English
Serbian


Pocetna strana

Sanctum Sanctorum Kamp

Ordo Templi Orientis FAQ

Ecclesia Gnostica Catholica

Ko je bio Aleister Crowley?

Tekstovi:

-Ordo Templi Orientis


-EGC

-Aleister Crowley

Ostalo

Galerija

Linkovi

Kontakt



U.S. GRAND LOZA

UPISI SE U KNJIGU GOSTIJU

POGLEDAJ KNJIGU GOSTIJU


RITUAL VENERE

 

OFICIRI:

VENERA. Plava odora.

TAURUS. Narandzasta odora.

LIBRA. Zelena odora.

PISCES. Crvena odora.

LUNA U TAURUS. Srebrna odora.

SATURN U LIBRA. Crna odora.

PROBACIONERI

 

SCENA:

Svi oficiri su bez oruzja. VENUS je na prestolu, na desnoj strani su joj LIBRA i SATURN U LIBRA. Na levoj strani su joj TAURUS i LUNA U TAURUS, dok joj kod nogu lezi PISCES. Tron joj je u obliku skoljke kao na Boticelijevoj slici. Ispred toga je veo. Izvan vela je oltar, a izvan hrama je jos jedan veo.

 

UVOD

[Puno svetlo. VENUS sedi ispred oltara, LIBRA i TAURUS su joj sa strana.]

VENUS. [7777777]

LIBRA. [7777777]

TAURUS. [7777777]

VENUS. Brate Libra, zapovedam ti da proglasis tajnu Venere.

LIBRA. [recituje Svinbernovu pesmu "Hertha".]

Gle, to je ona crna sto bese naslada sveta;

Pradavna izbledela leta deo su carstva njenog;

Razastrte staze izlozene njenom hodu

Behu prostirke dva doba, noci i dana.

Vrela poput zute pene slankastih nanosa

Sto ljuljaju i dime - rasute suve grudvice isparenja

Iz presahle zudnje zadihanih usta okeana izbijaju;

Ona je tu, kao kad je za razbojem tkala.

Potka zategnuta popreko; i svaka nit,

Koja plete splet, nosi suvih crvenih pega pecat;

Cunak se uvek lako provlaci, dok ona

Utkiva vlasi brojnih glava sto padose u nemilost.

Ljubav nije radost niti zalost, kako se meni cini;

Ona sanja tkajuci, i tka snevajuci,

Sve dokle god se kalem ne isprazni, i gle, vidim ja

Njeno tkanje, odmotalo se, izvija se i nestaje kao u pari.

Poput cveta crvenilo cedi se po njenim tesnim odajama,

Sa vencica na njenoj glavi, i sa remenjem,

Sa njenih narukvica i njenih nagleznica; nogama svojim

Ona gazi kao smrtonosna vinska presa.

[Posle poezije svi prisutnu polezu i spavaju.]

VENUS. Imaju usi, a ne cuju. Braco Taurus i Libra, neka se navuce veo.

[Oni to i cine.]

I DEO

[Sumrak. VENUS na visokom prestolu ovijena gustom crvenom kosom i ruzama. Oltar je pokriven ruzama; na njemu je mali plamen. TAURUS i LIBRA razdvajaju unutrasnji veo. LIBRA se vraca do VENERE  i klekne.]

LIBRA. [recituje]

Cerko Sjaja, dete

Zemljine Dione blage

I Oca svega, Kralja sa Egidom!

Suprugo, kceri, majko Bozja,

Kraljice svetog doma sto sja

Na Kipru koji usamljen blista.

Draga moja sestro,

Glasno ti klicem!

Smejem se tebi nasmejanoj, o roso morska!

Privucena cvrkutom vrapca i goluba,

I sirokim perjem ljubavi labuda,

I nemirnim letom hitre laste,

Od sfinge suptilnija,

Vijoglava carobna

Najavljuje tvoj sjaj sto cula preplavljuje,

Kad se iz budoara plavetnih

I smaragdnih lugova nebeskih

Zemlji nasmesis, cvete cudesni!

Dole kraj mora bez ljubavnog tona,

Gde silovana lezi Persefona,

Tamo gde senka zemlje je crna,

U prostoru kristalnom

Sija lice besmrtno!

