English
Serbian


Pocetna strana

Sanctum Sanctorum Kamp

Ordo Templi Orientis FAQ

Ecclesia Gnostica Catholica

Ko je bio Aleister Crowley?

Tekstovi:

-Ordo Templi Orientis


-EGC

-Aleister Crowley

Ostalo

Galerija

Linkovi

Kontakt



U.S. GRAND LOZA

UPISI SE U KNJIGU GOSTIJU

POGLEDAJ KNJIGU GOSTIJU


Ritual Saturna

Autor: Aleister Crowley

 

 

OFICIRI HRAMA –

Magister Templi – predstavnik Binaha, Saturn.

Mater Coeli – Venera u Vagi, kuci Saturnove egzaltacije.

Brat Aquarius – kuca Saturna; u Hesedu, jer Ribe (Pisces) su Voda: "Nada".

Brat Capricornus – na prestolu Jarca, kuce Saturna; u Geburahu, posto je je Mars u njemu egzaltiran. On je Mars u Jarcu.

Brat Capricornus Emissarius.

Horovodja.

Iskusenici (Pomocnici).

Garnizon.

 

Scena: Na Istoku je velom prekriveno svetiliste u kojem je oltar. Prema Hokmahu, Binahu, Hesedu i Geburahu, nalaze se Magister Templi, Mater Coeli, Brat Aquarius, i Brat Capricornus. Brat Capricornus Emissarius je prerusen u obicnog clana garnizona.

 

RITUAL SATURNA

I deo

[Brat Capricornus ulazi i gasi plavo svetlo. Brat Capricornus i Horovodja unose crvene svetiljke.

Hram je na pocetku osvetljen sa dve crvene svetiljke. Iskusenici pevuse poglavlja za Capricornus i Aquarius iz Liber 963[1] dok ostali cekaju napolju u tami.]

Iskusenici:

 

Ja

obozavam

Te  pomocu

Dvanaest Poniznosti

i  Jedinstvom  njihovim.

 

1.      O Boze moj, ugledaj me konacno i budi milostiv prema meni, dok se ja ponizavam pred Tobom; jer sve moje traganje lici na slepog misa koji trazi neku mracnu supljinu na suncem sprzenoj pustinji.

2.      O Boze moj, zapovedaj mi pravedno i budi milostiv prema meni, dok se ja ponizavam pred Tobom; jer sve moje misli su kao podnevni kovitlac odenut prasinom koji plese kroz pepeljastu travu zakona.

3.      O Boze moj, osvoj me ljubavlju i budi milostiv prema meni, dok se ja ponizavam pred Tobom; jer sve stremljenje mog duha lici na detinji poljubac koji se probija kroz oblak kovrdzave kose.

4.      O Boze moj, podoj me istinom i budi milostiv prema meni, dok se ja ponizavam pred Tobom; jer sva moja agonija bola lici na prepelicu koja se koprca u celjustima gladnog vuka.

5.      O Boze moj, utesi me spokojstvom i budi milostiv prema meni, dok se ja ponizavam pred Tobom; jer sav kuluk mog zivota lici na malog belog misa koji pliva kroz ogromno more grimizne krvi.

6.      O Boze moj, postupaj sa mnom nezno i budi milostiv prema meni, dok se ja ponizavam pred Tobom; jer sav moj kuluk lici na celicni cunak bez niti koji se krece napred-nazad po crnom razboju noci.

7.      O Boze moj, miluj me poljupcima i budi milostiv prema meni, dok se ja ponizavam pred Tobom; jer sve moje zelje lice na kapi rose koje sa srebrnih ljiljana ispija grlo mladjanog boga.

8.      O Boze moj, uzburkaj mi krv i budi milostiv prema meni, dok se ja ponizavam pred Tobom; jer sva moja hrabrost lici na otrovni zub zmije koji ugriza ruzicastu petu svitanja.

9.      O Boze moj, poucavaj me strpljivo i budi milostiv prema meni, dok se ja ponizavam pred Tobom; jer sve moje znanje lici na obijene trine bacene u tamu praznine.

10.  O Boze moj, proceni me pravedno i budi milostiv prema meni, dok se ja ponizavam pred Tobom; jer sve moje velicanje lici na jedno slovo od olova izgubljeno u pozlacenim rukopisima od kamena.

11.  O Boze moj, ispuni me snom i budi milostiv prema meni, dok se ja ponizavam pred Tobom; jer sva moja budnost lici na oblak na zalasku nalik zmiji koja klizi kroz rosu.

12.  O Boze moj, osvoj me ljubavlju i budi milostiv prema meni, dok se ja ponizavam pred Tobom; jer sva snaga mog uma lici na mrezu od svile koja povezuje mlecne grudi zvezda.

13.  O Boze moj, sagori me vatrom i budi milostiv prema meni, dok se ja ponizavam pred Tobom; jer sve moje razumevanje lici na paukovu nit razapetu od zvezde do zvezde u nekoj mladoj galaksiji.

 

Amen,

i Amen Amena,

i Amen Amenovog Amena,

i Amen Amena Amenovog Amena.

 

 

Ja

obozavam

Te  pomocu

Dvanaest Tuzaljki

i  Jedinstvom  njihovim.

 

1.      O tesko meni, moj Boze, tesko meni; jer sva moja pesma lici na zalopojku mora koje narice za lesom, zapljuskujuci s najvecom tugom mrtvu obalu u tami. Pa ipak, u jecaju vetra cujem Tvoje ime, koje podstice hladne usne smrti u zivot.

