 |
| TUGA U SRCU |
| Prodjose godine od kada nije sa njim i patila, i mrzela, ali najvise je volela. Htela je da zaboravi ali kako, htela je ali srce je radilo jedno razum drugo. U noci bi dugo plakala i secala se njega, njih, i svih lepih trenutaka koje je dozivela sa njim. U jecajima bi zaspala u nadi da je sve to samo ruzan san, i da ce se konacno probuditi. Ujutro bi se probudila kao da nikada nisu ni postajali. I dane bi provodila u smehu i drustvu njenih prijatelja. Nikada niko nebi ni posumnjao da je ona nekoga volela, jer bila je hladna, pomalo uobrazena, i bila je nedostupna. Nije joj bilo lako prici, ni sa njom drug biti osim ako ...vec nisi. Mada nije bilo ni bas preteranih pokusaja, ljudi su se osecali nizim u njenoj blizini. Uzdignute glave bi setala. Dok je sa svojim drugovima smejala se kao luda, bila je vesela, pricljiva, prosto neodoljiva. Dok se onima koji nisu bili njeni prijatelji cinila ufurana. Kad bi navece dosla kuci pustila bi muziku i suze bi same krenule. Verovatno bi se svako ko ju je znao cudio i pitao zasto. Nikad se ne bi reklo da ona moze da pati, zar je imala razlog. O da ta mala je imala razlog lomila bi se od placa nocima. Sigurno se niko nije zapitao zasto su se njeni doselili iz Beograda za Nemacku. Bili su srecni njih dvoje voleli su se kao ludi nikad nije ni pomsljala na odlazak. Nije bilo nista na svetu sto bi ih rastavilo. Mada su pokusavali mnogi. Oni na nikoga nisu obracali paznju postajali su samo oni, samo njih dvoje. Ali desilo se i to - njeni saznase za to. Prvo je saznala njena mama, rekla joj je da ako ga odma ostavi nista nece reci njenom ocu. Ali ona nije ni pomisljala na to da ga ostavi. Posle par dana videvsi da su jos skupa njena mama je rekla i ocu. Bio je besan Biljani se cinilo da ga takvog jos nikad nije videla posle duge rasprave im je jasno rekla da ako je nepuste da bude sa njim da ce ona otici od kuce. To je jos vise nanerviralo njenog oca. Biljana nista nije govarila njenom decku mislila je da nema svrhe. I pala je odluka jedno vece za vecerom njen otac je rekao kako je dobio prekomandi i kako se sele za Nemacku. Biljana nije mogla da veruje svojim usima. Kakva Nemacka mislila je pa oni zive u Beogradu otkad zna za sebe. Ali nije bilo svrhe svadjati se. Za mesec dana su trebali da krenu. Njen decko je zaznao za to i jedno vece je upitao ona je samo dugo cutala, on je snazno zagrlio. Ti dana su sredjivali mnoge papire i nije bas bila u mogucnosti da izadje. I kad bi izasla vreme bi brzo prolazilo. Jednog dana spremila se htela je da izgleda posebno, i zaputila se u grad. Srela je svoje drugarice i pre nego sto je ista rekla Kristina joj je rekla da mora da prica sa njom da je bitno. Rekla joj je kako je Dejan rekao da on vise nemoze da bude sa njom, kako se oni u zadnje vreme ni ne vidjaju, i kako su se udaljili. Nije mogla da veruje svojim usima, i nije bilo kraja njenom cudjenju. Otkod sad to? Pitala se, pa ona je bila spremna da umre za njega. A on je za samo par dana bio sit tih njenih odsutnosti i svega. I pitala se zasto on to nije rekao njoj a ne njenoj drugarici, pa on je hodao sa njom a ne sa Kristinom, zasto je ona to morala da sazna pre nje, i o cemu je uopste mislio. Tu noc se pravila kao da se nista nije ni dogodilo dok su sedeli u starom skolskom dvoristu Dejan je prosao i rekao cao nije imala snage da mu se javi nije imala snage da ga pita za objasnjenje, nije imala snage da ga pita zasto, samo je spustila pogled. Da bila je kukavica! Tu vece kad je dosla kuci je otisla u krevet, ne nije plakala ni suzu nije pustila, rekla je sebi da on nije vredan toga. Ujutro je rekla svojim da su oni raskinuli i da nepitaju razlog. Nastojali su teski dani za Biljanu. Njen otac je odlozio put na tri meseca. Dani su prolazili i Biljna ga je vidjala svaku vece, nisu pricali i ponasali su se kao da se nikad nisu ni znali. Biljna je pokusavala da ubedi sebe da je pukla na na jednog decka, sebe i njene drugarice. Ali nije bila bas uspesna, dobro je ubedila drugarice, ali sebe bas i nije nesto uverila. Posle nedelju dana nije mogla vise da izdrzi i zaplakal je. Proslo je vec mesec dana i ona jos Dejana nije ugledala sa nijednom curom. I cula je par puta kad bi prolazila pored njega i jegovi drugaova. Kako mu govore Dejane reci joj... Dejane reci joj... i ...Biljana, Dejan ima nesto da ti kaze... al ona bi prosla i pravila se da nista necuje. Al svaku vece se nadala da ce joj prici i objasniti zasto je to napravio. Ali to se nije desilo. Jedno vece je Biljana po obicaju bila okruzena grupom mladica, i u trenu kad se jedan nagnu da joj nesto sapne ugledala je Dejana kako ih posmatra i videla je njegov pogled koji je govorio ono sto ni jedna rec nebi. Pomislio je da Biljana ima drugog i da je srecna, jer joj je osmeh uvek bio na licu. Posle par dana ugledala je ono od cega je najvise strepela, ugledala ga je pored druge. I od tada svaku vece ih je vidjala. I jedno vece u kaficu kad je bacio pogled prema njoj nije nasla sebe u njegovim ocima tamo je bila druga. Nije mogla da veruje. Pocela je da se zabavlja sa drugim momcima. Pravila se da je srecna, i pomalo je Dejan isao u zaborav. Vece pre njenog odlaska srela je Dejana i glasno je rekla drugarici kako ceka da Ivan dodje. A Anja koja ju je znala vrlo dobro je samo prekorno pogledala jer znala je da je to uradila samo da on zna da je nije briga za njim. I dosao je taj dan, dan njenog odlaska, to jutro je napustila Beograd. U Stutgart je stigla i zatvorila se u sebe i tada je shvatila kolko joj je on znaci i kajala se sto nije preuzela nesto. Ali sad je bilo kasno. Slabo kome je verovala, ona je verovala njemu vise nego ikom a izneverio je. Vise nista ne ocekiva od zivota, dani prolaze a ona zivi svij zivot, i pita se zasto ljudi nisu svi iste nacije i zasto njeni nisu jedni od onih kojim to nesmeta, mozda bi sada jos bila sa Dejanom, mozda nebi patila, ali oni im to nisu dopustili, isto koliko i roditelje krivila je i njega, zasto je ostavio, ona bi njega mogla cekati citav zivot a njemu je par dana bilo previse. Neprodje ni noc da ne misli o njemu i o danu povratka, nedostajao joj je Beograd i sve lepo sto je imala u njemu, nedostajo joj je Dejan i svi trenutci sa njim. Vesto pukasava da sakrije tugu, a tuguje duboko u sebi. Zavolela je samocu koju nekad nije mogla da smisli najvise je volela da sama provodi sate, dane, i noci. I pita se sta joj donosi novi dan. |
|
|