Posljednjih devet godina uglavnom je bilo zaokupljeno, svake godine sveobuhvatnije, problemom dokazivanja iznesenih tvrdnji covecanstvu. Kako bih pojasnio elemente moje teze koliko je to moguce, pokusau da ih podelim u sekcije.

Oduarda i ja smo napustili Helwan i krenuli za Kairo. (Datum nisam zapamtio, verovatno 11. ili 13. marta [1904.]). Iznajmili smo stan (adresa nije zapamcena) u sredu, 16. marta. Jednog dana, bivajuci dokon, izveo sam "Prvobitni Priziv" koji sam prethodno spominjao. Zeleo sam joj pokazati silfe, bas kao da sam je poveo u kazaliste. Ona ih nije mogla ( ili nije htela) videti, vec je dospela u neobicno stanje svesti. Nikada je takvu nisam vidio. "Oni te cekaju", ponavljala je sanjivo, ali intenzivno. Smetalo mi je njeno ponasanje.

17. mart. Ne secam se da sam ponovio pokusaj da joj pokazem silfe, mada verovatno jesam. Upornost je moja vrlina. Dospela je u isto stanje i izgovarala iste reci, dodajuci: "Radi se o detetu". Isto tako: "Sve Oziris". Mislim da mi je smetala njena nepokornost. Mozda sam iz tog razloga prizvao Thotha, boga mudrosti, pretpostavljam prizivom objavljenim u Liber Israfelu (Equinox, Vol. I, Br. VII), koji sam znao naizust. Mozda sam takoder podsvesno mislio da ima nesto u njenim primedbama, Zeleci se prosvetliti. Zapis kaze: "Thoth, vrlo uspesno prizvan, nas poziva". Ali to mi izgleda samodopadno "ubaceno", ako ne i arogantno. Ne secam se nikakvog rezultata.

18. mart. Verojatno sam opet ponovio priziv. Zapis kaze: "Otkriveno je da Horus, onaj kojeg sam uvredio i trebam prizvati, ceka". "Ceka" je zvucalo kao poruga. Mislio sam da je cista Oduardina bestidnost nuditi neovisne primedbe. Htio sam da vidi silfe.

Mora da sam bio impresioniran odredenim detaljem. Kako je Oduarda znala da sam uvredio Horusa? Problemi s Mathersom su imali veze s njegovim neumerenim obozavanjem Marsa, koji predstavlja jednu stranu Horusove osobnosti, pa sam bez sumnje bio potaknut krenuti u suprotnom smeru, negirajuci Marsa, personifikaciju nerazumne surovosti.

Da li je ovo sretan pogodak? Njeno spominjanje Horusa omogucilo mi je da je ispitam. "Kako znas da ti sve to govori Horus? Identifikuj ga." (Ouarda je znala manje o Egiptologiji od 99% Kairskih turista). Njen odgovor bio je razoruzavajuci. Odnos da nije u pravu je bio jedan naspram nekoliko miliona.

Dopustio sam joj da nastavi. Uputila me kako da prizovem Horusa. S moje tacke gledista upute su bile cista glupost. Predlozio sam poboljsanja. Izricito je zabranila dopustiti izmenu najsitnijeg detalja. Obecala je uspzeh (ma sto to znacilo) u subotu ili nedjelju. Ako sam jos uvek necemu tezio bilo je doseci Samadhi4 (sto nisam nikada uradio). Ona mi ga je obecala. Pristao sam provesti njene upute, izjavivsi da cu joj pokazati kako se nista nece desiti ako zanemaris sva pravila.

Jednog dana, prije 23. marta., Ouarda je prepoznala odredenog boga, s kojim je bila u komunikaciji, na steli u Boulak Muzeju, koga nikada nije posjetila. Nije to bila uobicajena forma Horusa, nego Ra-Hoor-Khuit. Bio sam bez sumnje zatecen, slucajnoscu da je eksponat, poprilicno mracna i neugledna stela, imala kataloski broj 666. ali otpisao sam to kao ocitu slucajnost.

