A nisam ja ni upola tolko los ko sto kruze glasine...ide stara pesma a ja sedim sam za sankom i ispijam po ko zna koju casu...Sam prokleto sam...po ko zna koji put prokleto sam...Izbegavam svoje drustvo koje sam davno izdao, izbegavm svoje lice pred ogledalom a najvise od svega izbegavm nju, nju bez koje sam mislio da nikada necu moci ziveti. Zasto? Evo zasto! Sve je to pocelo jedne davne jeseni kada sam je upoznao bila je prosto bozanstvena, neodoljiva, a pored svega imala je divne osobine. Nije trebalo dugo da me drugovi upoznaju sa njom, dobro su je znali, razlog zbog kojeg je do tada nisam znao jer je imala dosta rodjaka i prijatelja u susednom mestu i uglavnom tamo vreme provodila izlazila druzila se, oni su je znali iz skolskih dana. Nisam mogao da verujem da takvo bice moze da zivi tu a da mi je promaklo. Nisam smeo da joj pridjem. Inace cure sam menjao svako malo, sa ovom sa onom nista me ozbiljno nije zanimalo, iako su mnoge mislile da je ona bas ta za mene to jednostavno nije postojalo, nisam nalazio uzitka ni u jednoj duze od par dana, i brzo bi mi dosadile. Imala je mala vatren pogled a dupence vrckalo da sebi sam jedva dolazio. Bilo je nesto u njoj da sam se bojao da se ne zalepim za nju. Marko moj najbolji drug me je zadirkivao u vezi nje; hej covece drzi se dalje od garavuse kad te se ta docepa gotov si. Nije ni slutio kolko sam je pogledom gutao, jedno vece dok se naginjala preko stola dala mi je pogled od koga mi je srce htelo da iskoci, jednostavno bilo je nesto u tom pogledo og kojeg sam znao pridjem li joj nista vise nece biti isto. Palim cigaru i teram dalje, mani se bre nje luda glavo kazem sam sebi. Dolazi Deki sa nekim ribama sedaju za nas sto i pocinje prica al nije mi ni do njih ni do nicega jos mi je onaj pogled pred ocima. Pizdim sam na sebe i ustajem ma nek bude sta god da bude ja moram da smuvam je veceras a sutra cu se briniti da je zaboravim. Uvek sam se drzao onog zivi svaki dan kao poslednji, misli na sada sutra ces o sutra. Pivo po pivo cigara po cigara prica o ovom prica o onom, cini mi se da nije ni slutila kakve strasti i osecanja se u meni bude. Poljubac je bio magican, da se nije nasmijala glasno mislim da bi izdahuo u trenutku kolko sam bio opsednut. Taj osmeh prosto me mami da je uvucem u srce negde duboko i da tu ostane, da se ne poigram sa njom i da zauvek budem samo njen...Ma mala je bila maher ili sam ja bio slepac neznam sta je bilo ali za par sati provedenih sa njom milion osecanja je strujalo mojim venama. Otpratio sam je kuci pozelio joj laku noc i poljubio je strasno i cvrsto je zagrlio kao da je vise necu videti. Broj nisam uzeo jer sam odlucio da je ne zovem i da je to to. Ne treba mi sada jos i to-da se zaljubim! Budim se tako zadovoljan kao da je celi svet moj. I odlucujem da cu opet da je vidim pa sta bude. Al ovog puta uzimam broj i ovog puta samo za mene cu je cuvati ne samo danas nego svaki naredni dan. Odjurio sam do kafica gde se svi skupljamo i ko neki balavac molio Marka da mi nabavi njen broj, reko je da ce videti sta moze da se uradi...Dani su prolazili i njen broj nisam dobio kao da niko u celom mestu nije znao njen broj. Marko je brzo video kakva je situcaija i poceo je da me shvata ozbiljno nije vise bilo zezanja na njen racun i nije vise bila garavusa vec Mica (Milica). Proslo je 7 dana od te noci i nisam mogao da izdrzim otisao sam joj na vrata, otvorila mi je neka starija zena i rekla kako Mica nije tu docice za koji dan da je tad nazovem, to je bila njena baka. Trazio sam broj od tamo ali nije znala gde je Mica tacno. Bio sam smesan sam sebi jedno vece sam bio sa njom a nedostaje mi kao jedan veliki deo mog srca. Proslo je par dana od tada i sedimo u dobrom starom kaficu “B” zezam se drustvom pijckamo-kad ugledam nju. U sekundi sam odleteo do nje ispostavilo se da je smatrala to kao veza na jednu noc posto nisam uzeo broj njen, a ona je svakako trebala ici drugarica