svipojmovi1

Pojmovnik

 


ADRIA
Osnovna organizacija udruženog rada u okviru Udruženja umetnika estrade i scenskih umetnosti Jugoslavije.
U prvoj polovini 60-ih gostuje širom SFRJ pod nazivom "Internacionalni cirkus Adria" i preduzima do tada neviđenu marketinšku kampanju. A. izbacuje iz aviona reklamne letke i organizuje parade slonova, artista i kučića
po ulicama gradova-domaćina, što ostavlja posebno snažan utisak na decu i vojnike. Članovi trupe, takođe iz reklamnih razloga, kriju svoj pravi identitet i nastupaju pod zvučnim anglosaksonskim imenima ("Neustrašivi krotitelj lavova iz Nevade Džoni Braun"). Izuzetak je bio indijski mađioničar iz Leskovca koji je slavu stekao pod arapskim imenom "Princ Faruk". Kasnije, sa razvojem drugih vidova zabave, cirkus kao takav postepeno gubi naklonost publike.
Do poslednjeg pokušaja revitalizacije cirkuske umetnos
ti u Jugoslaviji dolazi početkom 90-ih, kada Adria organizuje spektakularno "leteće" gostovanje u stilu Monti Pajtona po svim glavnim gradovima republika i pokrajina, nastupajući ovog puta pod imenom "Predsedništvo SFRJ". Ali tada više ništa nije bilo smešno.

Dejan Novačić


AFŽ
Antifašistički front žena - organizacija za emancipaciju lepšeg dela čovečanstva. Nepismenim domaćicama su držana predavanja tipa: "Rad je stvorio čoveka", "SSSR - prva zemlja socijalizma" i sl. Epska scena: predavač govori o Frankovom režimu u Španiji, a jedna od slušateljki kaže: "Đubre jedno fašističko, dosta je on nas trov'o!" (pobrkala Franka i Franck-kavu).

Dragan Jovanović


ANA VOLI MILOVANA
Najpopularnija srpskohrvatska palindromna ili račja rečenica, tj. rečenica koja se jednako čita slijeva nadesno i zdesna nalijevo. U našim enigmatskim listovima objavljeno još mnogo takvih rečenica, pa i varijacija ove: Anja voli milovanja, Ana voda Radovana.

Jovan Nedić


ARGO-JUHA (SUPA)
Prva "juha iz kesice" koja je proizvođena na području ex-Jugoslavije, u tvornici "Argo" u Izoli. Bila je obavezni provijant na svim izletima, ekskurzijama i sl. tog vremena.

Dragan Jovanović


ARJAČKINJE BARJAČKINJE
Dečja igra. Igra se tako što se deca okupljena u dva protivnička tabora uhvate čvrsto za ruke i razdvoje na dvadesetak metara. Onda u glas uzvikuju: "Arjačkinje, barjačkinje, koga ćete?". Protivnički tabor odgovara (npr.): "Marka, Marka!". Onda se prozvani zaleti i počne da trči nastojeći da probije "živi zid". Ukol
iko ne uspe, protivnički tabor ga zadržava, a pobednik je onaj ko zadrži svu decu u svom taboru.

Dragan Odžaklijević


ARKA
Saraevsko spisanie za 'graničnite podračja na naukata'. Poznato po inventivniot pristap pri opišuvanjeto na lokalnite i svetskite neobjasnivi i misteriozni nastani. Odličen metod za ubivanje vreme (na pr. preku praznici), no i za pottiknuvanje na kritički stav kaj čitatelot, kon nedoslednostite i ograničuvanjata na sovremenata naučna praksa.

Stefan Bužarovski


ARSEN DEDIĆ
Pevač, pesnik, muzičar, šansonjer. Dugo traje, od šezdesetih godina. Rodom iz Šibenika 1937. Niz legendarnih pesama od Čovjek kao ja, Kuća pored mora, Vraćam se do Ministarstva straha. U paru sa Gabi Novak, pevačicom neponovljivo karakterističnog glasa i muzikalno
sti, još više dobija na značaju. Jedna od njegovih zbirki pesama Brod u boci spada u najprodavanije pesničke knjige u SFRJ. Oplemenio ljubav mnogih generacija. Pesme će ga sigurno nadživeti.

Jadran Brkić


AZEM VLASI - USPON I PAD
Slet finale na Dan mladosti 25. 5. svake godine; jedne je sjedeći uz Tita prati na stadionu tadašnji predsjednik Socijalističke omladine SFRJ - Azem Vlasi (ili kao bi se to već moglo pisati). Moj je tata reko da se on gura da bude Titov nasljednik. A Tito ga je milo gledao ne znajući što će se sve kasnije događati na Kosovu. Podsjećam na kasnije veliko političko suđenje istom i njegovo uskrsnuće u prvim redovima za vrijeme prošlogodišnjih NATO-ovih napada na Srbiju i Kosovo.

Sandra Antolić


BATA AKROBATA
Igračka, poslijeratnoj generaciji također poznata i kao "Jopac", sastoji se od drške u obliku slova H čija su dva gornja vrha spojena s niti na koju je pričvršćena figurica Bate Akrobate/ Jopca; laganim naizmjeničnim pritiskom na dvije donje vertikale H držača, nit se napinje
i opušta te oko sebe rotira figuricu Bate Akrobate poput gimnastičara na razboju.

Tamara Gruber


BEARA, VLADIMIR
Za Jugoslaviju isto što i Lav Jasin za ostatak svijeta tj. najbolji golman svih vremena. Pedesetih godina golman Hajduka, Crvene Zvezde i reprezentacije Jugoslavije. Prelasci igrača iz Hajduka u Crvenu Zvezdu i obratno uvijek su bili problematični pa tako i prelazak V. Beare u Crvenu Zvezdu, za čiji je transfer Crvena Zvezda prodala klupski autobus, što je onda bio ogroman novac i absolutni novum u tadašnjem Yu-fudbalu, gdje je zvanično vladao amaterski pamflet (zdrav duh u zdravom tijelu,a novac tu i tamo). Sa Reprezentacijom Jugoslavije je bio učesnik svjetskog prvenstva 1954. u Švajcarskoj i osvajač srebrne medalje na Olimpijadi u Helsinkiju 1952. Saigrač u Crvenoj Zvezdi mu je bio jedan Rajko Mitić.
Nakon dolaska slavnog golmana da trenira "Dinaru", bilo je i previše kandidata koji su se htjeli nametnuti za prvi tim. Čuveno je bilo Vladino rješavanje 'tehnološkog' viška: "Momak moj, dobar s
i, drag si mi, odličan si igrač, ali mi nemoj više dolaziti na treninge".
Pričaju kad je bio u Londonu da je u hotelu pozvao konobara "'Ej ti!", a ovaj mu, naravno, donio osam čajeva.

Milan, Nine, Miloš i Đuka iz Knina


BERNARDA MAROVT
Jedna od posljednjih, ako ne i posljednja Yu-misica. Meni se činilo da je izgledala više kao današnje manekenke, a manje poput uobičajenog balkanskog muškog sna. Sjećam se da je rođena u Logarskoj dolini i da je odmah nakon izbora dala interview Startu. Prvi je ples po dolasku u Zagreb otplesala na gala večeri u Intercontinentalu sa Zdravkom Čolićem.

Sandra Antolić


BITKA NA NERETVI
Najpoznatiji domaći film svih vremena autora V. Bulajića.
"Neretva" je pomerila granice žanra uvodeći u realističku naraciju ratne epopeje elemente horrora i science fictiona. U svetskim okvirima smatra se začetnikom tzv. partizanske škole filma. Pored "Neretve", poznatiji predstavnici ove škole su "Valter brani Sarajevo" (H. Krvavac) i "Saving Private Ryan" (S. Spielberg).
Nakon premijer
e "Neretve" (1969.g.), tumači glavnih uloga za kratko vreme stiču enormnu popularnost u zemlji (Lj. Samardžić, B. Dvornik) i svetu (J. Briner, F. Nero). Posebno se ističe glumačko ostvarenje Fabijana Šovagovića Tifusa, koji je personifikovao najstrašniju bolest domaće kinematografije do izbijanja epidemije variole vere na Kosovu.
"Neretva" tako postaje kultni film ne samo među članovima SUBNOR-a, već i među mlađim generacijama. Nastavnička veća organizuju kolektivne projekcije "Neretve" za učenike osnovnih
skola. Pošto ovi veoma emotivno reaguju na masovne scene razaranja i kasapljenja (posebno učenici nižih razreda), učiteljice ih ponovo i ponovo vode na utvrđivanje gradiva ("Petroviću, opet žmuriš!"). Naraštaji se i danas dobro sećaju Hardi Krigera, četnika, ustaša i Handžar-divizije. Pod još nerazjašnjenim okolnostima, iz konačne verzije filma izbačena je čuvena scena kad vučjaci jedu ranjenike i iz nekog razloga prebačena u film "Sutjeska" (S. Delić). Što smo, naravno, takođe gledali. Sa školom.

Dejan Novačić


BLOKEJI
Metali u obliku polumeseca koje su obučari (šusteri) zakivali na vrhove i pete cipela kako bi iste duže trajale, tj. da se đonovi ne bi brzo izlizali.

Mirna Gavrilov


Drugi naziv je: špic-plehovi ("zaljubio se do špic-plehova").

Dragan Jovanović


U novobeogradskom slengu takođe označava i momke iz blokova. Široko rasprostranjen pojam koji se koristi za opis momaka iz urbanih naselja, lokalpatriote ili družinu.

Marija Milošević


BOROSANE
Visoke, platnene, navodno ortopedske, ženske radne cipele s potpeticom, otvorenim prstima i petom, najčešće radničko-plave boje, dio obavezne uniforme svake čistačice.

Tamara Gruber


BRAĆA
- (mn.), izvedeno od im. "brat" - 1. Krvni srodnici drugog stepena, muškog pola. 2. Izraz "B." u obliku pluralia tantum odnosi se na fenomen njihovog aktivnog učešća u oblasti društvene nadgradnje SFRJ, posebno u političkom i javnom životu zemlje. Istorijski, fenomen "B." potiče iz proširene (afilirane) porodice zadružnog tipa. Nakon II zasedanja AVNOJ-a "B." zauzimaju ključna mesta i svojim delovanjem obeležavaju kasniji politički, ekonomski i društveni život SFRJ. Posebnu aktivnost, kako na saveznom, tako i na lokalnom nivou, ispoljila su Braća Pozderac i Dizdarević (SR BiH), Braća Krajger (SR Slovenija), Braća Dapčević i Mićunović (SR Crna Gora), Braća Marković (SR Srbija), Braća Dalton (Stripoteka). U oblasti kulture i umetnosti posebno su se isticala Braća Bajić. Nakon raspada SFRJ " B." uglavnom obustavljaju javni angažman. Izuzetno, pojedina "B.", kao npr. Braća Milošević (SR Crna Gora / SR Srbija) nastavljaju politički rad i u novonastalim entitetima (SRJ). Druga "B.", poput Braće Karić, šire spektar delatnosti, te sa komercijalnih poslova prelaze na politički, pa i naučni rad (vidi odrednicu "Akademici"). Brojčano stanje "B." u SFRJ variralo je od najmanje dve ("mi dva B. oba ratujemo", nar.) do više stotina jedinki, zavisno od regiona i lokalnih običaja. Ovo dokazuje da neka "B." tehnički nisu bila u krvnom srodstvu. Eklatantan primer za to su Boro i Ramiz (SAP Kosovo).

Dejan Novačić


BRAĆA BAJIĆ
Poznati harmonikaški duo; u Splitu sinonim za "dupli autobus" - autobus s harmonika spojem.

Vanja Nikolić & Jakov Vilović


BRATSTVO I JEDINSTVO
Izraz kojim je opisivan međusobni odnos naših naroda, narodnosti i nacionalnih manjina (dok su postojale); obavezni deo svih govora, referata, prigodnih članaka itd. U svakom svom javnom nastupu, Tito je upotrebljavao ovu frazu. Korištena je i kao naziv za objekte: autoput "Bratstvo i jedinstvo" i sl. Od silne upotrebe pravo, izvorno značenje joj se potpuno izgubilo.

Dragan Jovanović
  

 

Može i u ovom vidu - razmena đaka iz "bratskih" škola, smeštenih u "bratskim" nam gradovima, naravno u nekoj od (a kakvih bi drugo nego) "bratskih" republika, sve u cilju praktičnog prikazivanja "jedinstva". Prilika da te kao dobrog i uzornog đaka put odvede u (npr.) Bjelovar, da se smrzavaš u nečemu (pretpostavljam) sličnom Ćiri, dok se stariji muvaju, a nas mlađe plaše čitajući nam odlomke iz knjiga kao što su "Najveće svetske misterije" ili "Najkrvaviji zločini sveta"... upišeš par adresa i telefona (koji su možda i dan-danas u porodičnom imeniku)....

Kristina


BRKOVI
1.
Dlakave izrasline kod mnogih muškaraca i pojedinih žena, u velikoj modi tokom narodno-oslobodilačke borbe i oružane revolucije. 2. Znak raspoznavanja i pripadnosti revolucionarnom pokretu. Kao što je u marksizmu važna brada, u revoluciji su važni brkovi. Bez brade Marks ne bi napisao "Kapital", Engels "Poreklo porodice", a Lenjin "tajno pismo Politbirou CK". Analogno tome, bez brkova Staljin ne bi ovo pismo presreo, zgužvao i progutao. Ovo se jako dopalo Otmaru Kreačiću Kulturi pa je i on pustio brkove po ugledu na Staljinove, a sledili su ga Edvard Kardelj sa svojom četkom za farbanje ćoškova, i Moša Pijade zvani Moša Morž. Kasnije se moda promenila, pa je Mitja Ribičič imao neke tanke, prosede i ironične brkove, a drug Daca je jednostavno pustao da mu izrastu dlake iz nosa koje je vlažio jezikom da se lepo sjaje. Najlepše brkove u novije vreme negovao je Momo "Mali" Bulatović, koji je već u sedmom osnovne, da bi delovao ozbiljnije, pustio brkove po ugledu na talijanske kelnere iz filma "Hleb i čokolada".

Dejan Novačić


BROJKE I SLOVA
Još jedan u nizu kvizova legendarnog enigmatičara Laze Goluže; voditeljica neprivlačna totalno, atmosfera tjeskobna, boli te iznutra, za ne vjerovati! Sastoji se od dva dijela, kao što i govori ime: brojke i slova.
SLOVA: dva natjecatelja sjede sa lijeve i desne strane i voditeljica najavljuje igru koja počinje: SADA! "suglasnik! samoglasnik! samoglasnik! samoglasnik! suglasnik! suglasnik! suglasnik! samoglasnik!" (...) Voditeljica vadi samoglasnike lijevom, a su
glasnike desnom rukom (ili obrnuto, nije bitno...); uglavnom, nakon što voditeljica posloži slova počinje minuta i pol koncentracije uz kvaziopuštajuću muziku od koje te također boli... Kada vrijeme stane, natjecatelji pokazuju najdužu riječ koju su uspjeli složiti od izvađenih samoglasnika, suglasnika, suglasnika, suglasnika (...). Naravno bolji pobjeđuje, a to je onaj koji ima riječ sa više slova (a naravno da je tu riječ provjerila ekipa iz "žirija"; u stvari je bio neki Kljajić, Klaić.., ma tako nekako, koji je provjeravao te riječi i u stvari priznavao odgovore....).
Dakle, završio je prvi dio kviza i pogledat ćemo malo EPP.
Dalje... BROJKE: dakle, ta dva ista natjecatelja sada nasumce izvikuju brojeve redova u kojima stoje kartice sa brojevima... "pr
vi red! drugi red! prvi red! četvrti red! treći red! prvi red! prvi red! četvrti red!" Hostesa po redu uzima brojeve iz izgovorenih redova. Postojale su kartice od 5, 10, 25, 50, 100, 125 (ili 150), 200, 250, 500, ma više se baš i ne sjećam...Nakon što hostesa pokupi sve te kartice i posloži ih, podiže ruku prema tasterima koji aktiviraju okretanje brojaka od 0 do 9. Moguće kombinacije su od 000 do 999, pošto je bilo tri tastera. (Ako si netko može zamisliti kako je to zvučalo i izgledalo... TK! TK! TK! tltltltltltlltl TK! TK! TK!).
Uglavnom, cilj je da se bilo kojom matematičkom operacijom dođe što bliže, a po mogućnosti i da se dobije taj broj koji je dobiven pomoću ta tri tastera koje je pritisnula jedna šarmantna hostesa. Slatko. Ponovo slijedi minuta i
pol tjeskobe i duševnog napora uz tako morbidnu muziku i kada vrijeme istekne, na scenu stupa lik kojem se definitivno ne mogu sjetiti imena, ali je vrstan matematičar i pomaže pri rješavanju problema... "Dakle, ja sam broj 723 dobio tako da sam 25 pomnožio sa 10, pa nakon toga sam tih 250 pomnožio sa 5, dobio sam 1000, oduzeo sam četvrtu potenciju sedamdesettisućadevetstoosamdesetičetvrtog korijena iz 17 i dobio 721". Za to vrijeme lik na ploči je pratio i pisao po ploči sa markerom sa kojim kad pišeš toliko škripi da su se svi u studiju ježili. Za kraj je lik još objasnio kako je to on smislio tako da svima bude lakše. Nakon toga EPP i nakon toga nastavljamo u revijalnom tonu...
Igra je nakon propasti postala toliko popularna da su napravili "kućnu verzi
ju" nazvanu "BROJKE I SLOVA ispod vašeg krova" koja se bila prodavala jedno vrijeme po osnovnim školama (od 1. do 4. razreda).

Mario Kralj & Petar Gotovac


BUCO SIR
KAO: BUCO
Osnova je žuta kao mućak, masna i jeftina. Neprivlačna. Ime je igrom trokrilnog ogledala, kao indigom, odštampano triput. Dizajner je površinu čitave forme presekao debelom bledocrvenom linijom, kao da njom nešto treba naglasiti. Alhemijska mešavina tri boje, kao fleka, gradi roršahovski prepoznatljivo lice dečaka s komadićem bledunja
vog hleba, suvog ili ne, zaglavljenog među prstima neprirodnog i tajanstvenog porekla. Iz mraka očiju i usta probija se osmeh melanholije, kao predznak. Kao neotkrivena dimenzija. Kao sećanje na miris i ukus iz detinjstva, bez prava na pogled i dodir, kao kazna zbog preteranog konzumiranja hlepčića s premazom. Iz knjige Andersenovih bajki, kao bookmarker, deceniju ili dve kasnije, kao iz herbarijuma, ispada izlizano i spljošteno kartonsko pakovanje "topljenog sira za mazanje: Buco". Kao i sve ostalo. Sada.

