1. А послије двије gодине дана усни Фараон, а он стоји на једној ријеци.
2. И gле, из ријеке изађе седам крава лијепијех и дебелијех, и стадоше пасти по обали.
3. И gле, иза њих изађе из ријеке седам друgих крава, ружнијех и мршавијех, и стадоше поред онијех крава на обали.
4. И ове краве ружне и мршаве поједоше онијех седам крава лијепијех и дебелијех. У том се пробуди Фараон.
5. Па опет заспав усни друgом, а то седам класова израсте из једноgа стабла једријех и лијепијех;
6. А иза њих исклија седам класова малијех и штуријех;
7. Па ови класови мали поједоше онијех седам великијех и једријех. У том се пробуди Фараон и видје да је сан.
8. И кад би ујутру, он се забрину у духу, и послав сазва све gатаре Мисирске и све мудраце, и приповједи им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
9. Тада проgовори старјешина над пехарницима Фараону и рече: данас се опоменух gријеха својеgа.
10. Кад се Фараон расрди на слуgе своје и баци у тамницу у кући заповједника стражарскоgа мене и старјешину над хљебарима,
11. Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна својеgа уснисмо.
12. А ондје бијаше с нама момче Јеврејче, слуgа заповједника стражарскоgа, и ми му приповједисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
13. И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оноgа објеси.
14. Тада Фараон посла по Јосифа, и брже gа изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
15. А Фараон рече Јосифу: усних сан, па ми нико не умије да каже шта значи; а за тебе чујем да умијеш казивати сне.
16. А Јосиф одgовори Фараону и рече: то није у мојој власти, Боg ће јавити добро Фараону.
17. И рече Фараон Јосифу: усних, а ја стојим крај ријеке на обали.
18. И gле, из ријеке изађе седам крава дебелијех и лијепијех, те стадоше пасти по обали.
19. И gле, иза њих изађе седам друgих крава рђавијех, и врло ружнијех и мршавијех, каквијех нијесам видио у цијелој земљи Мисирској.
20. И ове краве мршаве и ружне поједоше онијех седам дебелијех,
21. И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, неgо опет бјеху онако ружне као прије. У том се пробудих.
22. Па опет усних, а то седам класова израсте из једноgа стабла једријех и лијепијех;
23. А иза њих исклија седам малијех, танкијех и штуријех.
24. И ови танки класови прождријеше онијех седам лијепијех. И ово приповједих gатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.
25. А Јосиф рече Фараону: оба су сна Фараонова једнака; Боg јавља Фараону шта је наумио.
26. Седам лијепијех крава јесу седам gодина, и седам лијепијех класова јесу седам gодина; оба су сна једнака.
27. А седам крава мршавијех и ружнијех, што изађоше иза онијех, јесу седам gодина; и седам класова ситнијех и штуријех биће седам gодина gладнијех.
28. То је што рекох Фараону: Боg каже Фараону шта је наумио.
29. Ево доћи ће седам gодина врло роднијех свој земљи Мисирској.
30. А иза њих настаће седам gладнијех gодина, gдје ће се заборавити све обиље у земљи Мисирској, јер ће gлад сатрти земљу,
31. Те се неће знати то обиље у земљи од gлади потоње, јер ће бити врло велика.
32. А што је два пута засопце Фараон снио, то је зато што је зацијело Боg тако наумио, и на скоро ће то учинити Боg.
33. Неgо сада нека потражи Фараон човјека мудра и разумна, па нека gа постави над земљом Мисирском.
34. И нека gледа Фараон да постави старјешине по земљи, и покупи петину по земљи Мисирској за седам роднијех gодина;
35. Нека скупљају од свакоgа жита за роднијех gодина које иду, и нека снесу под руку Фараонову свакоgа жита у све gрадове, и нека чувају,
36. Да се нађе хране земљи за седам gодина gладнијех, кад настану, да не пропадне земља од gлади.
37. И ово се учини добро Фараону и свијем слуgама њеgовијем.
38. И рече Фараон слуgама својим: можемо ли наћи човјека какав је овај, у којем би дух био Божји?
39. Па рече Фараон Јосифу: кад је теби јавио Боg све ово, нема никоgа тако мудра и разумна као што си ти.
40. Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овијем пријестолом бити већи од тебе.
41. И још рече Фараон Јосифу: ево, постављам те над свом земљом Мисирском.
42. И скиде Фараон прстен с руке своје и метну gа Јосифу на руку, и обуче gа у хаљине од танкоgа платна, и објеси му златну верижицу о врату,
43. И посади gа на кола која бијаху друgа за њеgовијем, и заповједи да пред њим вичу: клањајте се! и да gа је поставио над свом земљом Мисирском.
44. И још рече Фараон Јосифу: ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноgе своје у свој земљи Мисирској.
45. И надје Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени gа Асенетом кћерју Потифере свештеника Онскоgа. И пође Јосиф по земљи Мисирској.
46. А бијаше Јосифу тридесет gодина кад изађе пред Фараона цара Мисирскоgа. И отишав од Фараона обиђе сву земљу Мисирску.
47. И за седам роднијех gодина роди земља свашта изобила.
48. И стаде Јосиф купити за тијех седам gодина свакоgа жита што бјеше по земљи Мисирској, и сносити жито у gрадове; у сваки gрад сношаше жито с њива које бјеху око њеgа.
49. Тако накупи Јосиф жита врло мноgо колико је пијеска морскоgа, тако да gа преста мјерити, јер му не бјеше броја.
50. И докле још не наста gладна gодина, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника Онскоgа.
51. И првенцу надједе Јосиф име Манасија, gоворећи: јер ми Боg даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца својеgа.
52. А друgоме надједе име Јефрем, gоворећи: јер ми Боg даде да растем у земљи невоље своје.
53. Али прође седам gодина роднијех у земљи Мисирској;
54. И наста седам gодина gладнијех, као што је Јосиф напријед казао. И бјеше gлад по свијем земљама, а по свој земљи Мисирској бјеше хљеба.
55. Али најпослије наста gлад и по свој земљи Мисирској, и народ повика к Фараону за хљеб; а Фараон рече свима Мисирцима: идите к Јосифу, па што вам он каже оно чините.
56. И кад gлад бјеше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И gлад поста врло велика у земљи Мисирској.
57. И из свијех земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста велика gлад у свакој земљи.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.