| Nestajes, sa prvim zrackom sunca. Polako necujno, sto dalje od mog srca. I ne pitas se kako cu to da podnesem. Sve me boli, pravim se da spavam, a krisom te gledam, kako se u zurbi spremas odlazis, sto dalje od mene...Ne zelis da budes pored mene vise, gledam te i suza mi polako pada sa lupom vrata za tobom. Nema te, otisao si. Mozda je tako i bolje. Nisam pitala za razloge, nisam trazila objasnjenje, lazi mi je i previse... Nek ti je sa srecom gde god da si. Danas, na nasem mestu neki drugi parovi se grle a ja u naruciju drzeci naseg sina, koji me cudno gleda a pita, “ Mama, zasto places?” Oh u tom trenutku kada nisam umrla od tuge, shvatila sam da imam razloga za zivot, naseg sina koji sutra puni tri godine. A koji samo tvoju sliku ima. Ti ni neznas da on postoji, mozda sada pored neke druge sa njom imas decu. A dali se ikada upitas sta je bilo samnom. Odlucila sam da za njegov rodjendan odemo do plaze. Boban se kupao, a ja sam sedela za obliznjim sankom i ispijala djus. Odjednom mi je prisao crnokosi decko, misicav, crne oci...”Jel slobodno?” upitao je. Nesvesno sam se upustila u pricu sa njim, kada mi je Boban dotrcao, “ Mama hocu kuci, dosadilo mi je...” sa cudjenjem je gledao u decaka koji me je oslovljavao sa mama, i nemogavsi da precuti; “Nisam znao da imas sina.” Kao da je neka struja prosla kroz mene, naravno da nisi znao, nisam ti rekla, imam 20 godina, gde bi iko i prepostavio...Naglo sam ustala uhvatila Bobana za ruku i posla kuci. Ali Marko je ustao i posao za mnom, veselo je nastavio pricu, kao da mu je bilo sasvim normalno da devojka mojih godina, sama odgaja dete. Kada je shvatio da ide zamanom, ljubazvo je uhvatio Bobana i upitao ga dali je za sladoled. Dete ko dete, odmah je pristao, pocela sam nesto da se mrstim ali pogledavs njih dvojicu shvatila sam da nemam razloga. Posle toga, redovno smo se vidjali, Boban je zavoleo Marka, kao i ovaj njega. Marko me je shvatio i moju zivotnu pricu. Sa sedam godina ostala sam bez roditelja, poginilu su i ja sam ostala sama, do moje cetrnaeste godine zivela sam sa stricem i njegovom zenom. Ali oni su dobili da idu u Austriju da zive. Mene naravno nisu mogli prevuci. I ja sam ostala da zivim u njohovoj kuci, sama, redovno su mi slali polepu sumu novca, dovoljnu za fin zivot. Zivela sam sama, u njihovoj ogromnoj kucerini. Da sam se cesto osecala usamljena. Tada sam upoznala Sasu, Bobanovog oca, Poceli smo da se zabavljamo, njegova prica bila je da je on sin nekih bogatasa, ali je otisao od njih zbog problema koje su imali, u sto sam ja naivna i poverovala. Posle godinu dana zajednickoga zivota stvari nam nisu isle bas najbolje, Sasa je hteo da odemo iz ovog grada, ja nisam htela da prekinem studije i jednostavno sam bila premlada za sve to, sitnice koju su nas uvek svadji dovodile ,bila sam ubedjena da je njegova ljubav kao i moja i da moze da me shvati, da moze da saceka, ali Sasa je imao drugaciji pogleda na zivot, hteo je sve da obidje, hteo je sve da vidi, nije planirao da se usidri. I otisao je, patila sam ali sam se vremenom postavila na svoje. Marku i meni je fino krenulo. Moglo bi se reci da mi nista nije nedostajalo, Boban se slagao sa Markom kao da mu je pravi otac. Samo ponekad kad bi setala sama po plazi, osetila bi kako mi Sasa nedostaje i obuhvatila bi me jeza sa saznanjem da ni Markova neznost, ni dobrota, ni nista