Od sjaja traga kometinog repa

Crna zemlja od suza osta slepa.

Tisina se budi i muziku cuje,

Dolazak tvoj sto zvezdama odjekuje.

Ruzom obavijen, zelen i zlatan,

Plavetnilima raskosan,

Oblak mirisa skriva sjaj tvoje svetlosti;

Skriva od jadnog obozavaoca

Tvoje uzvisene ljupkosti,

Dok blistavilo tvog vela zemlju od noci skriva;

I dok tisina zaista zbori,

Misao mu hitrije hodi

Nego zvuk frula Panovih!

[LIBRA se vraca.]

VENUS. [7777777]

SATURN. Amen.

VENUS. [333-1-333]

SATURN. Amen.

VENUS. [1-55555-1]

LIBRA i PISCES. Amen.

VENUS. Brate Saturn, koji je cas?

SATURN. Sumrak.

VENUS. Sestro Pisces, iz cije kuce dolazimo?

PISCES. Iz Kuce Smrti.

VENUS. Brate Taurus, sta je jace od smrti?

TAURUS. Ljubav.

VENUS. Brate Libra, koje je ovo mesto?

LIBRA. Planina Venere, planina koja visi sa pupka Univerzuma nad Velikim Bezdanom.

VENUS. Slavimo Ritual Venere!

[LUNA svira melodiju valcera. PROBACIONERI plesu zajedno.]

VENUS. Deco Ljubavi, koji je ovo sat?

SVI. [konfuzno mrmljanje.] Ovo je sat ljubavi.

[Svi zajedno polezu. Svetla se ugase. Duga pauza.]

II DEO

VENUS. [budeci se.] [333-1-333]

[VENUS je brilijantno osvetljena. Ostali ostaju u tami.]

VENUS. Mali brate, koji je cas?

PISCES. Uskoro ce zora.

VENUS. Mali brate, koje je mesto?

TAURUS. Ovo je sveta planina nase Dame Venere.

VENUS. Deco, probudite se i uzivajte.

LIBRA. Probudite se i uzivajte.

PISCES. Kako da uzivamo?

TAURUS. Kao sto je nasa Dama odredila.

LIBRA. Kako vam se svidja.

PISCES. U cemu da uzivamo?

TAURUS. U nasoj Dami Veneri.

LIBRA. U onome sto vam je po volji.

TAURUS. Neka bude vrsena tvoja volja, nasa Damo, a ne nasa!

PISCES. Gospodarice, neka budu izvodjena obozavanja.

VENUS. Deco, poredjajte se ispred mene, i uzivajte u obozavanjima moje lepote!

[Oni prave red, svako sa svojim partnerom. LIBRA nestaje iza vela. TAURUS recituje priziv.]

TAURUS.

Zdravo Hator, sveta kravo na pasnjacima Veceri!

Pozdrav Hator, na Planinama Zapada; u zemlji potpunog Mira, zdravo.

Prozdiruci oganj je tvoja dusa;

Mrtva trupla ozivljavaju na tvoj dah.

Zdravo Hator, dete Izide i Neftide!

Zdravo Hator, nevesto Apisa, koji ima bubu na svome jeziku!

Prozdiruci oganj je tvoja dusa;

Mrtva trupla ozivljavaju na tvoj dah.

Zdravo Hator, sa ogrlicom od Dusa blazenih u Amentiju!

Zdravo Hator, sa pojasom od Dusa blazenih na Sebu!

Zdravo Hator, sa sandalama od Dusa blazenih od Nu!

Prozdiruci oganj je tvoja Dusa;

Mrtva trupla ozivljavaju na tvoj dah.

[Vraca se na svoj presto.]

VENUS. Brate Libra, jesi li ucutao?

[Pauza.]

Gde si, brate Libra?

[LIBRA jos uvek sakriven recituje pesmu iz Svinbernove "Atalanta in Kalidon".]

Spoznasmo te, o Ljubavi; divna li si Lepotice;

Lakih krila u vazduhu poput krila golubice.

Stopala ti ko vetrovi odeljuju struje mora;

Kao pokrov sto te skriva, zemlja ti je k'o odora.