19. mart. Napisao sam ritual i izveo priziv bez puno uspeha. Bio sam smeten, ne samo skepticizmom i apsurdnoscu rituala, vec i zahtevom da to izvedem u odori pred prozorom otvorenim prema ulici u podne. Dozvolila mi je jos jedan pokusaj u ponoc.

20. mart. Priziv je bio zapanjujuce uspesan. Bilo mi je receno sledece: "Ravnodnevnica Bogova je stigla."; to jest, zapocela je nova epoha. Morao sam uobliciti vezu izmedu suncano-spiralne siline i covecanstva.

Razna razmatranja su mi pokazala da su Tajni Poglavari Treceg Reda (to jest, A A ciji Prvi i Drugi Red su znani kao G D i R.R. et A.C.) poslali glasnika kako bi mi povjerio poziciju koju je Mathers izgubio. Shvatio sam da moram ostvariti Samadhi; to jest, da bih trebao doseci neki stupanj iluminacije, uklonivsi nedostatak zbog kojeg bi inace bilo drsko istupiti.

21., 22., 23. mart. Izgleda da je doslo do reakcije posle uspeha dvadesetog. Fenomen je izbledeo. Pokusavao sam procistiti svoju poziciju starim metodama i izveo dugu Tarot divinaciju koja se pokazala savrseno beskorisna.

23. mart do 7. aprila. Raspitao sam se za stelu i dobio prijevod natpisa na Francuskom od asistenta kustosa u Boulaku. Napravio sam poetsku parafrazu. Ouarda mi je rekla da udem u sobu, gde je sav rad izveden, tacno u podne 8., 9. i 10. aprila i zapisem sto sam cuo, ustajuci tocno u jedan sat. Uradio sam to. Kroz ta tri sata su bila zapisana tri poglavlja Knjige Zakona.

Gornje izjave su jezgrovite koliko mogu biti. 8. aprila bio sam uveren u realnost komunikacije, prihvatajuci uputstva moje Zene s odredenom sigurnoscu. Ipak sam delomicno zadrzao skeptican stav.

Vaznost vere po covecanstvo je vrhunska. Razlog je sto svi ljudi vise ili manje primecuju "Prvu Plemenitu Istinu" - da je sve tuga; a vera ih Zeli utesiti autoritativnim negiranjem ove istine ili obecanjem naknada u drugom obliku bivanja. Ta tvrdnja podrazumeva mogucnost spoznaje dobivene iz izvora drugacijih od samostalnog istrazivanja prirode putem cula ili intelekta. Ona postulira, prema tome, postojanje jedne ili vise etericno-humane inteligencije, sposobne i voljne komunicirati, preko nekog odabranog coveka, ljudskoj vrsti istinu ili istine koje drugacije ne bi bile poznate. Religija je opravdana zahtevanjem vere, buduci dokazi cula i uma ne mogu potvrditi tvrdnje. Prorocanstva i cuda su vredni samo ako idu u korist onome kroz koga je komunikacija ostvarena. Ona dokazuje da on posjeduje znanja i moci drugacije, ne samo u kolicini, vec i po vrsti od onih koje uziva ostatak covecanstva.

Istorija ljudske vrste vrvi religioznim uciteljima. Mogu biti podeljeni u tri klase.

1. Ljudi poput Mojsija i Muhameda jednostavno tvrde da su neposredno razgovarali s Bogom. Oni podupiru svoj autoritet raznim metodama, ali najvise zastrasivanjem, te sa raznim obecanjima zajamcenim cudotvorstvom; oni se opiru kritici razuma.

2. Ljudi poput Blakea ili Boehmea koji se zaklinju da su neposredno razgovarali s bestelesnim inteligencijama koje mozemo smatrati osobnim, stvaralackim, svemogucim, jedinstvenim; identicnim sa nama samima ili sa drugima. Njihov autoritet zavisi od "unutarnje stvarnosti" videoca.

