala.]

Pan. Nosi Pehar Levanice!

Cancer. [333-333-333] Brate Tauruse, svetiliste je dobro zasticeno.

Taurus. Svetiliste je potpuno zasticeno.

Satir. Nosi Pehar Levanice!

Cancer. [333-333-333]

Pan. [Recituje "Svestenica Panormite".]

 

Cuj me, Gospode Zvezdanog Neba!

Jer tebe sam obožavala svuda,

Ljagom i patnjom kao sto treba

I svom snagom svog radosnog truda.

Cuj me, o ljiljan-beli jarce stasiti!

Žilav poput žbuna glogova,

Zlatna kolajna Tvoj vrat kiti,

Od skerleta luk je Tvojih rogova!

 

Tebi pravim svetiste od zimzelena

Ovde, usred prasnjave pustinjske kose.

I moja je ogrlica isto zelena,

A hranim je krvlju umesto rose!

I posto zgasnuse narandžaste pruge

Podupiruc' zeleni zapad na smiraju,

Ja dolazim Tebi prepuna tuge,

Gospode Zvezda sto blistaju.

 

Diže se, evo, ambrozijska Luna,

Mekih grudi, sjaja puna,

Vinom rosi njeno lice snežno,

Neizrecivo, nezamislivo, nežno.

O Luno! Nektar svoj istoci!

Pustos moje tuge obasjaj iznutra,

Da se mogu moje magicne oci

K'o požudna kisa spustiti na sutra!

 

Davno, veoma davno stadoh

Na obalu reke hirovite,

Svete, svete, presvete, znadoh,

I vecne, vecne, vecite!

Bejah svestenik misticnog svetista dubina,

I mrmljao neke zagonetne rune,

Dok vode behu crvenije od vina,

Od crvenog stida bestidnice Lune.

 

Mi svestenici svi do jednog

Obožavali smo neku cudesnu ženu

Tela kao u zveri gipkog,

Užasno ljudski i ženstvenu.

U dubokom ponoru ocnog joj sjaja

Ugledah sliku smrti i straha,

I izvukoh vodu uzdisaja

Iz zdenca njenog uspavanke-daha.

 

Uvek je pod velom sedela.

Nikakva kretnja, nijedna rec glasna.

Misao joj prazninu sledila.

Bila je silno, muski casna!

Kakvo me to ludilo olovno

Iz mira predaka prenuti sme,

Pa pomislih da telo joj otrovno

Krije hladnu sivu sluz zmije.

 

Pod senkom noci ugrabih devicu,

Iz ocevog doma u pecinu je sklonih.

Izvukoh noža divnog ostricu;

Tri puta je u vodu zaronih;

Zaklah je isto kao janje,

Fontana krvi visoko siknu

Kao i moje glasno pojanje,

Na stitu neba k'o da mrva niknu.

 

Uz pomoc pesme, krvi i žarnice

Veo misterije razderan je pao:

Zurio sam dugo, netremice

U blažen prizor sto se ukazao.

Svojim hladnim poljupcima sivim

Sluz zmijsku uspeh da oživim,

Sto se iz dubina nasledjena

Krila u krasoti tela njena.

 

Ali - Bože! Nisam mogao stati

Pored drevne bogohulne tajne;

Nije bilo lako veo razderati,

U oku je kamen mesto suze sjajne.

Poljubih joj usne zgrcene,

Jenjavahu smrtne boli,

Tada znadoh: nalet duse njene

Ponor groba nece da utoli.

 

Preplovivsi profane smrdljive tokove

Opet se rodih sred ovog sveta,

U kraljevstvu jalove bespolne Sove,

U doba Mucenickog Jagnjeta.

Daleko od spokoja i od mira

Odmami me zvuk misticnih runa

Sto ih kobnim glasom recitira

Ambrozijska Luna - Luna!