Hitra, nezna i bez vida kao oganj u svom sjaju;

Prethodi ti smeh, a za tobom suze ostaju;

Dvoje hode pokraj tebe, mladic i devica vitka;

Oci su joj prestrasene k'o nevesti od uzitka;

Devojacki dah je njen kao napupeli vrt:

Al' Sudba je njeno ime; a njemu je ime Smrt.

Jer zao cvet se rodi

Iz morske pene i mehuraste krvi,

Krvavo crven i gorka ploda;

Smeh i suze umesto semena,

A lisce k'o prezir i ludilo pakla;

Cvet gorci od prvog pupoljka

Iz morskih voda nice bez semena,

Nice bez kalema vremena.

Jos se ne opara tkanje sveta,

Sto dan ga i noc ispreda,

Kosa sati ne bejase seda

Ni vremenu haljina bleda,

Kad se poput cudnog cveta

Boginja rodi, opasna, kleta;

A valovi morski kad ona stize

Pohrlise, od plesa zapenise,

Sretni sto utelovljen cvet rodise,

Taj plamen sto se visoko dize,

Toplotom sva nebesa obli

I ledeni beli svet severni.

I nasta u vazduhu graja ptica

I zamor ljudi na zemlji kad cuse

Slatkih izrecenih reci bujica

Kako se ljupko razliva,

I raduju se sve vodene duse,

Plivaju hitra jata ribica,

A srce im u ludoj sreci pliva.

Jer zemljom se pricalo na sva zvona,

Ona je lepa, sva u belom sjaju,

U njenom dahu dise zivot sveta,

I rodjen je kad se rodi ona;

Za njih si ljubav i majka sveta,

Kao majku smrti jos te ne poznaju.

Zato je trebalo da se rodis mati,

Kad su vetrovi mirno pocivali

Kao proletnog zita vlati,

Kao rascvetali morski vali!

Afrodito, majko nemira,

S tvojim rodjenjem gorcina se zamece;

Pre tebe na zemlji bijase mira.

Malo predaha od suza i jada,

Malo zivotne srece;

Jer zivot ne bi ko uz tebe sada,

Vec kao uz plodnu zenu veselu

Kojoj vreme zrelost namece;

Zemlja ne bijase trnovita,

Zudnja nemade zalac, ni smrt strelu;

Zasto si uopste doci morala

Ti, plamtecim ognjem ovita,

Opasana u tugu srca neveselu,

Ponikla iz semena morskih vala

Kao cvast iz semena zita,

Kao baklja iz ognjista uzeta,

Ko luc zore od noci oteta?

Ne bi li nam dusu raskolila bol crna?

Zarad strele i zaoke, zarad trna?

Zasto si se rodila, prokleta?

Zar covek nemade dosta zla, mati,

I patnje u nedrima zemaljskim

Koji se radjaju zajedno s njim,

I pustosi gde se ne moze opstati,

I neba crnog u skutima olujnim,

I gladi kad se sunce zegom sjati,

I brodoloma na pucinama,

Opasnosti u plitkim tesnacima uzanim,

I kisu suza sto se prolama

Na mestima srece retkim i jalovim,

Da ti, krilata ko golubi krilati,

I opasana ceznjama neutoljivim,

Morade ipak doci i sama,

I povrh svega ljubav mu dati?

Nisi se smela roditi mati,

Jer sa tobom se rodila smrt,

I strah golem, prevelik;

Prsti se krse, jad se pomalja,

I jadikovke mnostva sto pati,

Utucen, pokleknut pogled skrt;

A usima odzvanja krik,

Kao krik opustosenih zemalja,

Kao vapaj suznja za slobodom,

Prolom beskrajnog jada,

Tutanj oluje peskom se valja,

Talasi uzjahuju obale bedro,

A pod tobom sto dizes se nad vodom

Cice grebeni i sprudovi sada

Siloviti vazduh i probojne luci;

Slomljeno veslo i poderano jedro,

Mrkla noc jezovito buci;

Bujice ricu, pena huci,

Sudaraju se morske struje

Talas o talas poput maca;

Kise sve pred sobom ruse,

Pomamni vetrovi besne i bruje

Ko vucje horde snujuc o zrtvi;

Plodovi se na stablu suse,

I kote se slepi nakoti mrtvi,

Zito se crvlja, glad je sve jaca,

Jer vreme je tvoje, vreme placa.