3. Ucitelji poput Lao-Tzua, Bude ili razvijenijih Gnana Jogija objavljuju da su dosegli nadprirodnu mudrost, razumevanje, znanje i moc, ali ne teze nametnuti svoje stavove covecanstvu. U dubini sebe ostaju skeptici. Zasnivaju svoje propise na licnom iskustvu, govoreci da su nasli kako izvodenje odredenih radnji i izuzimanje drugih stvaraju uslove pozeljne dosezanju stanja koja ih oslobadaju. Sto su mudriji, manje su dogmaticni. Takvi ljudi odista formulisu svoju transcendentalnu koncepciju svemira vise ili manje jasno; mogu objasniti zlo kao iluziju, itd., a srce njihove teorije je da se problem tuge krivo postavlja, oslanjajuci sa na povrsne ili nedovoljne podatke predstavljene od strane ljudskog iskustva putem cula, te da je moguce obicnom coveku, vrlinom intenzivnog treninga (od Asana do Ceremonijalne Magike), da razvije u sebi sposobnosti superiornije od razuma i imune od intelektualnog kriticizma pomocu vezbi cime je problem patnje zadovoljavajuce resen.

Knjiga Zakona tvrdi da poseduje uslove da zadovolji sva tri tipa istrazivanja. Prvo, tvrdi da je dokument ne samo usmeno, vec i pismeno inspirisan. Ne mijenjaj ni oblik slova; jer pripazi! ti, o proroce, neces videti sve misterije tamo skrivene.. Ova knjiga ce biti prevedena na sve jezike: ali uvek s originalnim pisanjem Zveri; jer u slucajnom obliku slova i njihovom medusobnom polozaju: u tome su misterije koje ni jedna Zver nece proreci. Neka ni ne pokusava: ali jedan dolazi za njim, odakle necu reci, koji ce otkriti Kljuc svega toga.

Autor tvrdi da je glasnogovornik Gospodara Svemira i stoga govori s apsolutnim autoritetom.

Drugo, tvrdi da je prikaz univerzalne istine, te da je prevazisao teskoce ispoljavanja takvih istina u ljudskom jeziku onim sto odista vrijedi izmislivsi novu metodu komunikacije kroz, ne potpuno novi jezik, vec novi tip jezika; literarnu i numericku sifru ukljucujuci Grcku i Hebrejsku Kabalu, visu matematiku, itd. takoder tvrdi da je izricanje prosvetljenog uma istovetno krajnjim idejama od koji je Univerzum sastavljen.

Trece, tvrdi da nudi metodu kojom covek moze neovisno doseci direktnu svest istine o sadrzaju Knjige; uci u direktnu komunikaciju na vlastitu inicijativu i odgovornost sa tipom inteligencije koja je oblikuje, te tako rijesiti sve licne religijske nedoumice.

Uopsteno, Knjiga Zakona tvrdi da daje odgovor na sve moguce verske probleme. Vecina je zatecena cinjenicom da ih je toliko mnogo spomenuto i rijeseno na tako malenom prostoru.

Vratimo se opstem verskom pitanju. Koren problema nikada nije bio otvoreno izrazen. Znamo da su se sve religije, bez razlike, slomile na prvom testu. Njihova je tvrdnja da zaokruzuju i (isto tako) preokrecu zakljucke razuma sistemima direktne komunikacije s nekom inteligencijom superiornijom na neki nacin od bilo kojeg inkarniranog ljudskog stvorenja. Pitao sam Muhameda: "Kako da znam da Kuran nije tvoj falsifikat.?"

Vazno je naglasiti da je Kuran toliko uzvisen, toliko muzikalan, toliko tacan, toliko prepun prorocanstva koje je vreme ispunilo i potvrdilo kroz toliko cudesnih dogadaja da ih Muhamed sam nije mogao napisati.

Autor Knjige Zakona predvidio je i osigurao se protiv slicnih poteskoca ugradivsi u tekst otkrica koja ne samo da nisam dosstigao godinama posje, nego nisam ni imao mogucnosti izvesti. Neki su, u stvari, zavisili od dogadaja u kojima nisam ucestvovao.