Predrag Dojčinović


BUDNOST
Dominantno stanje svesti u kojem se nalazio član Partije. Podrazumevalo je stalnu podozrivost prema svemu što se ne uklapa u zadati šablon mišljenja zacrtan u najsvežijim partijskim dokumentima. Pošto je okosnica partijskog delovanja bila borba protiv spoljnjeg i unutrašnjeg neprijatelja, a pošto, poznato je, neprijatelj nikada ne spava, to je i član Partije morao da stalno bude budan. Neke šaljivdžije su partijske kadrove (v.) vrednovali po veličini i boji podočnjaka koje su
imali.

Živoslav Miloradović


BUDŽENJE
To je glagol koji označava radnju koja se vrši kad nemate dovoljno novca da kupite nešto novo, pa ste prinuđeni da starim delovima, materijalom, popravljate pokvareni televizor, mikser, šporet, auto; odnosno budžite nešto što ne bi baš trebalo tako da izgleda ali će da posluži na neodređeno vreme do novog budženja.

Marko Tasić


BULJARICA
Mesto na Crnogorskom primorju; dečje ljetovalište sa lošim turističkim uslugama i sinonim za loše proveden raspust.
Zabeleženi su slučajevi služenja nedokuvanog graha. Poznati su gubici telesne težine od ca. 25% u vremenskom rasponu od dvadesetak dana, ali verovatno postoje i ekstremniji slučajevi koji nisu zabeleženi.

Rastislav M.


CEDEVITA
U surovoj konkurenciji raznih vrsta domaćih bombonica (u kojoj su prednjačili hrvatski proizvođači) - Kvik, Jet, Vitergin, Candy Sport, Rondoment, Rondo C, Supermint, Herba.. dominantno mesto je svakako zauzimala slavna Cedevita - malo pakovanje, sa sočnim pomorandžama na omotu (Pliva Zagreb). Tamanili smo ih bezdušno, naravno nismo sisali nego odmah žvakali i gutali, a posle bi nam jezik bio narandžast.
Burazer i ja smo kupovali i Cedevitu - instant napitak, koga smo umesto da rastvorimo u vodi i pijemo - takođe jeli, kašikom.
Ko ju je
napravio, alal mu majci!

Mika Marković


CINKVAJS
Bela boja za farbanje patika od kojih su i nogavice ostajale bele.

Bata Simić


COCKTA
Piće naše i vaše mladosti! Čuveni osvežavajući napitak, jugoslovenske proizvodnje. Naime, kao socijalistička zemlje, SFRJ nije želela da dopusti da se njena omladina 'navuče' na kapitalističku ''Coca colu''. Pošto nije želela da bude zemlja rigidnog socijalizma i da omogući svojoj omladini da ima svetski napitak, stvorena je ''Cockta'', domaći pandan ''Coca coli''. Nara
vno, kako niko nikada nije zaustavio neman iz Atlante, ''Coca cola'' se ubrzo probila i na jugoslovensko tržište, a ''Cockta'' je lagano pala u zaborav, mada nikada potpuno. Raspad SFRJ omogućio je mnogim privatnicima iz Srbije da proizvode poluotrovne napitke koristeći ime ''Cockta''. Bilo je više pokušaja plagiranja, od kojih se posebno isticala ''Cookta''. Ista firma je proizvodila i deterdžent za pranje sudova, koji je na policama stajao odmah pored ''Cookte'' i imao vrlo sličan dizajn, a verovatno i ukus.

Mihajlo Spasojević


COLGATE
Imala sam manje od sedam godina. Ključ oko vrata. Na autima su ispod brisača stavljali crveno-bijele vrećice, a unutra reklamnu tubu zubne paste Colgate i neki reklamni materijal. Mi smo pokrali što se je više dalo. Iz aviona su bacali letke Colgate nad mojim naseljem.

Sandra Antolić


CRTANI FILM U 19:15
Kao dete uvek sam bio pred televizorom pet minuta pre. To je bilo jedino kada se mogao videti crtać. Onda su išle šarene reklame (koje su priča za sebe), i na kraju dne
vnik.

Dušan Matić


CRVENI BARJAK SAMOUPRAVLJANJA
Vrsta kongresa podrške opredeljenju za samoupravljanje. Održavao se svake godine u Kragujevcu.

Bata Simić


CRVENI KIOSCI SA VIRŠLAMA
Nezaobilazno mesto svraćanja učenika osnovnih i srednjih škola krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih. Začetak fast food kioska u Beogradu. Asortiman: viršle i kobasice kuvane u velikim loncima od rostfraja sa poklopcima, bajate zemičke, razvodnjeni Centroproizvodov senf i beli PKB jogurt u tetrapaku (kasnij
e kravica). Svi su živeli u ubeđenju da takve viršle ili kobasice njihove mame nikada ne mogu da spreme kod kuće i pored činjenice da su kobasice bile pune žilica, da je omot viršli i kobasica mogao da se žvaće umesto žvakaće gume i da je senf bio toliko razvodnjen (specijalitet tetaka u belom koje su u kioscima radile) da su svi bili isflekani već posle prvog zalogaja. Još jedna od stvari koje ostaju u sećanju je i tetkino pitanje: " 'Oćeš da ti otvorim jogurt?", kao i naknadno seckanje ćoška tetrapaka zakrivljenim makazicama za nokte.

Dragan Odžaklijević


CRVENI KUTIĆ
Prostorija u kojoj bi se naglas čitala knjiga "Kako se kalio čelik" i posle svakih nekoliko pročitanih strana se o tome diskutovalo. Crveni kutić je bio ukrašen zastavama, parolama i fotogra
fijama "Mudrog rukovodstva" (v. pod Mudro rukovodstvo).

Bata Simić


ČAČKALICA
(mak.: zobotrebac) 1. Instrument za oralno zadovoljavanje lične higijene. Sastoji se od drvenog štapića zarezanog sa obe strane oštračem za olovke. Čačkalice su najviše koristili zemljoradnici i direktori. Bilo je više stilova čačkanja, a osnovno pravilo je da se čačkalica prvo malo sisa, zbog kiseline, jer je onda elastičnija. Nakon toga se pristupa kopanju po zubima. Zatvoreno kopanje je kad pokriješ jednom šaketinom drugu i praviš bolne grimase, a otvoreno kad zineš da ti se vide mostovi, krajnici i dvanaestpalačno crevo. Ono prvo je bilo otmeno, pa su tako radili samo pripadnici viših slojeva: ambasadori, generali i njihove "drugarice", na primer. A najotmenije je kad zajedno s ostatkom hrane iz šupljeg zuba izvučeš i onaj poseban visok ton zbog koga se u kafani čak i kelner okreće. Zanimljivo je da studenti, recimo, uopšte nisu čačkali zube, jer im je to bilo seljački. Ponekad bi eventalno uzeli čačkalicu pre jela da očiste nokte, ali bi je odmah zatim vratili na mesto. Kasnije smo postali fini: čačkalice se nisu mogle naći baš u svakom ćumezu, pa se narod snalazio koristeći šibice. Ako šibica nema u blizini, mogao je da posluži i dugačak nokat na malom prstu. U tom slučaju bilo je preporučljivo da se prvo iščačkaju zubi pa tek onda vosak iz uveta.

Dejan Novačić


ČITANKA
Popratni udžbenik za nastavu iz srpskohrvatskog odnosno hrvatskosrpskog jezika na čijoj je prvoj strani uvek bila slika druga Tita sa pionirima. Uglavnom ispunjen pesmama koje su se recitovale napamet. Obično je čitanku otvarala neka pouka ili mudra izreka, kao na primer "Gvožđe se kuje dok je vruće", "Bez muke nema nauke" i sl. Čitanka koju smo (bar u Beogradu) imali u prvom razredu osnovne škole, imala je
na prvim stranama pokraj Titove slike sledeću sadržinu:
- Mama, u kom preduzeću radi drug Tito?
(mama odgovara):
- Drug Tito radi i tamo gde se kuje, i tamo gde se lije, i tamo gde se sadi, i tamo gde se gradi...ali drug Tito najviše radi u preduzeću gde
se gradi mir!

Tamara Ivančić


ČKALJA I MIJA
Među najzanimljivijim predstavnicima kulture ovdašnjih prostora bili su glumci, naročito komičari. Oni su bili interesantni pre svega zato što su bili upečatljivi likovi, koji su posedovali kvalitete kakvi se ne stiču u nekakvoj školi (većina nije ni imala formalno glumačko obrazovanje), već je licna harizma bilo ono što je odlučivalo. Neki od glumaca su bili zapravo prvi junaci ovdašnje posleratne popularne kulture, pre nego što su se pojavili pevači, tv vod
itelji, i njima slični (još par decenija nakon rata je trajao jedan prilično strog soc-realistički poredak). Među najpopularnijim glumcima bili su svakako Čkalja i Mija. S obzirom da sam rođen 1963., legenda o Čkalji i Miji je bila fenomen čiji je vrhunac bio već pomalo u prošlosti u vreme kada sam se ja "prikačio" na sve to. S obzirom da sam oduvek voleo da kopam po onome što su svi zaboravljali, to je samo uvećavalo misteriju. Iako je kinematografski "crni talas" bio (čak i ideološki) mnogo bliži mom osećanju i onome što je predstavljalo nekakav moj lični izraz u jednom potpuno desetom mediju (stripu), oduvek sam međutim osećao nostalgiju prema nepatvorenosti te nadrealne ere kada su komičari, a ne polugole pevačice, bili najveće zvezde.
Moj drug Bane Gve
ro je, kao dete, sreo Čkalju na ulici. Toliko je bio oduševljen, da je skočio pred Čalju, i rekao mu: "Sutra je moj rođendan, molim te dođi!". Banetova mama je morala da se izvinjava, ali je isto tako bila zaprepašćena kada se na rođendanskoj zabavi zaista pojavio Čkalja, koji je pored Tita u to vreme bio možda najpopularnija ličnost u zemlji. Što je još uzbudljivije, Čkalja je nastavio da svake godine posećuje Baneta za njegov rođendan, da razgovara sa njim, i savetuje ga. Bane mi je ispričao da je Čkalja odavao utisak tužnog, melanholičnog čoveka...

Aleksandar Zograf


ČPR
"Časna Pionirska Riječ"; široko upotrebljavan akronim u svakodnevnom životu pionira.

Tamara Gruber

 

Vo makedonskata verzija imaše ušte eden dodatok i glaseše: "Česen Titov pionerski zbor". Nikogaš ne koristevme akronim.

Ana Miškovska Kajevska


ČVOGA
(čvrga, klempa)

Neobično brz i snažan udarac napetih prstiju o nečiju glavu što je zvonko odzvanjao. Svatko je imao svoj stil savijanja prstiju da bi udarac bio što jači kad se jednom otpuste iz zapetog položaja. Neki su imali čitavu plejadu čvogi od lakih prijateljskih ili pohvalnih do onih opominjućih ili izazivajućih. Poslije se kaže "Al' zvoni gla'učaaaa...". U školi je prethodio tuči ili pak šamaru od strane na
stavnika, obično onog tjelesnog odgoja...

Branimir Dolibašić


ĆAO
Belgradski tinejdžerski magazin, meg'u najpopularnite vo toa vreme (docni 80ti / rani 90ti). Ušte poznat po specifično golemiot (B3?) format i posterite so slab kvalitet. Rubrikata 'pisma
' ostana pro-jugoslovenska duri i otkako od Jugoslavija ne ostana ništo.

Stefan Bužarovski


ĆATA
Neformalni naziv za četnog evidentičara u bivšoj JNA. To je bio nešto otresitiji, obrazovaniji ili stariji vojnik koji se bavio četnom administracijom, sitnim nabavkama sredstava za ličnu i zajedničku higijenu, distribucijom dozvola za izlazak u grad i vojničkih pisama. Osoba od nesumnjivog poverenja komandira čete i (po završetku radnog vremena aktivnih starešina) apsolutna vlast u vojničkom kolektivu. Ćati
n autoritet je toliko veliki da ga respektuju čak i stare kuke (v. stara kuka).

Živoslav Miloradović


ĆIZE-BLIZE
Nabacivanje novčića uza zid, tko bliže dobaci nosi sve bačeno.

Branimir Dolibašić


Poznata i kao igra "bližke" (ko će bliže zidu ili crti povučenoj na zemlji). Varijanta tih igara je i "tura-jazija" (pismo-glava) a pravila su bila sledeća (moguće su i lokalne varijante): prvo se baca na crtu, a zatim onaj ko je najbliže bacio uzima sve novčiće i baca ih zajedno u vis najaviv
ši pre toga šta je izabrao, "tura" ili "jazija", i sve novčiće koji pokažu izabranu stranu uzima sebi. Zatim sledeći baca preostale novčiće i tako redom. Ako je bilo više od pet igrača, poslednji nije bacao novčiće nego je sve koji su preostali uzimao sebi. To se u lokalnom žargonu zvalo: "što (ostane) zadnji (nosi)".
Slična je igra zvana "burdelj" u kojoj su se metalni novčići ubacivali u rupu u zemlji.

Dragan Jovanović


DAN I NOĆ
Saraevska nok'na programa, verojatno najdobra od site koišto togaš se vrtea (t.e. rotiraa) na JRT. Prva možnost za zapoznavanje na jugoslovenskata publika so popularnite serii koišto veke bea široko rasprostraneti na Zapad, na pr. Murphy Brown, Star Trek i sl. Po zaginuvanjeto na rudarite vo Aleksinac privremeno gi stopiraa site humoristični programi.

Stefan Bužarovski


DARKERI
(mn.i.): Riječ 'darker' dolazi od engleske riječi 'dark' - 'tamno, taman'; naziv za 'supkulturni' pokret koji se osamdestih, po uzoru na engleski 'Gothic' pokret, pojavio najprije u Zagrebu, a onda i u drugim velikim gradovima Yu. Pripadnici skupine dobili su ime po slušaonici 'Dark-dance' koja se održavala u zagrebačkom klubu 'Jabuka' od cca. '84. Odlikuje ih isključivo crna odjeća (stilizacije kože, čipke, gume i druge 'fetish' odjeće uz, osamdesetih
ionako široko rasprostranjen, militaristički 'look'), naročite frizure u kontrastu s bljedilom (ili u bijelo obojenim licem). Od nekoliko desetaka tinejdžera grupa narasta do više stotina (što stalnih, što 'vikend') pripadnika.
Darkeri su fascinirani (iak
o na površan način uglavnom) 'tamnom stranom'. Interesi su: ezoterija, crna magija, natprirodno, dok je glazba karakteristično atonalna ili s minimumom melodije, najčešće elektronska. Kultni film je "Hunger" Tonyja Scotta u kojoj se pojavljuje i Bauhaus - uz Joy Division vjerovatno ključna grupa 'pokreta'. Iako je 'crno' kod darkera najprije pitanje stila i senzibiliteta, u kasnom su se komunizmu njihovom izgledu pridavali i 'jači', ideološki tonovi pa je skupina često optuživana za koketiranje s 'fašizmom'. Vrhunac napada događa se 1988. godine kad je zagrebački avanturist i pisac Željko Malnar proglašen za neformalnog vođu navodne darkerske skupine 'Crna ruža' (u narodu se javlja i popularni dvostih: "Ako imaš lošeg muža, spasit će te Crna ruža") te optužen za organiziranje crnomagijskih seansi i (valjda kao posljedicom) - samoubojstava pripadnika 'kulta' (kako ih u to vrijeme definira dnevni tisak). Iako samoubojstva nisu ni postojala a skandal je brzo uminuo, neko je vrijeme trajao pravi 'lov na vještice' i rijetko je koji slučaj u povijesti obračunavanja establishmenta s drugom 'supkulturnom' grupom imao takav publicitet i razmjere (v. i: 'Četvrti Rajh', 'Laibach').

Đorđe Matić


DEČACI
U Beogradu je početkom osamdesetih izlazio 'kultni' časopis Vidici. Po gradu su se početkom decenije pojavili grafiti 'Dečaci.' Niko nije znao o čemu se radi nekoliko meseci a onda se u Vidicima pojavio mali (homofobni) singl grupe Dečaci koji se zvao 'Retko te viđam sa devojkama (a viđam te svaki dan; oko tebe su dečaci,
fini su al' ipak znaj, glasine se brzo šire, a kad puknu biće kraj.') 'Dečaci' su zatim postali 'Idoli'.

Vladimir Janković


DEČJA RADOST
Najomraženiji vojnički doručak u bivšoj JNA sastavljen od parčeta hleba, pakovanja butera pd 25 grama i šolje razmućenog mleka u prahu što se zvalo "bela kafa".

Živoslav Miloradović

 

DETSKA RADOST
Ime na izdavačka kuća od Skopje, specijalizirana za knigi za deca (podocna i za vozrasni). Vo govorniot makedonski, izrazot "Detska radost" označuva infantilno odnesuvanje na vozrasna ličnost.

Ana Miškovska Kajevska


DEPOZIT
Iznajdba Mikulićeve zvezne vlade, ki naj bi Jugoslovane odvrnila od prepogostih prehodov meje sosednjih držav (vsak državljan naj bi ob prehodu meje plačal določeno vsoto). Osemdeseta so bila v Sloveniji namreč obdobje razcveta enodnevnih nakupovalnih izletov - v Avstrijo smo odhajali po hrano (banane, mandarine, kinder jajčka) in v Italijo po oblačila (kavbojke smo kupovali na tržaškem Ponte Rossu) in obutev. Pogosto smo odhajali v najslabših obl
ekah, ki smo jih nato vrgli v smeti in se preoblekli v nove; tako cariniki niso ničesar posumili in nam niso zaračunali carine. Za nas, otroke, so bili ti nakupi kot izleti v pravljično deželo - nikjer v domačih trgovinah nismo videli tako lepih svinčnikov, zvezkov in radirk, kot so jih imeli v Avstriji ali Italiji in le stežka smo razumeli, zakaj nam starši ne morejo vsega kupiti.

Agata Tomažič


DIGITALNI SATOVI
Ja sam svoj prvi dobio 1983. Štopericom sam merio vreme trajanja "Džuli" Danijela Popovića i nekih Čolićevih pesama. Upotrebljavao se za odbrojavanje poslednjih sekundi onih časova na kojima je bilo "dranja".

Rastislav M.


DIGITRON
Firma iz Buja koja proizvodi prve kalkulatore, no naziv digitron postaje sinonim za kalkulator.

Vanja Nikolić & Jakov Vilović


DINA ČOLIĆ -ANĐELKOVIĆ
Nezaboravni ženski alt sa radija (za popodnevnu dremku u benignoj emisiji "Nedeljni zabavnik", subotom popodne). U video izdanju, spikerka s najerotičnije prekrštenim nogama na svetu u raznim tv "popodnevima". Sinonim za aristokratsku smirenost, nonšalanciju i pristojnost.
Neobično me je obradovala kada je pristala da sa istovetnom prepoznatljivom intonacijom u glasu pročita off tekst za moj dokumentarni film "Vidimo se u čitulji" koji je obilovao brutalnim činjenic
ama i detaljima i bio u kompletnoj suprotnosti s čitavom slikom koju je ona u javnosti izgradila.

