Literatura Rusela Kelfera na srpskom jeziku

HRISCANSKO UCENISTVO

3

SLOBODA OD GORCINE

(nastavak)

 

SMRT BLIZNJIH I OGORCENOST

Jedan drugi primer se nalazi u knjizi o Ruti, u prvoj glavi, gde citamo tuznu pricu o zalosti jedne zene i o gorcini koja se u njoj rodila.

Zena se zvala Nojemina, i u razdoblju od samo deset godina ona je dozivela da joj i muz i oba sina budu ubijeni. Ostala je udovica, sama.

Kada se vratila u Vitlejem, oni koji je godinama nisu videli, pitali su se: "Moze li ovo biti Nojemina?"

Ona im je odgovarala na sledeci nacin: "Ne zovite me vise Nojemina, nego me zovite Mara (sto znaci "Gorka"), jer mi velike jade zada Svemoguci. Obilna sam otisla, a praznu me vrati Gospod.

Zasto me zovete Nojemina, kad me Gospod obori i Svemoguci me ucveli" (1,20-21).   Nojemina je gledala na katostrofe u svom zivotu kroz oci okolnosti, i zakljucila da se Bog okrenuo protiv nje. Stoga je osecala da je opravdano nazvana imenom "Gorcina". Smrt onih koje je volela, pretpostavljala je, jednostavno mora da bude kazna od strane gnevnog Boga.

U 1 Samuelovoj 30, nalazimo jos jedan slucaj gorcine, kada su se David i njegovi ljudi vratili u Siklag i saznali da su njihovi neprijatelji Amalici opustosili podrucje i odveli njihove zene i decu u roblje.  

Stih 4. kaze: "I podize David i narod koji bijase s njim glas svoj, i plakase dokle vec ne ogase plakati."

Stih 6: "I David bese na muci velikoj, jer narod govorase da ga zaspu kamenjem; jer zalostan bese sav narod, svaki za sinovima svojim i za kcerima svojim; ali se David ohrabri u Gospodu Bogu svojem."

Davidovi ljudi su bili prenerazeni i ogorceni. Oni su napustili svoje domove da bi izvrsili volju Bozju; nije im bilo dopusteno da se bore. I dok nisu bili tu, neprijatelj je dosao i odveo njihove voljene... Sve sve do cega im je bilo stalo, nestalo je.

Vojnici su bili tako ogorceni na Boga da su hteli da kamenuju Bozjeg slugu. To je jedan pogled na stvari.

Ali, David je nasao snagu u svom Gospodu Bogu. To je drugi pogled na stvari.

Gubitak voljenih. Moze nas, ili ojacati, ili ogorciti, zavisno od nase reakcije.

 

JOV I NJEGOVA OGORCENOST

Drugi uzrok gorcine su fizicki problemi.

Gubitak dobrog zdravlja, na primer. Jov je, naravno, najbolji primer.

Jov je izgubio sve svoje bogatstvo. Slavio je Boga. Jov je izgubio svu svoju porodicu. Tiho je uzvratio, "Gospod dade, Gospod uze, blagosloveno neka je ime Gospodnje."

Onda je Bog dozvolio Sotoni da se dotakne Jovovog tela. Teska bolest dosla je na Jova (zapazite, sa Bozjim dopustenjem), bolest koja ga je ucinila gotovo neprokretnim, prouzrocila mu krajnju telesnu patnju i bol, i pretvorila ga u drustvenog izgnanika.

Upravo u ovom trenutku, kada se pec nevolja usijala do najvise tacke, Bog je znao da ce neke gresne naslage biti uklonjene iz Jovovog zivota i da ce u tom procesu Jov upoznati svog Tvorca mnogo savrsenije. 

Ali pre nego sto je Bog uklonio te naslage, one su se morale pokazati. Zato u poglavlju 7. knjige o Jovu citamo "dnevnik" zaista ogorcenog coveka. 

"Nije li covek na vojsci na zemlji? A dani njegovi nisu li kao dani nadnicarski? Kao sto sluga uzdise za senom i kao sto nadnicar ceka da zavrsi, tako su meni dati u nasledstvo meseci zaludni i noci mucne odredjene mi. Kad legnem, govorim: Kad cu ustati? I kad ce proci noc? I sitim se prevrcuci se do svanuca. Telo je moje obuceno u crve i u grude zemljane, koza moja puca i rascinja se. Dani moji brzi bise od cunka, i prodjose bez nadanja. Opomeni se da je moj zivot vetar, da oko moje nece vise videti dobra, niti ce me videti oko koje me je vidjalo; i Tvoje oci kad pogledaju na me, mene nece biti. Kao sto se oblak razilazi i nestaje ga, tako ko sidje u grob, nece izaci, nece se vise vratiti kuci svojoj, niti ce ga vise poznati mesto njegovo" (Jov 7,1-10).

Sada dolazi kljucni stih:

"Zato ja necu braniti ustima svojim, govoricu u tuzi duha svojega, naricati u jadu duse svoje" (stih 11).

"Dodijalo mi je; necu doveka ziveti; prodji me se; jer su dani moji tastina" (st. 16).  