Moze biti receno da postoji neko negde ko poseduje neophodne kvalitete. Ovo je opet opovrgnuto cinjenicom da su neke aluzije jedino meni poznate. Naterani smo zakljuciti da je autor Knjige Zakona inteligencija istovremeno meni strana i superiorna, a ipak upoznata sa mojim najintimnijim tajnama; a, sto je najvaznije, da je ova inteligencija bestelesna.

Postojanje istinske vere pretpostavlja postojanje bestelesne inteligencije, zvali je Bogom ili bilo kako drugacije. A to je ono sto ni jedna religija nije naucno dokazala. Knjiga Zakona to dokazuje iznutra, potpuno nezavisno od mene i mog misljenja. Ovaj je dokaz ocito najvazniji korak u nauci koji mozete uraditi: jer otvara potpuno nove mogucnosti spoznaji.

Beskrajna superiornost te odredene inteligencije, zvane AIWASS, bilo kojoj drugoj sa kojom je covecanstvo do sada bilo u svesnoj komunikaciji je predstavljeno ne toliko samom Knjigom, vec cinjenicom njegova savrsena razumevanja prirode dokaza potrebnih da potvrdi cinjenicu stvarnosti vlastitog postojanja i uslova bivanja. Te, nadalje, osiguranjem trazenok dokaza.

Tvrdnje Knjige Zakona da omogucava komunikaciju sa bestelesnim inteligencijama

U prethodnom poglavlju pokazao san da greska prethodnih religija proizlazi, ne toliko iz neprijateljskog kriticizma, vec njegovih pozitivnih defekata. Nisu dobro postavili svoje tvrdnje. Bilo je pokazano gore da Knjiga Zakona obraduje prvobitnu poziciju religije na jedini moguci nacin. Protivargument, sa druge strane, je da se komunikacija ne moze ostvariti sa bestelesnom inteligencijom, jer ona ne postoji. Ovo odista ukazuje na vrhovnu vaznost Knjige Zakona. Ali nema a priori razloga za sumnju u postojanje takvog stvorenja. Cesto smo bili upoznati s mnogim bestelesnim silama. Posebno tokom posljednjih godina nauka je bila uglavnom okupirana reakcijama, ne samo stvarima koje se ne mogu direktno osetiti culima, vec silinama koje ne posjeduju Zivot u klasicnom smislu reci.

Ipak, prosecni covek jos uvek negira egzistencijalnost elementala Rozenkrojcera, andela Kabalista, Nate, Pisakase i Deve Juzne Azije, te Djinova Islama, sa istom slepom mrznjom prema znanju kao u Viktorijanskim danima. Ocito mu ne pada na pamet da je pozicija sumnje u postojanje svesnosti osim u spoju sa odredenim tipom anatomske strukture jednaka onoj najogranicenijeg geocentrickog i antropocentrickog Evandelista.

Nase akcije mogu biti nerazumljive biljkama; one mogu verodostojno raspravljati da smo mi bez svesti. Pravi razlog pridavanja svesnosti nasim bli\njima je sto slicnost strukture omogucava komunikaciju sredstvima poput jezika, a kad izmislimo onaj pomocu kojeg cemo pricati s bilo cim, pocinjemo pronalaziti dokaze svesnosti.

Stoga mi je jasno da trebam istupiti i ustvrditi da se otvorio kanal komunikacije s jednom takvom inteligencijom; ili, radije, da sam bio izabran s njegove strane da primim prvu poruku od novog reda bica.

Knjiga Zakona uskladuje nelicnu i konacnu interpretaciju svemira s egocentricnim i prakticnim gledistem, stoga "beskonacni prostor" govori jezikom boginje i razmatra detalje jela i pica:

"Budite izvrsni stoga: odenite se u otmenu odecu; jedite bogatu hranu i pijte slatka vina i vina sto se pene! Takode, predajte se svom izobilju i volji ljubavi kako vam je volja, kada, gde i s kim vam volja! Ali uvek za mene."

Oslobadanje ljudske vrste od svih ogranicenja je jedna od glavnih zapovesti Knjige.

"Ne sputavajte nista! Neka ne bude razlikemedju vama izmedu bilo koje stvari i neke druge stvari; jer od toga sledi rana."