Janko Baljak


DINAR
Sredstvo plaćanja, jedan dinar ima 100 para.

Branko Vanić


DINASTIJA I HOMOSEKSUALIZAM NA YU NAČIN
Steven, srednji sin Carringtonovih, sin zle Alexis i dobrog Blakea koji je u drugom pokušaju oženio predobru Crystal, početkom osamdesetih bio je prvo Yu hranilište za bakterijsku upalu svevremenih balkanskih tabua. Prikazivanje Stevena s partnerom i njihova ljubavna problematika u inače hiperpopulističkoj seriji Dinastija koju smo gledali osamdesetih bilo je nacionalni susret s erotikom drugog reda.

Sandra Antolić
 


DIPLOMATSKI MAGACINI
Prodavnice u kojima su se snabdevali "zaslužni građani".

Bata Simić


DMV
Družbeno-moralna vzgoja; v drugi polovici osemdesetih predmet v osnovni šoli, ki naj bi služil ideološki indoktrinaciji in klasičnemu pranju možganov z vsiljevanjem plemenitih komunističnih naukov. Prvotni namen se je (vzporedno s počasnim razkrajanjem skupne
države in sistema) izrodil v še eno prosto uro na urniku. Predmet smo prekrstili v Dolgčas moramo vzgajati, stalnica novega učnega načrta pa so postali prepisovanje domačih nalog, občasno kričanje in vsesplošna ignoranca do neke mlade, anemične učiteljice.

Agata Tomažič


DOČEK TITA
Stari je voleo da ga narod čeka, pa su mu često organizovali ovakav provod. Radovali smo se tome, jer nije bilo časova; odveli bi nas do ulice kojom će proći kolona automobila, tamo bi dobili zastavice sa našom i partijskom zastavom, samo bi se videla nadlanica koja otpozdravlja narodu. Nekad je čekanje znalo da se oduži na nekoliko sati.

Dušan Matić

 

DOČEKOT NA TITO
Sum imala pomalku od četiri godini. Moite me odnele da go vidam Tito. Raskažuvaat deka sum se ubila od plačenje oti ne sum uspeala da go vidam nego i ne sum prestanala da plačam se' dodeka eden kolega na majka mi ne mi pružil raka i ne mi rekol: "Jas sum Tito!".

Ana Miškovska Kajevska


DOZVOLITE DA SE OBRATIMO (JNA)
Televizijska emisija koja se prikazivala redovito svake nedjelje s početkom u 9.05 (danas u to vrijeme ide misa ili nešto takvo, čini mi se). Osim smiješnih propagandnih video "uradaka", nuđala je i stare Zastavine dokumentarce o službi u JNA ( vidi Stole Aranđelović - vječiti zastavnik), jedan od kojih iskoristiše i LET 3 - skupina netalentiranih glazbenika iz SR Hrvatske sa očitim utjecajem The Tubesa u scenskom nastupu. Negdje krajem 80-tih (1987.?) svoj prvi scenski / TV nastup imao je i nekakav freak zbog kojeg sam skoro razbio televizor - stanoviti Rambo Amadeus, obučen u maskirnu uniformu arlaukao je čini mi se svoj kasniji mega-turbo-folk-hit "Balkan boj". Najavio ga je, ako se dobro sjećam, Miroslav Lazanski.
No svakako najvažniji razlog gledanja ove kultne emisije bio je igrani film. Tijek
om godina prikazivana su brojna remek-djela jugoslavenskog ratnog filma poput "Nevesinjske puške", "Signali nad gradom" (vidi Yu western; Živorad Žika Mitrović), "Kota 905", "Krvava bajka"... Meni najdraži, ujedno je i onaj koji je imao i najviše repriza - najbolja yu-patos-melodrama o životu u okupiranom srpskom mjestašcu, španskim borcima, drugarstvu (šmrc!), pokeru, mladim skojevcima, domaćim izdajnicima, crnoberzijancima, osveti, mladosti, ratu i ljubavi - riječ je, of course, o filmu " Saša" u režiji Radenka Ostojića, a po tekstu Vlastimira Vlaste Radovanovića. 'Ko je Saša? Je li bandit (partizan)? Je li žensko? Je li Španac?' (Rade Marković). Kada sam nabavio video rekorder, tamo negdje 1987., više nije bilo repriza tog filma osim jednom, kada je imao i titl na albanskom/šiptarskom. Nisam ga snimio. Čini li me to nacionalistom, budalom ili oboje? Dragi Lastane (v. Modra lasta) molim te odgovori mi na ovo pitanje, te zašto se Albanci međusobno zovu Šiptarima, a mi ostali ih time vrijeđamo? (Sigurno sam nacionalist!?)

Vatroslav Sekulić


DRAGAN PAPIĆ
Umetnik/fotograf, Papić se proslavio tako što je umnogome pomogao da u ranim danima grupa Dečaci, kasnije VIS Idoli, postanu poznati kao takvi a ne po nekim konkretnim ostvarenjima. Ta "promocija" Dečaka bila je savršeno uspeo marketinški poduhvat i manipulacija medija. Kao i u slučaju mnogih drugih mladih beogradskih umetnika iz tog vremena, njegov rad je bio vezan za Studentski Kulturni Centar, naročito Srećnu Galeriju pod umetničkim vodstvom Slavka Timotij
evića.
Teško da je bilo koji koncert, žurka, dešavanje u periodu novotalasne eksplozije u Beogradu krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih mogao da prođe bez prisustva Dragana Papića i njegovog fotoaparata. Obično odeven u nekom sivom mantilu, sa debeli
m naočarima, bio je veoma prepoznatljiv. Neprestano je zujao okolo i slikao, i to u ogromnim količinama (sećam se velikih koturova negativa razbacanih u njegovom stanu). U svemu tome ga je odlikovala neka iskonska radost i manijakalni drajv. Pored rock fotografije, Papić je radio i na mnoštvu svojih ličnih fotografskih projekata od kojih se posebno sećam, u ranim danima, onog u kome je slikao neko bezimeno žensko telo kako se u kadi valja među krvavim životinjskim iznutricama. Konačno, kao neko ko se i sam prilično intenzivno bavio fotografijom u tom periodu, izuzetno sam se divio svemu onome što je Papić radio i tajno mu zavidio na kreativnosti i energiji.

Srđan Vejvoda


DRNČ
Tečnost za čišćenje pešadijskog naoružanja. Nakon čišćenja drnčom delovi oružja
su premazivani uljem.

Živoslav Miloradović

 

DRNČ je vojna skračenica od: deterdžentski rastvarač nečistoća.

Dragan Odžaklijević


DRUGARSKA KRITIKA
Čin kolektivne egzaltacije članova SKJ tokom koje su na partijskom sastanku (v.), u ime Partije te progresivnih društvenih snaga, na račun jednog od njih sipali gomile optužbi, odnosno kritikovali njegovo partijsko delovanje, privatno ponašanje i veoma često - lično mišljenje. Drugarskoj kritici prethodili su pokušaji da se zabludeli drug prizove pameti i u
vidi svoje greške u razgovoru sa radnom grupom (v.) sastavljenom od odabranih članova osnovne organizacije ili više partijske instance. Zato se drugarska kritika uvek završavala partijskom kaznom (v.) jer je prva prilika za pokajanje već bila propuštena. Tokom drugarske kritike optuženi je ne samo po prvi put saznavao za svoje grehe nego je tek tada uspevao da sazna sa kakvim je to tipovima do sada živeo ili radio. Zato je drugarska kritika bila obostrano poučna ali od te pouke za kažnjenog obično nije bilo neke posebne vajde. Naprotiv.

Živoslav Miloradović


DRUGOVI IZ KOMITETA
Grupa članova više partijske instance koja je dolazila na sastanke niže instance da bi pratila i (ako treba) usmeravala njen rad. Drugovi iz Komiteta su uvek imali poslednju reč na sastanku niže partijske instance, a smatralo se za vrlo loš znak ako su reč uzimali više puta. To je značilo da na nižoj instanci nije baš sve kako treba i ujedno bio signal zdravim snagama (v.) da smesta stanu na stranu drugova iz Komiteta.

Živoslav Miloradović


DVOJKA
'Dobiti dvojku' znači 'izvisiti, faliti, ne uspeti'... Sintagma vojničkog slenga. Nastala od komande DVA koja je prilikom izvođenja jutarnje fiskulture označavala "na mestu - voljno". Reč DVA vojnici koriste kao izraz za: 'otkači, odjebi, umukni, skloni mi se s očiju'... Koristi se i kao gest koji se sastoji u pokazivanju dva polurazmaknuta prsta u obliku "viktorije" sa istim značenjem kao i reč.

Živoslav Miloradović


DŽEZERICA
Slang za jazz solaže i laganu ali i brzu muziku uopće.

Branimir Dolibašić


DŽIRLO
Paleta proizvoda koji su se osamdesetih, putem telefona mogli naručiti i dobiti na kućnu adresu poredstvom bosanske firme čiji je osnivač Bata Džirlo. Zbog svoje beskorisnosti i lošeg kvaliteta (hit-proizvod: Stomak-eliminator, sprava za vježbanje), vrlo brzo su u žargon ušli kao nešto najgroznije što čovek na tržištu može naći. Ipak, u uslovima solidnog standarda, male ponude novotarija i potrošačkog mentaliteta ljudi iz tadašnje SFRJ, Džirlo proizvodi su, uz pomoć mota "za Dž
irlo ljude, Džirlo proizvodi", našli svoje mesto na tržištu, tako da se vlasnik relativno brzo obogatio. Ostao je upamćen i slogan za devojke koje su promovisale proizvode: "biti Džirlo djevojka, to je dobro plaćen posao!", što su zlonamerni često povezivali sa prostitucijom.

Dragan Odžaklijević


ĐAČKA PAŠTETA
Kao što i sama riječ kaže vrsta paštete. Radi se o omanjoj mekanoj konzervici. Na poklopcu se nalazi slika djevojčice (slika je uglavnom plava) koja jede krišku namazanu paštetom. Količina namaza je bila taman dovoljna da se namažu dvije kriške. Ova pašteta me podsjeća na moje školsko doba, osamdesete godine. Nažalost ne sjećam se proizvođača.

Marin Pavlić


ELAN
Slovenačka fabrika sportske opreme poznata kod nas i u svetu po proizvodnji skija (serije: fas, omni, rm, rc...). Gledali smo svetske prenose skijaških takmičenja i prebrojavali koliko skijaša vozi ELAN.

Miloš Milošević


ELEKTRIJADE
Susreti studenata elektrotehnike iz cele SFRJ, obično održavani negde na Jadranu.

Boris Stefanović


FAX HELIZIM
Prašak za pranje rublja. TV-reklama: Gužva pred dućanom. Žamor. Jedna žena pita: "Šta kaže, šta kaže?" Odgovor: "Stigao je! Fax helizim!"

Boris Vidović


FESTIVAL OPATIJA
Muzička proba. Kantautor Nikola Borota - Radovan. Prati ga Revijski orkestar od 60 ljudi koji čita note iz raspisane partiture. U jednom trenutku muzički haos. Nikola nešto izgrešio. Obraća se orkestru: "ĐE STE BRAĆO!?".

Mića Marković


FIĆA
Prevozno sredstvo s točkovima, velikodušnije "automobil".
Iako predviđen za prevoz omanjih putnika na kratkim relacijama, fićom su čitave familije (sa koferima, strinama i loncem punjenih paprika za usput) putovale u posetu rođacima na drugi kraj zemlje.
Kupovina "F." je 60-ih godina bio događaj ravan rođenju ili smrtnom s
lučaju u porodici. Inicijacija novog "F." vršila se tako što bi vlasnik ukrcao neverovatnu količinu oduševljene susedske dece i provozao ih po kraju. Zatim bi pristupio sledećem obredu: 1. ritualno pranje; 2. pažljivo nameštanje nalepnice "YU"; 3. ukrašavanje enterijera minijaturnim kopačkama ili bokserskim rukavicama. U međuvremenu bi drugarica sašila zaštitnu ceradu, na kojoj bi vlasnik štriclom izvukao registarski broj sa obe strane, napred, nazad i - za svaki slučaj - na krovu. I taman kada su vozači fića zaključili da su postigli sve što su mogli i da je život lep, pojavljuje se Zastava 1300. Vlasnici ovih drumskih zveri su, kao dodatnu pakost, uveli presvlake za sedišta (za fiću ih niko nije pravio). Najcenjenije su bile one od veštačkog krzna, na šta su vozači fiće jedino mogli da odgovore dlakavom presvlakom za volan. Posebnu zavist izazivala je prostrana platforma iza zadnjih sedišta Zastave 1300 (kod fiće je nema), na koju su komotno mogla da se smeste bar dva ukrasna jastučića (FK Partizan) i pas koji klima glavom. Pokušaji vozača fiće da se ovo niveliše dodatnim nalepnicama (tigrovi koji se sudaraju glavama uz poruku "Pazi!"), ugradnjom dugačkih plastičnih antena i unutrašnjim retrovizorima "Panoramic", nisu uspeli. Ipak, vozači su do kraja branili svoj integritet, pa makar i fića stradao: poznat je slučaj penzionisanog zastavnika sa Novog Beograda koji je, sa prozora, iz ručnog bacača razneo starijeg maloletnika kad je ovaj pokušao da mu mazne brisače.

Dejan Novačić 


FILTER 160
(Od milja "Stoša"). Na skoro svakom stolu u kafićima, uz kavu, kapučino ili makijato i čašu vode, nalazile su se barem dvije kutije Filtera 160 - omiljene cigarete srednjoškolaca koje je proizvodila Tvornica Duhana Zagreb. Stoša je bila žestok konkurent Yorku i sarajevskom Malboru jer je imala prijatan aromatičan miris, fin plavičast dim i zavidno nizak nivo nikotina, a nije bila čađava ko York, niti je bila preskupa cigareta ko Malboro. Uz sve to je imala jednostavno ali atraktivno pakovanje zlatno-maslinasto zelene boje. Jednom rječju, Stoša je bila: zakon!

Stevo iz Knina


FRULA PANTALONE
Bile u modi 50-tih godina. Bile su sasvim uske oko gležnjeva i jedva su se navlačile.

Bata Simić


FUDBALERKA
Kratka uniseks frizura s izuzetkom stražnjeg dijela koji seže najčešće od zatiljka do ramena, tzv. repovi (dužina repova je stvar prestiža); podvrsta fudbalerke je kratka frizura s jednim dugim centralnim pramenom (repom) na zatiljku (što duži - to bolje).

Tamara Gruber & Ana Božićević


FUK FEDER
Etimologija termina nepoznata no upotrebljava se kao naziv popularne vrste privjeska za ključeve koji se sastoji od plastičnog karabinera (kopča s oprugom) te spiralne "telefonske" žice na koju su pričvršćeni ključevi.

Tamara Gruber & Ana Božićević


Etimologija termina nije nepoznata: "fuk feder" je u zagrebačkom žargonu naziv za spiralu (kontracepcijsko sredstvo).

Đorđe Matić


GALAKSIJA
1.
prvi yu kućni kompjuter. U početku ste ga mogli imati pod sljedećim uvjetima: čitate časopis "Galaksija" (vidi 2.), kupili ste štampanu pločicu, čipove, otpornike i bog zna šta sve ne, i sve to znate zalemiti i spojiti. Kasnije se mogao kupiti i složen ali je koštao skoro kao Commodore 64 -- otprilike kao Jugo po cijeni Golfa s klimom i zračnim jastukom za suvozača. 2. časopis za popularnu znanost. U Zagrebu je izlazio i "Čovjek i svemir" ali nije bio ni pola tako zanimljiv. Nikad više nisam vidio nešto tako dobro. Majka budućeg časopisa Računari (otac je bio Dejan Ristanović, vidi <http://user.sezampro.yu/~dejanr> i RAČUNARI).

Ognjen Strpić


GALEBOVI
Momci domaći, uglavnom lokalni, pocrneli još od maja, vretenastih mišića, belih osmeha, selektivnih opažajnih moći, kao i pravi galebovi love ribe: tokom glavne sezone one sa severnih mora, ostavljajući ih već sutra ucveljene jer je bitan broj osvojenih, a vremena se nema; pred kraj sezone lenjo, sito doviknu i za domaćim, dunavskim, moravskim, savskim, drinskim, koje su po pravilu nepoverljivije i lov na njih zahteva više truda.
Nepoznavanje stranih jezika je išlo u prilog, dve tri reči nemačk
og su bile sasvim dovoljne, veći recnik bi samo smanjio šanse. Meni su bili zanimljivi, prateći ih (što nije bilo teško jer su i plaže izgleda delili po teritorijama, tako da su uvek isti operisali na jednom mestu) mogle su se pratiti čitave letnje soaps...
Bivši galebovi, ustomačeni, uglavnom po ceo dan na rivi uz bevandu, po dvojica, trojica za jednim stolom, vidljivo sporiji i nepovratno premešteni iz arene u gledalište.

Majda Vojniković


GENERALKA
Redovna aktivnost vojnika bivše JNA na planu kolektivne higijene koja se sprovodila nedeljom pre podne. Sastojala se u čišćenju spavaonica, zajedničkog toaleta, hodnika i stepenica.U generalki učestvuje odabrana grupa guštera (v.) koja, osim klasičnih sredstava za čišćenje i pranje koristi i priručna, nastala u vreme značajnog perioda u razvoju naše JNA, u teoriji poznatoj pod nazivom "snađi se druže". Osnovna karakteristika generalke je da njen cilj nije obično, bizarno čišćenje nego, pre i iznad svega, STVARANJE UTISKA da je prostor očišćen.

Živoslav Miloradović


GOJKO MITIĆ
Gojko Mitić was a famous Winnetou in Defa/Bosnafilm co-productions. He was born 13.6.1940. in Serbia in the village of Leskovac. His father was a farmer, Živojin Mitić, and his mother's name was Timka. While his father was fighting against Nazis and Pavelić he grew up in a village close to Morava where his grandfather lived. There he learned German and at the age of 20 Gojko decided to become a teacher for Fiskultura. In 1963 he got his first job in a movie in
a Karl May film called "Under the Eagles". From 1965-75 with Defa he made a movie each year, and smart Gojko was his own stuntman. His German is perfect but with an accent, that is why he was synchronized (because Indians don't have an accent). Nowadays, this greatest actor of Leskovac is living in East-Berlin.

Andreas Reich


GORNJI MILANOVAC
Neko fenomenalno mjesto puno sličica i stripova.