2.      O tesko meni, moj Boze, tesko meni; jer sve moja obozavanje lici na pesmu ptice uhvacene u klopku mreze vetrova, i bacene dole u utapajuce dubine noci. Pa ipak, u isprekidanim notama moje muzike uocavam melodiju univerzalne istine.

3.      O tesko meni, moj Boze, tesko meni; jer sva moja dela lice na sklupcanog spavaca koji je prespavao dan, cak i samu zoru koja lebdi kao soko u praznini. Pa ipak, u sumraku mog budjenja, posred grudi noci, vidim Tvoj zasenjeni lik.

4.      O tesko meni, moj Boze, tesko meni; jer svi moji napori lice na umorne volove iscrpljene i bolno sibane volovskim stapom, koji oru crne brazde po belim poljima svetlosti. Pa ipak, u skrabajucem tragu njihovog sporog teskog rada opazam zlatnu zetvu Tvog sjaja.

5.      O tesko meni, moj Boze, tesko meni; jer sva nada mog srca bese silovana kao telo device koju su docepale ruke razuzdanih razbojnika. Pa ipak, u tom ruganju mojoj nevinosti otkrivam cistu duhovnu hranu Tvoje cistote.

6.      O tesko meni, moj Boze, tesko meni; jer sva strast moje ljubavi je zbunjena kao izbezumljene oci mladica, koji budeci se otkriva da je njegova voljena pobegla. Pa ipak, u izguzvanom kaucu strasti ugledah kao otisak sigil Tvog imena.

7.      O tesko meni, moj Boze, tesko meni; jer sva radost mog zivota lezi obescascena kao sljokicama posut veo prekrivene Device noci koji su pocepali i izgazili suncem sibani pastuvi Zore. Pa ipak, u ludilu njihovog parenja strepim za bisernu rosnu kap ekstaticne svetlosti.

8.      O tesko meni, moj Boze, tesko meni; jer sve teznje mog srca ruse se kao u vreme zemljotresa gola koliba pustinjaka koji ju je sagradio za molitvu. Pa ipak, iz munjom pogodjene kule mog razuma ulazim u Tvoju kucu koju si sagradio za mene.

9.      O tesko meni, moj Boze, tesko meni; jer sva moja radost lici na oblak prasine gonjen preko secanja na suze, cak preko cela pustinje bez senke. Pa ipak, kao sa grudi mlade robinje uzbiram mirisni cvet Tvog Grimiznog Sjaja.

10.  O tesko meni, moj Boze, tesko meni; jer sve su se gozbe mog tela zgadile do crvljive gladi groba, koja cvili u grcevima lenje trulezi. Pa ipak, u larvama mog raspadanja nazirem suncem obasjana jata krunisanih orlova.

11.  O tesko meni, moj Boze, tesko meni; jer sva moja vestina lice na ostecenu strelu, bez pera i iskrivljenu, koju treba da odapnu sa luka ruke odojceta. Pa ipak, u nepredvidivoj borbi njenog leta hvatam nepokolebljive pravce Tvoje mudrosti.

12.  O tesko meni, moj Boze, tesko meni; jer sva moja vera je kao blatnjava lokva u mracnim medjama sume, rasprskana bludnom nogom mladog gnoma. Pa ipak, kao divlja vatra kroz drvece u sumraku prozirem udaljeno svetlucanje Tvog Oka.

13.  O tesko meni, moj Boze, tesko meni; jer sav moj zivot tone kao zapadno Sunce koje se bori u gusecim rukama Noci, zamrljano zvezdanom penom njenih poljubaca. Pa ipak, u samoj ponoci moje duse drzim skarabeja kao pecat Tvog imena.

 

Amen,

i Amen Amena,

i Amen Amenovog Amena,

i Amen Amena Amenovog Amena.

 

[Crvene svetiljke su zatim skrivaju iza vela. Brat Capricornus pali plavo svetlo.

Kada Pomocnici posedaju, a hram se zamraci, neka Brat Capricornus ustane sa svog prestola i neka triput kucne drskom svog koplja o pod. Magister Templi je u svetilistu, zajedno sa Mater Coeli.]

Capricornus: Procul, O procul este profani!

[Capricornus izvodi Terajuci Ritual Pentagrama. Zatim osvetljava carobni napitak i recituje:]

 

Bas kao kad izdajniku uzdah se otme,

On istog casa gine,

Od reci tajne kroz zube izgovorene.

 

Bas kao profani rukom

Za svetim peskom kad posegne,

Vatra ga sprzi, a zemlja ime proguta.

 

Bas kao gresno oko

Kad misterije uhodi,

Slepilo bogova duh mu obuzme: on mora umreti.

 

Bas kao zli svestenik,

Od svete gozbe otrovan,

Sa svojih sedam moci u kopilansku zver se pretvara.

 

Bas kao sile bolesti,

Stapom volje slomljene,

Po svetom mestu kreste, sujetne, blede, uzasne.

 

 

Bas kao gospodari pakleni,

Carolijom u vatri okovani,

Lance nevidljive zatezu, ali okove ne slamaju.

 

Zato, udaljite se, o profani!

Deco orkana!

Da mac vatreni ne udari, da se putevi smrti ne otvore!

 

Umirite, ali budite mudri,

Da vase smrtne oci

Ne ugledaju tu bezoblicnu vatru, i vide zrtvu device!

 

Umirite, a tajni plamen

Gorece na kamenu srama,

Kako bi sveci culi muziku besanog Imena!