Ona uskladuje kozmoloske koncepcije koje transcendentiraju vreme i prostor sa istorijskom, konvencionalnom tackom gledanja. Na prvom mjestu ona objavljuje bezuslovnu istinu, ali je takode dovoljno pazljiva da tvrdi kako "Magicka Formula" (ili sistem principa) na kojima se prakticni deo knjige zasniva nije apsolutna istina vec zavisi od zemaljskog vremena otkrovljenja. (To je jak dokaz u korist Knjige da se ne pretvara kako ce jednom za svagda rijesiti sve probleme covecanstva. Zadovoljava se prikazujuci sljedecu stepenicu evolucije.)

Knjiga Zakona pretpostavlja postojanje tela inicijata posvecenih nadgledanju dobrobiti covecanstva i izrazavanju vlastite mudrosti malo po malo, u skladu sa sposobnoscu coveka da je primi.

Inicijat je svestan da ce njegova uputstva biti pogresno shvacena zbog zlobe, disharmonije i gluposti; i buduci nije svemoguc, mora dopustiti iskrivljavanje zapovesti. To je deo igre. Liber I vel Magi govori Magusu (ovde shvacen kao inicijat posvecen duznosti komuniciranja nove istine covecanstvu) sto moze ocekivati.

Postoje mnogi ucitelji magije, ali u pisanoj istoriji smo imali jedva tuce Magova u tehnickom smislu te reci. Mogu biti prepoznani zahvaljujuci cinjenici da se njihova poruka moze formulirati jednom reci, a ta rec mora preokrenuti sva postojeca verovanja i kodekse. Uzmimo na primjer Budinu rec - Anatta (nepostojanje atmana ili duse), koja je polozila svoju sekiru u sredisnji koren hindu kozmogonije, teologije i psihologije, istovremeno ukidajuci temelje kastinskog sistema; kao i, uistinu, prihvacenog morala. Muhamed je, opet, recju Allah uradio isto s politeizmom, ocitim paganstvom ili kamufliranim Hriscanstvom svoga doba.

Isto tako, Aiwass, izricuci rec Thelema (sa svim svojim interpretacijama) potpuno razara formulu Umiruceg Boga. Thelema ne implicira samo ovu religiju, vec i novu kozmologiju, novu filozofiju, novu etiku. Koordinira nepovezana otkrica nauke, od fizike do psihologije, u skladan i dosledan sistem. Raspon joj je tako sirok da je nemoguce uopste naglasavati univerzalnost njene primjene. Ali moj celokupan rad, od trenutka njena izricanja, prikazuje neku fazu njena potencijala, pa prica mog Zivota od tog trena na dalje nije nista vise do li zapis mojih reakcija na nju.

Rekapitulirajuci istorijsku osnovu Knjige Zakona, dozvolite da kazem kako evolucija (dokle ljudsko sjecanje dopire) pokazuje tri velika koraka: 1. obozavanje Majke, kada je univerzum bio stvaran jednostavnim radanjem direktno od nje; 2. obo\avanjem Oca, kada je univerzum zamisljan katastroficnim; 3. obozavanjem Deteta, u kome uocavamo dogadaje kao neprestan rast pri cemu svojim elementima sudeluju obe metode.

Egipatska teologija je predvidela ovaj covekov napredak i simbolizirala ga trijadom Izis, Oziris, Horus. Ceremonija neofita Zlatne Zore pripremila me za novi Eon; jer, na Ravnodnevnicu, oficir koji predstavlja Horusa na Zapadu zauzima tron Ozirisa na Istoku.

Knjiga Zakona pazljivo ukazuje na prirodu formula impliciranih tvrdnjom da je presedajuci oficir hrama (zemlje) Horus, Okrunjeno i Osvajajuce Dijete. Nanovo, Egiptologija i psihologija nam poma\u da shvatimo sta je implicirano i koji efekt da ocekujemo u svetu misli i dela.

Horus je osvetio svoga oca Ozirisa. Znamo da sunce (zaista, svaki element prirode) ne ceka smrt.

