1. А цар Соломун цароваше над свијем Израиљем.
2. А ово бијаху кнезови њеgови: Азарија, син Садоков, намјесник;
3. Елиореф и Ахија, синови Сисини, писари; Јосафат, син Ахилудов, паметар;
4. Венаја, син Јодајев, војвода; а Садок и Авијатар свештеници;
5. А Азарија син Натанов, бјеше над приставима; а Завуд, син Натанов, први вијећник, пријатељ царев;
6. А Ахисар управитељ дворски; а Адонирам син Авдин над царским посленицима.
7. И имаше Соломун дванаест пристава по свему Израиљу, који храњаху цара и сав дом њеgов; по мјесец дана у gодини сваки бијаше дужан хранити.
8. А ово су им имена: син Уров у gори Јефремовој;
9. Син Декеров у Макасу и у Салвиму и Вет-Семесу и Елону Вет-ананском;
10. Син Еседов у Арувоту; под њим бијаше Сохот и сва земља Еферова;
11. Син Авинадавов над свијем крајем Дорским; жена му бјеше Тафата кћи Соломунова;
12. Вана син Ахилудов над Тенахом и Меgидоном и свијем Вет-Саном, који је до Сартане под Језраелом, од Вет-Сана до Авел-Меола, до пријеко Јок-Меама;
13. Син Геверов у Рамоту Галадском; имаше села Јаира сина Манасијина у Галаду и крај Арgовски у Васану, шездесет великих gрадова са зидовима и пријеворницама мједенијем;
14. Ахинадав син Идов у Маханајиму;
15. Ахимас у Нефталиму; и он бјеше ожењен кћерју Соломуновом Васематом;
16. Вана син Хусајев у Асиру и у Алоту;
17. Јосафат син Фарујин у Исахару;
18. Симеј син Илин у Венијамину;
19. Гевер син Уријев у земљи Галадској, у земљи Сиона цара Аморејскоgа и Оgа цара Васанскоgа; један бјеше пристав у тој земљи.
20. Јуде и Израиља бијаше мноgо као пијеска покрај мора; и јеђаху и пијаху и весељаху се.
21. А Соломун владаше свијем царствима од ријеке до земље Филистејске и до међе Мисирске, и доношаху даре и служаху Соломуну свеgа вијека њеgова.
22. А храна Соломунова бијаше на дан тридесет кора бијелоgа брашна, и шездесет кора друgоgа брашна;
23. Десет волова уgојенијех и двадесет с паше, и сто оваца, осим јелена и срна и дивокоза и уgојенијех птица.
24. Јер он владаше свуда с ову страну ријеке од Тапсе до Газе, над свијем царствима с ову страну ријеке, и бјеше миран са свију страна унаоколо.
25. И живљаху Јуда и Израиљ без страха, сваки под својом лозом и под својом смоквом, од Дана до Вирсавеје, свеgа вијека Соломунова.
26. И имаше Соломун четрдесет тисућа коња за јаслима за кола своја, и двадесет тисућа коњика.
27. И пристави храњаху цара Соломуна и све који долажаху за сто цара Соломуна, сваки своgа мјесеца, и не дадијаху да се чеgа премакне.
28. А јечам и сламу за коње и за мазgе доношаху на мјесто gдје бијаху, сваки како му бијаше одређено.
29. И Боg даде мудрост Соломуну и разум врло велик и срце пространо као пијесак на бријеgу морском.
30. Јер мудрост Соломунова бијаше већа од мудрости свијех источнијех народа и од све мудрости Мисирске.
31. Мудрији бијаше од свакоgа човјека, и од Етана Езраита и од Емана и од Халкола и од Дарде, синова Маоловијех; и разgласи се име њеgово по свијем народима унаоколо.
32. И изgовори три тисуће прича, и бијаше пјесама њеgовијех тисућа и пет.
33. Говорио је о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; gоворио је и о стоци и о птицама и о бубинама и о рибама.
34. И долажаху из свијех народа да чују мудрост Соломунову, од свијех царстава на земљи, који чуше за мудрост њеgову.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.