 

Sveta, sveta, sveta nevesto

Suncem opasane kuce,

Sa simbolom tajnim sto gori na tvom mudrom celu!

 

Bas kao kad izdajniku uzdah se otme,

On istog casa gine,

Od reci tajne kroz zube izgovorene.

 

Capricornus: Braco, probudimo Majstora Hrama.

[Horovodja udara tam-tam, a ostala braca ritmicki udaraju rukama i nogama. Bez rezultata.]

Tisina – uzaludno je! Braco, prizovimo pomoc Nebeske Majke!

[Capricornus odlazi do vela i pruza ruke kroz njega.]

Mater Coeli: [Prolazi kroz Tron Magister Templija i ulazi u Hram.] Deco, sta hocete od mene?

Capricornus: Nebeska Majko, mi te srdacno molimo, probudi Majstora.

Mater Coeli: Koji je cas?

Capricornus: Nebeska Majko, cetvrt do ponoci.

Mater Coeli: Neka bude po vasoj zelji!

[M.C. svira.[2] Kad zavrsi, klekne. Veo se polako otvara i vidi se kako Magister Templi stoji u svetilistu. M.T. polako ulazi u Hram. Posto ju je blagoslovio i podigao, M.C. se vraca na svoj tron.]

Magister Templi: Nebeska Majko, ljubimice Zvezda, zasto si probudila Otrov Predaka, Onoga koji boravi u Vecnosti?

Mater Coeli: Sabatai.

[Magister Templi dolazi do carobnog napitka i recituje "Oci Faraona".]

 



Bljeste oci mrtvog Faraona iz grobnice

K'o planete bliznakinje plamena crvenog.

Povezane, uzvisene, te dvorane tmice

Odjekuju agonijom mrtvog.

 

Dok nem i ukocen Faraon sedjase,

Ni daha sum, ucutkan, prestrasen.

Tek sto vratnicama hrama

Ta crvena mrznja, ozivela, sjase.

 

I k'o sto u krvi zrtvi ubijenih

Preplasen zrec drhteci prorice

Zemljotres, i propast kraljeva svojih,

Glad i sudbine ocajnicke,

 

Sjala je u ocima Faraona tog

Mrznja i gnusnost sto nagna

U smrt svakog ljubimca Setovog

Kletog, tog mrskog gospodara Pakla.

 

Da, bese u tim kuglama od vatre

Svirepog znanja gusto upletenog

Poput zmija u tim odajama mrznje,

Palatama sveta ispodzemnog.

 

A u paklenom sjaju ociju tih,

Bleda lobanja Faraona sjase.

Bela poput zraka mesecevih koji

Druza u prizivu na Libanu obasjase.

 

I skakase s jednog na druge pilone

Arija sto se nezemaljskom cini.

Nalik na svestenike kuzne sto zvone

Zloslutnim citrama na mesecini.

 

I jos miris smrti nepodnosljivi

Vazduh crni udari lepezama zlatnim,

Kad kao Turcin Nubijcu raspori

Utrobu jataganom okicenim.

 

I ukus prasine smrti plesnive

Kraljica drevnih postenih i kvarnih

Rasuse kroz hram demoni sto zive

U zraku bajatom – razigrani.

 

Konacno, na telu osecaj se javi

Usta sto sisu, obilja ruku sto telo grli,

I svaka gnusno-zavodljivi trag ostavi,

Nagon za mahnitim plesom krvi.

 

I tako Neofit koji hrabro gleda

U strasne oci mrtvog Faraona

Pocinje od nepoznatog cuda

Da zvanje inicijata osvaja.

 

Tu je zucnu misao nosio visoko;

Blistase u bici na perjanici njegovoj;

Raskrstivsi s mudracem i ratnikom

On jurnu sam kroz kulu i grob.

 

Mnostvo ljudi, pukovi naoruzani,

Smrvljeni k'o ljuske; taj ugarak krvni

Poskoci k'o plamen, oganj zacarani

Da tu piramidu do neba raspali,

 

U kojoj mrtvi Faraon sedi i pilji,

U zavoje svoje grobne umotani,

Sa ocima ciji uzas leti i bljesti

K'o vatre lesa sto svetle u tami.

 

Dok sve ne posta plam. Rika plamena.

I smrt se cela – okova, zakljuca.

Da! Covek to strasno Ime doziva!

Planete crvete tama proguta.


 

[Pauza.]

[Svetiljke se gase i sve prekriva tama.]

[Horovodja neprimetno sklanja vazu sa carobnim napitkom.]


II deo

[Hram je u tami.]

Magister Templi: 1.[3] Brate Aquarius, koje je vreme?

Aquarius: Ponoc.

Magister Templi: 1. Brate Capricornus, koje je mesto?

Capricornus: Tvrdjava koja stoji na Rubu Bezdana.

Magister Templi: 1. Braco Aquarius i Capricornus, da li je Ljubljena sa nama?

Aquarius i Capricornus: Nebeska Mati je na svom tronu.

Magister Templi: Nebeska Majko, jadikujmo zajedno!

[Recituje "Ilicet" (lat.: "Sve je gotovo") od Svinberna.[4]]

[Mater Coeli svira u skladu sa tim.[5]]

Kraj srece i tuge postoji;

Mir preko celoga dana, sutrasnjice, noci,

  Al' bez vremena za smeh i suze.

Nestadose mesta ugodna,

Dodje kraj neznih reci i lica,

  Kraj svemu, omamljujuce snevanje.

