Eksperimentalna scena

Tihomir Levajac / Jopet sudanija / Trial Again

     НИШТА / NOTHING

ПРЕМИЈЕРА

ДЈЕЧИЈЕ ПОЗОРИШТЕ, БАЊА ЛУКА
18. фебруара 2001. год у 1930 часова

PREMIERE

CHILDREN THEATRE, BANJA LUKA
On February 18th, 2001 at 7.30 PM
Scena sa predstave Nista      Pride in Gimnasium Banja Luka, experimental scene "Đačko doba" has won 3 rewards for play "Ništa" (Nothing), at festival of young theaters in Gradiška. The awarded was on October 6th, 2001. Although this show has been played more than 10 times, festival in Gradiška is first contest which included play "Ništa". Play has won price for the best show by decision of publics jury, best male act and scene expression. The festival lasted 5 day, and we played the 3rd, on October 3rd 2001.
     Понос бањалучке Гимназије, Експериментална сцена "Ђачко доба", на фестивалу младих позоришта у Градишци, добила је три награде за изведену представу "Ништа". Подела награда је била 6.10.2001. Наша представа је добила награду жирија публике за најбољу представу, награду за најбољу мушку улогу и сценски израз. Фестивал је трајао 5 дана, а ми смо играли трећег, 3.10.2001. Scene from performance the Nothing
     Када је представа премијерно изведена, 18.2.2001, Глас Српски је дао позитивне критике: "Овај заиста успјешан пројекат Тихомира Левајца у сваком случају треба поздравити и омогућити да представа Ништа, која је премијерно изведена, буде Нешто јер заиста вриједи, она је писана за све нас. Треба да живи. Стихови Енеса Кишевића, пјесника са наших простора, уткани у професорову причу, пророчански нам шаљу поруку догађања која могу да настану кад нестане љубави међу људима и кад превлада мржња, зато погледај дом свој анђеле".      Glas Srpski, the daily newspaper, reacted on February 18th, 2001, after show was played for the first time: "This is really successful project of Tihomir Levajac, and should be welcomed. We all need to support play Nothing, so it becomes Something. Lyrics written by Enes Kišević, integrated in this play, are best witness of unhappy when love was gone, and replaced by hate. So, take a look at your home, angel".
     Тихомир Левајац, аутор текста и режисер ове представе, фасцинирао је идејама и самом темом представе и бањалучку публику и публику на гостовањима. Представа Ништа је истина о дешавањима кроз која су пролазили млади у БиХ, али лако постаје блиска и онима који то нису доживјели.      Tihomir Levajac, scenarist and director of this play, has fascinated citizens of Banja Luka and every town, where Nothing was played. Show Nothing represents all the suffering witch people of B&H has survived, but it can be easily understood by people around the world.
     Дешавање ове представе смјештено је у II-5 бањалучке Гимназије, на почетак рата у Босни, тачније 4.10.1992. Сузана, ученица, главни је лик, потиче из мјешовитог брака; њен отац је Хрват, а мајка Муслиманка, а и отац и мајка потичу из мјешовитог брака. Она је занесењак, живи у свијету изграђеном од снова, све до доласка помоћника директора, који спроводи анкету. Ученици треба да се изјасне, којој нацији припадају. И Сузана мора да се опредјели за једну страну, али њено срце осјећа да припада нечем вишем него некој нацији.      Story is located in II-5 of Banja Luka's Gymnasium, on October 4th, 1992. Susana is a center of this story. She is part Moslem by mother, and part Croat by father, and both of her parents were mixed nationality. She had her own world, build on dreams, until it was crushed by pool of principal's assistant. All students have to write down their nationality. Susan has to decide, to, just for one side, but in her heart, she knows that she belongs to something sacred and much higher than nationality.
     Психолошка борба и патња кроз коју Сузана пролази, фантастично је приказана покретима и мимиком паралелним ликом. Посебан тон овом сценском извођењу дала је музика, писана специјално за ову представу. Музику је написао Ненад Милосављевић, познатији као Нешо Галија. Сама идеја да се Сузанина размишљања пренесу на сцену, заиста је одушевила публику.      Psychological battle and pain which Susan has felt is fantastically represented by mimic and moves of one actress. Also special tone is given to the play, by music, written especially to the show by famous group leader Nešo Galija. Idea to put Susan's mind on the stage, had incredible effect on public.
     У трећој сцени Сузанине имагинације, кад се појављују три мрачне силе, у Сузанином бићу се дешава прелом. Након страха, бола и патње, након размишљања како да не повриједи маму или тату, да јој све то не нашкоди у школи, да је не удаљи од пријатеља. Сузана изјављује да је "ништа". Само једна ријеч, ништа, од Сузане прави нешто. Она израста у лик који је заиста нешто и ком се то нешто никад и никако не може одузети.      In the Susan's third Scene of imagination, appears three dark "faces" and that is special turn-point of the show. After all the fear, pain and suffering, after lot of thinking, how not to harm her relations in school with friends, at home, she decided to put down word "Nothing". Just one word, nothing, creates something of Susan's character. She develops in something, and that something can't never be taken away from her.
     Мишљења публике свакако су најбоље похвалила представу. Ево неких:

"Мени је у једном тренутку дошло да устанем са сједишта и да оној дјевојци некако помогнем, само да се више не мучи".

"Никад нисам гледала представу у којој нема ни једне једине сувишне ријечи, сувишне реплике! Ово ми се први пут десило гледајући позоришну представу Ништа бањалучке Гимназије".

      Emotions which could be seen on the faces of public, are, of course, best sign that the play was succesfull:

"In one moment I wanted to get up off the seat, and to help somehow that girl, just not to see her suffering any more".

"I have never seen play that has no extra word, extra reply. I saw this first time seeing play Nothing Banjaluka's Gymnasium.
     Представа "Ништа" је гостовала у Крагујевцу, Чачку, Брчком, Градишци и свугдје су реакције биле исте; људи су остајали без даха. Наравно, за свако умјетничко дијело требало је много рада и труда. Али, младим глумцима ово није било тешко у опуштеној атмосфери и под мајсторским вођењем професора Левајца.      Play "Nothing" has visited Kragujevac, Čačak, Brčko, Gradiška, and reactions from this cities was always the same: people stayed out of breath. Of course for this work of art, to be done it is necessary lot of work. But, for young actors this wasn't hard in relaxed, fun atmosphere, and under master guidance of professor Levajac.

WebMaster: rastko@blic.net