 

Ispod mrko-žute zvezde

Sto sija u sazveždju Bika

Zauzdavam kola sto galopom jezde

Noseci Ljubav umesto putnika;

I jurim za svetlosnim snopljem

Kojim je Gospod Lavljeg Srca ogrnut,

Grcem noci namesto kopljem

Krcim svoj plamenom posuti put!

 

O Luno, O tajno slatka!

Gazimo tako po mekoj punoci,

Grle nas oblaka tela glatka,

Strasne su nama kovrdže noci!

Nista se onda cuditi nije

Kad ljudi oslepe od tih krasota,

Jer nista coveku nije cudnije

No mudrost, tisina, i dobrota!

 

Ne! Strelu nek poiste

Onaj kome srce postojano bije!

Nek' pogodi svog Boga u srediste!

Nek' se dusa Boga razlije!

Uopste nisu važni znaci;

Da li Zmiju il' Sunce u sjaju

Na tvoj Horoskop Nebo baci;

Svi ce Lunu doseci na kraju.

 

Bezbroj oblika pod suncem uistinu

Svojim umecem stvori mag vredan.

No zagledaj se u njegovu sustinu,

U mnostvu oblika u stvari je jedan.

Magovom umecu neka dodje kraj,

Nek' nestane ropstva ledena utvara!

Neka se okonca lažnog doba sjaj!

Izdiže se Luna puna nektara.

 

Kupih ljiljan-belog jarca žilavog,

Cena mu je kruna glogova;

Zlatnu kolajnu ima oko vrata svog,

A ima i luk skerletnih rogova.

Kupih sevu u letu, divna stvar,

Platila sam za nju bure serija:

Sad kad imam nju i boga na dar

Ne treba mi vino da budem radosnija!

 

Kupila sam za hleba okrajke

Vrt makova i deteline plave;

Mesto gorke mrtve vode mlake

Njime teku vatre penusave.

Ustajte iz ropstva kog vam Janje nudi

I iz slepe Sovine apatije!

Budite mudri, snažni i lepi ljudi,

I nektar ce u oku da vam se razlije!

 

Uzdigni se sjaju ambrozijske Lune

Kad te ova basma besmrtna dotakla,

Na zvuk ove nežne istinite rune

Sto mocna je isto sred neba i pakla!

Kani svoju misticnu rosu

Na jezike nežnih faunova

U seni posvecenog zimzelena sto su

Sklonjeni od pustinjskog osvita nova!

 

Satiri, Fauni, cujte moj glas.

Ljudima dajte svoju lepotu i san!

Ja sam par za sve vas;

Ja sam strasni Pan.

Dodjite na ples, vi bica vatrena!

Pod udarcem bica razigrana

Plese život u naletu trena,

A smrt plese u spoju usana!

 

Ja sam skriven ispod kože

Razliven u tajnim žilama,

Pogoditi me samo može

Ludost mudrosti u vama!

Dodjite, dok luna (Luna!)

Svoj nektarski sjaj izliva

I plese uz zvuke zagonetnih runa

Nežna, neizreciva, nezamisliva!

 

Cujte! Cujte kako neko cvili,

Iz dubine jecaj dolazi: -

Zumbule! Zumbule! Mili!

Apolon te na smrt pregazi.

Brzo, o Luno, ti ga obasjaj,

Posalji mu zrak rosni;

Pretvori taj bolni vapaj

U mekan smeh zanosni!

 

Jadikujte, placite, Menade!

Utehe sigurno nema vise:

A mi se smejemo vama bez nade.

Jer nas je mak i detelina sto mirise!

Oh, i ova usta socna poput nara,

I te oci muske - žudnja razuzdana!

O, i ovaj trzaj raskosnih bedara

Koji živ je jos od Dorskih dana!

 

Gde je mudrost? Gde je sada ona?

Gde je mudrac? Gde je sumnje klica?

Sigurno je tog silnog demona

Odagnao posten znoj sa lica.