 

Mesta zvuku nema u njihovom uhu,

Razloga za nadu, vremena za strepnju,

  Ni usana za smeh, ni za suzu kapka.

Istekose posve godine drevne;

Izgleda nema za bol, ni za uzivanje,

  Nema ni traga propalih godina.

 

Izvan sviju svetova i vekova,

Tamo gde luda je poput mudraca,

  Tamo gde ubica je nevin,

Ni prolaza, ni pocetka, ni zavrsnice,

Tamo gde gresnik napusta grehe,

  Tamo gde valjani covek nije valjan.

 

Tamo ni jedno sa drugim nije,

Al' Zlo rece Dobru: Moj brate,

  Moj brate, ja i ti smo jedno:

Oni se sticati nece, niti ce zauvek zapomagati:

Niko se jednom od njih nece prikloniti: biti

  Ono nece, niti ce se ikada zavrsiti ovo.

 

Oluja, u kojoj su uzburkani more i planete,

Uzdrmace njih, al' probuditi ih nece;

  Niko, ko lezi tu, nece ustati;

Izlivene su ploce preko njihovih prebivalista;

Istovetna senka njihova lica prekriva,

  Istovetna slepoca zaplice sve njihove oci.

 

San, da l' je san mozda taj koji prekriva

Lice svako, ko d aje lik svaki lik ljubavnika?

  Putujte sretno; kao sto ljudi usnuli putuju sretno.

Usta groba smeju se, ruglu izvrgavaju

Zelju, stravu, san i viziju,

  Radost rajsku i jadovanje pakleno.

 

Usne nece brojati, ni jedna dusa izgovoriti nece

Imena i plemena vas koji pocivate;

  Spomenika nema, nista u secanju.

"Ti znas" – ko ce reci da znas ti?

Nema toga ko je visi il' nizi:

  Kraj, kraj, kraj ceka sviju.

 

Laku noc, lak san, od zala dobru okrepu

Ovima sto nece doziveti lepu sutrasnjicu;

  Bogovi, budite nezni prema svima njima.

Ne, da smrti nema, kako bi oni postojali?

Ne, ima li u raju spasa? moze biti

  Da ce nestati sve, i gospodari svega.

 

Urna nagnuta, puni se, tone i prazni se;

Duboko u pepelu leze ivice bronzane;

  Nahranjene su blede, drevne usne smrti.

Da l' ce prah ovaj da psotane telo na onome svetu?

Da l' ce neko suzu pustiti il' podleci smehu,

  Kad sve ove jadne mrtvace drevne vidi?

 

Oni toga nisu svesni; kao ti, ne;

Nece pomoci oci tvoje uplakane,

  Smeh tvoj nece ti olaksanje dati;

Zaplaci glasno, sasvim, placi bez prestanka,

Uzdisi, sve dok se ne raspadnes od uzdaha,

  Ni jednog od njih neces u zivot povratiti.

 

 

Peceni zacini sevaju, i podgrejano vino sikce,

Usta plamena lelujavog svijaju se i ljube

  Male osusene nizove tamjana;

Tuzni crveni cvat sagoreva svuda okolo,

Cvece boje vatre, al' ledeno,

  Kao znak onog sto je odavde odneto, onog lepog sveta;

 

 

Da, radi njih i u korist smrti

Predmete koji su plemenita oblika i dragi

  Mi im prinosimo, zacin, cvet i vino;

Da, predmete dragocenije od vina i zacina,

Ciju vrednost niko ne zna,

  I voce koje nije sa loze ubrano.

 

Iz probodenih grudi devojceta i decakovog grla rasecenog

Kaplje, sireci crvenilo okolo cveta krvavorumenog,

  Krv spora, sladjana, jarka, nezna,

Umivajuci lomacu i zacine,

Umivajuci vatru ugaslu i cvece,

  Umivajuci cvat oko pupoljka.

 

Ruze cije usne plamen je umrtvio

Napajaju se sve dotle dok ne porumeni i lisje okolno

  I tople vlazne sredisnje latice zaplacu;

Cvet koji mir snu bolesnom uliva,

Bez miomirisa i ljubicastog uzitka,

  Mirisa koji iz snenog isparenja poreklo ne vuku.

 

Zasto cete plakati? sta cete placem postici?

Za ljude usnule i za svet koji se budi,

  I pesak koji pritice i pesak koji otice,

Casove omame, dan ko ruza rumen,

Krv, vino, vatru, cvece i zacin,

  Isti je kraj i za jednog i za sve.

 

Da l' ce pruziti ljubav kome il' od nekog je dobiti?

Da l' ce njima zao biti zbog tvoje zalosti?

  Da l' ce zahvalni biti za rec il' sapat?

Mrznja je njihova kao ljubav nezna;

Slepilo je oklop na njihovim obrvama,

  Narukvica gvozdena na njihovim rukama je smrt.

 

Gle, nikakav tutanj il' munja groma

Nece halje ove mrtvacke pocepati na pola;

  On koji uze, da l' ce i da daje?

On ih unisti: da l' ce da ih obnovi?

On ih sveza: da l' lance on i pokidati?

  On ih pogubi: da l' ce im zivot on i da daruje?

 

Malo jada, malo radosti,

Sudbina nas odmerava po prasnjavoj meri

  U kojoj lezi doba svih nas;

Radjamo se u muci i uz plakanje glasno,

I od dana rodjenja pa dok ne izdahnemo

  Tako izgleda zivot svih nas.