[LIBRA se pojavljuje i postavlja nasuprot VENERE.]

Sve ovo vec znalo se,

Ali ko ce tebe da shvati i objasni?

Svetlost tvojih vedja, tvoje kose,

Na dalekom moru odsjaj krasni,

Svetlost tvojih grudi, tvoga tela,

Poput suncevog ognja bela,

Poput zraka usplamtela?

Zar se neces okrenuti, smilovati,

Vec pracena zudnjom i ocajem,

Porazenih vojski vapajem,

I lelekom, i teskim jadom,

Slamas grad za gradom,

Razdvajajuc' druga jednog od drugoga,

Deleci brata od brata svoga;

Hoces li konacno stati?

Imaj milosti mati!

VENUS. Ne, brate, ti si moj glavni izabranik.

LIBRA. Avaj!

VENUS. Da, brate: na kraju se sve okrece ka meni, i sve se vraca meni.

Ja sam Izida, i mojim zivotom se hrane

Sve kise i sunca, sve lune sto rastu i opadaju;

Sve zvezde i potoci, zivi i mrtvi,

Misterija uzitka i bola.

Ja sam majka! Ja, govor mora!

Ja sam zemlja i plodovi njeni!

Zivot i smrt, ljubav i mrznja, svetlo i tama, vracaju se meni ---

Meni!

Ja sam Hator, i mojoj lepoti privucene

Sve slave Univerzuma klanjaju se,

Cvet, planina i svitanje,

Rumen voca, i zena, kruna stvaranja naseg.

Ja sam svestenik, oltar i zrtva,

Ja sam ljubav i zivot bozanstva!

Zivot i smrt, ljubav i mrznja, svetlo i tama su sigurno moji ---

Moji!

Ja sam Venera, ljubav i svetlost zemlje,

Bogatstvo poljubaca, ushit suza,

Jalovo zadovoljstvo koje nikada ne daje ploda,

Vecita, beskrajna zudnja godina.

Ja sam oltar na kom te tvoja davnasnja zudnja

Progutala u nesnosnom ognju.

Bila sam pesma i muzika, i strast, i smrt, na tvojoj liri ---

Tvojoj liri!

Ja sam Gral i Slava sad:

Gorivo tvojih grudi i plam;

Zvezda Bozja na tvome celu sam ja;

Tvoja kraljica, ushicena i obljubljena.

Skrivam te, mila reko; dobrodosla moru,

Okeanu ljubavi koji ce te obuhvatiti!

Zivot i smrt, ljubav i mrznja, svetlo i tama, vracaju se meni ---

Meni!

[PISCES izvodi uspavljujuci vijugavi ples, i vraca se do prestola VENERE, padajuci pored nje kao da je iscrpljena.]

VENUS.

Dizi se, dizi se, moj viteze! Moj kralju, moj ljubavnice, ustaj!

Velicanstvene avenije rajske pogledaj,

Orosene tise sto se na moj dah povijaju,

Zlokobne kedrove sto smrt predskazuju!

[Ona je prekinuta violinom LUNE koja je na prestolu, i koja svira svoju melodiju (romansa)[1]. PISCES se rastuzi.]

VENUS. Brate Libra, kakva je to pesma?

LIBRA. [recituje.]

Dusa mi je brod zacaran

Sto plovi, ko labud snom ocaran,

Na srebrnim talasima tvog slatkog pevanja;

A tvoja je uz kormilo sela

I upravlja njime poput andjela,

Dok vetar mnogi melodijom odzvanja.

Cini se da plovi vecito

Po reci toj vetrovitoj,

Kroz klance, sume, planine,

Kroz rajske pustopoljine!

A onda uplovljavam u okean,

Lagano brodim kao kroz san,

Dok sumi more svoj vecni pean.

A duh tvoj krila podize

U predelima muzike najtise;

Hvatajuci vetrove raspusnike;

Daleko, sve dalje, duse nase jezde

Bez ikakvog kursa, bez ijedne zvezde,

Vodjeni instinktom slatke muzike;

I ti, lepsi od svih kormilara,

Dovede brod moje zudnje i zara

Do cudesnih elizijskih ostrva vrtnih,

Gde jos ne prista ladja ljudi smrtnih;

U tom se kraju ljubav mesto zraka dise,

I ona se sa vetrom i talasima njise,

Dovodeci ovu zemlju u sklad

Sa onim sto osecamo iznad.