Sigurno je miris slatkih sanja

Sto se i u doba rata siri

Mudriji od samoga plakanja -

Mudriji no vecni nemiri!

 

Sada, kada Oktobar uzima maha,

I zadnji dani godini isticu iz vena,

Ja ti dolazim, Bože, bez straha;

Pobožna, casna, i trezvena.

I žrtvujem evo najsvecanije,

Prvi grozd vina nudim na dar,

Da može mene vino da opije

Kao sto Tebe opija moj žar.

 

Jer evo vec peta godina prolazi

Kako Te molim da das mi ljubavnika;

Da me svojom snagom prevazilazi,

Da Sunce proguta Luna velika!

Neka on bude kao ljiljan-beli jarac stasiti!

Žilav poput žbuna glogova,

Nek zlatna kolajna vrat mu kiti,

I nek mu je skerletan luk rogova!

 

Cancer. Neka nasa Dama Artemida bude blagonaklona!

Taurus. Neka nasa Dama Artemida nikad ne bude probudjena!

[Nimfa dolazi napred i plese njen devicanski ples.]

Pan. Sta vredi zlato, ako je u rudniku?

Cancer. Tisina, Brate Pan!

Nimfa. Nosi Pehar Levanice!

Cancer. [333-333-333]

Pan. [Recituje.]

 

Majko Svetlosti, i Bogova! Majko Muzike, probudi se!

Cutanje i Govor su u sukobu; Raj i Pakao su u opasnosti.

Ružom i Krstom bajem; Zmijom i Macem obuzdavam;

Ja sam onaj sto se zakleo da istraje - Donesi nam rec od Gospoda!

 

Pomocu izdanka Najuzvisenijih Belina, ciji Bog bese moj otac;

Pomocu Gospoda Plamena i Munje, Kralja Duhova Ognja;

Pomocu Gospoda Talasa i Voda, Kralja morskih trupa,

Cija je najlepsa kci bila moja majka;

 

Pomocu Gospoda Vetrova i Lahora, Kralja Duhova Vazduha.

Na cijim grudima me je beskonacno spokojstvo uspavljivalo;

Pomocu Gospoda Polja i Planina, Kralja Duhova Zemlje.

Koji me je hranio na svojim izvorima od casa mog rodjenja;

 

Stapom i Peharom bajem; Bodežom i Diskom obuzdavam;

Ja sam onaj koji se zakleo da istraje; oglasi se tvojom muzikom iznova!

Ja sam Gospod Zvezde i Pecata; Ja sam Gospod Zmije i Maca.

Otkrij nam zagonetku, otkrij! Donesi nam rec od Gospoda!

 

Kao plamen sunca, kao huk mora, kao oluja vazduha,

Kao potres zemlje – nek' se rec vine, za dobro, za propast, za zamku,

Za mamac, za svetlost, za poljubac, za stap, za bic, za mac -

Donesi nam tvoj tovar blaženstva - Donesi nam rec od Gospoda!

 

Taurus. Uzalud tražis da progovori nasa Dama Cutanja.

Cancer. Nosi Pehar Levanice!

Pan. [333-333-333] [Recituje.]

 

Valjajte se kroz spilje materije, neraskidive okove sveta!

Valjajte se, vi divlji talasi etera! Sistrum je trgnut i odzvanja!

Divlji i zvonka buko, ogromna u predelima smrti.

Živi od vatre Duha, sustine i plamena daha!

            Odzvanjaj, odzvanjaj!

 

Svetlucaj u svetu mraka, gde ce okovani drhtati i bežati!

Svetlucaj u nebesima sumraka, jer Svetlost Svitanja je u meni!

Svetlost na celu, život u nozdrvama, i ljubav u grudima,

Sijaj, o Ti Zvezdo Svitanja, ti Sunce Blistavog Vrhunca!

            Sijaj, sijaj!