 

Jedan je spreman da slusa drugoga,

Ciji otac bese pepeo, cija majka

  Mala mrtva crvena glista je bila tu;

Oni ne nadjose ploda onoga sto su gajili;

Plemenitost covekova ce nestati,

  Poistovetice se sa grehom u njemu.

 

 

U dubokim vlaznim brazdama pored posivelih starih vrtova

Bistrim izvorom napajano voce slatko sazreva;

  Ne znaju oni koje voce vene a koje raste;

Zarko leto izgara do krajnosti;

Oni svesni nisu, niti se mogu secati,

  Drevnih vremena i cveca koje im znano bese.

 

Ah, njih radi, koje zaboravise tako i zatekose,

Radi svega njihovog sto zaboravljeno i zapostavljeno bese,

  Pazi, ne spavaj, molitvom seopasi.

Ne, tamo gde srce gneva je skrseno,

Gde ljubav duga skonca ko nesto sto je pominjano samo,

  Kako ce se tu tvoje naricanje naci?

 

Iako su celicne ivice drevnog sveta oronule,

Izgled njihov promeniti se nece

  Uprkos sapatu razdoblja svih,

Kasnijih planeta i godisnjih doba,

Suza ljudi potonjih, osmeha

  Bogova drevnih, stamenih.

 

Visoko gore, iznad vremena i naroda,

Strpljenjem zaogrnuta i krunisana, bozanstva uzvisena

  Trpe danima, u smrtonosnom dobu onom,

Svedoce oni o oneme sto je skriveno;

Pred njima je zivot ispsovan ceo,

  Kao oni, pred Sudbinom.

 

Zbog ljubavi njihove Sudbina se povuci nece,

Niti oni popustaju ispred zelje nase,

  Niti se grobovi na poziv njihov otvaraju.

Kraj je nesto vise od radosti i boli,

Vise nego zivoti nasmejani i zivoti iscrpljeni,

  San omamljujuci, kraj svemu.

 

 

 

Magister Templi: 1. Brate Aquarius, zasto smo se sastali?

Aquarius: [Ustaje i sapne mu na uho.] Sabatai.

Svi: [Glasno] Sabatai.

Magister Templi: 1. Da li su braca nahranjena?

Aquarius: Lesevima njihove dece.

Magister Templi: 1. Da li su ugasili svoju zedj?

Aquarius: Makom ubrizganim u krv.

Magister Templi: Gavran je zagraktao.

Aquarius: Sova je huknula.

Capricornus: Slepi mis je zaleprsao krilima.

Magister Templi: Onda... Svetla!

[Capricornus pali plavi bljesak.]

1. Brate Aquarius, osecam opasnost.

Aquarius: 1. Majstore, zle stvari su na putu. [Prema Capricornusu] Postroj strazu!

Capricornus: Braco, na oruzje!

[Svi Iskusenici ustaju i slede ga. Vrhom koplja Capricornus dodiruje sve pomocnike, proverava vrata, itd.]

Majstore, svaki borac bdi na svom mestu. Opasnosti nema.

Magister Templi: 1. Brate Aquarius, osecam opasnost.

Aquarius: 1. Majstore, izdajnik je unutar Hrama. [Prema Capricornusu] Proveri garnizon!

Capricornus: Braco, procistite svoja srca.

[On ustaje i pogleda svakom u oci. Kada dodje do Brata Capricornus Emissarius-a, grabi ga za kosu, dovodi pred oltar i zabada koplje u njega. Zavrsava proveru. Vraca se i pokloni Magister Templiju.]

Majstore, pravda je izvrsena nad izdajnikom. Samo su verni ostali.

Magister Templi: Tako ginu svi otpadnici!

[Capricornus gasi svetlo.]

[Pauza.]

III deo

[Tama.]

Aquarius: [Dolazi pred Magister Templija i klekne.] Majstore, mi te srdacno molimo da dopustis da se ceremonija nastavi.

Magister Templi: Ne bese pucketanja u suvom liscu.

[Capricornus se pridruzuje Aquariusu u klecanju.]

Aquarius i Capricornus: Majstore, mi te srdacno molimo da dopustis da se ceremonija nastavi.

Magister Templi: Ne bese srca u crnom jagnjetu.

[Svi Iskusenici se pridruzuju Aquariusu i Capricornusu u klecanju.]

SVI: Majstore, mi te srdacno molimo da dopustis da se ceremonija nastavi.

Magister Templi: Sveti piton je nadjen mrtav.

[Mater Coeli prilazi i klekne pred Magister Templija, praveci tako vrh piramide molitelja, ustaje i svira svoju molbu[6], a nakon toga ponovo klekne.]

Magister Templi: Neka se ceremonija nastavi.

[Mater Coeli se vraca na svoj tron. Aquarius ustaje, Capricornus se vraca na svoje mesto i pali svetiljku. Aquarius i svi prisutni divlje plesu od radosti uz zvuk tam-tama.]

[Za vreme te pometnje Brat Capricornus Emissarius se uvlaci u hram i krije iza vela, gde skida svoju masku i oblaci svoju plesnu odoru.]

Magister Templi: Tisina!

[Pauza.]

Magister Templi: 1.

Aquarius: 1.

Magister Templi: 1. Neka su Svete Svetiljke Radosti!

Aquarius: Neka su Svete Svetiljke Zalosti!

Magister Templi: Udjimo u barku Viseg Znanja!

Capricornus: Zdravo, ti koji si zaseo u Gradu Piramida!

Aquarius: Zdravo, ti koji si se ulogorio na Velikom Moru!

