Od kada ostavi je on,ona se u samocu povukla. Nije zelela nikoga u blizini. Izgubila je veru u ljude, ali nije prestala da voli. Nije mogla nije umela. A da je znala davno bi to uradila. Prodjose godine od tada i ona srecu nije nasla, Mada je okruzena ljudima koju je vole. Mada bi mnogi momci dali sve za nju ona se osecala stranom. Bila je stranac u svome gradu. Pokusavala je da shvati zasto je ostavio i na kraju uvek dodje na isto. Nikad nije razumela ljubav. I zasto bog uopste stvori dvoje. Zasto neko mora da pati i da gubi a neko ne. Ponekad je cak pomisljala i na najgore, ali ne...on toga nije vredan. Ponekad ruke same okrecu njegov broj, telefon zvoni ali nema odgovora. Ponekad se javi neki stran glas i ona tada spusti slusalicu. Nema snage da pita za njega. Ponekad pozeli da mu sve kaze. Da i on zna kako se ona oseca. Ali ne, pa i da umire za njim ne bi mu priznala. Uprkos svemu imala je svoj ponos. Taj njen ponos je unistio. Da nije bila takva mozda nebi sad toliko patila za njim. Sad je kasno za kajanje. Ona se od tad mnogo promenila al sad je kasno. Sad je on daleko od nje. Pa cak i da zeli nesto on sad nije tu. Otkako nije sa njim prosla je kroz pakao. Isla je sama kroz trnje i duboko u sebi se nadala da ce svanuti njenih pet minuta. Mozda i ona nekad nadje srodnu dusu, mozda i ona spozna cari ljubavi, i kako je voleti i biti voljen u isto vreme. Nadala se da ce i ona spoznati sta znaci sreca. Mada je pokusavala sa mnogim momcima, nije islo, mnogi su patili zbog nje. Ona tu nije bila nista kriva, nikoga nije terala da je zavoli. A sve u svemu nije ona kriva sto njeno srce kuca samo za jednoga. Mrzela je sebe zbog tog. Od tada nije vise ni pokusavala, jer je vrlo dobro znala kako je to kad se uzalud voli. I tako jedna mladost umire jedanom zivotu se blizi kraj. A njen dragi zivi sretno u svom gradu. On je srecan, verovatno ubedjen da je i ona srecna. A mozda je se danas ni neseca. Ona nikad nebi htela da ga vidi nesretnog ili tuznog. Ona je jedino zelela da ga vidi sretnog, pa makar i pored neke druge. Jer znala je da sa njom vise nikad nebi nasao srecu. I tako dok stoji na rubu zgrade zadnji put doziva njegovo ime, to joj je bilo zadnje sto je rekla. Umrla je mlada a bila je puna zivota. On ju je ubio, njegova sebicnost je ugasila njen zivot. Padala je kisa kad je prvi put bila s' njim, kisa je padala kad je umrla. I danas se ponekad u kisnim aprilskim nocima cuju njene poslednje reci. Dok kisa lije cuje se kako zadnji put tiho doziva mu ime.... |