Dete nije samo simbol rasta, vec kompletna moralna neovisnost i nevinost. Tada mozemo prihvatiti Novi Eon kako bi oslobodili ljudsku vrstu njegova laznog covekoljublja, njegove opsesije strahom i preokupiranosti grehom. Nece imati nikakvu svest o razlogu vlastitog bivanja. Nece biti moguce uveriti ga da se treba podvrci neogranicenim standardima; patice zbog grca prolaznih Zudnji; bice apsurdno osjetljivi na bol i patiti od besmislenog uzasa; bice krajnje nesvesni, okrutni, bespomocni, dvolicni i ambiciozni, ne znajuci zasto; nece slusati razum, a ipak ce biti intuitivno svesni istine. Mogu nastaviti bez kraja nabrajati stigme decije psihologije, ali citalac to moze i sam, svaka ideja koja mu nadode, a karakteristicna je za malu djecu ce se pokazati pogodnom pri posmatranju dogadaja od 1904., od Prvog Svjetskog Rata do Prohibicije. I ako poseduje bilo kakvu sposobnost razumevanja jezika simbola, bice pokoleban adekvatnoscu i tacnoscu prikaza duha Novog Eona danog u Knjizi Zakona.

Mogu sada istaci da je vladavina Okrunjenog i Osvajajuceg Deteta vremenski limitirana samom Knjigom Zakona. Saznajemo da ce Horus biti naslijeden od Thmaist, One sa Dvostrukim Stapom; koja ce dovesti kandidate do pune Inicijacije, te mada malo znamo o njenim neobicnim svojstvima, ipak smo sigurni da je njeno ime pravda.

Svaka kozmologija ukljucuje neku vrstu eticke teorije. Eon Ozirisa je nasledjen Horusovim. Magicka formula Eona nije ona Umiruceg Boga, vec Okrunjenog i Osvajajuceg Deteta, u skladu sa tim covecanstvo treba upravljati samo sobom. "Ispravan" cin moze se definisati kao onaj koji ispunjava postojecu Magicku Formulu. Motivi koji su bili ispravni u Eonu Ozirisa su danas cisto praznovjerje. Sta su bili ti motivi i na kojim se osnovama temelje? Stara je koncepcija tvrdila kako se covek rodio da bi umro; vecni Zivot treba biti ostvaren magickim cinom, bas kao sto svestenik treba vratiti sunce Zivotu svakoga jutra.

Nije potrebno razvijati etiku Theleme u detalje, jer sve proistice sa apsolutnom logikom iz jedinstvenog principa: "Cini što ti volja bice sav Zakon". Ili, iskazimo to drugacije: "Nema zakona nad Cini sta ti volja". Isto tako: "Vi nemate prava osim vrsiti svoju volju". Ova formula neizbezno izrasta iz koncepcije licnosti koja je podvucena u prethodnoj sekciji: "Rec Greha je Ogranicenje". "To je laz, ta ludost protiv sopstva". Po teoriji svaki muskarac i svaka Zena imaju jasna obiljezja cija teznja, razmatrana kroz odnos sa svojim okruzenjem, oznacava ispravan kurs delovanja u bilo kojem slucaju. Ustrajati u ovom smeru znaci vrsiti istinsku volju. "Cini to i nitko ti nece reci ne".

Fizicka paralela je jos uvek adekvatna. U galaksiji svaka zvezda ima vlastito mesto, svojstva i putanju, a nebeska harmonija je najbolje podrzana njihovim posvecivanjem vlastitom poslu. Nista ne moze biti razornije po nju od grupe zvezda koja postavi uniformirani standard ponasanja insistirajuci da svi prihvate isti cilj, iduci strojevim korakom i tako dalje. Cak i jedna jedina zvezda, odbijajuci izvoditi vlastitu volju, ogranicavajuci se na bilo koji nacin, odmah ce napraviti nered.

