prevod na spanskom:

http://www.oocities.org/vesna100965/stefE1.htm 

STEFANA JANICIJEVIC

Rodjena 10/02/1979 u Beogradu.

U slobodno vreme bavi se ilustracijom, a zelja joj je da ih spoji sa pisanjem i dizajnomu jednu minimalisticku, avangardnu art publikaciju.

Skuplja delice svakodnevice kroz fotografiju, skice, kadrove. Pasionirani je ljubitelj postmodernizma, crne boje, modernog baleta, dzeza i matematike iznad svega!

IZ ZBIRKE PRICA "SVE"

VALERI

Tup, tup... Neharmonicno udaranje vode o stari lavabo. Cuje se i prva jesenja kisa, pomesana sa pesmom njenog papagaja. Ona, sarajuci ispred mene svojom nagom pozadinom prilazi lavabou. I opet po ko zna koji put naslanja svoje velike ruke na njega. Rekla sam joj da ga moramo popraviti, pasce jednog dana. "Ne tice me se za lavabo, imala sam napornu noc sa njim". Uzima sminku misleci kako da zavede jos koga danas. Odlazim bez kisobrana iz nase male sobe. znam da ce njoj biti potrebniji, ona ipak koristi sminku, a to bi stvarno bilo ruzno da joj se razmaze. Podne je, sta li radi sada?

Razmisljam...

Piii - jak zvuk sirene zaparao mi je usi, postaje strasno. Laka nesvestica. Belo je. "Ah, padam", padam na ulicu. Opet sam u onoj maloj zagusljivoj sobi, oko mene hiljadu lica i njen glas cujem kako pita jel ti bolje? Uspevam da se osmehnem, sklapam svoje umorne oci, a onda ih otvaram i vidim nju kako ide ka starom lavabou, sipa vodu za caj, smesi se, verovatno joj je drago sto mi je bolje. Svojim mehanickim pokretom dodiruje lavabo, stiska ga. "Tebi je bolje, jel da? Inace pomirila sam se s njim, trebalo bi da dodje po mene sada, smem da te ostavim samu?"

Ja odjednom gubim volju za dugo prozeljkivanim cajem, osecam se lose to joj i kazem, ali ne dobijam samilost.

Uskoro odlazi.

Tup, tup... Neharmonicno udaranje vode o stari lavabo. Nije dobro zavrnula cesmu pa me zvuk uspavljuje. Nasla sam se sa njom u parku kraj reke. Sunce je prejako, ne mozemo da se pogledamo, a ja toliko zelim da vidim njenu novu frizuru. Ona se glasno smeje, bez razloga. Odejdanput se pojavljuje on i njih dvoje odlaze. Pocinje kisa, a ja u reci vidim nas stari lavabo, sedam u njega, a reka me nosi. Naglo se prevrcem i nestajem u vodi. Budim se sa drhtavicom. Lavabo je na mestu, voda u njemu vec curi. Ustajem noge su mi teske, gubim ravnotezu i pridrzavam se za rasklimatani lavabo. Cuje se samo jedno krc i on pada na moje noge sa sve policom ispod njega. Prostrujao je snazan bol u predelu cevanice, a onda je sve utihnulo vrativsi se u ustaljenu semu.

Sledeceg svesnog trena sedela sam u kolicima i razmisljala o doktorovim recima "Prelom je veliki i na vrlo nezgodnom mestu, treba dosta da zaraste".

Nasmejala sam se. Ja imam nju da se o meni brine. Doktor to ne zna!