nece izbrista Sasin trag iz mog srca. Kada sam dosla kuci Marko nije bio tu. I pocela sam da se pitam gde je, i kako mi nikada ne prica o svojima i svojoj proslosto, pomislila sam kako se mozda glupo oseca, ili vec nesto sto bi moglo da ga opravdalo...Odjednom je Boban uletao drzeci neku sliku u ruci, govoreci; " Mama, mama, pogledaj sta sam nasao, tatina slika slika samo je stara i on je nekako drugaciji." Pogledala sam sliku i ostala zaprepastena, to je bila Sasina slika, taj osmeh...Nisam zelala da verujem, bio je gotovo identican sa Markom. Neznam kako to do odmah nisam zapzaila, da me je bas to i privuklo Marku, dosuse padalo mi je to na um, iste ruke, iste usne, ali takve misli sam terala od sebe i nisam zelela da mislim na to, na to da me je Sasina slicnost privukla Marku. Bila je to druga godina mog i Markovog zajednickog zivota. Pokusavala sam svom snagom da ne mislim na gluposti o njihovoj slicnosti, o mogucnostima, pokusala sam...Ali nisam izdrzala. "Marko kako to da mi nikada ne pricas o svojima?" On me je samo pogledao i rekao da ne zeli da prica o njima, nema sta, nisu vredni nicega, jedino do koga mu je stalo je brat ali kaze kako ga godinama nije video, naime njihovi roditelji su imali probleme oduvek, Jedino sto ih je sprecavalo od razvoda je drustvo i njih dvojica. Ali njegovom bratu je bilo svega preko glave, i otisao je. Marko mu nije spominjao ime, ali sam slutila. Dani su prolazili, jedan za drugim. Tog jutra Marko je otisao na posao i dole sam cula Bobanov smeh i neki muski glas. Sisla sam dole i... Sa stepenista sam gledala prizor, Boban i Sasa zaneseni u neku pricu nisu me odma primetili. Neznam ni kolko sam tu stajala izgubljena, Sasa mi je prisao, Boban je za coporom dece odjurio napolje. "Anja, Anja, dopusti samo da te zagrilim, da objasnim, Anja oprosti mi..." Suze su mi krenule niz lice, a on je poceo da prica. Prekinula sam ga i zamolila da ode; "Anja znam da nisi srecna sa njim, znam da imas sina, a imas li jos koje?" Klimala sam glavom "Ne!", "Anja to mi uopste nije vazno, zelim da ti vratim srecu, Anja ako zelis ja sam.."Ne!! Sta ti misli ko si, da mi dolazis i odlazis u zivot kad ti god padne na pamet?! Odlazi! Ne trebam te. Srecna sam, a ove suze , to su suze bola koji si mi naneo...a ne suze srece sto te vidim...Odlazi Sasa, odlazi!" Izgurala sam ga napolje, i zalupila vrata. Dok je Marko dosao kuci ja sam se nekako pribrala. On je bio nekako srecan, poceo je pricu. "Anjice moje neces verovati koga sam sreo, mog brata, znas onog o kom sam ti pricao, nemas pojma kako mi je drago, samo je dosta propao, pati, pricao mi je da je dosao zbog neke cure, ali ona se udala ima decu, njega je zaboravila, zvao sam ga da ostane kod nas, ali kad sam mu dao adresu, odjurio je glavom bez obzira, poceo je..." Nastavio je Marko pricu a ja-ja sam pozelela da me nema. Sve sam shvatila, sve se savrseno povezalo. Ujutro sam spakovala svoje i Bobanove stvari i otisla, Marku sam u pismu sve objasnila... Danas Boban puni punoletstvo. Osamnaest godina, ja i on smo sada u Becu, posle duzeg ganjanja papira uspeli smo i to. Poneka veza tu i tamo, nista preterano ozbiljno. Boban je odavno da prestao da pita za Marka a ja - ne prodje ni dan da ne pomislim. Ali shvatam da nisam pogresila. Ni Marka ni Sasu, Sasu sam volela a Marko mi je znaci mnogo. Da sam srecna ne mogu reci.Jedino sto