 

Plamtite po nebu u sili Suncevih ognjenih kocija!

Plamtite, vi mladi prstici svetlosti, na zapadu jutra koje juri!

Plamtite, O Vi Kola Meteorska, jer moja je vatra u vama uzdignuta!

Prosvetlite tamu, najavite dan, probudite more!

            Plamtite, plamtite!

 

Okrunite Je, o okrunite Je Zvezdama bas kao cvecem devojacki ukras!

Okrunite Je, o okrunite Je Svetloscu i plamenom munjevitog Maca!

Okrunite Je, o okrunite Je Ljubavlju za devojku, majku i suprugu!

Živela Izida! Živela! Jer Ona je Dama Života!

            Izido Krunisana!

 

Cancer. Uzalud prizivas nasu Damu Meseca!

Taurus. Nosi Pehar Levanice!

Cancer. [333-333-333]

Pan. [Recituje.]

 

Zar mora svaka zvezda koja noc spasava

Sa strahom gledati iz sfere najvise,

Ne dajuci ljubav, vec svetlost samo,

Ili da zvezda ne bude vise?

 

Ne, nikog nema od pocetka vremena,

Kroz sve vekove do ovog trena,

Koji bi postigao cilj svoje duse,

Bez zvezde na celu svome!

 

Oh! ti zvezdo najmirnija

Sto u mojoj noci sija,

Dodji, na celo stavicu te,

I uciniti da tama nestane!

 

Pan. [Ustaje.] Brate Satir, izbicuj ove koji obesvecuju svetiliste nase Dame: jer oni ne poznaju tajnu svetilista.

[Satir plese ples bica, i izgoni oficire sa bine, gde se oni zgure.]

Pan. [Ide do oltara.] Brate Satir, naredjujem ti da izvedes ples Siringe i Pana, u cast nase Dame Artemide.

Satir. I u tvoju cast!

[On plese taj ples i prostire se na sredini.]

Pan. [Ide do do Trona Lune. Recituje "Nezavedena zavodnica".]

 

Nezavedena zavodnice

Bakhusa i Marsa ti si zavela,

Nebom jezde zvonke zvezde

Bas kao da si tako htela!

O lice naoružane device,

Tvoje strele odapete

Vracaju se sad u sjaju,

S prvim proletnim zracima lete!

 

Silinom ljubavne posasti

Prodirem u žaru

Kroz svlak, kroz oblak,

Kroz buru, kroz paru,

U planini strasti

Budim vulkan, jaru -

Svom žestinom maga,

Prizivam te draga!

 

Lude ponocne cari:-

Samotno jezero sniva,

Mesec mesecari,

Ti se u meni gubis živa;

Stražarska tuga duga

Vitkih borova i sekvoja,

U tami uživasmo sami,

Te noci bila si moja!

 

Bila si moja, o moja svetice,

Moj paru, moja device,

Po pravu moci

Nase sudbinske noci.

Mada padam, mada stradam,

Ne mogu da se savladam, vec se izlivam;

U sate drage nase snage

Ja prizivam, prizivam!

 

Misticno jedinstvo živo

Vile i fauna,

Neizrecivo, neporecivo -

Mraka sumraka i zore pauna! -

Tajno opstenje, tajna pricest slasnih

Neopevanih, nemerljivih,

Nebrojenih, neodoljivih,

Jezika nasih gromoglasnih.

 

O lice naoružane device,

Tvoje strele odapete

Vracaju se sad u sjaju,

S prvim proletnim zracima lete!

Bog nijedan nije te vredan

A ti budis muskost nam -

O vilinska Valkiro vilo,

Ja te prizivam, prizivam!

 

[On strgne veo.

Luna svira u skladu sa tim[8].

Duga tisina.]

 

Cancer. [333-333-333]

Taurus. [1] Brate Cuvare Grala, nas je zadatak zavrsen.

Cancer. Hajdemo, zadatak je izvrsen.