Nase ideje o samozrtvovanju su sentimentalne, postovane su medu priprostima i osnova su popularnog hriscanstva. To je zrtvovanje jakih slabima. Sasvim je suprotno principima evolucije. Svaka nacija koja ovo sistematski izvodi jednostavno se unistava. Zrtva je uzaludna; nece cak ni slabe spasiti. Proucite postupak Zanonija dok ide ne stratiste jer je hteo spasti svoju luckastu Zenu. Gest je ocaravajuci; ali ako bi svi djelovali na taj nacin rasa bi se iskvarila i nestala.

Ovdje se javlja konflikt izmedu privatnog i javnog morala. Ne mozemo stititi slabe i opake od njihove vlastite inferiornosti. Cineci to mi odrzavamo elemente raspada u vlastitoj socijalnoj strukturi. Radije cemo pomoci prirodi podvrgavajuci svakog pridoslicu rigoroznim ispitima sposobnosti da se nosi sa svojom okolinom. Ljudska vrsta raste u stasu i inteligenciji dok god individua dokazuje postignutu sigurnost, tako da su najjaci i najmudriji ljudi sposobni proizvesti vlastitu vrstu u najboljim uvjetima. Ali kada sigurnost postane opsta putem utecaja covekoljublja najizvitopereniji su cesto potomci najsnaznijih.

Knjiga Zakona drzi sazaljenje odvratnim. Razlog je delomicno objasnjen u gornjem paragrafu. Nadalje Zaliti nekoga znaci ga uvrediti. On je takode zvezda, "jedna, individualna i vecna". Knjiga ne osuduje osobu - "Ako je on Kralj ne mozete ga povrediti".

Postoje mnoge eticke zabrane revolucionarnog karaktera u Knjizi, ali sve su to specijalni slucajevi opsteg pravila koji realizuju neciju krajnju Bogolikost i deluju s plemenitoscu sto izvire iz tog znanja. Prakticno svi zlocini poticu iz nemoci da se to ostvari. Na primjer: neistina je bez sumnje dete straha na ovaj ili onaj nacin..

Postujuci ono sto se obicno smatra uvredom morala, nezeljeni rezultati su cesto proizvod iste greske. Snazni i uspesni ljudi se uglavnom izrazavaju celovito i kada su dovoljno mocni nikakva steta nije nanesena ni njima, ni drugima. Kada jeste, prakticno uvek je povezana sa neprirodnim situacijama koje izazivaju ljudi, koji se, mada imaju vlastitog posla, mesaju u one drugih. Mozemo spomenuti slucajeve Sir Charlesa Dilkea i Charles Stewart Parnella. Nikome nije ni malo vazno, osim neznatnom krugu njihovih poznanika sto rade u privatnom zivotu, ali Engleska gubi najbolje spoljne ministre, a Irska najvece vode, jer se otkrilo da rade isto sto i gotovo svi iz njihove klase.

Osvrnuvsi se ponovo na licnu ljubomoru i lose kontrolisane strasti, je li previse kazati da devet desetina socijalne bede bez obzira na siromastvo proizlazi iz tih halucinacija? Knjiga Zakona ih ponistava. "Nece biti vlasnistva nad ljudskim tijelom". Niko nema pravo kazati sto bilo ko drugi treba ili ne treba raditi sa svojim telom, muskim ili zenskim. Uspostavi ovaj princip apsolutnog postovanja prema drugima i celokupna nocna mora seksa je rasprsena. Ucena i prostitucija gube razlog postojanja. Korumpirani uticaj hipokrizije se lomi poput trule grane. Znoj "Zenskog rada potlacenog prostitucijom" (kako kaze Bernard Shaw) postaje nemoguc.

Napisao sam poprilicno poslednjih godina o etickim kao i o kozmoloskim problemima koje resava Zakon Theleme. Ne treba ici dublje na ovom mjestu. Naredni dogadaji moga Zivota ce me snabdeti neprekinutim nizom ilustracija kako sam krsio Zakon, kako sam ponekad radio budalastine proglasavajuci ih najplemenitijim motivima. Saterao sam samog sebe u nevolju - propustio da uradim dobro onima zbog kojih sam odabrao praviti ludu od sebe.