I sta da ti pricam o ljubavi kao dvoje se vole....I odjednom on ode, ona ostaje da pati i ceka dan osvete, I pita se dali ce moci..... Od tada mnogo godina proslo je, ona svoj plan mudro kovala je. Sve te godine plakala je ali dan osvete cekala je. I znala je da bolece! Dosao je dan i ona vratila se u stari grad, staro drustvo, stare ljubavi, neke sasvim nevazne price, ona samo jednog pogledom trazila je. I konacno njega ona ugledala je cinio joj se lepsim no ikad. Svi trenutci sa njim proleteli su joj kroz glavu. Pomislila je prvo da mu sve oprosti a da budu srecni zajedno ali -NE- to nemoze! Zasto on uvek sve da dobija i uvek da bude srecan a njoj bol i suze. On ju je samo praznim pogledom pogledao i pored nje hladan prosao je. Nije mogla da veruje kolko je naivna i kao je uopste tako nesto mogla da pomisli. Pitala se dali je uopste prepoznao i ako jeste sta li je pomislio. Zanesena u mislilma naglo se trze on je vec odmakao. Navece srela ga je u diskoteci, igrala je, on je stajao i caskao sa svojim drustvom. I tada im je prisla upitala ih je za cigaretu i naravno oni joj pruzise upustila se u pricu sa njegovim drugovima. On je samo cutao. I odjednom je izasao napolje. Posla je za njim. Stajao je sam i dok je histericno vukao dim za dimom ona prisla mu je i tiho neznim glasom sapnula:"Ja i ti moramo da porozgovaramo." Nije mogao da veruje sta cuje. Oni da porazgovaraju? Pa ona mu nikad ni zdravo nije rekla posle raskida. Nije joj zamerio imala je razloga. I otisli su u tamu gde ih niko nemoze cuti. Ispricala mu je kako se osecalana rastanku i kako je i sad zaboli kad se seti svega i rekla mu je da je imala snage da ga nikad nebi pustila da ode. Ali nije mogla, nije imala snage da mu to prizna. I da zna kako je sad kasno. Na kraju mu je rekla da samo zeli da on to zna i da netrazi nista od njega. On joj je tada priznao da se kaje zbog svega sta je napravio i da bi hteo da vrati vreme. Postupio bi drugacije jer je i on nesto osecao za nju. Nesto sto se zove ljubav. Citavu vece su bili skupa i bilo im je prelepo. Dogovorili su se gde da se nadju sutradan. I dosla je - on je vec cekao... I sve tako desetak dana zaredom. U subotu na vece dok ju je sa nestrpljenjem cekao ugledao ju je kako ulazi sa nekim tipom. Izgledali su srecno. On joj je prisao i pitao sta to treba da znaci, i ko je uopste taj tip. Ona se slatko nasmejala i rekla:"Molim? O cemu ti, pa ovo je moj decko! Zar ti ga nisam spominjala?" On nije mogao da veruje sta cuje. Zar je ona sposobna takvo nesto napravi...i cemu uopste sve one price o ljubavi...Kad je videla njegov ocajan pogled dodala je:"Bas cudno da ti nisam pominjala jer on je nesto najbolje sto mi se desilo u zivotu." I tada su njih dvoje otisli, ona je otisla... On je vise nikad od tada nije video i nikad mu nije bilo jasno zasto je to napravila, zasto je bila tako zla. Da - ovaj put on je patio. Ona je to htela...Zasigurno nije jedini jer ni ona vise nikad nije nasla srecu. Uvek se seca onih dana kada je bila srecna sa njim...Ponekad joj cak i zao bude njega...Ponekad pozeli da je drugacije postupila al sad je kasno...Dobila je sta je htela. Dali je bas to htela? Godine prolaze i njihova ljubav polako tone u zaborav i dans se mozda niko vise ni neseca da su se nekad voleli njih dvoje. Ostale su dve duse zauvek unesrecene, njihova ljubav ih je onistila, unistili su jedno drugo. Jedino im suze ostaju, suze su im od tad jedini verni prijetelji. |