Magister Templi: Zdravo braco!

Capricornus: Majstore, sta je Vise Znanje?

Magister Templi: Smrt.

Aquarius: Majstore, sta je njegova Barka?

Magister Templi: Grob.

Aquarius i Capricornus: Majstore, kako da mi udjemo u njega?

Magister Templi: Ustanite i sledite me!

[On ustaje i kruzi oko hrama u obrnutom smeru (suprotno od kazaljke na satu). Capricornus pokazuje na svaku trecu osobu i uvlaci je u kruzenje. Ovaj proces se nastavlja sve dok ne ostane samo jedna osoba. Dovodeci je napred, Magister Templi joj upucuje besedu.]

Magister Templi: Ti takodje moras umreti!

[Magister Templi se zaustavlja na Istoku.]

Braco! Pokorno zatrazimo pomoc iza vela!

[On otvara veo, pokazujuci prazno svetiliste. Brat Capricornus Emissarius mora biti dobro sakriven da ne bi bio nadjen. Magister Templi ponovo navlaci veo. Capricornus gasi svetlo.]

Magister Templi: Jao! Tu nema Boga!

[M.T. se vraca na svoj presto. Svi se unezvereno krecu, glasno jadikujuci.]

Magister Templi: 1. Tisina.

[Svi zauzimaju svoja sedista.]

Vidite, rekao sam vam to, a niste mi verovali!

[Pauza.]

IV deo

[Tama.]

Aquarius: Zaista Majstore, ceremonija se ne moze nastaviti. U svetilistu nema boga.

Magister Templi: Brate Aquarius, neka pocne potraga.

Aquarius: Brate Capricornus, neka pocne potraga.

[Svetlo se pali.]

[Capricornus ulazi iza vela i hoda gore-dole. Vraca se.]

[Svetla se gase.]

Aquarius: Brate Capricornus, sta si nasao?

Capricornus: Majstore, tamo nema niceg osim gomilice pepela.

Aquarius: Tamo nema zivog bica?

Capricornus: Tamo nema zivog bica.

Magister Templi: [Recituje pesmu: "Colloque sentimental".]

 

U drevnom ledenom usamljenom parku

Dve figure promakose – pazi sad!

 

Oci su njihove mrtve, a usne meke i blede;

Jedva se cuju reci izgovorene.

 

U drevnom ledenom usamljenom parku

Dve duse proslost prizivaju – cuj ovo!

 

"Secas li se naseg starog zanosa?"

"Zasto me podsecas?"

 

"Da li jos uvek tvoje srce bije za mene, sija?

Vidis li moju dusu u snovima, dragi?" "Ne."

 

"Ah! lepi dani radovanja i uzvisenosti

Kad su se nase usne ljubile, ah, brujale!" "Mozda!"

 

"Kako je nebo bilo plavo, a nasa nada cista!"

"Nada je propala na samo dno Pakla."

 

Tako one u glupavim sokacima sastance,

A jedino ih ponoc prisluskuje.

 

 

Aquarius: Majstore, bolje je ne biti rodjen!

Magister Templi: Nebeska Majko, zalimo zajedno.

[Recituje Svinbernov "Prozerpinin vrt".[7]]

[Mater Coeli svira u skladu sa tim.[8]]

Ovde, gde svet je tih;

  Tu, gde jad sav izgleda

K'o mrtvog vetra i splasnulog zala zivost

  U nejasnom snevanju snova;

Posmatram u polju zelenom rastinje

Za sejanje i za zeteoce,

Za berbu i za kosenje,

  Usnuli svet tokova.

 

Umoran sam od suza i smeha,

  I onih koji se smeju i placu;

Od onog sto bi buducnost doneti mogla

  Ljudima koji seju da bi mogli da uberu:

Umoran sam od dana, umoran od sati,

Pupova ogolelog cveta sto su vetrom noseni,

Zelja i snova i moci,

  I svega osim mira u snu.

Smrt je tu sused zivotu,

  I od oka i uha udaljeni

Valovi bledi i vetrovi vlazni nadiru,

  Plove krhki brodovi i duhovi;

Nasumice oni putuju, kamo –

Oni ne znaju sta je tamo,

A vetrovi isti ne duvaju amo,

  I nista isto ovde ne zri.

 

Nema tu ni rastinja pustopoljine il' sumarka,

  Niti loza uspeva il' vres cvetni,

Vec pupovi maka bez cveta,

  Prozerpinini kiseli grozdovi,

Bledi nizovi sasa na vetru,

Gde nijedan list nije rumen il' u cvatu

Osim tamo gde ona cedi u tijesku

  Vino smrtno za opijanje pomrlih ljudi.

 

Bledi, bezimeni i nebrojeni,

  Po jalovim njivama zita,

Povijaju se i odmaraju oni

  Po celu noc, dok svetlost ne zasja;

I poput duse okasnjele,

U paklu i u raju, koje nikad ne sparise,

Oblaci i izmaglica prigusise

  Jutro koje izbi iz mraka.

 

Iako covek onaj bese snazan kao sedmorica,

  I on ce da se druzi sa smrcu,

U raju se nece probuditi, noseci krila,

  Niti ce jecati od muka u paklu;

Iako covek onaj bese lep poput ruze,

Lepota njegova tamni i iza oblaka nestaje;

I iako se ljubav zadovoljna smiruje,

  Ona zadovoljna nije na kraju.