(Sada Jov okrivljava Boga.)

"Sta je covek da ga mnogo cenis i da maris za nj? Da ga pohodis svako jutro, i svaki cas kusas ga? Kad ces se odvratiti od mene i pustiti me da progutam pljuvacku svoju?" (st. 17-19).

(Da li bi ste rekli da je Jov ogorcen?)

Zatim, u 23. glavi, Jov dodaje neke zavrsne detalje:

"Jos je tuznjava moja odmet ['buntovna', Bakoticev prevod; 'gorka', engleski prevod], a nevolja je moja teza od uzdaha mojih. O, kad bih znao kako bih nasao Boga! Da otidem do prestola Njegova, da razlozim pred Njim parbu svoju, i usta svoja napunim razloga" (Jov 23,2-4).

Da li ste se ikada obratili Bogu na ovaj nacin?

Ovde je bio covek prema srcu Bozjem. Bog je voleo Jova jako. I Jov je voleo Boga jako. Ali pod tacno odredjenim pritiskom, ogranicenost Jovovog uzdanja u Bozju suverenost (neprikosnovenost) izasla je na povrsinu.

Siguran sam da, kada bismo uzeli ovaj pasus iz Jova 7 i dali ga prosecnom psihologu, te pitali ima li ikakve nade za Jova, dobili smo odogovor da je rec o coveku koji je paranoik i pati od kompleksa proganjanja, te da nista na svetu ne moze promeniti njegov pogled na stvari. On je beznadezan sluzaj; olicenje duha gorcine.

Ali ovo nije kraj price o Jovu, zar ne? Zato mi nikada ne smemo reci da ima onih kojima Bog ne moze pomoci!

Jov je optuzio Boga da je nepravedan, nekorektan i nedostupan. Okrivio Ga je da doslovno uziva sedeci na svom prestolu na Nebu i gleda kako se Njegova deca muce.

Jovu je bilo dosta. Okrenuo se Bogu i iz dubine njegovog duha buknuo je plamen gorcine koji je optuzio Boga da nije Bog i da nema prava da iskusava Jovov zivot onako kako On to smatra za potrebno.

Jov je prebrodio test gubitka svojih voljenih i sveg svog imanja mnogo bolje nego sto bi vecina od nas. Ali, cak je i Jov imao svojih ogranicenja... i kada se Bog dotakao Njegovog tela, ogorcenost se pojavila.

Bolest, dakle, moze biti bilo izvor gorcine (kao kod Jova) ili izvor snage (kao kod apostola Pavla; uporedi 2 Kor 12,7-10).

 

DRUGI UZROCI GORCINE

Treca stvar koju Sotona koristi da bi stvorio gorcinu u nama opisana je u 2 Korincanima 2,7. Citamo citav pasus u jednom savremenom prevodu:

"Setite se da onaj covek o kojem sam vam pisao, uzrocnik svih vasih nevolja, nije naneo zalost samo meni, nego i svima vama. Ne bih zeleo biti s njim okrutan. Vec je dovoljno kaznjen kaznom vecine. No sada je trenutak da mu oprostite i da ga utesite. Inace bi mogao postati toliko ogorcen i obeshrabren da se nece moci oporaviti. Molim vas, pokazite mu da ga jos uvek volite" (2 Kor 2,5-8; prevod "Novi zavet zivim recima: Knjiga o Hristu", Duhovna stvarost, 1981).

Ocito Pavle govori o coveku iz 1 Korincanima 5 koji je bio kriv za duboki greh na moralnom planu, i crkva je morala da prekine zajednistvo sa njim sve dok se on ne pokaje. Cini se da se on sada pokajao, ali crkva nije bila dovoljno osetljiva da na to odgovori sa ljubavlju i prastanjem. Pavle im stoga prakticno govori: "Ako ne prestanete da osudjujete i ne pocnete da volite, sada kada se on pokajao, slomicete njegov duh, i umesto obnovljenja, stvoricete duboko u njegovom srcu duh gorcine, od kojeg se on nikada nece oporaviti."

Isto nacelo se ponavlja i u Efescima 6 gde su ocevi upozoreni da ne razdrazuju svoju decu na gnev bezosecajnom diciplinom. Morate znati kada da kaznite, a kada da pokazete ljubav... u protivnom rezultat ce biti duh gorcine.

Naravno, ovo su samo tri ili cetiri stvari koje mogu prouzrokovati prvu iskru duha gorcine. Postoje jos neki: razocaranost zbog toga kako vas je Bog nacinio, gnev zbog odbacenosti, kriva reakcija na neuspeh...

Ovo su sve iskustva koja otpocinju lanac reakcija u srcu i salju duhovno kancerogenu supstancu u krvotok, koja truje srce. Duh gorcine, u stvarnosti, posledica je bilo koje situacije u kojoj osoba dozivljava razocarenje i zatim Bozjoj prirodi pripisuje krivi motiv za ono sto se dogodilo.

 

Nastavak na sledecoj stranici....

Glavna strana Hriscanskog ucenistva | Discipleship Tape Ministry