Ira Payer


GOTOVA JELA "29. NOVEMBAR"
Kasne sedamdesete. Mama je radila u tri smjene. Ali tu su zato bila gotova jela "29. novembar". Nije bilo do novogodišnje sarme, ali ni gotova nije bila loša. U aluminijskom pakovanju zlatne boje i sa komadom nekog masnog špeka.

Sandra Antolić


GRADILIŠTA LIBANONA, EGIPTA I BLISKOG ISTOKA
Velike građevinske firme sedamdesetih ( sjećam se Montinga, Janka Gredelja, Vladimira Gortana) nižu radne pobjede na gradilištima nerazvijenih zemalja Trećeg svijeta. Oni su neka vrsta kopnenih mornara. O njihovim se izvedbeno-graditeljskim podvizima izvještava u Dnevniku. Prestižno je znat
i nekoga čiji otac radi "tamo". Mama od moje susjede bila je medicinska sestra na jednom takvom Yu-gradilištu.

Sandra Antolić


GRICKALICE
Industrijski prehrambeni proizvodi za mezetenje. Pod pojmom se podrazumevaju pre svega slane stvari: "Kviki-gric" (koji su mi bili najomiljeniji jedno duže vreme), slani štapići-grisine, listići prženog krompira u crveno-žutim kesama, zatim krekeri (uz koje sam prvi put čitao Zadužbinu u izdanju Polarisa), itd.
Interesantno je što je izraz nastao sasvim nezavisno na v
iše mesta. Prvi put kad sam ga sreo u Maloj Pošti u Politikinom Zabavniku (imam taj primerak) silno sam se uzbudio jer sam ga smatrao mojim ličnim izumom.

Rastislav M.


GRINGO
Koncentrat za sok koji niko nije razmućivao nego lizao zbog fantastične pucketave senzacije koju je izazivao. Naročito popularan ljubičasti Gringo - ukus maline...

Aurora


GUŠTER
Posprdni nadimak za mladog vojnika koji ga je pratio sve do davanja zakletve, a u nekim slučajevima do dolaska nove generacije regruta. Isto značenje ima i reč
fazan, reponja itd. Etimološko poreklo ovih nadimaka vezuje se upravo za dužinu "repa" (odnosno broja dana tj. dužine vojnog roka) koji se vuče za nesrećnikom. Oko guštera ili fazana je preporučljivo oprezno se kretati kako mu se ne bi stalo na rep. Antipod gušteru je stara kuka ili stara kvrga (v. stara kuka).

Živoslav Miloradović


HIGIJENIČAR
U razredu sam u osnovnoj bila higijeničar. Kontrolirala sam uši i nokte. Mislim da se je ocjenjivao i opći dojam. Imala sam teku na kockice u koju sam stavljala pluseve i minuseve iz higijene učenika. Posao sam obavljala i prerevno jer sam bila frustrirana što me nisu izabrali za predsjednicu razreda.

Sandra Antolić


HILJADARKA

Novčanica od 10 dinara.

Rastislav M.


HIT MESECA
- 1. muzička emisija TVB sa popularnom voditeljicom Ducom, promovira domaće vokalno-instrumentalne sastave od Laibacha do Lakih Pingvina,; 2. (žargon) menstruacija

Tamara Gruber


HRELIĆ
Početkom osamdesetih srijedom obavezno prodavati staru robu, knjige, značke, ploče, šrafe, lampe, naočale, cipele ...Znala sam stajati cijelog jutra i ne prodati ništa. Dolazilo se u šest s nekim ko ima auto. Tamo sam se oblačila. Bilo je jeftinih sakoa, ali cijeni se uvijek trebala dodati on
a za kemijsko čišćenje. Buvljak je imao i svoju depadansu na nasipu gdje je roba bila još jeftinija jer prodavači nisu plaćali placovinu.

Sandra Antolić


IDEJNO-POLITIČKA DIFERENCIJACIJA
Odstranjivanje iz partijskog života neprikladnih političkih ideja i njihovih fizičkih nosilaca. Nekada se za označavanje ove aktivnosti unutar partije koristio izraz politička likvidacija, ali je tokom transformacije partije on zamenjen prigodnim eufemizmom. Biti diferenciran ne znači samo biti idejno razobličen, odnos
no otkriven kao nosilac tuđih idejno-političkih shvatanja (takozvanih "skretanja"), nego biti uklonjen i sa radnog mesta pa se neretko naći i bez sredstava za život ili na optuženičkoj klupi. Partija nikada nije opraštala svojim diferenciranim članovima. Kinjila ih je, večito im naturala kompleks krivice ili hladno i bezosećajno obilazila, brisala iz starih spiskova, uklanjala sa fotografija. Stoga su mnogi urednici novina na dnu svojih fijoka čuvali kolekcije nezgodnih fotografija, onih na kojima se nalazio Drug Diferencirani u društvu Druga Koga To Još Nije Snašlo.

Živoslav Miloradović


INDIREKT
Sportski magazin Televizije Beograd, počeo sa emitovanjem početkom 70-tih. Emitovan je ponedeljkom od 19.00 na drugom programu. Od kada ga pratim (druga polovina sedamdesetih) uvek je pre početka išla reklama za "Carnex" paštete. Nervirao sam se kada idem u školu popodne, jer sam uvek kasnio na početak deset minuta. Urednik i voditelj bio je Marko Marković. Uvek je nosio džempere, a najviše je voleo one sa sa r
omboidima. U rubrici "Naj gol" biran je najlepši gol kola, dok su posle neke problematične utakmice navijači rubriku "Kutak za sporni trenutak" čekali da potvrde svoje mišljenje o (ne)pristrasnosti pojedinog sudije. Utorkom ujutru smo se svađali da li Marko navija za Zvezdu ili Partizan, zavisno od toga da li je po mišljenju Indirekta, sudija oštetio jedne ili druge. Obe rubrike dugo je vodio Vladanko Stojaković. Manje interesantna je bila rubrika "Kucamo na vrata zaboravljenih asova" gde su neke deke i bake pričale kako su trčale pre 40 godina. Ali je ubedljivo najdosadnije bilo kada pošalju ekipu da u nekom selu snimi reportažu o npr. fudbalskom klubu Radnik iz Male Krsne, koji slavi 70 godina rada. Kasnije su promenili i špicu, i vreme emitovanja (pomereno na 20.00), i voditelja. Nije ni čudo što se ugasio.
Kad god neko pomene ponedeljak sedam uveče meni je prva asocijacija, verujem kao i velikom broju ljubitelja sporta u ex Jugoslaviji, Indirekt i Marko Marković.

 
Nenad Cvetković


INFORMATIVKA
Obavezni notes, najčešće malog formata, u koji "drugarica" (učiteljica) bilježi primjedbe o učeniku-vlasniku informativke i razne obavijesti (npr. o roditeljskom sastanku) koje slijedeći dan imaju biti potpisane od roditelja i predane na uvid "drugarici"; informativka često podliježe krivotvorenju od strane učenika.

Tamara Gruber


INSTITUCIJA "CIVILKE"
Pri izlasku iz vojske svi vojnici gledaju kakvo civilno odelo nosi onaj što se skida.

Nebojša Paraušić


ITD
Tinejdžerski časopis malog formata. Izlazio je osamdesetih i bio omiljen kod "šminkera". Obilovao informacijama o stranim i domaćim pop/rock izvođačima i zvezdama filma, ali i potpunim tračevima i teškim glupostima. Među prvima promovisao žargon kao sredstvo izražavanja u magazinima. Primer: rubr
ika "Zgotivite me sa...". Zbog malog formata bio pogodan za prelistavanje na školskim časovima i dodavanje ispod klupe.

Dragan Odžaklijević


IZLOŽBA "AMERICA"
Organizirano smo posjetili izložbu "America". Kasne sedamdesete. Katalog imam i danas. Sjećam s
e da sam tada vidjela prvi put audio slušalice jer su bile organizirane i slušaonice glazbe.

Sandra Antolić


IZVJEŠTAJ O VODOSTAJU RIJEKA
"Sava kod Galgova - sto dvadeset i pet, Sava kod Galgova jedan, dva, pet..." Duboki spikeričin glas na Radio Zagrebu čitao je "vodostaj" na kraju dnevnih vijesti. Ja sam zamišljala ljude iz Službi mjerenja rijeke kako u gumenim čizmama prilaze nekoj crveno označenoj letvi i vidjela njihove bilježnice u koje upisuju vodostaj drvenim olovkama koje se moraju nasliniti d
a bi pisale. Dunav nisam mogla zamisliti, ni Tisu.

Sandra Antolić


JAT
Jugoslovanski letalski prevoznik, s katerim sem prvič (in zadnjič) imela čast potovati v starosti osmih let, ko sva se z materjo odpravili na obisk k prijateljem v Švico. Kratica je uradno pomenila Jugoslovenački Aerotransport, izkušeni popotniki (redni gostje jugoslovanske zračne flote) pa so vedeli, da gre pravzaprav za Joke About Time. To kruto spoznanje naju je z materjo zadelo šele na letališču v Zuerichu, po nekajurnem čakanju
s še nekaj naivneži (ki so se med Swissairom in JAT-om odločili za slednjega), namenjenimi v Ljubljano. JAT-ov let za Ljubljano je že krepko zamujal, moja mati pa je postajala čedalje bolj zaskrbljena in je v čedalje krajših presledkih hodila spraševat letališko uslužbenko, če je že kaj novic o našem letu. Ta ji je s profesionalnim nasmeškom in pomilovalnim pogledom vsakič znova zagotovila, da bo letalo zdaj zdaj pristalo.
Tako je moje prvo popotovanje z JAT-om postalo obenem tudi zadnje, saj sem si že v
rosni starosti osmih let prisegla, da si tako poniževalnega čakanja resnično ne morem več dovoliti (a se je resnici na ljubo kar nekajkrat, le da v manjšem obsegu, ponovilo v letih mojih popotovanj z AA).

Agata Tomažič


JUGO
Najpopularniji automobil jugoslovenske proizvodnje. Poznat po dugom čekanju da bi se dobio nakon što ste ga uplatili (i po više godina). Takođe poznat po tome što je fabrika Zastava sa svojim kupcima igrala igru iznenađenja sa nazivom "Pogodite kakav je vaš auto!"; naoko svi su isti kao novi, ali zahvaljujući varirajućem kvalitetu neki vam traje par godina ili 30.000 km, dok sa drugim možete da se vozite 10-15 godina i 150.000 km bez ikakvih problema, čak da poželite da kupite ponovo isti. Sa druge strane, to je auto koji je doživeo takvu popularnost u svetu da ga čak Bruce Willis vozi u filmu Die Hard (ne znam koji deo...). U proizvodnju je ušao oko 1983. godine i nikako nema nameru da izađe iz nje. Varijacije motora su od 45-65 ks, a varijacije nalepnica na zadnjim vratima su od 45, 55, 65, 60efi, 45a, 55a, 45ax, 55ax, 55ex. Onaj sa većim brojem na nalepnici i više košta. Naravoučenjije: skinite nalepnicu od komšije, a kupite jeftiniji.

Marko Tasić


KADROVI
Odabrana grupa članova Partije predviđena za dalje napredovanje. Uvrstiti se među kadrove bio je san svakog običnog člana Partije. Kadrovi su bili oni koji su se rukovođeni kadrovskom politikom Partije kretali po društveno-političkim horizontalama i vertikalama. Prvo najbeznačajnije imenovanje nekog člana Partije na kakvu partijsk
u ili društvenu funkciju bio je znak da partija na njega računa i da bi u tom smislu trebalo da se pokaže.
Pravi kadrovi su bili upravo oni koji su znali šta Partija od njih očekuje pa su se tako i ponašali.

Živoslav Miloradović


KAMENČIĆI
U predratnoj Jugoslaviji đaci su pisali "kamenčićima", olovkama od kamena.

Bata Simić


KAMENOVANI DŽINS
Traperice (farmerke) uvedene u modu od strane Roma i pripadnika albanske nacionalnosti, općeprihvaćene kao modni krik kasnih osamdesetih; neujednačeno izbijeljen džins s prugama ili/i pjegama od bijele do tamnoplave boje, može se nabaviti na placu (pijaci), u butiku ili putem namakanja, gužvanja te potapanja novog para traperica u kadu s varikinom.

Tamara Gruber & Ana Božićević


KANDIT
Osječka tvornica čokolade. Godinama su na svim omotima "Kanditovih" čokolada bile markice (s raznim brojevima) koje su se izrezivale i lijepile u posebne albume. Ispunjeni albumi slali su se tvornici, a "Kandit" je to nagrađivao poklon-paketima. Ispunjene albume trebalo je slati preporučeno, inače su se redovito - gubili.

Jovan Nedić


KAPLAR
Čin u vojsci koji u bivšoj JNA nije zvanično postojao ali je u vojničkom slengu korišćen kao sinonim za desetara. Označavao je više karakternu (dušmansku) crtu nosioca nego njegov hi
jerarhijski status.

Živoslav Miloradović


KARAVAN
Serija putopisa po Jugoslaviji, koju je šezdesetih godina uređivao i vodio Milan Kovačević. Kako sam ja rođen 1964., seriju sam gledao kao sasvim mali dečko, i koliko se sjećam, nikada nije reprizirana, bar na RTZ. Tako mi je u sjećanju ostalo tek nekoliko detalja: špica na kojoj bi se u brzom tempu jedne poznate teme iz klasične muzike (mogu vam je i odzviždati, ali kako mi klasika nije jača strana ne znam kako se zove) smjenjuju topografske karte, da
bi vas potom dostojanstveni sijedi čovjek (autor) odveo u neku zabit i tamo kaskao konjima, pentrao se po brdima i zavlačio se u spilje. Šalu na stranu, stari je stvarno bio jak igrač i sjećam se da mi se serija jako sviđala. Bilo je kasnije na TV i drugih putopisaca po zemlji i svijetu, npr. Zuko Džumhur ("Hodoljublja", to je bilo OK), bio je i Gerhard Ledić kojeg baš nisam nešto gledao, pa onda onaj dosadni Matko Peić u Školskom programu, itd, itd, ali ni jedna od njih nije me se dojmila kao "Karavan".

Ivo Baras


KINO KOSMAJ
Porno kino pedeset metara od Trga Republike u Zagrebu. Usred dana bi bilo puno osnovaca koji zajapurenih očiju izlaze (izlazimo) na najgore sunce nakon poduke "Šest Šveđanki s benzinske pumpe" i "Istinitih priča".

Ognjen Strpić


KLUPA U PARKU
Tradicionalna destinacija po bežanju sa časova. "Klupa u parku" obično se birala po konfiguraciji terena, odnosno, morala je da bude dobro skrivena od neželjenih pogleda prolaznika (to su mogli biti i roditelji koji se vraćaju sa posla!), ali i da ima naslon za leđa, letvu koju su mangupi, uvek iz nepoznatih razloga, najpre lomili. Na letvi se sedelo, urezivala su se srca i inicijali simpatije. Dok se sedelo na letvi, pušilo se. "Klupa u parku" imala je svoje naročito značenje u večernjim sat
ima, kada su se dešavali i prvi poljupci.

Petar Andrejić 


KOLEDŽICE
Nosili su ih šminkeri. Najšminkerskija vrsta bile su one bordo boje. Obavezna je bila platnena markica na njima da bi se znalo da su originalne jer su se nakon nekog vremena pojavile i domaće replike. Šminkeri su ih kombinirali sa trapericama kroja "mrkva" i vestama ispod kojih se je nosila sportska majica, ali s obaveznom kragnom preko ovratnika veste. Osamdeset i neke najavljen je veliki sukob hašomana i šminkera, a glavni se je okršaj trebao zbiti u Bogovićevoj ulici, ispred zagrebačkog disca Big Ben. O tome je pisao Polet i mislim podgrijavao atmosferu.

Sandra Antolić


KOMISION
Trgovinsko preduzeće iz Beograda koje se posle II svetskog rata bavilo komisionom prodajom strane robe (uglavnom švercovane) i antikviteta. Mnogi ljudi su svoje prve farmerke, šuškavce, najlon čarape, vijetnamke ili starke kupili upravo u Komisionu. Mnogi drugi (pogotovu iz predratnih imućnijih porodica), opet, su u bescenje prodavali svoje antikvitete,
slike ili dragocenosti, ne bi li preživeli posleratne uslove u kojima su se našli. Na ovaj način su nova komunistička elita i zaposleni u Komisionu dolazili do vrednosti za male pare i bogatili se na nesreći ovih ljudi. Poslednjih godina, Komision je potpuno izgubio svoju zamišljenu svrhu i danas su njihovi objekti uglavnom zakupljeni od strane uvoznika i distributera strane ekskluzivne robe.

Dragan Odžaklijević

 

U Zagrebu su se trgovine te vrste zvale "Posrednik" i osamdesetih, kada se za 'marku' još trebalo potegnuti do Trsta, su bile vrlo popularne (pogotovo ona u Vlaškoj).

Iris Adrić


KOMITET
Centralno mesto političkog života u opštinama i regijama bivše Jugoslavije. Sve odluke bitne za život jedne političke zajednice donošene su u Komitetu ili su dolazile preko komiteta. U svakom većem naselju, zgrada komiteta je predstavljala prepoznatljiv punkt jer se veoma bitno razlikovala od ostalih gradskih odrednica. To je obično bila jedna od najlepših zgrada predratne arhitekture nacionalizovana od eksponen
ata eksploatatorske klase i opremljena stilskim nameštajem i slikama iste te prezrene socijalne grupacije. Komitet je bio mesto gde su se dešavale važne stvari, dolazili važni ljudi, mesto na kome se sasvim ozbiljno i odgovorno bdilo nad svakodnevnicom radnih ljudi i građana i trasirali putevi njihove budućnosti.
Saopštiti nešto u komitetu imalo je svoju težinu, žaliti se komitetu, značilo je - žaliti se Pravdi samoj. Biti član komiteta predstavljalo je veliku prednost u odnosu na ostale članove Partije je
r je to bila prva stepenica odakle se moglo zakoračiti među kadrove (v.). Kada bi svetlo u prostorijama komiteta gorelo do kasno u noć, to je bio siguran znak da se ili sprema novi obračun u partiji ili da sutra u posetu dolazi neki važan drug pa spremačice rade prekovremeno.