me odrzava u zivotu je Boban, gledajuci ga kako svakim danom postaje sve vise nalik na Sasu. Boban je zadnjih par meseci opasno zapeo da idemo za Srbiju. Plasim se, plasim se sta me tamo ceka, plasim se novih poraza, znam da je proslo dosta vremena i verovatno me niko nebi ni prepoznao, male su sanse da se vidim sa ikim, ali Boban, pa boze on je isti Sasa! I pristala sam ionako su male sanse za ikakve susrete. Sedeli smo u nekom restoranu, kada nam je neka starija, otmenija zena prisla, pocela da je bulji u Bobana. " Ti si Anja zar ne?" rekla je gladvsi u mene, " A ovo je Boban, Sasin Boban!" Boban je gldao u mene pa u nju. Krenula sam da ustanem ali on me je zadrzao. I od nje sam cula, zene koja je bila njihova majka sve o njima. Kako su se kada sam ja otisla, obojica vratila kuci, Marko se pre par godina ozenio, a Sasa ni ne pomislja o tom, kako nas je svuda trazio, ali je posle par godina odustao. Nisam pristala na njen poziv, i otisli smo. Boban je htao da upozna Sasu i da vidi Marka. Ali vec sledece jutro, pojavio se Sasa na mojim vratima, mnogo se promenio i ostario je. Nije mi oprostio sto mu nisam rekla za Bobana, kao ni to sto sam otisla. A ni ja njemu sto me je onako ostavio, od Bobana je jedino trazio da ga ponekad podseti dok smo tu, a meni je rekao;"Anja, voleo sam te, a i ti si mene, svojom tvrdoglavoscu naneli smo samo bol i patnju jedno drugom, a i da se pomirimo nema smisla, nase vreme je proslo, nikada neces ti, kao ni ja zaboraviti sve ovo..." I tome slicno. Kada je otisao dogo sam plakala, unistio mi je zivot, a ja sam unistila njegov. Suze i bol... Dala bi sve da me zagrli, ogorcen je i dalje a ja sam mu s'vremenom sve oprostila. Bobanove godine prestavljaju nase godine patnje, cula sam od Bobana neke stvari o Marku, mene nije zeleo da vidi. Sa punjenjem svoje dvadeste godine Boban mi je izjasnijo da zeli da idemo ziveti u Srbiju.Nisam ga mogla odgovoriti od toga a ja nisam imala razlog da ostajem u Becu, bez njega. Otisli smo da zivimo u Podgoricu. Sasa nas ponekad dodje podsetiti, odnosno Bobana, vidi mu se tuga u ocima, ali i dalje ne zeli da ima nista sa mnom. Boban je primetio da sam svakim danom sve slabija, i krivio je Sasu za to, on je prestao dolaziti na Bobanov zahtev, i jedno vreme nista nisam znala o njemu. Taj dan sam se probudila iz kome u kojom sam bila sedmicama, moje srce vise nije moglo da izdrzi, i cekali su moj kraj, ni doktori to nisu mogli objasniti ali sam otvorila oci, pored mene su stajali Boban, Sasa i Marko. Poceli su da mi govore sva trojica od jednom. Tada mi je Sasa rekao da mi sve oprasta, to vise nisam ni zelela, nisam bila sigurna dali je to samo uradio zbog moga stanja. Ali samo znam da to nisam zelela sada. Ali posle par sedmica Sasa me je uverio da me voli i da se kaje za sve. Marko mi je isto oprostijo, shvatio me je. Srecna sam a i Sasa je. Srecan je i Boban pre nekih par meseci se i ozenio. Nas sin, simbol svega, sta je bilo tokom ovih par godina. Ima pet godina kako se sve stabilizovalo. Moj zivot je sada ispunjen, kada mi je zadnja nada tonula, vratila sam se u zivot. Ipak dvadeset dodina bola je ostalo za nama. Ipak se nocu budim, i trazim Sasu, plasim se da ce me zora docekati sama, plasim me prazan krevet...Ipak jedino sto znam je da volim Sasu kao i on mene i da ce tako zauvek ostati. |
| Delovi Iz Anjinog Dnevnika |
 |
|
|