Literatura Rusela Kelfera na srpskom jeziku

HRISCANSKO UCENISTVO

6

KAKO DISCIPLINOVATI SEBE

(nastavak)

 

TRI VRSTE DISCIPLINE

U osnovi, postoje tri vrste discipline.

1. Postoji bozanska disciplina. To je pouka koja proistice iz pritisaka koje Bog ili donese ili dozvoli da se pojave u tvom zivotu. To je cesto najbolniji vid discipline, koji se koristi samo kada covek ne reaguje na druga dva.

2. Postoji disciplina koju namecu ljudske vlasti. Ovo cesto prethodi bozanskoj disciplini i ima za cilj da privuce nasu paznju i tako nas vaspita saobrazavajuci nas onome kome smo dali svoj zivot. Tako roditelji vaspitavaju ili disciplinuju svoju decu, poslodavci imaju odredjene disciplinske zahteve koje njihovi zaposleni moraju da postuju, u suprotnom slede jos stroze disciplinske mere. Biblija ima princip za crkvenu disciplinu, mere zajednice kojima se vrsi pritisak na pojedinca, pritisak koji ce preinaciti njegov karakter i ponasanje.

3. Konacno, postoji samodisciplina. Samodisciplina je cin slobodne volje kojim osoba svoj zivot uskladjuje sa bozanskim parametrima, koji hriscaninu daju slobodu kroz poslusnost.

Naravno, hriscanska samodisciplina je stvar izbora, ne stvar snage. Mi biramo, Bog je taj koji pamti. Medjutim, samodsciplina znaci da biramo bez spoljnih pritisaka, bilo od strane Boga, bilo od autoriteta koje je Bog postavio.

 

PREPREKE U DISCIPLINOVANJU

Ako je to definicija discipline, koje su onde prepreke u disciplinovanju? Sta ometa disciplinovanje? Naravno, postoje mnoge prepreke, ali danas cemo pogledati samo krajnosti koje Sotona koristi da bi unistio koncept disciplinovanog zivota.

Sa jedne strane spektra je legalizam. Legalizam je zamenjivanje nacela sistemom ili metadoma. Jevreji su, na primer, bili legalisticni u pogledu Mojsijevog zakona. Oni nisu imali izbora u postovanju ovih zapovestî - Bog im je rekao da to cine. Ali oni su dodali jos masu ljudskih sistema u drzanju zapovestî i izjednacili te metode sa samim zapovestima.

Medjutim, s druge strane spektra je laz koja je podjednako pogubna. Nazvacemo je "Sindrom slobodnog duha". Ona tvrdi da Jevreji nisu imali samo slobodu da drze zapovesti, vec i da ih ne drze!

U sredini se nalazi prava duhovna sloboda. To je sloboda za vernika da sledi pojedinacno vodjstvo Duha, znajuci da ga Duh nikada nece voditi u suprotnosti sa Bozijom Recju.

 

DVE KRAJNOSTI

Jedna od disciplina do koje cemo uskoro doci je disciplina molitve.

Legalista smatra da je molitva ne samo od sustinske vaznosti, vec i da metod molitve, ucestalost molitve i obim molitve strogo odredjuje tradicija ili jedan covek ili grupa. On kaze da se ti i ne molis ako ne klecis, ili ako ne stojis, ili ako ne pocnes ili ne zavrsis molitvu odredjenim recima; on kaze da te Bog nece cuti ako ne koristis odredjene fraze. On se toliko zapetlja u to "kako" se moliti, da zaboravi na razlog za molitvu i nije na raspolaganju Duhu da ga vodi.

Druga krajnost, tzv. "slobodni hriscani" pretpostavljaju da je molitva nesto sto cinis ako i kada te Duh vodi. Oni kazu da niko ne treba da ti kaze da je molitva obavezna ili da moras redovno da se molis. Ako "osecas" da te Duh vodi da se molis, ti se molis, jer Bog nikada nece cuti molitve onih koji se mole "sto moraju". Dok je legalista izdigao metode iznad Reci, "slobodni hriscanin" toliko prezire metode da je odbacio zapovesti da se moli, ustupivsi mesto osecanjima koja treba da odrede da li ce se i kada ce se moliti.

 

PRAVA RAVNOTEZA

U sredini je disciplinovani hriscanin. On se redovno moli, bez obzira da li to zeli ili ne, jer mu je to Bog zapovedio, ali nije ogranicen legalistickim organicenjima kada, koliko i kako treba da se moli, sve dok ne krsi osnovna uputstva iz Reci i ne vredja Boga.

Ukratko, legalista se moli prema jednom sistemu, slobodni hriscanin se moli po svojim osecanjima a disciplinovani hriscanin se moli u poslusnosti Reci, sledeci vodjstvo Duha. On je naucio sta je disciplina molitve.

Nastavak na sledecoj stranici....

 

 

 Glavna strana Hriscanskog ucenistva | Discipleship Tape Ministry