 

Bleda, iza trema i porte,

  Nepokretnim lisjem krunisana, stoji ona

Koja kupi sve ono sto umire

  Studenim besmrtnim rukama;

Malaksale usne njene sladje su

Od usnica ljubavi one koja zivi u strahu

Da nju upozna sa ljudima koji se mesaju i srecu nju

  U dobima raznim, i predelima.

 

Svakog ponaosob ona iscekuje,

  Ceka ona svakog rodjenog sina;

Zaboravlja da joj zemlja majka bese;

  Zivot voca i zita;

I prolece i seme i laste polecu

Za njom, i tamo se upucuju

Gde leto peva muklu pesmu,

  I prezir cvece prozima.

 

Evo, venuci odlaze ljubavi,

  Ljubavi ostarele zamornih krila;

I tamo ona vuce sve mrtve dobi,

  I sve ono sto pogodi nesreca;

Zaboravljenih dana mrtve snove,

Snegovima otresene oslepele pupove,

Lisje nemirno koje vetrovi odnese,

  Rumene ostatke propalih proleca.

 

Nismo se uzdali u tugu,

  I radost nikad pouzdana ne bese;

Danasnjica ce da zamre u sutrasnjicu;

  Vreme ni na kakav covekov mamac nasesti nece;

I ljubav, zlovoljna i klonula,

Kroz napola ozaloscene usne ispusta

Uzdahe, i iz zaboravnih ociju pusta

  Suze koje ni jedna ljubav podneti ne moze.

 

Od silne ljubavi prema zivotu,

  Oslobodjeni nada i strahova,

Mi odajemo, za tren, zahvalnicu

  Mogucem liku bozanstva,

Sto niciji zivot ne traje vecno;

Sto pokojnici nece ustati nikako;

Sto cak i najmirnije korito recno

  Sigurno negde u moru zavrsava.

 

Ni zvezde, ni sunce buditi se nece tada,

  Niti ce se svetlo menjati:

Nit' ce se cuti zubor voda,

  Ni bilo kakvi zvuci il' pogledi:

Ni lisce zimsko ni prolecno,

Ni dan, ni sve ono sto je dnevno;

Vecni san samo

  U vecnoj noci.

 

 

Capricornus: Majstore, bolje je ne biti rodjen!

Magister Templi: Nebeska Majko, radimo zajedno!

Mater Coeli: Vidi svoju pomocnicu!

[Magister Templi i Mater Coeli uhvativsi se za ruke idu iza vela. Capricornus pali svetlo.]

[Mater Coeli svira Pean ocajanja.[9]]

[Kidajuci veo, Magister Templi se pojavljuje stojeci na oltaru, i recituje.]

 

 

 

O Braco melanholije, tame, tame, tame!

Vi koji se borite u crnim potopima bez barke!

O lutalice sablasne Noci bezbozne!

Godinama mracnim dusa mi je za vama krvarila,

Gorkim kapima krvi sto teku poput suza:

Oh, tama, tama, tama, od radosti i svetlosti odvojena!

 

Srce mi pati bolno zbog vaseg tereta!

Vas jecaj bese moja patnja; da, strepim ja

I propadam u vasem propadajucem zlu.

Tragao sam visinama i dubinama,

Citavim univerzumom, sa nadom ocajnika

Da vasem divljem nemiru pronadjem utehu.

 

I konacno donosim reci istine,

Kojoj svedoci sve sto zivo i mrtvo je;

Jevandjelje radosti velike za vas, za sve:

Ne postoji Bog; ni DJavo bozanskih imena

Da stvaraju nas i muce; to sto se venuti mora,

Nije radi zasicenja drskosti bilo kog Bica.

 

Bese to samo mracna zabluda sna,

Ta ziva Persona svesna i vrhovna,

Koju moramo prokleti jer zivotom nas je proklela;

Koju moramo prokleti jer zivot koji dade nam On

Ne moze biti zakopan u grobu nemom,

Ne moze biti ubijen ni nozem ni otrovom.

 

Ovaj mali zivot sve je sto moramo izdrzati,

Siguran je samo groba mir najsvetiji,

Tonemo u san vecni;

Nemamo poseda sem mesa trulog,

Od delova iznova spojenih, rastvorenih

U zemlju, vazduh, vodu, biljke i nekog coveka drugog.

 

Tako okoncavamo; i sva nasa rasa nesrecna

Svoj ciklus zavrsava, da bi mesto ustupila

Drugim bicima, sa njihovom sopstvenom kaznom – vremenom

Eoni beskonacni od naseg su roda pokrenuti;

Eoni beskonacni nakon sto se covek poslednji

Mamutu pridruzi u zemlje grobu i utrobi.

 

Univerzalni zakoni pred kojima se klanjamo,

Koji za coveka nemaju neko mesto posebno

Okrutnosti, ljubaznosti, ljubavi ili mrznje:

Ako su lesinari i zabe nepristojni za gledanje,

Ako tigrovi gore od moci i lepote,

Je li to miloscu ili gnevom sudbine?

 

Sva je supstanca zivuca i borbena

Kroz oblike mnoge uvek usred rata,

Bezbrojnim vezama satkana u splet:

Kada se covek na zemlji rodi izvesnog trena,

Tom rodjenju tezile su sve sile i sva vremena,

Da spreci ili promeni ne bi mogao ni ceo svet.

 

U celom svemiru nema nagovestaja

Od dobra ili zla, kletve i blagoslova:

Nalazim samo Nuznost Vrhunsku;

Sa beskrajnom Misterijom, mracnom, bezdanom,

Neosvetljenom cak ni iskrom najbledjom

Za nas, senke sna, koje promicu.

