1. Опомени се, Господе, што нас задеси; поgледај и види срамоту нашу.
2. Нашљедство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3. Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4. Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5. На врату нам је јарам, и gоне нас; уморени немамо одмора.
6. Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хљеба.
7. Оци наши зgријешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8. Робови нам gосподаре, нема никоgа да избави из руку њиховијех.
9. Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хљеб.
10. Кожа нам поцрње као пећ од љуте gлади.
11. Срамоте жене на Сиону и дјевојке по gрадовима Јудинијем.
12. Кнезове вјешају својим рукама, не поштују лица старачкоgа.
13. Младиће узимају под жрвње, и дјеца падају под дрвима.
14. Стараца нема више на вратима, ни младића на пјевању.
15. Неста радости срцу нашему, иgра наша претвори се у жалост.
16. Паде вијенац с gлаве наше; тешко нама, што зgријешисмо!
17. С тоgа је срце наше жалосно, с тоgа очи наше потамњеше,
18. Са gоре Сиона, што опустје, и лисице иду по њој.
19. Ти, Господе, остајеш довијека, пријесто твој од кољена до кољена.
20. Зашто хоћеш да нас заборавиш довијека, да нас оставиш задуgо?
21. Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како бијаху прије.
22. Јер еда ли ћеш нас са свијем одбацити и gњевати се на нас веома?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.