Nevena Vitošević (piše i pod pseudonimom Nena de Vita) je rodjena u Beogradu, 1967. godine, diplomirala Svetsku književnost, a uskoro brani i magistarsku tezu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. 

Njene objavljene kolekcije poezije su: "Žrtveni oltar" (1982), "Molitva za čoveka koji hoda prugom" (1991 - Prva nagrada za mlade pesnike na XX Ratkovićevim večerima poezije), "Milujem te belim krilima" (1998), "Biće koje voli..." (1998). Njena drama "Park" osvojila je nagradu Isak Samokovlija(1986); ona je takodje nosilac nagrade za esej na Limskim večerima poezije 1996. Pored poezije, Nevena objavljuje i ilustruje knjige za decu: Maštovanka (1994, Nagrada za najbolju opremu, Beogradski sajam knjiga), "Bojanka" (1995), i "Bukvar Ćirilko" (1996).
"Knjigu Nevene Vitošević "Biće koje voli..." dobio sam na poklon letos za vreme posete Beogradu. Nisam veliki romantičar, no njeni stihovi su me preobratili do te mere da sam je preveo na engleski i zatim izdao u formatu elektronske knjige. Andjeo čuvar ove knjige je Arhandjel Gavrilo, koji je po predanju doneo blagovest o božanskoj ljubavi prema čovečanstvu Hristovoj majci Mariji. Nevena nam takodje donosi poruku ljubavi koja je jednaka i na nebu i na zemlji. Definitivno preporučujem ovu knjigu svim zaljubljenima, i ostalima kojima ovo osećanje nedostaje." 
Mihailo Alić 
besplatan uzorak
kupi

 
Mila Filipović je rodjena u Užicu, 1962. godine, gde završava osnovnu i srednju školu, od početka zainteresovana za jezik, užicki govor i radio novinarstvo. U Beogradu 1986. godine završava Fakultet politickih nauka - odsek novinarstvo i u toj profesiji je sve do danas, jer je ona u njenoj krvi. Kao student saradjuje na Index-u 202, Drugom programu Radio Beograda(Putevima kulture), u Informativnim programima I programa Radio Beograda,...Od 1987-1988. godine radi kao profesor u Požeškoj gimnaziji(na novinarskom smeru), a od 1988. do 1995.. godine zaposlena je u informativnoj kuci "Vesti" u Užicu. Voditelj je programa Radio Užica sve do kraja 1995.godine i njegov glavni i odgovorni urednik od 1991-1995. godine, kada zbog političkih neprijatnosti, cenzure i neslobodoumlja pod režimom Slobodana Milosevića napušta profesiju, zemlju i dotadašnji život. 1.aprila 1996. godine stiže u Čikago. I dalje je u novinarstvu kao stalni dopisnik lista "Vesti"(najtiražniji dnevni list srpske dijaspore) iz Čikaga, saradnik mesečnog magazina "Kišobran' iz Kanade i lista "Sloboda"(list Srpske narodne odbrane).
Sa svojom najboljom prijateljicom, Snežanom Bošković, oktobra 2000. godine, objavljuje roman "Koncentrični krugovi", knjigu o otišlima za one koji umeju da čitaju. Knjiga je nastajala kroz njene prve 3 američke godine, a govori o svim dilemama odlazaka, traženja i nenalaženja. 

Osim novinarskim poslom i dalje se bavi literaturom - u pripremi je zbirka njenih kratkih priča "Delovi mene" i zbirka američkih intervjua "Ukrštene reči", čije objavljivanje planira za početak 2002. godine, i na srpskom i na engleskom jeziku.

besplatan uzorak
kupi

 
Borivoj Gerzić, pisac i prevodilac s engleskog. Završio Filološki fakultet (grupa za opštu književnost i teoriju književnosti). Objavio tri zbirke pripovedaka: "Trorog" (1987), "Malo gore i raspašće se" (1992) i "Manijeva završnica" (1995). Osim brojnih proznih i dramskih prevoda s engleskog, autor je i Englesko-srpskog rečnika fraza i idioma (četiri izdanja) i Rečnika anglo-američkog slenga (četiri izdanja). Od 1997. do 2000. godine odgovorni urednik programa Doma omladine Beograda. Urednik časopisa za savremenu kulturu ETERNA. Sa suprugom Natašom Gerzić (diplomirala na Filološkom fakultetu, grupa za srpski jezik i književnost; radila na TV Politika i ART kanalu) objavio rečnik aktuelnog beogradskog žargona.
Autori su u ovom specijalizovanom rečniku sa više od 4000 odrednica žargonskih reči i izraza pokušali da "prikucaju na papir" najnestalniji deo srpskog jezika, koji se mogao čuti na beogradskim ulicama u poslednjih deset godina. Rezultat njihovog napora je šarmantna i duhovita knjiga, namenjena pre svega alternativcima, mladim piscima, navijačima, rokerima, studentima, klincima i svima onima koji svakodnevno "šifriraju" standardni jezik, kako bi upotpunili svoje znanje i dobro se zabavili, ali i onima kojima je ovaj, "najsočniji" i najživlji segment jezika uvek izmicao ili su ga se svesno odricali sa moralizatorskim predrasudama, da bi o njemu eventualno napisali željeni magistarski rad iz "liberalne lingvistike". 

"Rečnik savremenog beogradskog žargona" ("Istar", 2000.) "kupi" ceo onaj nanos slenga koji je "prevejao" konzervirani "Rečnik srpskog žargona" Dragoslava Andrića iz 1976. godine. 
besplatan uzorak
kupi

nazad na početnu stranu