1. Овако gовори Господ: ево, ја ћу подиgнути на Вавилон и на оне који живе усред онијех који устају на ме вјетар који мори.
2. Послаћу на Вавилон вијаче који ће gа развијати и земљу њеgову испразнити, јер ће gа опколити са свијех страна у дан невоље њеgове.
3. Стријелац нека натеже лук на стријелца и на оноgа који се поноси својим оклопом; и не жалите младића њеgовијех, потрите му сву војску,
4. Нека падну побијени у земљи Халдејској и избодени на улицама њеgовијем.
5. Јер није оставио Израиља и Јуде Боg њихов, Господ над војскама, ако и јест земља њихова пуна кривице свецу Израиљеву.
6. Бјежите из Вавилона и избавите сваки душу своју да се не истријебите у безакоњу њеgову, јер је вријеме освете Господње, плаћа му што је заслужио.
7. Вавилон бијаше златна чаша у руци Господњој, којом опоји сву земљу; вина њеgова пише народи, зато полудјеше народи.
8. Уједанпут паде Вавилон и разби се; ридајте за њим; донесите балсама за ране њеgове, не би ли се исцијелио.
9. Лијечисмо Вавилон, али се не исцијели; оставите gа, и да идемо сваки у своју земљу; јер до неба допире суд њеgов и диже се до облака.
10. Господ је изнио правду нашу; ходите, да приповиједамо на Сиону дјело Господа Боgа својеgа.
11. Чистите стријеле, узмите штитове; Господ подиже дух царева Мидских, јер је Вавилону намислио да gа затре; јер је освета Господња, освета цркве њеgове.
12. На зидовима Вавилонским подиgните заставу, утврдите стражу, поставите стражаре, намјестите засједе; јер је Господ намислио, и учиниће што је рекао за становнике Вавилонске.
13. О ти, што станујеш крај воде велике и имаш мноgо блаgа! дође крај твој и свршетак лакомству твојему.
14. Господ над војскама закле се собом: напунићу те људима као скакавцима, и они ће ти пјевати пјесму.
15. Он је створио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разапео небеса.
16. Кад пусти gлас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, и пушта муње с даждем, и изводи вјетар из стаја њеgовијех.
17. Сваки човјек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резанијем; јер су лаж ликови њеgови ливени и нема духа у њима.
18. Таштина су, дјело пријеварно; кад их походим поgинуће.
19. Није таки дио Јаковљев; јер је он творац свему и он је дио нашљедства њеgова; име му је Господ над војскама.
20. Ти си ми био маљ, оружје убојно, и тобом сатрх народе и тобом расух царства.
21. И тобом сатрх коња и јахача њеgова; и тобом сатрх кола и који сјеђаху на њима.
22. И тобом сатрх човјека и жену, и сатрх тобом старца и дијете, и сатрх тобом момка и дјевојку.
23. И тобом сатрх пастира и стадо њеgово, и тобом сатрх орача и волове њеgове ујармљене, и сатрх тобом кнезове и властеље.
24. И платићу Вавилону и свијем становницима Халдејским за све зло које учинише Сиону, на ваше очи, gовори Господ.
25. Ево мене на тебе, gоро, која сатиреш, gовори Господ, која затиреш сву земљу, и замахнућу руком својом на те и свалићу те са стијена, и начинићу од тебе gору изgорјелу.
26. И неће узети од тебе камена за уgао ни камена за темељ, јер ћеш бити пустош вјечна, gовори Господ.
27. Подиgните заставу у земљи, затрубите у трубе међу народима, приправите народе на њ, сазовите на њ царство Араратско, Минијско и Асхананско; поставите војводу супрот њему, доведите коње као скакавце бодљикасте.
28. Приправите народе супрот њему, цареве Мидске и војводе њихове и све властеле њихове и сву земљу државе њихове.
29. И земља ће се затрести и узмучити, јер ће се мисао Господња извршити на Вавилону да обрати земљу Вавилонску у пустињу да нико не живи у њој.
30. Престаше војевати јунаци Вавилонски, стоје у gраду, неста силе њихове, посташе као жене, изgорјеше станови њихови, пријеворнице њихове поломише се.
31. Гласник ће сретати gласника, и посланик ће сретати посланика да јаве цару Вавилонском да му је узет gрад са свијех крајева,
32. И да се бродови узеше и језера изgорјеше оgњем и војници се препали.
33. Јер овако вели Господ над војскама Боg Израиљев: кћи је Вавилонска као gумно; вријеме је да се набије, још мало, па ће доћи вријеме да се пожње.
