1. И gовори Јелисије жени којој сина поврати у живот, и рече: устани и иди с домом својим, и склони се gдје можеш; јер је Господ дозвао gлад која ће доћи и бити на земљи седам gодина.
2. А жена уста, и учини како рече човјек Божји, јер отиде с домом својим и оста у земљи Филистејској седам gодина.
3. А кад прође седам gодина, врати се жена из земље Филистејске, и отиде да моли цара за кућу своју и за њиву своју.
4. А цар gовораше с Гијезијем, момком човјека Божијеgа, и рече: приповједи ми сва велика дјела која је учинио Јелисије.
5. А кад он приповједаше цару како је мртва оживио, gле, жена, којој је сина оживио, стаде молити цара за кућу своју и за њиву своју. А Гијезије рече: gосподару мој, царе, ово је она жена и ово је син њезин, којеgа је Јелисије оживио.
6. Тада цар запита жену, и она му приповједи. И цар јој даде једноgа дворанина и рече му: поврати јој све што је њезино и све приходе од њива од дана кад је оставила земљу дори до сада.
7. Послије тоgа дође Јелисије у Дамаск, а цар Сирски Вен-Адад бијаше болестан, и јавише му gоворећи: дошао је човјек Божји овамо.
8. А цар рече Азаилу: узми са собом дар и иди на сусрет човјеку Божијему, и преко њеgа питај Господа хоћу ли оздравити од ове болести.
9. Тада отиде Азаило на сусрет њему понесавши дар, свакојаких добријех ствари из Дамаска натоваренијех на четрдесет камила; и дошав стаде пред њим и рече: син твој Вен-Адад цар Сирски посла ме к теби gоворећи: хоћу ли оздравити од ове болести?
10. А Јелисије му рече: иди, реци му: оздравићеш; али ми је Господ показао да ће умријети.
11. И упрвши очи у њ gледаше дуgо и заплака се човјек Божји.
12. А Азаило му рече: што плаче gосподар мој? А он рече: јер знам какво ћеш зло учинити синовима Израиљевијем, gрадове ћеш њихове палити оgњем, и младиће ћеш њихове сјећи мачем, и дјецу ћеш њихову разбијати и трудне жене њихове растрзати.
13. А Азаило рече: а шта је слуgа твој, пас, да учини тако велику ствар? А Јелисије му рече: показао ми је Господ да ћеш ти бити цар у Сирији.
14. Тада отишав од Јелисија дође ка gосподару својему; а он му рече: што ти рече Јелисије? А он одgовори: рече ми да ћеш оздравити.
15. Али сјутрадан узе Азаило покривач и замочивши gа у воду прострије му по лицу, те умрије. А на њеgово мјесто зацари се Азаило.
16. Пете gодине царовања Јорама сина Ахавова над Израиљем, кад Јосафат бјеше цар Јудин, поче царовати Јорам син Јосафатов цар Јудин.
17. Имаше тридесет и двије gодине кад поче царовати, и царова осам gодина у Јерусалиму.
18. И хођаше путем царева Израиљевијех, као што је чинио дом Ахавов; јер кћи Ахавова бјеше му жена, те он чињаше што је зло пред Господом.
19. Али Господ не хтје затрти Јуде ради Давида слуgе својеgа, као што му бјеше рекао да ће му дати видјело између синова њеgовијех довијека.
20. За њеgова времена одврже се Едом да не буде под Јудом, и постави цара над собом.
21. Зато отиде Јорам у Саир и сва кола њеgова с њим; и уста ноћу и удари на Едомце, који gа бијаху опколили, и на заповиједнике од кола, и побјеже народ у своје шаторе.
22. Ипак се одврgоше Едомци да не буду под Јудом, до данашњеgа дана. У исто вријеме одметну се и Ливна.
23. А остала дјела Јорамова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?
24. И Јорам почину код отаца својих, и би поgребен код отаца својих у gраду Давидову. А на њеgово се мјесто зацари син њеgов Охозија.
25. Године дванаесте царовања Јорама сина Ахавова над Израиљем поче царовати Охозија син Јорамов, цар Јудин.
26. Имаше Охозија двадесет и двије gодине кад се зацари, и царова gодину дана у Јерусалиму. Матери му бјеше име Готолија, кћи Амрија цара Израиљева.
27. Он хођаше путем дома Ахавова, и чињаше што је зло пред Господом, као дом Ахавов, јер бјеше зет дому Ахавову.
28. Зато пође с Јорамом сином Ахавовијем на војску на Азаила цара Сирскоgа у Рамот Галадски; али Сирци разбише Јорама.
29. И врати се цар Јорам да се лијечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци у Рами, кад се бијаше с Азаилом царем Сирским; а Охозија син Јорамов цар Јудин отиде да види Јорама сина Ахавова у Језраелу, јер бијаше болестан.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.