Prosli smo ledene pecine Starosti,

I mrke uzburkane valove Zrelosti,

I Mladosti tihi okean, osmeha varljivog:

Jezdimo kroz prozirne zalive staklene,

Zalive Detinjstva u kom zive sene,

Kroz Smrt i Rodjenje, do dana bozanskog;

To raj je zasvodjenih koliba,

Posutih cvecem koje se ugiba

Sa vijugavim stazama vodenim,

Po divljinama mirnim zelenim;

Tu zive oblicja toliko svetla da se videti ne daju,

I druga koja se videti mogu; neka poput tebe izgledaju;

Po moru hodaju, i milozvucno pevaju!

[VENUS se rastuzi. PISCES umakne na presto LUNE. LUNA svira pobednicku melodiju (poloneza)[2].]

VENUS. Oh! Oh!

LIBRA. Svetija je bol od zadovoljstva; plemenitija je suzdrzanost od raskalasnosti. Od opustenosti i vere okrecemo se teskom radu i nauci; od ukrocenih pobeda tela divljim trijumfima uma.

VENUS. To je rusevina hrama.

LIBRA. Jer od tebe dolazi Govor o onome sto je Sada; a o Buducnosti ni reci.

VENUS. A ti bi hteo?

LIBRA. Rec.

[SATURN izlazi i plese svoj ples, zatim pada obuhvatajuci skute LIBRINE odore.]

VENUS. Ko je ovo? Ovo nisu moji plesovi; ovi koraci ne idu po mom taktu; on ne obozava mene ritmom svojih koraka!

[LUNA svira divlju i uzasavajucu melodiju.[3] SATURN vuce LIBRU u nazad u tamu. PROBACIONERI se grupisu u parove: MARS sa MARSOM, VENERA sa VENEROM. Neki stoje usamljeni.]

VENUS. Brate Taurus, zar si samo ti odan, jedino ti?

TAURUS. [zavodljivo, ali ironicno] Zar me ne poznajes?

VENUS. Da, ljubavi moja, Gospode svih mojih golubica.

TAURUS. Venero, Damo nasa!

VENUS. Dodji k meni!

[Ona se napola dize i privlaci ga sebi.]

TAURUS. Unutar vela?

VENUS. Nema vela ispred mog svetilista.

[Ona mu skida odoru. Dok odora pada on kao MERKUR iskace sa kaducejem, i gazi Veneru nogama.]

TAURUS. U Pocetku bese Rec; i Rec bese sa Bogom; i Rec bese Bog!

[Svi prilaze, ruku pod ruku: SATURN i LIBRA; LUNA i PISCES, i klanjaju mu se.]

LUNA. Izdaja je izvrsena!

PISCES. Um je plemenitiji od tela.

SATURN. Drugarstvo je svetije od ljubavi.

LIBRA. Priroda je nadvladana pamecu.

PISCES. Kako da te obozavamo?

TAURUS. Kako vam volja.

SATURN. Sta da zrtvujemo?

TAURUS. Sta god vam volja.

[LUNA svira Moto perpetuo[4], SVI se klanjaju u obozavanju pred MERKUROM.]

LIBRA. Brate, koji je cas?

PISCES. Zora.

LIBRA. Vratimo se dnevnim poslovima.

SVI. Amen.


 

OPREMA POTREBNA  ZA RITUAL VENERE

OFICIRI su obuceni kao sto je dato. Bez oruzja.

LUNA ima violinu.

MERKUR ima kaducej.

Tron za Veneru, koji je u obliku skoljke. (Boticelijeva Venera)

Venera je ovijena gustom crvenom kosom.

Ruze.

Oltar prekriven ruzama. Na njemu mali plamen.

Dva vela.

 

Rukovalac svetlosnim efektima- halogenka.

Muzicki efekti naznaceni u tekstu.

 



[1] Romance in D:  Beethoven.

[2] Polonaise in D (Poloneza u D): Wieniawski.

[3] Witches' Dance (Veštičji ples): Paganini.

[4] Moto perpetuo: Ries.