 

O Braco tuznih zivota! Tako kratki su;

Samo par godina imamo za utehu:

Mozemo li nositi ove godine otezanog daha?

Ako necete da bedni zivot do kraja zivite,

Gle, po volji vam je da ga se lisite,

Posle smrti nema budjenja, budite bez straha.

 

[Gasi se crveno svetlo.]

[Brat Capricornus Emissarius istrcava napolje sa tam-tamom i divlje plese. Na kraju Aquarius i Capricornus priskacu i kidaju veo na dva dela. Brat Capricornus Emissarius se baca pred podnozje oltara. Horovodja ponovo pali so, ili neko drugo blestavilo. Magister Templi je mrtav, glavu mu pridrzava uplakana Mater Coeli. ]

[Capricornus gasi svetlo.]

[Mater Coeli svira poslednju beznadeznu pogrebnu pesmu.[10]]

[Tisina.]

Aquarius: Brate Capricornus, koji je cas?

Capricornus: Podne.

Aquarius: Razidjimo se; izvrseno je.

[Pale se sva svetla.]

[Capricornus stoji sa isukanim macem ispred vela; ostali ispracaju narod.]

 


Rekviziti, oprema i efekti za Ritual Saturna

(podsetnik za izvodjenje rada u kampovima “Atena” i “Zevs”)

Pocetna scena

Velom zaklonjeno svetiliste Magister Templija u kojem se nalaze:

- oltar,

- prema Hokmahu je presto (stolica) za Magister Templija,

- prema Binahu je presto (stolica) za Mater Coeli.

Ispred vela (u Hramu) se nalaze:

- pomocni oltar sa carobnim napitkom,

- prema Hesedu je presto (stolica) za Aquariusa,

- prema Geburahu je presto (stolica) za Capricornusa,

- Iskusenici

- Garnizon

 

Oprema

Magister Templi: Koplje

Capricornus: Koplje, Mac, Crvena svetiljka (sveca ili lampa)

Aquarius: Koplje

Mater Coeli: Muzicki instrument

Capricornus Emissarius: Uniforma garnizona (kao maska); Plesna odora

Horovodja: Crvena svetiljka (sveca ili lampa), Tam-tam

Iskusenici: Jednoobrazne odore

Garnizon: Jednoobrazne odore

 

Oprema za hram:

Carobni napitak (eng. hell-broth), so ili drugo bljestavilo. Predlog: moze se uzeti posuda sa maslinovim i Abramelinovim uljem u koju je stavljen plutajuci fitilj.

Svetla: Plavo

Platna: tonovi boja za Saturn iz sve cetiri Skale Boja.

Preporuka za odore: u skladu sa Kraljicinom Skalom Boja.

Preporuka: ostala oprema u Hramu po izboru, na osnovu mitologije

 

Rituali

Capricornus: izvodi Manji Terajuci Ritual Pentagrama

 

Svetlosni efekti:

I deo: 

Na pocetku rituala gori plavo svetlo.

Na kraju I dela gase se sva svetla.

II deo: Na pocetku tama. Na kraju tama.

III deo: Na pocetku tama. Na kraju tama.

IV deo: Na pocetku tama.

Posle: Aquarius: "... Neka pocne potraga" pali se svetlo

Posle zavrsetka Capricornusove potrage: svetla se gase

Posle pesme: "O Braco melanholije" gase se crvena svetla (iza vela)

Posle: Aquarius: "... Izvrseno je" pale se sva svetla.

 

Spisak muzike:

- Kuyawiak – Wieniawski (u Prvom delu rituala).

- Arija preradjena za G zicu – Bah (u Drugom delu rituala).

- Abendlied – Schumann (u Trecem delu rituala).

- Legende – Wieniawski (u Cetvrtom delu rituala).

- Wiegenlied – Hauser (u Cetvrtom delu rituala).

- Marche funebre -  Waddell (u Cetvrtom delu rituala).

 

Spisak poezije:

- "Liber 963: Riznice slika" – J.F.C. Fuller (delovi)

- "Bas kao kad izdajniku uzdah se otme, ..." – Aleister Crowley

- "Oci Faraona" – Aleister Crowley

- "Ilicet" – A.C. Swinburne

- "Colloque sentimental" – Aleister Crowley

- "Prozerpinin vrt" – A.C. Swinburne

- "O, braco Melanholije, ..." – Aleister Crowley



[1] Liber 963: Riznice slika – J.F.C. Fuller.

[2] Kuyawiak: Wieniawski.

[3] Cifre predstavljaju udarce.  1. predstavlja jedan udarac; 22. bateriju od dva udarca; i tako dalje.

[4] U originalnom ritualu stoji sledeća napomena: "Pošto Svinbernove pesme podležu autorskom pravu, možemo dati samo naslove ili početne stihove.  Čitalac bi trebao konsultovati izdanje njegovih dela koju su objavili gospoda Chatto & Windus."
U ovom tekstu koristili smo izdanje:
Aldžernon Čarls Svinbern, Prozerpinin vrt, "Glas", Banja Luka, 1987. Prevod: Zoran Jungić.

[5] Arija prerađena za G žicu - Bah.

[6] Abendlied - Schumann.

[7] Aldžernon Čarls Svinbern, Prozerpinin vrt, "Glas", Banja Luka, 1987. Prevod: Zoran Jungić.

[8] Legende - Wieniawski.

[9] Wiegenlied - Hauser.

[10] Marche funebre - Waddell