joj imala rodjendan. Od tada nisam je pustao od sebe ni dana, znao sam da sam i ja njoj znacio nije mi trebala reci nista al njen pogled je menjao hiljade reci. Mesec dana svaki dan sam provodio sa njom nije mi niko drugi bio vazan ni drugovi ni nista, oni su malo digli noseve na mene ali mi je bilo svejedno ja sam imao Micu.Dan za danom i prodje 5 meseci. Mica pocela da provodi deo vremena sa svojim drugaricama bez mene i to me je jako nerviralo jer sam bio lud bez nje, jako me je nervila to njeno odlazenje i dolazenje. Jedno vece nije dosla cekao sam je na stanici sav pobesneo. Bio sam ljut nenormalno. Nisam cekao na objasnjenje i otisao sam sa prvom koja je naisla. Prosla su 3 dana kako se nsiam cuo sa Micom jednostavnom je nisam zvao i ja se njoj nisam javljao. Nastavio sam svojim starim zivotom Mica mi vise nije bila potrebna jer sam bio ubedjen da je i ona dosadila kao sve druge. Nisam je vidjao jendo vreme i bilo mi je drago. Mogao sam da budem sa drugima bez gledanja u njene oci. Ali jedno vece sam opazio te iste oci pune suza kako me gledaju u zagrljaju druge. Izleteo sam napolje za njom i poceo da se derem; “Sta je bre! Sta me gledas tako ko da sam neznam sta uradio? U cemu je tvoj problem, nemoj nikada tako da me gledas sa tim suzama! Sta hoces da se ja osecam krivim zbog necega sto si ti napravila?” sasuo sam neznam ni sam sta, bio sam besan sto vidim njene suze, po prvi put i to zbog mene bilo mi jako tesko ali to nisam hteo da joj pokazem. Ona nije mogla da progovori od suza samo se okrenula i otisla. I neka je, bolje je tako... Marko ulazi u moj subu i razvali me sakom tako snazno da sam se malo zaneo. “Alo koji ti je!?” I on mi kaze kako sam djubre da mi nema ravnog sto zajebvam Micu i sta mislim ko sam ja. Rekao mi je kako je Mici tetka daj dan umrla i zato je ostala, a ja -ja konj joj nikada nisam dopustio da to objasni. Gadio sam se sam sebi. Sedao sam u kuci danima, nisam zasluzio bolje. Nisam imao obraza da joj se izvinem ili trazim za oprostaj, ali sam nekako otisao. Mica je pristala da se vratimo a ja sam obecao da se nikada tako nesto nece ponoviti, i molio za oprostaj tada sam joj prvi put rekao da je volim, jer jesam stvarno jesam, bio sam siguran u to. Mica mi nista nije odgovorila na to, ni tada ni nikada mi nije rekla da me voli. Nije to bilo vise isto video sam kako se Mica promenila nema vise sjaja u njenim ocima i nema vise smeha na njenom licu, ponasala se prema meni fino, al to nije bilo to jednostavno sam video da jedan deo nje fali, a znao sam da sam ja za to kriv...Plakao sam nocima moleci boga da je vrati, da je vrati kakva je bila veselu i punu zivota...Ali to se nije desavalo. Ja sam je unistio. Mislio sam da je pustim mozda je neko drugi usreci ali ona mi je govorila da nezeli nikoga drugog sem mene, mada ni u najmanje tako nije se ponasala. Trazio sam od nje da mi kaze sta je. I rekla mi je. Imala je pobacaj. Izgubila je nasu bebu, dok sam ja budala pravio se faca ona se lomila u suzama dok me je gledala sa drugima, bebu je htela da zadrzi, ali nije uspela od prevelikog stresa i svega. A kaze zelela je tu bebu vise nego ista. Otisao sam napolje na svez vazduh da se izduvam i da dodjem sebi. Ne samo da sam unistio Micin zivot, vec sam svojom tvrdoglavoscu ubio svoju bebu!! Shavtio sam sto je onakva i znao sam da ni ja vise nikada necu biti isti... Trazio sam joj ruku, zaprosio sam je, hteo sam da imamo bebu da se radujemo njoj barem... Mica nije htela ni da cuje... Nezno sam je poljubio i cvrsto je stisao bas kao prvi put, jer sam znao da ovaj put je gubim zauvek. Nadam se da ce biti sretna ko niko, nadam se da ce imati svu serecu ovog sveta jer ona to zasluzuje, nadam se da ce joj neko vratiti zivot koji sam joj ja oduzeo. Bolnim korakom prelazim njen prag i znam da ja vise nikada necu stvoriti sjaj u njenim ocima. Lako je oprostiti al je tesko je zaboraviti. |
| Izgubljeni Snovi |
 |
|
|