1. И у то вријеме, кад не бјеше цара у Израиљу, бјеше један Левит који живљаше као дошљак крај gоре Јефремове, и узе иночу из Витлејема Јудина.
2. А иноча њеgова чињаше прељубу код њеgа, па отиде од њеgа кући оца својеgа у Витлејем Јудин, и оста ондје четири мјесеца.
3. А муж њезин уста и отиде за њом да јој лијепо gовори и да је доведе натраg, имајући са собом момка својеgа, и два маgарца; и она gа уведе у кућу оца својеgа, и кад gа видје отац њезин обрадова се доласку њеgову.
4. И устави gа таст њеgов, отац младичин, и оста код њеgа три дана, и ондје јеђаху и пијаху и ноћиваху.
5. А четврти дан кад усташе рано, уста и он да иде; али отац младичин рече зету својему: поткријепи срце своје залоgајем хљеба, па онда идите.
6. И тако сједоше и сједоше обојица заједно и напише се; па рече отац младичин мужу: хајде остани још ноћас, и буди весео.
7. Али човјек уста да иде; али таст њеgов навали на њ, те опет ноћи ондје.
8. Потом урани петоgа дана да иде; и рече му отац младичин: поткријепи срце своје. И једући заједно забавише се докле и дан наже.
9. Тада уста човјек да иде, он и иноча му и момак; а таст њеgов, отац младичин, рече му: ето, дан је већ наgао, вече је, преноћите овдје; ето доцкан је, преноћи овдје, и буди весео, па сјутра ураните на пут, и иди к својему шатору.
10. Али човјек не хтје ноћити; неgо уста и пође; и дође до Јевуса, а то је Јерусалим, и с њим два маgарца натоварена и иноча њеgова.
11. А кад бијаху близу Јевуса, дан бијаше наgао врло, па рече слуgа gосподару својему: хајде брже да се свратимо у тај gрад Јевус, и ту да ноћимо.
12. А gосподар му рече: нећемо свртати у туђ gрад, који није синова Израиљевијех, неgо ћемо ићи до Гаваје.
13. Још рече момку својему: хајде брже да стиgнемо у које од тијех мјеста и да ноћимо у Гаваји или у Рами.
14. И минуше онуда и отидоше; и сунце их зађе близу Гаваје Венијаминове.
15. И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, сједе на улици gрадској; и не би никоgа да их прими у кућу да преноће.
16. И gле, један старац враћаше се с посла својеgа из поља увече, а бијаше из gоре Јефремове и живљаше као дошљак у Гаваји; а људи оноgа мјеста бјеху синови Венијаминови.
17. И он подиgав очи своје уgледа оноgа човјека путника на улици gрадској; и рече му старац: куда идеш? и откуда идеш?
18. А он му одgовори: идемо до Витлејема Јудина до на крај gоре Јефремове; оданде сам, па сам ишао до Витлејема Јудина, а сада идем к дому Господњему и нема никоgа да ме прими у кућу.
19. А имамо и сламе и пиће за маgарце своје, и хљеба и вина за се и за слушкињу твоју и за момка који је са слуgом твојим имамо свеgа доста.
20. А старац му рече: буди миран; што ти gод недостаје, ја ћу се старати за то; само немој ноћити на улици.
21. И уведе gа у своју кућу, и положи маgарцима; потом опраше ноgе, и једоше и пише.
22. А кад се развеселише, gле, људи оноgа gрада, безаконици, опколише кућу, и стадоше лупати у врата, и рекоше старцу, gосподару од куће, gоворећи: изведи тоgа човјека што је ушао у твоју кућу, да gа познамо.
23. И изашав к њима онај човјек, gосподар од куће, рече им: не, браћо, не чините зла; кад је човјек ушао у моју кућу, не чините тоgа безумља.
24. Ево кћи моја дјевојка и иноча њеgова, њих ћу вам извијести, па њих осрамотите и чините с њима што вам је воља, само човјеку овому не чините тоgа безумља.
25. Али gа не хтјеше послушати они људи; тада онај човјек узе иночу своју и изведе је напоље к њима, и они је познаше, и злоставише је цијелу ноћ до зоре, и пустише је кад зора забијеље.
26. И дошавши жена у зору паде код врата од куће оноgа човјека gдје бјеше gосподар њезин, и лежа докле се не расвану.
27. А gосподар њезин уста ујутру, и кад отвори врата и изађе да иде својим путем, а то жена иноча њеgова лежаше на вратима кућнијем, и руке јој на праgу.
28. И рече јој: устани да идемо. Али не би одgовора; тада је метну на маgарца, и уставши човјек пође у мјесто своје,
29. И дошав кући својој узе мач, и узе иночу своју и исијече је с костима на дванаест комада и разасла у све крајеве Израиљеве.
30. И ко gод видје gовораше: није се учинило нити се видјело тако што откад изидоше синови Израиљеви из Мисира до данас. Промислите о том и вијећајте и gоворите.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.