Živoslav Miloradović


KOVIN
Varošica u Južnom Banatu na obali Dunava. Poznata je po tome što je u njoj smeštena poznata psihijatrijska bolnica, tako da se reč kovin koristi za označavanje nečijeg (problematičnog) mentalnog statusa. Reći za nekog da je "zreo za Kovin", znači da je taj u najmanju ruku blesav ili čak i lud.
Kovinska psihijatrijska bolnica je, inače, ograđena jakom zidanom ogradom za koju su početkom devedesetih godina ovog veka neki ekstrasensi tvrdili da je počela da
se pomera, a da se dvorište ludnice širi. Panična upozorenja tih marginalaca ostala su bez odjeka u široj javnosti sve dok i najvećim skepticima nije postalo jasno da je kovinska ludara poprimila gigantske razmere, da se proširila i rasprostrla po ogromnom postoru koji je upravo iz tog razloga nazvan balkanskom ludnicom ili balkanskim cirkusom.

Živoslav Miloradović 


KRAŠ BAJADERE I LEDENE KOCKE
Dve vrste jednostavnih poslastica, upakovanih u najobičnije kutije, ali koje pričinjavaju veliko zadovoljstvo - naročito kad ne možeš dugo vremena da dođeš do njih.

Marko Tasić


KRPENJAČE
Lopte napravljene od starih čarapa napunjenih krpama.

Bata Simić


KUĆA CVEĆA
1.
Najmanje ali najprometnije groblje na svetu. Kuća cveća je izgrađena od kamenih blokova teških i po 7 tona koji su dovoženi Savom i Dunavom iz Tebe i Luksora. U izgradnji je učestovalo 100.000 crnotravaca i vukovaca, a prilikom višednevnih pogrebnih svečanosti tu je zazidan Žeželj i 10.000 glinenih ratnika Prve proleterske udarne brigade. U Kuću cveća išlo se oborene glave i peške, najbolje sa Papuka ili Šar planine, i po mogućnosti unazad, na kolenima ili puzeći, a bio je i jedan što je hodao na rukama i gutao vatru. 2. Mesto patnje stranih ambasadora, generala i diktatora (rekord u dužini plakanja držao je Kenet Kaunda koji je imao maramicu veličine stolnjaka). Delegacije pak SSNO-a i SSUP-a nikad nisu puštali u Kuću cveća zajedno, zbog straha od poplave. Najnesrećniji su ipak bili oni iz SUBNOR-a, a jedina uteha im je bila da popunjavaju knjigu utisaka ("...lakše bi mi bilo da mi je sin umro..."). 3. Simbol narodnog pijeteta prema velikom državniku. Zato narod danas misli da zlikovca treba iskopati, pa za Kumrovac. A narod sve zna. I dugo pamti. Jer je pametan.

Dejan Novačić


KULUŠIĆ OSAMDESETIH
Na šanku je radio Štef. Sad je taksist. Koncerti. Sjećam se "Idola". Klub smo zvali i "Zebra". Tamo smo odlazili poslije škole i kad bi markirali. Bilo je to vrijeme "kulture", usmjereno nas je obrazovala za stručne radnike za TV i film. Predavali su nam ljudi sa Zagrebačke televizije. Jedan je od njih bio organizator koprodukcija, pokojni Prnjak. Zvali smo ga profesore, a ne znam je li čovjek završio srednju školu.

Sandra Antolić


KVISKO
- (im.): 1. Jedan od najpopularnijih likova u istoriji jugoslovenske televizije. Etimološki reč "K." potiče od im.ž.roda "Kviskoteka", što je bio naziv za kviz serijal RTZ osamdesetih godina XX veka. 2. Kao zbirna imenica m.roda "K." označava predmet specifičnog oblika, najčešće izrađen od drveta u vidu stonog ukrasa. Izgledom asocira na štetne insekte i Olivera Mlakara. Istorija međutim beleži i "K." izrađenog u obliku betonskog spomenika, monumentalne tapiserije i priveska za ključeve (vidi "Natječaj za najljepšeg kviska", RTZ, 1984.). 3. Upotrebna vrednost "K." sastoji se u "ulaganju" bodova osvojenih tokom kviza (npr. na osobu "C") sa mogućnošću njihovog dupliranja. Pored utilitarne, K. ima i estetsku vrednost: znatno povećao ukupnu količinu lepote na prostorima SFRJ. Možda je jedino Vučko bio lepši. 4. U poeziji izraz "K." se koristi kao metafora i hiperbola: "ima glavu ko Kvisko" (nar.).

Dejan Novačić


KVIZOVKA
Igra koja se zasniva na sastavljanju križaljke, a igra se po šahovskim pravilima, srpskohrvatska verzija skrebla. Našim uslovima igru prilagodila redakcija nekadašnjeg zagrebačkog enigmatskog časopisa "Kviz", po kome je i dobila ime (posebno zaslužan tadašnji glavni urednik Branko Lipanović). Od deset nasumce izvučenih pločica sa slovima igrači naizmenično sastavljaju riječ koju moraju ukrst
iti s bar jednom riječju već postavljenom na tablu dimenzija 19x19 polja. Boduje se svako slovo u zavisnosti od njegove težine, a posebno se boduju slova koja "padnu" na određena polja ili čak i cela reč. Igra se do deset poteza, s tim da svaki igrač ima pravo na 30 minuta za razmišljanje. Pobjeđuje onaj koji skupi više bodova. U slučaju spora među igračima, presuđuje posebno određeni kompetentni sudija. Igrani turniri, postojali klubovi igrača kvizovke, određivane rejting-liste itd.

Jovan Nedić


LEDOLINA
Predivna ledena torta (LEDO - Zagreb).

Branko Vanić


LEKSIKON
Usporedo s prvim 'šlatanjima' (rječnička definicija riječi 'šlatati' glasi: milovati koga u ljubavnoj igri, erotski dirati koga - u osnovnoškolskoj praksi to se svodilo na izluđivanje ženskog dijela razreda grubim i neobuzdanim štipanjem za grudi i stražnjicu) javljaju se - barem u zagrebačkim osnovnim školama osamdesetih - i prvi leksikoni, koji igraju ključnu ulogu u upoznavanju suprotnog spola.
Leksikon je bio opširni kvestionar
koji se davao na ispunjavanje što širem krugu školskih prijatelja i poznanika. Kao leksikon služila bi obična školska bilježnica na čijoj bi se svakoj desnoj stranici nalazilo po jedno pitanje, te ispod pitanja, pod rednim brojevima, odgovori ispunjavatelja. Na prvoj desnoj stranici svatko bi prvo pod svojim rednim brojem upisao svoje ime i prezime te pod istim rednim brojem odgovarao na sva slijedeća pitanja. Leksikon bi započinjao pitanjima tipa "Kako se zoveš?", "Koliko godina imaš?", "U koji razred ideš?", "Šta si po horoskopu?", "Koja ti omiljena boja?", "Omiljeno jelo?", "Omiljena marka auta?", "Koju vrstu muzike slušaš?", "Omiljena domaća grupa?", "Omiljena strana grupa?", "Omiljeni pjevač?", "Omiljena pjevačica?", "Omiljeni film?" ("Flashdance"!) i tako unedogled, a sva ta pitanja bila su tek uvertira u ono glavno: Ljubav. Rubrika "Ljubav" obično bi započinjala pitanjem "Imaš li simpatiju?" (riječ "simpatija" spada u tipično leksikonski žargon - ne sjećam se da smo tu riječ ikada koristili van leksikona). Nakon toga uslijedila bi potpitanja: "Kako se zove? (može i samo inicijali)", "U koji razred ide?", "Koju boju kose ima?", "Koju boju očiju?", "Da li furate?", "Da li ste se već poljubili?" itd.
Iako je u opticaju znalo biti mnoštvo leksikona, nisu
svi bili jednako popularni. Popularnost leksikona ovisila je naravno o tome tko ga je sve ispunio ("Daj da vidim ko ti je sve ispunio leksić!"). Trebali su ga kao prvo ispuniti glavni dečki ('štemeri') i glavne curke iz razreda, a ako bi se leksikon uspjelo utrapiti i kome od glavnih dečki i cura iz viših razreda, onda bi se za taj leksikon doslovce otimalo (najtužniji su bili oni leksikoni koji nisu bili ispunjeni dalje od rednog broja pet, a pripadali su obično onim luzerima ili luzericama u razredu na koje nitko nije obraćao pažnju).
Leksikon bi se obično ispunjavao za vrijeme sata, uz obavezno nadgledanje najbolje frendice ili frenda i uz prigušen hihot, nakon što bi te vlasnik ili vlasnica leksikona za vrijeme odmora upitao/la: "O'š mi ispunit' leksić?
". Kad bi se koja cura dočepala najpopularnijeg leksikona, obično bi se prvo s pet, šest curki iz razreda išlo provjeravati tko ga je sve ispunio, te da li ga je ispunio glavni štemer u razredu u kojeg su naravno sve cure iz razreda bile zaljubljene. Ako ga je on recimo ispunio pod rednim brojem osamnaest, prvo bi uslijedilo nestrpljivo listanje dok se ne dođe do rubrike "Ljubav", pa bi se onda čulo samo poluglasno i uzbuđeno "osamnajst, osamnajst, osamnajst,... evo ga, tu!" Onda komešanje, naguravanje, otimanje i potom - razočarani uzdasi, jer bi glavni štemer pod inicijale stavio "X.Y.", pod boju očiju "crvene s žutim točkicama", pod razred "nije iz našeg razreda" i tome slično. Još je gore bilo kad uopće ne bi odgovorio na pitanja, nego bi svugdje samo stavio crtu, jer čak i odgovor kao što je "crvene s žutim točkicama" budio bi nadu ("E, stara, a jel'da ak' malo bolje pogledaš, da imam onak' malo žute flekice u očima?" - "Joj, pa kaj ja znam, ne bi baš rekla...").

Iris Adrić


LEPOTA DEVOJKA
Zvanična titula prve Miss Jugoslavije izabrane krajem 50-tih godina. Bila je to Tonka Katunarić iz Splita. Reč Miss je izbegnuta jer je dolazila sa Trulog Zapada. Tonka je dostigla nezapamćenu popularnost.

Bata Simić


LOKICE
1. beogradska plesna grupa pod vodstvom Lokice Stefanović, najčešće nastupa za TV, repertoar: sve od diska do folka, 2. frizura po uzoru na plesačice (također poznata i kao "kahlica")

Tamara Gruber


M-48
Puška, iz koje su učenici-srednjoškolci (sa zadovoljstvom) pucali na praktičnom djelu nastave iz predmeta "Općenarodna odbrana i društvena samozaštita". Trik je bio kako nasloniti puščani kundak na rame i zadržati ga pri tome, u suprotnom pri opaljivanju postojala je mogućnost da kundak razvali ključnu kost. Puška je bila neka modificirana v
erzija partizanske puške iz 2. Svjetskog rata tj. karabin proizveden 1948. sa magazinom od 5 metaka i dometom do 5000 metara.

Đuka iz Knina


MAĆE, IDEŠ KOD KLJUZ?
Reklamni slogan tvornice odjeće Kluz, spomenutu krilaticu iznosi osoba afričke nacionalnost
i (crnac).

Tamara Gruber & Ana Božićević


"MAJKU TI PANKERSKU!"
Široko prihvaćena psovka (porijeklom u ranim osamdesetim u doba cvatnje novokomponirane "kulture") kojom se izražavalo čuđenje i osuda nečije izmještenosti i avangardnosti koja je u očima psovača značila izvitoperenu i nastranu, nepotrebnu promjenu uperenu protiv društva i sistema vrijednosti koje je poznavao i pretpostavljao kao oslonac.

Branimir Dolibašić


MALE TAJNE VELIKIH MAJSTORA KUHINJE
Čuvena propagandna emisija ''Podravke'' iz Koprivnice, za njihov najpoznatiji proizvod, ''Vegetu''. Emisija se emitovala četvrtkom popodne, na prvom programu zajedničke JRT šeme. Vodili su je Oliver Mlakar i majstor kuvar Stevo Karapandža. Predstavljali su recepte za razne specijalitete, kojima je
posebnu aromu davao jedan poseban začin: ''Vegeta''. Zaštitni znak emisije bio je song: ''Ali nekih stvari ima, što ne govore se svima, što se samo nekom šapnu, ti ih znaš!''.

Mihajlo Spasojević


MENDO MENDOVIĆ
Nekad veoma popularan lutak iz dječje emisi
je Televizije Zagreb. Nastupao s glumicom Slavicom Fila i na javnim priredbama. Stripovi o njemu objavljivani u "Plavom vjesniku". U govoru, kao medvjed, ubacivao glas "n" i tamo gdje ne treba, pa i u svoje ime.

Jovan Nedić


MILIVOJE JUGIN
Najpoznatiji (ako ne i jedini) komentator američkih i sovjetskih svemirskih programa. Čovek koji je na lansiranju Apola 9 izjavio : "Buka koju stvaraju motori ove rakete jednaka je buci koja bi se dobila kada bismo pustili milion ploča Bitlsa odjednom". Autora ovog priloga ta rečenica je naterala da pronađe ploče Bitlsa da bi ih čuo prvi put u životu (1969. godine je pronaći Bitlse na ploči bilo dosta komplikovano, a čuti na radiju ili TV skoro nemoguće).

Aleksandar Vasiljević


MIMOHOD
1981., ko ga se ne seća, trajao je mesecima, autobusima zakrčeno Dedinje; ima li neko iz Jugoslavije da je radio u državnom preduzeću a da nije bio na mimohodu. Bilo je veselo u gradu, Beograd odjednom turistički grad, pune kafane dezertera od mimohoda, čuju se svi dijalekti. Posebno
nadrealno zvuči dalmoški, navikli smo da ga čujemo uz miris mora, nekako su nam previše obučeni, vidimo im oči prvi put; znamo ih samo razgaćene, u Jugoplastika papučama, izbledelim majicama i najskupljim šminkerskim naočarama za sunce..

Majda Vojniković


MIROLJUB ARANĐELOVIĆ - KEMIŠ
Genijalni srbijanski harmonikaš, nagrađivan u zemlji i inozemstvu (negdje sam jednom pročitao da su ga na nekom takmičenju proglasili čak najboljim na svijetu, ako se ne varam) i jedna od sivih eminencija 'narodnjačke' scene osamdesetih. Vrlo mlad pročuo se zbog svog stila sviranja (nevjerovatna brzina i unatoč tome čistoća zvuka), a i zbog afera s pjevačicama. Muž i mecena kasnije 'kraljice tuge', Tine Turner novokomponirane pjesme, Vesne Zmijanac, a kasnije u vezi i s nekim
manje značajnim ženskim 'zvezdama' srpskoga Nashvillea.
Kemiš je ostao upamćen po, za tadašnje narodnjake, podužoj frizuri i pokeraškom osmijehu - to jest pomalo ukočenom izrazu lica sa samo jednom polovinom usana razvučenom u osmijeh - i 'spuštenim', 'p
sećim' obrvama.
Iako je, uglavnom, stajao u pozadini, prateći zvijezde koje su bile mahom pjevači, ovakvim, pomalo misterioznim izrazom lica, privlačio je pažnju publike, u ovoj vrsti glazbe tradicionalno nepažljivoj prema bilo kome osim lead-vokala.
Iak
o harmonikaško-bračni par Radojka i Tine Živković ostaju neprikosnovene zvijezde ovog instrumenta, Kemiš je skinuo s trona dotadašnjeg najpoznatijeg solo svirača i također legendu in his own right, Branimira Đokića. Neka od kola koje je Kemiš snimio spadaju među najbolja ikad snimljena (a u toj je vrsti glazbe konkurencija žešća nego u drugima), a zanimljivi su i njihovi naslovi: "Ševa" (slavni vlaški standard), "Resavski žubor", "Batin vez", "Dadino kolo", "Jelenino kolo", "Prstolomka kolo" (samoobjašnjavajući naslov) i dr.
U filmu "Crossroads" stari crni blueser objašnjava mladom (bijelom) - da nije pravi (usni) harmonikaš onaj koji ne zna 'skinuti' ritam i zvuk jurećeg vlaka. U svom možda najboljem momentu Kemiš u temi "Orijent ekspres" čini upravo to is
to, stvarajući autentičnu, balkansku varijantu gorenavedene varijacije. Muzički imitira putovanje 'voza' - od ubrzavanja, zahuktavanja mašine do 'pune brzine' pa do ponovnog usporavanja i ulaska vlaka u stanicu. 'Južna pruga', indeed!

Đorđe Matić


MIROSLAV LAZANSKI
Vojni stručnjak, pilot (?), avanturista, moderni heroj, otrov za žene; redovno izvještavao o najnovijim trendovima svjetskog i domaćeg (JNA) naoružanja i vojne opreme za popularni obiteljski TV magazin "Nedeljno popodne".

Tamara Gruber


MLJET I LASTOVO
Za alternativnije Jugoslovene uzrasta od16 do 40 godina the place to be bar nekoliko dana svakog leta; otoci, pored Visa, gde se sklanjalo od Nemaca i ostalih letnjih okupatora; ranojutarnje čekanje u redu za hleb, mleko i Drinu bez filtera, ako nema Drine može 57, ili Opatija; poznanstva koja se obnavljaju svakog leta; kamp u koprivama; mala Jugoslavija po akcentima, i mala kinološka izložba, jer je svaki drugi gost imao bar po jednog psa; Mariborčani poznati kao najfiniji - izvine se ako
te zgaze noću; o prirodi se ne može ni govoriti, mora se videti. Kasnije postalo previše poznato, pokvarila se atmosfera, stigli divlji, oterali pitome, ali nema veze. Kako li je sad tamo preko leta, da li se klinci isto tako dobro zabavljaju...

Majda Vojniković


MODRA SPILJA
Pećina na ostrvcetu Biševu kraj (ostrva) Visa. Čudo prirode, kakvog, po rečima vodiča koji nas je sprovodio, nema nigde drugde na svetu. Ili je možda takva moja interpretacija njegovih reči, jer sam se, doduše kao dvanaestogodišnje dete koje i nije mnogo toga videlo, skroz-naskroz osetila kao da jednom (čudu) prisustvujem. I poželela da ga vidim još koji put.....

Kristina


MONOPOLY
Kapitalistična družabna igra, ki jo je po vzoru z gnilega Zahoda izdeloval nek slovenski zasebnik. Pravila igre so bila podobna kot pri ostalih monopolyjih, jugoslovanska različica je vključevala Popovo Šapko, Kopaonik, Krvavec, Ohridsko, Prespansko in Plitvička jezera, Avalo, Kalemegdan, Ado Ciganlijo, Severni, Srednji in Južni Jadran, Bled in Bohinj,
Jahorino, Bjelašnico, Krvavec, otoke Rab, Pag, Krk, Korčulo, Brač, Hvar ter letališča Beograd, Ljubljana, Skopje in Zagreb. Monopoly je v Sloveniji v osemdesetih igralo staro in mlado, pri tem pa ne gre pozabiti dodati, da je bila navidez neškodljiva igra po mnenju nekaterih pravzaprav zametek zloglasnega slovenskega nacionalizma, ki je leta 1991 kulminiral v odcepitvi od SFRJ: slovenski kraji so bili občutno dražji kot srbska, hrvaška ali makedonska letovišča (najprestižnejša sta bila denimo Bled in Bohinj, zanj je bilo treba odšteti celih 7000 in 8000, medtem ko je Jahorina veljala borih 1200 in bila kot taka skrajno nedonosna za gradnjo hotelov), še celo Severni Jadran je bil od Srednjega in Južnega za malenkost dražji.

