A na groblju sama tisina cuti

iz tvoje tame.

Gde si tata?

Gde si?

Tisina lije iz tvojih presahlih ociju,

A ovo prokleto vreme sto ubilo je

obraze tvojih reci,

sad niko ih ne miluje,

samo zaborav

sto se ukorovio po tebi.

Ne cuje se nista

iz ove proklete rake,

Daleko spavaju

reci tvoje.

Jos uvek trazim

tvoju toplu ruku

kad ponekad uplasi me tama

i pitam se:

Tata, gde si?

Ovo plavo nebo sto te mije

i zelena trava sto srce ti greje,

nek drugovi ti budu,

dragi moj tata.

(1. novembar, 2001.

Kangas, Galisija)