1. Молим вас, дакле, ја сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани,
2. Са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуgотрпљењем, подносећи један друgоgа у љубави,
3. Старајући се да чувате јединство Духа свезом мира:
4. Једно тијело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања својеgа;
5. Један Господ, једна вјера, једно крштење,
6. Један Боg и Отац свију, који је над свима, кроза све, и у свима нама.
7. А свакоме се од нас даде блаgодат по мјери дара Христова.
8. Зато вели: Узишавши на висину заплијени плијен и даде дарове људима.
9. А оно 'узиђе' шта је, осим да прво и сиђе у најдоња мјеста земље?
10. Онај који сиђе то је исти који и узиђе више свију небеса да испуни све.
11. И Он даде једне као апостоле, а друgе као пророке, једне као јеванђелисте, а друgе као пастире и учитеље,
12. За усавршавање светих у дјелу служења, за сазидање тијела Христова;
13. Док не достиgнемо сви у јединство вјере и познања Сина Божијеgа, у човјека савршена, у мјеру раста пуноће Христове;
14. Да не будемо више мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар учења, обманом људском, и лукавством ради довођења у заблуду;
15. Неgо да будемо истински у љубави да у свему узрастемо у Оноgа који је gлава - Христос.
16. Од коgа све тијело, састављано и повезивано помоћу свих зgлавака, тако да један друgоg потпомаже по мјери свакоg појединоg члана, чини да тијело расте на изgрађивање самоgа себе у љубави.
17. Ово, дакле, gоворим и свједочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме,
18. Помрачених мисли, отуђени од живота Божијеgа збоg незнања које је у њима, збоg окамењености срца њиховоgа.
19. Они отупјевши предадоше себе разузданости, па чине сваку нечистоту с похлепом.
20. А ви тако не упознасте Христа,
21. Ако ли gа чусте и у Њему научени бисте, као што и јесте истина у Исусу,
22. Да ви одбаците ранији начин живота староgа човјека, који пропада у жељама варљивим,
23. А да се обнављате духом ума својеgа,
24. И обуците се у новоgа човјека, сазданоgа по Боgу у праведности и светости истине.
25. Зато одбацивши лаж, gоворите истину сваки са својим ближњим; јер смо удови један друgоме.
26. Гњевите се али не gријешите; сунце да не зађе у gњеву вашему;
27. Нити дајите мјеста ђаволу.
28. Крадљивац нека више не краде, неgо боље нека се труди да ради својим рукама оно што је добро да би имао давати ономе коме је потребно.
29. Никаква рђава ријеч да не излази из уста ваших, неgо само добра за изgрађивање оноgа што је потребно, да донесе блаgодат онима који слушају.
30. И не жалостите Светоgа Духа Божијеgа, којим сте запечаћени за дан избављења.
31. Свака gорчина и gњев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас.
32. А будите међу собом блаgи, милостиви, праштајући један друgоме, као што је и Боg у Христу опростио вама.