Agata Tomažič


MORAL
Posle rata je moralno bilo sve ono što se mora. Tako su bar tvrdili aktivisti.

Bata Simić


MORAVA BREZ FILTRA
Izredno močne cigarete jugoslovanske izdelave, naprodaj so bile v bledozeleni škatli (z napisom MORAVA in MOPABA - v ćirilici), na kateri sploh ni bila navedena vsebnost tobaka in katrana.
Kadil jih je moj oče in ko smo se nekoč v začetku devetdesetih (ko jugoslovanskih cigaret v Sloveniji nikjer več ni bilo mogoče kupiti) srečali in je oče položil na mizo škatlico prav teh cigaret, ga je mati začudeno vpr
ašala: "Pa kje jih dobiš?" "S padali nam jih pošiljajo," je odvrnil oče in se skrivnostno nasmehnil.

Agata Tomažič


MOTOKULTIVATOR
1.poljoprivredni stroj; 2.riječ-fenomen, ušla u upotrebu sredinom osamdesetih pod utjecajem poplave reklama za isti, najčešće u kontekstu uvredljivih poredaba (npr. "Lijep si ko slika, a na slici motokultivator")

Tamara Gruber & Ana Božićević


MPV
Moralno-političko vaspitanje; obavezan prvi sat na obuci vojnika u JNA. Najčešće je počinjao sa: "Naša zemlja
* se graniči sa Italijom, Austrijom ...." itd. U svakom garnizonu je postojao oficir zadužen za MPV, u stvari oficir KOS-a.

* Nikada nije upotrebljavan izraz "naša država"!

Dragan Jovanović


MUDRO RUKOVODSTVO
Tito, Kardelj, Ranković, Đilas, Moša, Bakarić, Leskošek, Pucar, Gošnjak, Kidrič, Tempo, Koliševski i Salaj. Neki su tako poređane fotografije zvali i Ikonostas.

Bata Simić


MUNGOSICE
Dječje ortopedske cipele sumnjivog dizajna sa metalnim kopčama umjesto žniranaca.

Tamara Gruber


NA SLOVO NA SLOVO
Prestižni dečji tv-serijal po tekstovima Duška Radovića. Edukativan i neodoljivo šarmantan. Krunski dokaz da je nekad bilo sasvim moguće biti na nivou evropskih tv standarda u ovoj vrsti produkcije; po scenariju, režiji, scenografiji, muzici, likovima i stajlingu.
Ku
ltni likovi: Mića Tatić i lutka Aćim, Klovnoliki Ostoja (Milutin Butković) koji svaku reč počinje sa O, Lola Novaković, Đuza Stojiljković, Baja Bačić, Vlasta Velisavljević, Dragan Laković, Mića Tomić.
Kultna pesma, odjavna špica: "Spavaj Aćime tiho spavaj
neka sad spava i Ostojina glava..."

Janko Baljak


NAŠI
Eufemizam za (bivše) Jugoslavene koji se nalaze vani, bez obzira iz koje bivše republike dolaze.

Ova naizgled nedužna riječca dokazuje da je sav krvavi trud uložen u rastavljanje bivše Jugoslavije na sastavne dijelove bio jalov - iako se bivše republike SRFJ fizički jesu razdvojile jedna od druge, nisu se uspjele razdvojiti u glavi njihovih (bivših ili sadašnjih) stanovnika. Da je tome pouzdano tako, uvjerila sam se između ostalog kada sam prečula jednog Bad Blue Boysa, veterana Domovinskog rata i požrtvovanog Hrvata, kako kaže, citiram: "Naših ima svugdje, i ovih i onih." Drugim riječima, i ove iz Hrvatske i one iz drugih bivšejugoslavenskih republika, sve ih je nesvjesno posvojio riječcom - naši.

Valja još napomenuti da se ova pridjevna zamjenica u goreopisanom značenju koristi isključivo samostalno, dakle kao imenica; kada se koristi kao pridjevna zamjenica u kombinaciji sa imenicom, kao npr. u sintagmi "naša stvar", ona implicira nešto sasvim drugo. Sufiksalnom tvorbom od ove je imenice izveden poimeničeni pridjev naški, koji označava jezik kojim govore naši. Naški obično implicira neku varijantu hrvatskog ili srpskog jezika.

Iris Adrić


NEDJELJNI ZABAVNIK
Najbolja emisija za decu svih vremena. Emitovala se nedeljom pre podne, na zajedničkoj JRT šemi. Stvorena je ''da ne bi nedjelje dosadne bile, dan za spavače tužnog lika''. Zato je u pomoć dolazila TV sila i ''Nedjeljni zabavnik''. Pravljena je u studiju TV Sarajevo, a voditelji su bili Seid Memić Vajta i Zijah Sokolović.

Mihajlo Spasojević


NEGRO BOMBONI
Nešto tvrdo i ljepljivo i užasnog okusa i još crne boje, za što se tvrdilo da su super bomboni za djecu.

Vanja Nikolić & Jakov Vilović


NEMCI
- 1. Narod indoevropskog porekla. 2. Krvoločna bića odevena u prepoznatljive štofane uniforme koja uništavaju pred sobom sve oblike života, a sa posebnim zadovoljstvom partizanske ranjenike. Životni ciklus "N." odvija se u dve posebne i međusobno isključive faze. U prvoj fazi "N." se šire prostom deobom, kreću se u svim pravcima i veoma su agresivni. Međutim, u drugoj fazi, a nakon primene Bate Živojinovića (ponekad u koktelu s Borisom Dvornikom) dolazi do njihovog masovnog uginuća, paničnog bega ili kukavičke predaje. Nemački jezik - u prvoj fazi sastavljen isključivo od imperativa ("hende hoh!", "šnel!", "los!"), u drugoj brzo degradira u nefonemske usklike iznenađenja i bola. 3. Jedna od ekipa u dečjoj igri "partizana i nemaca", po pravilu sastavljena od intelektualno i fizički slabijih i neuglednijih dečaka iz ulice. 4. Vlasnici novčanih apoena BRD. Najradije viđeni dragi gosti u SFRJ. Ljubav lokalnog stanovništva prema "N." masovno je iskazivana parolom "Zimmer frei" koja je u znak dobrodošlice bila istaknuta na svaku kuću u potezu Luka Koper - Ohridsko Jezero.

Dejan Novačić


NESTAŠICE ŽIVEŽNIH NAMIRNICA
Radenci, Slovenija. Glazbena parada. Festival instrumentalne džez muzike YU Big bendova. Predsednik Savezne vlade je Milka Planinc. Nestašice: kafa, deterdžent... Podne. U hotel "Radin", vraćajući se iz kupovine u Austriji, upadaju kolege iz sarajevskog orkestra, noseći ogromne kese svega i svačega. Za šankom koji je odmah do ulaza sedi Željko Brihta iz zagrebačkog orkestra. "Vidi dokle je ovo došlo. Moramo ić' kupovat u Austriju. Svega ovoga
nema u Sarajevu". Željko kao iz topa: "JE DEČKI, ZAKAJ STE UBILI FERDINANDA"?

Mića Marković


NESTAŠNI MOMCI YU FUDBALA
Najzanimljivija ''institucija'' jugoslovenskog fudbala, koji je u svakoj generaciji imao bar po jednog igrača koji je posedovao ogroman talenat, ali koji nikada nije uspevao da postigne velike uspehe, zbog ''nestašnog'' ponašanja, na terenu i van njega. Prvi i verovatno najpoznatiji od njih je Dragoslav Šekularac, možda najveći talenat ikada rođen na ovim prostorima, na čiju karijeru je
drastično uticala kazna izrečena od strane FSJ na vrhuncu karijere, zbog fizičkog napada na novinara. Nakon njega pojavio se Vladislav Bogićević, čiji je najveći ''poduhvat'' krađa autobusa u Splitu. Osim njih mogu se izdvojiti i Stjepan Deverić, Boban Božović i Čava Dimitrijević.

Mihajlo Spasojević


NEVEN
Ili kako nas je uvezeni (britanski) režiser učio J. J. Zmaju i slapsticku; čuvena rečenica: "pitam se pitam, koji med nije sladak?" i odgovor: "med koji nije sladak je - medved."
Naš domaći meki Monty Payton za decu, mislim da bi i danas izgledao sasvim moderno. Nikola Kirić, reporter obučen u kariranu pelerinu koji se javlja iz neviđenih tunguzija gde mora da jede pohovane mrave (ćevapčiće). Mića Tomić kao čika Jova, njega se ne sećam najbolje, sem d
a se švrćkao okolo sa štapom.
Kroz Neven smo i sebi drugačije, svetski izgledali.

Majda Vojniković


NIKAD ROBOM
Serija stripova u izdanju gornjomilanovačkih "Dečjih novina". Počela izlaziti 60-ih godina, a do 9. januara 1976. objavljeno 548 svezaka. Tema svih stripova bila je borba jugoslovenskih naroda, u bližoj i daljoj prošlosti, protiv raznih osvajača.

Jovan Nedić


NNNI
"Ništa nas ne smije iznenaditi" - aktivnosti i vežbe u sklopu ONO i DSZ za odbranu od unutrašnjih i spoljnih neprijatelja. Prilika da se razni frustrirani tipovi iskažu kao komandni kadar u preduzeću, gradu i sl. Ponegde je skraćeno nazivana samo ENENI.
Jedna objava iz tog perioda: "Vežba NNNI odlaže se za iduću nedelju zbog iznenadne kiše."

Dragan Jovanović


NOVA GODINA
Na staru godinu dućani su radili do dva. Zato se je kruh čekao u divovskim redovima, jer zna se da uz odojak, francusku i sarmu najbolje paše svježi kruh. Navečer je na TV emitiran šaljivi dnevnik, a ako se je Nova čekala kod kuće mislim da TV nije gašen do jutra. Kombinirani su programi iz svih studija JRT-a. A iza ponoći - film. Na Novu godinu gledala sam filmove cijeli dan, nakon Bečkog koncerta. Dnevnik na Novu godinu obavezno je donosio priloge o proslavama u svim glavnim gradovima i izvještaj kako se je zabavljao Tito. On je naravno bio svake godine u drugoj republici i autonomnoj pokrajini.

Sandra Antolić


NOVI FOSILI
Jedan od najpopularnijih i najtiražnijih pop-bandova, nastali negdje ranih 70-tih, ali tek kad u sastav, u drugoj polovini 70-tih, dolazi skladatelj Rajko Dujmić-Lima, počinje njihov uspon. U postavi: Đurđica Barlović (vokal), Lima (klavijature), Vladimir Kočiš-Zec (gitara), Marinko Colnago (bas) i Moka (bubnjevi), snimili su nekoliko odličnih albuma i masu hitova ("Tonka", "Košulja plava
", "Budi uvijek blizu", "Šuti moj dječače plavi", "Najdraže moje", "Pričaj mi tiho, tiho", "Sanjaj me", "Da te ne volim", "Diridonda", "3+10", "E moj Saša", "Sanja"...).
1984. u bend dolazi nova pjevačica, Sanja Doležal (malo kasnije umire Moka, pa za bub
njeve sjeda Nenad Šarić-Brada), a hitovi se i dalje redaju ("Milena", "Šu-šu", "Za dobra stara vremena", "Jedna suza", "Još te volim", "Ja sam za ples"...).
Novi fosili se raspadaju nekako s raspadom Juge (kasnije se ponovno okupljaju samo s Dujmićem, ali
to više nije bitno za ovaj "leksić"), ali generacije (barem ovdje, u Agramu i okolici) pamte...

Goran Kulenović


NOVOKOMPONOVANA NARODNA MUZIKA
U muzičkom smislu predstavlja parafrazu folklornih motiva stanovništva jugoistočne i centralne SFRJ (posebno Seldžuka i Parsa). Izvodi se na tradicionalnim narodnim instrumentima (Dallape, Yamaha, Fender-Stratocaster), uglavnom u ugostiteljskim objektima, na sportskim stadionima i u klubovima iseljenika.
Pored očuvanja muzičke baštine, NNM posebno je značajna zb
og misaonih dometa i poetskih vrednosti svojih tekstova. U tematskom pogledu, autori NNM veliku pažnju posvećuju fundamentalnim metafizičkim pitanjima, posebno problemu teodicije ("Šta sam Bogu zgrešila", "Zašto majko tako patim"), ali ne zapostavljaju ni pojedinačne nauke i discipline, npr. komparativnu sociologiju ("Moje selo lepše od Pariza") ili psihijatriju ("Ala bi se šikicala al mi ne da nana"). Što se poetike tiče, iako se NNM bazira na tradicionalnom stihu i stilskim figurama, pojedini autori pribegavaju avangardnijim izrazima, u rasponu od nadrealizma ("Suzama sam lepio tapete") do dadaizma ("Op cvrc grok").
Teorijski radovi iz oblasti NNM publikovani su u stručnom časopisu "Sabor" (Beograd), često u polemičkom tonu (v. sukob na estradnoj levici -
Dr Jahić / Dr Zmijanac).
Krajem 80-ih dolazi do okupljanja heterogenih pravaca i škola mišljenja unutar NNM, i njihove institucionalizacije u jedinstven ideološki pokret. NNM je izvršila veliki uticaj na javno mnenje i opšte stanje duha u zemlji, u kolab
oraciji sa drugim značajnim kulturnim institucijama poput SANU i UKS.

Dejan Novačić
 


Glazbeni stil pod utjecajem tradicionalne srpske i bosanske izvorne folklorne glazbe; uz upotrebu tradicionalnih glazbala također se koriste sintesajzeri, električne gitare i sl. dok se vokalista ističe izuzetno naglašenim vibratom; tematika je većinom ljubavno-melankoličnog karaktera; najčešće se izvodi u krčmama ili na vjenčanjima na čelu s izazovnom vokalisticom (pevaljka), dok velike zvijezde održavaju masovne koncerte na stadionima ili u sportskim dvoranama; najpoznatiji izvođači su: Lepa Brena, Šaban Šaulić, Halid Muslimović, Šerif Konjević itd.

Tamara Gruber & Ana Božićević


ODELJENSKE ZAJEDNICE
Đaci treba da se od malena uče samoupravljanju. Zato je svako odeljenje imalo predsednika, sekretara, blagajnika i higijeničara. Mislim da su to bili jedini slobodni izbori u onoj Jugoslaviji. Kad smo bili manji, na uspeh je pre svega uticao ženski deo odeljenja koji bi ceo glasao za najlepšeg dečaka. Kasnije, tokom osa
mdesetih, predsednik je bio najveći luzer u odeljenju. Time je bio osuđen da ide redovno na sastanke.

Dušan Matić


ODVOJENI ŽIVOT
Status aktivnog starešine JNA čiji je garnizon lociran u jednom mestu dok mu porodica prebiva u drugom. Status se sticao prekomandom starešine u drugi garnizon u mestu gde nije bilo moguće odmah i na zadovoljavajući način rešiti "stambeno pitanje" istog. Stoga je porodica ostajala u ranijem mestu boravka dok je prekomandovani stanovao u samoj kasarni, u Domu JNA, ili iznajmlje
noj samačkoj sobi. Ovaj status je podrazumevao i određene novčane beneficije koje su pokrivale troškove nedeljnih odlazaka kući za vikend ili "jebački vikend" (v. produženi vikend).

Živoslav Miloradović


OFICIRSKE ČIZME
Osim oficira su ih nosile i devojke, pa ih je pre udaje za Tita nosila i Jovanka.

Bata Simić


OLIMPIK EKSPRES
Brzi voz od Beograda do Sarajeva. Počeo je da saobraća od Olimpijade u Sarajevu.

Boris Stefanović


OMLADINSKA PRUGA BRČKO-BANOVIĆI
Građena fizičkim (ručnim: krampa i lopata) radom omladine za potrebe prevoza uglja iz rudnika Kreka Banovići do luke Brčko. Prva pruga širokog, "normalnog" koloseka u severoistočnoj Bosni.
Pesma iz tog vremena: "Brčko - Banovići, to je naša meta / izgraditi prug
u još ovoga leta".

Dragan Jovanović 


OMLADINSKA PRUGA ŠAMAC-SARAJEVO
Građena je 1947. a gradili su je đaci srednjih škola za vreme ferija.

Bata Simić


ONO i DSZ
Općenarodna Obrana i Društvena Samozaštita, također predmet u osnovnoj i srednjoj školi, kulminira tzv. vanškolskom nastavom na streljani gdje se za ocjenu gađa iz puške M-48.

Tamara Gruber


OPA MIKI!
Popularan usklik nepoznate etimologije, ima izraziti oduševljenje ili/i čuđenje; starija varijanta glasi "opa bato!"

Tamara Gruber & Ana Božićević


88 RUŽA ZA DRUGA TITA
Masovna hortikulturalna pojava nakon 1981; nasadi ruža (kom.88) uljepšavali su većinu javnih zelenih površina uz obaveznu tablu s istoimenim natpisom kao memento Drugu Titu, preminulom u svojoj 88. godini.

Tamara Gruber & Ana Božićević


PANČEVAC
Stanovnik Pančeva, ali u beogradskom slengu oznaka za krajnje smušenog, nesnalažljivog i tupavog vozača. Čim bi se, na tada sve sređenijim ulicama Beograda sredinom sedamdesetih godina, stvorila nekakva iznenadna gužva, iskusnim beogradskim vozačima je odmah bivalo jasno da nekakav "pančevac" nije u stanju da krene ispred semafora, da mu se ugasio auto, da je skrenuo u jednosmernu ulicu iz pogrešnog smera, da se zaustavio tamo gde je zabranjeno itd, itd. Dugo godin
a je činjenica da je neko Pančevac u pravom Beograđaninu redovno izazivala asocijaciju na trapavog posednika vozačke dozvole.

Živoslav Miloradović


PANKERIJADA
U Pinkiju, sedamdeset i osma (ili se to zvalo Pank Maskenbal). Pobeđuje moja grupa, Lucifer, a
Cane, tada u grupi Kopilad ima pesmu "Pips za seljaci" i prska zemunsku mangupariju pipsom. Isti mu nešto kasnije lome vilicu.

Srđan Dragojević


PANTA I KARAKA
Kultna mjesta za okupljanje na zagrebačkom Zelenom valu, niže od američke ambasade. Panta u vlasništvu beogradskog hokejaša na ledu - Pante, a Karaka - ne znam. U Karaku išli su većinom nogometaši i djevojke koje su ih željele upoznati. Sjećam se golmana Ivića. Vrlo ružan, ali važan. U Pantu su dolazili većinom glazbenici. Često Massimo Savić.


