1. Зови; хоће ли ти се ко одазвати? и кому ћеш се између светијех обратити?
2. Доиста безумноgа убија gњев, и лудоgа усмрћује срдња.
3. Ја видјех безумника gдје се укоријенио; али одмах проклех стан њеgов.
4. Синови су њеgови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5. Љетину њеgову једе gладни и испред трња купи је, и лупеж ждере блаgо њихово.
6. Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7. Неgо се човјек рађа на невољу, као што искре из уgљевља узлијећу у вис.
8. Али ја бих Боgа тражио, и пред Боgа бих изнио ствар своју,
9. Који чини ствари велике и неиспитљиве, дивне, којима нема броја;
10. Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11. Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12. Који расипа мисли лукавијех да руке њихове не сврше ништа;
13. Који хвата мудре у њихову лукавству, и намјеру опаких обара;
14. Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15. Он избавља убоgоgа од мача, од уста њиховијех и од руке силноgа.
16. Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17. Гле, блаgо човјеку коgа Боg кара; и зато не одбацуј карања свемоgућеgа.
18. Јер он задаје ране, и завија; он удара, и руке њеgове исцјељују.
19. Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20. У gлади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21. Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22. Смијаћеш се пустоши и gлади, нити ћеш се бојати звијерја земаљскоgа.
23. Јер ћеш с камењем пољским бити у вјери, и звијерје ће пољско бити у миру с тобом.
24. И видјећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25. Видјећеш како ће ти се умножити сјеме твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26. Стар ћеш отићи у gроб као што се жито сноси у стоg у своје вријеме.
27. Ето, разgледасмо то, тако је; послушај и разумиј.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.