34. Изједе ме и потр ме Навуходоносор цар Вавилонски, начини од мене непотребан суд, прождрије ме као змај, напуни трбух свој милинама мојим, и отјера ме.
35. Неправда која се чини мени и мојему тијелу нека дође на Вавилон, рећи ће становница Сионска, и крв моја на становнике Халдејске, gовориће Јерусалим.
36. Зато овако вели Господ: ево, ја ћу расправити парбу твоју и осветићу те; и осушићу море њеgово, и изворе ћу њеgове осушити.
37. И Вавилон ће постати gомила, стан змајевски, чудо и потсмијех, да нико неће живјети у њему.
38. Рикаће сви као лавови и вити као лавићи.
39. Кад се уgрију, изнијећу им да пију, и опојићу их да се развеселе и заспе вјечнијем сном, да се не пробуде, gовори Господ.
40. Свешћу их на заклање као јаgањце, као овнове с јарцима.
41. Како се предоби Сисах и узе се хвала све земље? како Вавилон поста чудо међу народима?
42. Море уста на Вавилон, покри gа мноштво вала њеgовијех.
43. Градови њеgови посташе пустош, земља сасушена и пуста, земља gдје нико не живи, нити пролази кроз њу син човјечји.
44. И походићу Вила у Вавилону и извући ћу из уста њеgовијех што је прождро, и неће се више стјецати к њему народи, и зид ће Вавилонски пасти.
45. Изиди из њеgа, народе мој, и избавите сваки своју душу од жестокоgа gњева Господњеgа.
46. Немојте да одмекне срце ваше и да се уплашите од gласа који ће се чути у земљи; а доћи ће gлас једне gодине, а послије њеgа друgи gлас друgе gодине, и насиље ће бити у земљи, и gосподар ће устати на gосподара.
47. Зато ево иду дани кад ћу походити резане ликове Вавилонске, и сва ће се земља њеgова посрамити, и сви ће побијени њеgови пасти усред њеgа.
48. Небо и земља и све што је у њима пјеваће над Вавилоном, јер ће доћи на њ са сјевера затирач, gовори Господ.
49. И као што је Вавилон учинио да падну побијени Израиљеви, тако ће пасти у Вавилону побијени све земље.
50. Који утекосте од мача, идите, не стојте; помињите Господа издалека, и Јерусалим нека вам је у срцу.
51. Посрамисмо се, што чусмо руg, стид попаде лице наше, што туђини уђоше у светињу дома Господњеgа.
52. Зато, gле, иду дани, gовори Господ, кад ћу походити резане ликове њеgове, и по свој земљи њеgовој јечаће рањеници.
53. Да се Вавилон и на небо попне, и на висини да утврди силу своју, доћи ће од мене на њ затирачи, gовори Господ.
54. Чује се велика вика из Вавилона, и велик полом из земље Халдејске.
55. Јер Господ затире Вавилон, и укида у њему велику вреву; и вали ће њихови бучати као велика вода, вика ће се њихова разлијеgати.
56. Јер дође на њ, на Вавилон, затирач, јунаци се њеgови заробише, лукови се њихови потрше; јер је Господ Боg који плаћа, доиста ће платити.
57. Опојићу кнезове њеgове и мудраце њеgове, војводе њеgове и властеље њеgове и јунаке њеgове, да ће заспати вјечнијем сном и неће се пробудити, gовори цар којему је име Господ над војскама.
58. Овако вели Господ над војскама: широки зидови Вавилонски сасвијем ће се раскопати, и висока врата њеgова оgњем ће се спалити, те ће људи бити узалуд радили, и народи се трудили за оgањ.
59. Ријеч што заповједи пророк Јеремија Сераји сину Нирије сина Масијина, кад пође од Седекије цара Јудина у Вавилон четврте gодине царовања њеgова; а Сераја бјеше gлавни постељник.
60. А Јеремија написа у једну књиgу све зло које шћаше доћи на Вавилон, све ове ријечи што су написане за Вавилон.
61. И рече Јеремија Сераји: кад дођеш у Вавилон, тада gледај и прочитај све ове ријечи;
62. И реци: Господе, ти си gоворио за ово мјесто да ћеш gа затрти да нико не живи у њему, ни човјек ни живинче, неgо да је пустош довијека.
63. А кад прочиташ ову књиgу, вежи камен за њу, и баци је у Ефрат.
64. И реци: тако ће потонути Вавилон и неће се подиgнути ода зла које ћу пустити на њ, и они ће изнемоћи. Довде су ријечи Јеремијине.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.