Sandra Antolić 


PAR-NEPAR SISTEM VOŽNJE
Restrikcije benzina. Jedan vikend su se mogli voziti samo oni čija je registracija završavala na paran broj, a drugi oni s neparnom registracijom. Neki su si ljudi kupili zbog toga dva auta.

Sandra Antolić


PARTIJSKA KAZNA
Tamna mrlja na biografiji svakog, a naročito bivšeg člana Partije. Mrlja neizbrisiva, mrlja koja je znala da nadživi čak i svoga nosioca te bitno usmeri život njegovih bližnjih. Izricana je povodom uočenih grehova člana Partije a nakon drugarske kritike (v.) i eventualno samokritike (v.). Čak i kada je bila oproštena, odnosno ukinuta, partijska kazna nije u potpunosti nestajala nego se kao tamni odblesak provlačila tu i tamo kroz poverljive partijske dokumente, potezana je u slučajevima kad
a su kažnjenik ili njegovi bližnji konkurisali za kakvo radno mesto i evidentirana Tamo Gde Treba.

Živoslav Miloradović


PARTIJSKI MATERIJAL
Za laike - najdosadnije i najnerazumljivije štivo ikada napisano na jezicima južnoslovenskih naroda. Pisali su ih stručnopolitički saradnici zaposleni u administraciji viših partijskih foruma SKJ a bili su namenjeni prorađivanju u partijskoj bazi. Od svoje osnovne, radne varijante do finalne, p.m. je prolazio fazu usaglašavanja tokom koje su iz teksta izbacivani po
slednji ostaci logički organizovane konstrukcije. Partijski profesionalci, kao i ljudi zaposleni u partijskim organima odlično su vladali ovim metajezikom i u šumi fraza, citata i notornih bizarnosti znali da otkriju one tanane titraje najnovijeg partijskog opredeljenja koje će u narednom periodu doneti zanimljive, pre svega kadrovske, promene. Oni aktivni učesnici političkog života bivše Jugoslavije, takozvani kadrovi (v.) koji nisu znali nemušti jezik partijskih materijala bili su osuđeni na propast i na prvoj oštroj okuci partijske politike ispadali iz kadrovskog voza. Partijski materijal štampan je u šapirografskoj tehnici na debelom grubom papiru čije su stranice zaheftane i složene u veliki žuti koverat.

Živoslav Miloradović


PARTIJSKI (SASTANAK)
Organizovani skup članova Saveza komunista Jugoslavije svrstanih u osnovne organizacije SK, na kojima je prorađivan partijski materijal (v.). Održavani su u različita doba dana, a smatralo se za veoma preporučljivo da to bude van radnog vremena. Ponekada su partijski sastanci znali da traju do kasno u noć ukoliko bi se na njima raspravljalo o pitanjima ne samo bitnim za Partiju nego i za neke njene članove. Najviše živosti u partijski život, pa samim tim i u partijski sastanak, unosile su periodi tzv. "idejno-političke diferencijacije" (v.), osobite kampanje tokom kojih su eliminisane nepoželjne ideje ili njihovi autori. Tokom mirnih perioda partijskog života, partijski sastanak je zapadao u svojevrsnu krizu identiteta i postajao veoma, veoma dosadan ritual. Veliki broj članova Partije je tokom takvih sastanaka prilježno šarao kojekakve crteže po partijskom materijalu ili drugim papirima, tako da danas postoji čak i jedna privatna kolekcija crteža koje su crtkali najznačajniji partijski drugovi tokom dugih i isto tako dosadnih sesija Centralnog komiteta.
U ranoj istoriji Partije na partijskim sastancima se upražnjavala praksa tzv ."drugarske kritike" (v.), i samokritike (v.) koje su prethodile partijskom kažnjavanju grešnika. Za one koji su na taj način odstra
njeni iz partijskog života govorilo se da su zglajzali (v.). Na važnim sastancima koji su u pojedinim slučajevima mogli imati status "zatvorenog" (v.) prisustvovala je i odgovarajuća radna grupa (v.) sačinjena od članova višeg partijskog foruma zaduženih za rad podređene partijske organizacije, tzv."drugovi iz Komiteta"(v.). Oni su imali za zadatak da raspravu usmeravaju u odgovarajućem pravcu i da onima koji misle drugačije od više istance ukažu na to da greše.
Rezultat partijskog sastanka bili su zaključ
ci, koji su se dostavljali višoj partijskog instanci. U mirnim vremenima i tokom ritualnih rasprava, oni nisu bili ni od kakve važnosti, dok bi u periodima izrazite frakcijske borbe itekako dobijali na značaju zajedno sa zapisnikom sa sastanka iz koga se moglo videti ko je i kako govorio i kojoj se strani priklonio.

Živoslav Miloradović


PARTIJSKI SLUČAJ
Vid političke kampanje koja se s vremena na vreme, kao posledica unutarpartijskih borbi, vodila protiv jednog ili više članova Partije. Sa stanovišta optuženog pojedinca postati slučaj značilo je računati sa najtežom partijskom kaznom, biti ekskomuniciran iz javnog života, pa čak rizikovati i krivično gonjenje. Sa partijskog aspekta slučajevi su predstavljali samo vrh ledenog brega ispod koga su se
dešavali mnogo krupniji politički procesi. Što su ti procesi bili izrazitiji a unutarpartijski sukob bio žešči to su neposredni akteri "slučajeva" bili u većoj opasnosti da budu potpuno moralno i fizički satrveni. Tu se uopšte nije radilo o stepenu njihove krivice ili "krivice" nego pre i izvan svega o snazi partijske struje koja je kroz zagovaranje ili pak osporavanje njihove osude branila svoje interese ili ugrožene pozicije.

Živoslav Miloradović


PARTIZANA I NEMACA
Igra koju su sva deca pod utiskom domaće kinematografije redovno igrala jurcajući se po ulici. Nemac je uvek bio neko najomraženiji iz društva i samim tim "Nemci" su često bili u manjini. Ponekad niko nije hteo da bude Nemac pa smo svi bacali kamenje (bombe) na zamišljenog protivnika.
Uvek sam se kao mali čudio ljudima koji su pristajali u filmovima da igraju ulogu Nemca, jer se to meni činilo kao velika sramota. Još uvek se sećam kako me je potreslo kad je Ljubiša Samardžić (naravno kao partizan) poginuo u jednom filmu. Nažalost, kako ovih
dana čujem kroz otvoren prozor, moderna deca po ulici jure Šiptare, ili već neke druge "modernije" neprijatelje.

Marko Tasić


PARTIZANI
(gr.: titanicos) Božanska bića magičnih moći i natprirodnih osobina. Vrhovno božanstvo bio je Drug Tito iz čije glave se rodio Milovan Đilas. Iz njihovog kasnijeg braka rođen je Vladimir Bakarić, a iz braka Druga Tita s Konjuh Planinom rođen je Aleksandar Leka Ranković. Edvard Kardelj je bio suptilan pa je rođen iz morske pene, a Koču Popovića su slučajno našli u glavici kupusa. Najveći junaci među partizanima bili su Ajant, Poluks i Sava Kovačević, koga je rodila Ćana Babović u braku s Prvom proleterskom. Iznad svih je međutim bio Nikoletina Bursać koga je kentaur Vladimir Nazor našao ispod jednog kamena u Hercegovini, othranio svojim mlekom i naučio da puca iz šarca i da baca kamena s ramena, pripremajući ga tako za borbu protiv htonskih božanstava Lera i Spera. U toj borbi Nikoletini je pomogao Boško Buha, koga je donela roda, i čijim je junaštvima otvoren novi herojski ciklus za niže razrede osnovnih škola, i čiji su podvizi opisani u Homerovom spevu "Ženevska konvencija i upotreba dece u ratnim dejstvima".

Dejan Novačić


PEDŽA D' BOJS BEND
Beogradska rok grupa s najvećim hitom "Jugoslovenka, ljupka oko pupka...", Pedžu se također može vidjeti u filmu Živojina Pavlovića "Kad budem mrtav i beo" kao pjevača-debitanta u sekvenci kontesta tipa "Prvi pljesak".

Tamara Gruber & Ana Božićević


PEKINŠKA PATKA
Ne Sid Višous, već srednjoškolski profesor elektrotehnike Nebojša Čontić Čonta (što je bio bizaran ali važan detalj), lider grupe Pekinška patka, za mnoge s ovih prostora, pa i za mene, bio je prvi lik preko koga smo uopšte čuli za pank. Iako je "Plitka poezija", njihov prvi LP, više ličio na parodiju ovog muzičkog prav
ca a mi tada toga nismo bili svesni, sećam se veoma živo kako smo se na ekskurziji "Putevima AVNOJ-a" u osmom razredu osnovne škole (Bihać, Jajce, Drvar) koja je zaista sledila puteve Prvog, Drugog i Trećeg zasedanja AVNOJ-a, samo nekoliko meseci nakon smrti Josipa Broza Tita, drali iz sveg glasa u gluvo doba noći, pevajući refren iz Čontine pesme 'Ma ko ih šljivi mi sviramo pank': "O ne, osto sam sam, ostajem bez seksa ja, a i bez nje!!!".
Srećom, ovakve ekskurzije su se završavale na moru u Dubrovniku po
što sva avnojevska mesta pamtim po hotelima D kategorije, memli i bubašvabama i tome kako su naše devojčice maltretirali domoroci (kolokvijalni izraz za lokalne, po pravilu neprijateljski orijentisane tipove iz pominjanih gradova). Od tog doba počinje važna, ključna podela na šminkere i pankere koju je ozvaničio skori nastanak novog talasa.

Janko Baljak


PIONIR
Službena definicija termina p. izuzetno je minuciozna: P=pošten, I=iskren, O=odan, N=nepokolebljiv, I=istinoljubiv, R=radišan; p. je oblik pripadnosti KPJ za djecu od 7 godina do ranog puberteta nakon čega slijedi članstvo u "Savezu Omladine"; oba članstva su, ako ne obavezna, u svakom slučaju neizbježna kao dio osnovno-školskog obrazovanja; (u okviru "redovne razredne nastave" održavaju se "satovi
pionirske razredne zajednice" - SPRZ); inicijacija se sastoji od svečane, kolektivne zakletve: "Danas kada postajem pionir, dajem časnu pionirsku riječ: da ću marljivo učiti i raditi, ..." na Dan Republike, 29.XI., raspodjele crvenih članskih knjižica i raznog znamenja kao što su plava "titovka" sa "zvijezdom petokrakom" (kapa), crvena marama i razne značke, popraćeno arhetipskom školskom priredbom (zbor, recitacije, sastavci) te zakuskom; obavezna, svečana uniforma su plave hlače/suknja i bijela košulja; "primanje u omladince" dešava na dan SKOJ-a, uz jednodnevni izlet autobusom (uz klasični repertoar autobusnih pjesama "Naš je vozač pravi dasa, autobusu daje gasa..", "Od Vardara pa do Triglava... Jugoslavijo", te raznih borbenih pjesama: "Na Kordunu grob do groba...", "Konjuh Planino" itd.) do obližnjeg spomenika revolucije gdje se zakletva polaže u okviru "prigodnog kulturno-umjetničkog" programa na dotičnoj lokaciji (polaganje vjenca, govori lokalnih "političkih funkcionera", zbor, recitacije...); samo članstvo u dotičnim organizacijama nije podrazumijevalo veće obaveze ni povlastice; povremeno, od pionira se zahtijevalo sudjelovanje u "punoj opremi" pri svečanom obilježavanju raznih obljetnica, svečanom dočeku uvaženih gostiju i sl. dok su tzv. "uzorni učenici" bili počasno imenovani kao "pionirski rukovodilac", "predsjednik pionirskog odreda" (p. odredi najčešće su imenovani po "narodnim herojima", npr. "Pionirski odred Leo Rukavina-Munja") i sl. te su kao takvi, uz opću naklonost "nastavničkog vijeća", također uživali privilegije kao što su: čitanje službenih obavijesti svim razredima u turnusu, česta "dežurstva na porti" kao i razna druga "dežurstva", interpretativno čitanje i recitiranje na priredbama, polaganje vijenaca na "spomen ploče" u susjedstvu i sl.

Tamara Gruber


PLAVI VJESNIK
Dječji, kasnije omladinski časopis, u izdanju zagrebačkog "Vjesnika". Preobrazio se od dječjeg u omladinski list onako kako su odrastali njegovi čitaoci rođeni pedesetih godina. Kao dječji list objavljivao stripove o Mendi Mendoviću i Slavici, Tomu i Malom Medvjeđem Srcu, Vikiju i Nikiju, Maku Makiću (vitezu i Četvrt), Denu Deriju itd.

Jovan Nedić


PLOČICE
Crna pravougaona površina po kojoj se pisalo "kamenčićima" (v kamenčići). Pločica je sa jedne strane bila karirana a sa druge sa izvučenim pravim linijama. Na drvenom ramu kojim je bila uokvirena, bila je rupica kroz koju se provlačio kanap za čiji je jedan kraj vezivan sunđer za brisanje a na drugom kraju je bila krpica za sušenje.

Bata Simić


POGREBI I POMIRIŠI
Majice koje su se pojavile u drugoj polovici 70tih. Na majicama su bile različite aplikacije u "fluorescentnim" bojama koje su sadržavale mirisne arome voća. Miris bi se pojavljivao, kako i sama majica govori - kad se aplikacija malo pogrebe.

Vanja Nikolić & Jakov Vilović


POLJACI
Od Poljaka se je kupovalo na rubovima tržnica. Na rubu Trešnjevačkog placa u Zagrebu, na primjer. Tamo bi dolazili zaraditi koju paru oni sretni Poljaci koji su dobili vizu za ljetovanje na Jadranu. Bilo je na prodaju kamp opreme, stolnjaka, bižuterije od jantara i koralja. Prodavali su na haubama automobila.

Sandra Antolić


PONY
Vjerojatno jedan od prvih domaćih vrsta bicikla s manjim kotačima. Skoro svi smo vozili pony bickil. Manja verzija pony bickila (pony za djecu, kako kaže moj frend) zvao se Violeta. To je došlo nešto kasnije. Ali - kad je došao BMX sve je otišlo u...

Vanja Nikolić & Jakov Vilović


POŠTENA INTELIGENCIJA
Termin nastao posle II Svetskog rata. Korišćen od strane komunističke, potom i socijalističke vlasti u kontekstu označavanja ko je sve patriota i ko je sve privržen toj i takvoj vlasti koja treba da štiti interese najširih slojeva stanovništva: "radnika, seljaka i poštene inteligencije". Za partizansku vlast su intelektualci bili neprijatelji već u
startu, tako da je ona uz sebe mogla okupljati samo podobne intelektualce "opisane" ovim terminom. Bizaran po tome što je inteligenciju a priori označavao kao nepoštenu, ovaj se termin (na žalost) zadržao u terminologii nekih političkih stranaka levice u Srbiji i do danas.


Dragan Odžaklijević


PREDVODNICI
Učenici starijih razreda OŠ koji kao pomoć nastavnicima vode učenike mlađih razreda OŠ na ekskurziju ili izlet.

Mladen Paunović


PRELAZ
Pravokutna tramvajska karta od najjeftinijeg sivkastog papira, s mapom i, čini mi se, ucrtanim smjerom tramvaja koji si izabrao. Kasnije je zamijenjena kartama koje su se poništavale u automatima. Ali ne odmah. Kondukter je još neko vrijeme sjedio u tramvaju i ručno markirao nove karte. Stare karte kondukteri zagrebačkih tramvaja poništavali su drapanjem, a ako si presjedao iz tramvaja u tramvaj rekao si "Prelaz, molim".

Sandra Antolić
  


PRODUŽENI VIKEND
Vojnički izraz. Označava odsustvo iz vojske u trajanju od četiri dana: petak, subota, nedelja i ponedeljak. Uzimali su ga vojnici koji su stanovali nešto bliže mestu u kome su služili vojni rok. Kada produženi vikend uzimaju starešine na "odvojenom zivotu" (v.) onda se on zove i "jebački vikend".

Živoslav Miloradović


PRVA PIZZERIJA
U Zagrebu je to bila pizzerija "Purger". (Ili možda "Zadar" ...) Bila je uređena ko bordel sa purpurnim plišanim klupama, tinjajućim svjetlom i separeima. Jela se je miješana pizza.

Sandra Antolić


PRVI SPOTOVI
Čekali smo od nedelje do nedelje da bi ih videli u Nedeljnom
popodnevu ("Say,Say,Say" - McCartney i Jackson).

Goran Lazić


PE ES
Skraćenica za Pravilo službe u bivšoj JNA. Biti po PE ES-u znači biti u redu, u reguli, biti ispravan. PE ES je svojim pravilima a naročito njihovim tumačenjima pokrivao čitav spektar raznovrsnih odnosa na relaciji pojedinac - vojska. Tako je PE ES regulisao čak i dimenzije brkova pripadnika JNA dok je frizuri takođe bila posvećena posebna pažnja. Pravila PE ES-a koja su regulisala slobode i prava vojnika imala su na kraju jednu nevinu
napomenu koja je glasila: ukoliko se drugačije ne naredi.

Živoslav Miloradović


RAČUNAJTE NA NAS
Najpoznatija pesma tzv. "dvorskog" pravca u jugoslovenskoj zabavnoj muzici (v. "dog pop"). Pesmu su podjednako voleli pioniri, domaćice i nosioci partizanske spomenice '41. Osim autora, rado su je izvodili "akcijaši" (uz logorsku vatru), učenici viših razreda osnovne i nižih srednje škole (na "ekskurzijama", zajedno sa svojim nastavnicima) te mladi vojnici nakon polaganje svečane zakletve. Ovom pesmom autor obaveštava publiku da je "za zakletvu Titu spevao stih" i to u ime svoje generacije rođene "pedeset i neke". Zatim autor tvrdi da, uprkos bojazni da omladinu "nosi pogrešan tok" (jer ova "sluša ploče i svira rok"), u njoj , tj. omladini, "struji krv partizana", te da zato ona zna "zašto je tu". Na kraju autor poručuje drugu Titu, SSNO-u i SSUP-u: "računajte na nas". Za izvođenje i slušanje ove pesme bila je potrebna jedna gitara, malo sluha i jak želudac.

Dejan Novačić


RAČUNARI (U VAŠOJ KUĆI)
Prvi i najbolji kompjuterski časopis u Jugi. Slovenci su izdavali "Moj Mikro", koji je bio na finom papiru i u boji, dok su "Računari" dolazili na nekoj mješavini kartona i recikliranog toalet-papira, ali su čovjeka tjerali da misli, a "Moj Mikro" da pati što nema love za skupe kompjutere.
Kultni status stekao forama sa zgodnom drugaricom Jelenom iz redakcije, naslovnim stranicama koje nemaju veze s kompjuterima i posebnim umecima odštapanim tako da ih morate istrgnuti i presložiti. Ispit iz Pascala na prvoj godini
faksa dao sam desetak godina kasnije učeći iz jednog umetka iz "Računara". Definitivno ušao u legendu kad je Ristanović u prikazu jedne nove 386-tice napisao da je 8 megabajta memorije maksimum korisne količine RAM-a i da za više od toga nikad neće biti potrebe. Pokrenuo jedan od prvih BBS-ova Sezam, koji i danas, kažu, postoji kao beogradski ISP.

Ognjen Strpić


RADNA GRUPA
Nekolicina, najviše pet-šest članova određene partijske instance formirana radi rasvetljavanja slučaja (v.) osumnjičenog člana Partije. To je bila neka vrsta partijskog istražnog organa koja je trebalo da prikupi relevantne činjenice o slučaju i prezentira ih nadležnoj partijskoj instanci koja je odlučivala o daljem tretmanu osumnjičenog. Mnogi partijski slučajevi su se završili na nivo
u radne grupe, što znači da o njima nije obaveštavana partijska niti šira javnost, ali i samo formiranje radne grupe bio je znak da se radi o veoma ozbiljnim optužbama te da se ne mora sve završiti na sretan način. Stoga su partijski kadrovi doživljavali teške stresove na vest o tome da je zbog njih (da im je) formirana radna grupa. Samo hitna i bezrezervna samokritika (v.) mogla je biti od nekakve pomoći.

Živoslav Miloradović


RADOVAN III
Glavni lik iz istoimene pozorišne predstave Dušana Kovačevića, prvi (i najbolji) nosilac tog lika je bio Zoran Radmilović, koji je posle prvih izvođenja preuzeo tekst u svoje ruke, tako da su se kasnije predstave sastojale mahom iz njegovih improvizacija.

Aleksandar Vasiljević


REDUKCIJE
Zvezna vlada je (ne ve se več točno, kdaj) odredila precej stroge varčevalne ukrepe z elektriko in uvedla redukcije. To so bila nekajurna, vnaprej napovedana obdobja brez električnega toka. Nakupili smo si sveč (moja babica pa je iz kleti celo privlekla šestdeset let staro petrolejko
, ki ji ni svetila že vse od razpada Kraljevine SHS) in se zavili v topla oblačila, da nas ni zeblo.

Agata Tomažič


ROCKOTEKA I "ROMOTEKA"
Koncertni prostor i diskoteka osnovani početkom osamdesetih na Kalemegdanu. Rockoteka je zvaničan naziv koncertnog prostora na Partizanovim košarkaškim terenima u kojem su se održavali koncerti najpoznatijih domaćih rock grupa na otvorenom. U pamćenju su ostali nastupi Filma, Haustora, Leb i sol, Laboratorije zvuka i Riblje čorbe. Gomile urbanog mladog sveta (uglavno
m novotalasne generacije) se tiskao satima oko ulaza u Rockoteku, ograđenu visokom žicom na koju su bila navučena crna platna. Mnogi nisu uspevali da uđu u ovaj prostor, jer su karte uglavnom bile rasrodate danima unapred, tako da je zabeleženo nekoliko slučajeva povreda u masi, padanja sa zida koji je okruživao ovaj prostor, pa čak i preloma noge jedne devojke koja je pokušala da uđe na koncert Riblje čorbe. Pored koncerata, održavale su se i tematske večeri na kojima se puštala aktuelna i kvalitetna muzika tog vremena. Odmah pored, na Zvezdinim košarkaškim terenima, u isto vreme je radila i diskoteka u kojoj se slušala najljigavija disko muzika tog vremena. Zbog sastava posetilaca, pretežno Roma, a kao parafraza imena susedne Rockoteke, ova diskoteka je u žargonu brzo dobila naziv "Romoteka". Na osrednje posećenim disko večerima, održavala su se i takmičenja u disko plesu. Jedan od višestrukih pobednika, izvesni Kimi Ganci sa Neimara je ostao upamćen po poluerotskom plesu u kožnim pantalonama.
Organizatori
su uglavnom pazili na to da se neka bitna dešavanja u ovim prostorima ne preklapaju, zbog nepodnošljive buke koja bi nastala. Ipak, vrlo često bi posetioci jednog od prostora koji bi se obreli u "dometu" muzike onog drugog, uz ogorčenje i zgražavanje kasnije prepričavali svoja gorka iskustva. Koncepcijski potpuno različita, ova dva prostora su opstala samo par godina, upotpunjavajući letnju kulturnu ponudu Beograda.

Dragan Odžaklijević


ROKERI S MORAVU
Srpski vokalno instrumentalni sastav, R.S.M. sa satiričnim odmakom sintetiziraju ortodoksni domaći folk i klasični američki rok, preteče subkulturnog pokreta kasnih osamdesetih "Nju Primitivs"; njihovi hitovi uključuju: "Krkenzi kikiriki everi dej - jes aj krk/Žvakenzi buble gume everi najt - jes aj žvak...". spomenuti hit uspostavio je "šatrovački" sufiks -enzi (npr. jok+enzi), te "Ja Tarzan, a ti Džejn - lele dunje ranke..."


Tamara Gruber & Ana Božićević

Bend je osnovao V. Užičanin alias Boris Bizetić, bivši zabavni pjevač ograničena uspjeha (poluhit: "Da sam Brando il' Džems Din").

Đorđe Matić


RONHILL
Marka cigareta Tvornice duhana Rovinj. Izbačene na tržište početkom osamdesetih, najprije u smeđem, a onda i u standardnom plavom i crvenom tvrdom pakovanju ("jedan Plavi Ronhill, molim vas."). Prodavane su po srednjim (tj. pristupačnim) cijenama; otud, uz cigarete '160', najpopularnija cigareta među mladima (učenicima i studentima) prošlog desetljeća. S kutijom Ronhilla na stolu nije se reskirao jeftin ili 'uncool' utisak, nego j
e pušač slao poruku: "Ja sam urbana, zadovoljna osoba, outgoing and self-assured, srednje platežne moći."
Ronhill je bio i cigareta 'eksperimenta' TDR-a pa su se tako kasnije pojavile i varijante: "Ronhill De luxe" u okrugloj crnoj kutiji od plastike s ped
eset komada (po uzoru na John Player Special) i početkom devedesetih "Ronhill 21" (s dvadeset + jednom cigaretom!); obadvije verzije bile su kratkog vijeka, kao i aftershave "Ronhill".

Đorđe Matić


SAMI
Majmun (šimpanza) iz beogradskog Zoo vrta, jedna od prvih "zvezda" ove ustanove iz vremena od kada je na njeno čelo došao Vuk Bojović. Pored nesporne inteligencije i medijske pažnje koja mu je poklanjana od prvih dana, Sami je postao poznat i po svoja dva bega iz Zoo vrta. Tim prigodama je jurcao ulicama Dorćola, ulazio u zgrade i verao se po drveću i banderama, na opšte oduševljenje okupljenih. Prvi majmun kome je u beogradskom Zoo vrtu podignut spomenik. Ušao je u žargon kao sinonim za majmuna. Primer iz pesme Ksenije Pajčin: "Sami, Sami, Sami, daj da budemo sami".

Dragan Odžaklijević


SAMOKRITIKA
Isto što i drugarska kritika (v.) ali s tom razlikom što se izriče na sopstveni račun. Partijska samokritika kao vid hrišćanskog pokajanja bio je deo grupnog rituala koji se izvodio na partijskom sastanku (v.) ali se mogao izvoditi i pred drugovima iz radne grupe (v.) što je umnogome uticalo na visinu partijske kazne. Prilikom primene samokritike bilo je veoma preporučljivo da optuženi govori samo o sopstvenim gresima, a još preporučljivije da spominje grehe
onih na čije delovanje su mu ukazali drugovi iz komiteta (v.). Ova druga komponenta samokritike mogla je da optuženom otvori mogućnost da nakon izvesnog vremena ne samo bude rehabilitovan nego i uvršten među kadrove (v.).

Živoslav Miloradović


SAŠA SAVIĆ
Radio voditelj. Meni i nekolicini mojih prijatelja bogato je proširio vidokrug i rječnik, kako stvarnih riječi ( npr. naučiš što je to
smegma) tako i metafora te proširenim i instant slengom kodiranih razgovora... a tu smo i prvi put čuli za neke bendove kao npr. za vinkovačke Hali Gali Halida ili Satana Panonskog itd. Zadnje od njega u sjećanju imam da je bio predsjednik Ribolovne demokratske stranke...

Branimir Dolibašić


SFRJ
Zemlja koja je otišla u pičku materinu.

Dejan Novačić


S.F. - S.N.
Skraćenica od "Smrt fašizmu - sloboda narodu"; obavezni sastavni dio svih službenih akata (dopisa, presuda itd.), ponegde sve do sredine pedesetih godina. Pisao se ispod teksta a pre potpisa i pečata.
Koristila se i kao usmeni pozdrav:  - Smrt fašizmu druže!
- Sloboda narodu drugarice!

Dragan Jovanović


SIRKO
Sir za mazanje i nadimak predvodnika Hordi zla (navijači FK Sarajevo).

Dragana Okolić


SLET
1. I. m.r. izvedena iz glagola "sleteti", tj. spustiti se na zemlju sa neba. 2. Centralna proslava rođendana predsednika SFRJ održavana 25. maja na fudbalskom stadionu "Crvena Zvezda" u Beogradu. 3. Skup mistično-svetovnog tipa, uz učešće omladinaca i omladinki, estradnih umetnika i Azema Vlasija. Koreografija eklektička, po uzoru na sokolske sletove u Pragu, filmove Leni Rifenštal i vindzorske parade u čast Kraljice Majke. Veoma zastupljena arhetipsko-mitološka simbolika plodnosti i obnavljanja života na prelazu proleća u leto. Ponovno rađanje je inicirano spektakularnim unošenjem falusoidne palice ("štafeta mladosti") na stadion i uručivanjem iste u ruke Predsednika Republike, nakon čega dolazi do ekstaze a bogami i katarze u vidu vatrometa.

Dejan Novačić


SLOVARICA
Knjiga za učenje slova, sa slovima koja se vade, pa ih obično sve pogubiš do kraja prvog po
lugodišta prvog razreda osnovne škole.

Tatjana Dujović - Krivokapić


SLOVENIJALES
Vodeći proizvođjač nameštaja u SFRJ. Početkom 70-ih Slovenijales postaje sinonim za potrošačko blagostanje u vidu "garnitura" (npr. "Klasik", "Rondo", "Mojca"), bračnih kreveta (model "007" s ugrađenim radiom "EI Niš") i nečega što se zvalo "regal" - a što je bila neobično smela kombinacija šupe i izložbenog prostora. Centralno mesto u regalu bilo je predviđeno za TV (sa "sustiklom" i antenom) i "bar"(s unutra ogledalom da
izgleda raskošnije), dok su police s knjigama bile smeštene visoko gore da se teže dohvate. U regalu je bilo mesta i za druge estetske momente (zlatna gondola i bik s banderiljama), a sve se to lepo slagalo s lusterima u obliku narandžaste lopte za plažu, snabdevene nekim naročitim mehanizmom pomoću koga luster može da se spusti do poda (ostala je misterija zašto). Slovenijales je bio i prvi domaći proizvođač koji je izbacio na tržište besne sobne "šankove" sa sve barskim stolicama, kao i baštenski "trosed" na ljuljanje. Nakon što stekne sve ove blagodeti (putem kredita sa dva žiranta), domaćem potrošaču je još jedino preostajalo da kupi malo plastičnog voća. I , naravno, da zakači onog leptira za zavesu.

Dejan Novačić


SPOMENAR
Mali album lijepo ukrašenih korica koji su djevojčice u dobi od sedam do jedanaest godina jedna drugoj ispunjavale crtežima i stihovima 'za uspomenu i dugo sjećanje'.
Spomenar bi na prvoj stranici obično imao upozorenje: "Piši, riši, ali znaj, listove mi ne trgaj". Ispunjavanje i
stog bilo je podvrgnuto strogim estetskim kriterijima - najviše se pažnje poklanjalo što ljepšim crtežima (dominirali su cvjetni motivi i 'srčeka'), te što ljepšem rukopisu. Vrijednost spomenara ovisila je o tome da li ga je ispunila najpopularnija djevojčica u razredu.
Neki od popularnih spomenarskih stihova su: "Od kolijevke pa do groba najljepše je đačko doba", "nek ti ovaj cvjetak reče koliko ti želim sreće", "Ko ti ovako koso piše, taj te voli ponajviše", "Ljubav svaka nije za đaka" i sl.. Popularno j
e bilo i presaviti ugao stranice, pa na poleđini napisati: "Otvori u slučaju rata" pa kad se otvori piše: "Budalo ne sada!". Povijest će se kasnije grubo narugati ovoj nedužnoj dječjoj šali.
Ispunjavanje spomenara bilo je, kao i u toj dobi popularno skupl
janje salveta, isključivo za curice. Ulaskom u pubertet spomenari bivaju zamijenjeni leksikonima, koji uživaju nečuvenu popularnost ne samo među curama nego i među dečkima (v. LEKSIKON).

Iris Adrić


SPORT
Bivša Jugoslavija je nezamisliva bez svojih sportista koji su se takmičili zajedno u bratstvu i jedinstvu i postizali najveće uspehe naročito neposredno pre raspada zemlje, i na čija je pleća kasnije palo breme nacionalizma jer su mnogi od njih bili prinuđeni da svoje sportske uspehe stavljaju u službu dnevne politike samo da bi sačuvali živu glavu.
Ljudi bi igrali sportsku prognozu i vikendom slušali radio prijemnike da bi se informisali o trenutnim rezultatima domaće lige. Najveća takmičenja (Olimpijada u Sarajevu, Univerzijada u Zagrebu, prvenstvo u
atletici u Splitu, evropsko košarkaško prvenstvo) kao da su bili lep uvod u ono ružno što će se desiti.

Marko Tasić


SREBRNI IZ HELSINKIJA
Vjerojatno najbolja nogometna ekipa bivše države, u svakom slučaju s najviše istaknutih pojedinaca. Ova je reprezentacija Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. suvereno došla do finala i tamo sa 0:2 (Puskas i Czibor) izgubila od tada nepobjedive "lake konjice", odnosno od repke Mađarske. Čuvenu jedanaestoricu zna
naizust (i u pol tri ujutro) svaki pravi ljubitelj buba-mare. Dakle: Beara (60 nastupa za repr.), Stanković (61), Crnković (52), Zl.Čajkovski (55), Horvat (60), Boškov (58), Ognjanov (29 + 7golova), Mitić (59 + 33 gola), Vukas (59 + 22 gola), Bobek (63 + 38 golova), Zebec (65).

Goran Kulenović


SRZ
Sat razredne zajednice. Možda to i danas postoji. Jednom tjedno školski sat u kojem se s razrednicom (profesoricom ili učiteljicom koja je bila posebno zadužena za određeni razred, koju smo jednostavno zvali 'drugarica') ili razrednikom (kojeg smo zvali 'drug') raspravljali o različitim pitanjima vezanima uz naš razred, a vrlo često su to bile teme vezane uz društveno politički život i moralno-politički odgoj.

Vanja Nikolić & Jakov Vilović


SSRNJ
Savez Socijalističkog Radnog Naroda Jugoslavije - savez svih mogućih saveza: od omladinskog, pionirskog, ženskog, ..mislim da je čak i Savez komumista službeno pripadao SSRNJ-u ali nisam sigurna. Kasnije, kad su se počele pojavljivati neke neformalne skupine (ženske, ekološke, mirovne) morali su se registrirati pri jednom od saveza (tj. dobiti od njih odobrenje za rad).

Vanja Nikolić & Jakov Vilović


STANIMIR I STANIMIRKA
Kasice - lutkice srpskog seljaka i seljanke koje je Beobanka delila svojim malim štedišama.

Mina i Vladimir Radibratović


STARA KUKA
Stari vojnik, vojnik nakon završene obuke, vojnik kome je do izlaska iz vojske ostalo još svega par meseci. Osoba savršeno svesna svog položaja i svoje vrednosti u kasarni nakon 14 sati (kada starešine odu kućama). Neka vrsta gospoda boga u mini-izdanju. Mudrac, guru, vođa, sve. Jedno od najprivilegovanijih zvanja u bivšoj JNA koje je pored apsolutne slobode podrazumevalo i apsolutnu neodgovornost. Jedino što je moglo da ga iznervira je pojava guštera (v.) u blizini. Lik opevan i u narodnoj junačkoj poeziji: "Stara kuka leži ispod dajca/ pored njega gušter što mu češka jajca".

Živoslav Miloradović


STARKE
(im.): Skraćeno od 'All Star' - vrsta tenisica marke 'Converse'. Platnene tenisice odličnog, jednostavnog dizajna. Dio obuće američkih zatvorenika već od ranih pedesetih. U nas njihovo vrijeme počinje početkom osamdesetih, nakon kraja vladavine 'Adidasica'.
Kao i većina tenisica proizvode se u dvije verzije: tzv. 'niske' (srp. 'plitke') i 'visoke' (srp
. 'duboke', tj. do iznad gležnjeva). Ove potonje na članku imaju karakterističan amblem - bijeli krug s plavom zvijezdom u sredini. Bitna ideološka razlika: 'niske' su obuća šminkera (mladi zagrebački i beogradski šminkeri oblačili bi ih uglavnom na bosu nogu) dok 'visoke' nose 'alternativci'. Na peti nove 'Starke' imaju utisnut logo 'All Star' - ta se slova najprije izližu, pa ostaje prazan pravokutnik.
Ranih osamdesetih i dio imagea novovalne rock scene. Pripadnici scene sjetit će se česte kombinacije: cr
ni (ili tamni) sako, hlače od odijela i visoke 'Starke' (VIS Idoli npr.).
Najpopularnije su naprije crne i bijele, a poslije i bordo. 'Starke' u drugim bojama dolaze tek kasnije.

Đorđe Matić


STOJA
U svoje vreme, velika lova. Lokalni (sarajevski) naziv za novčanicu od 100 dinara. "Stoja" je obezbeđivala ne samo osnovne životne namirnice - "Životinjsko carstvo", "Kiki" bombone i čokoladnu bananicu, već i "Politikin zabavnik", pa čak i pakovanje crvenih kapisli za kolt. Pored "stoje", sredstvo plaćanja bila je i "sića". Siću su davale babe (tj. komšinice starije od 20 godina) kad ih deca "poslušaju", tj. odu u prodavnicu po pola hleba i litar mleka. Za siću se mogla dobiti žvaka u obliku cigarete (ovo je bilo naročito vaspitno), a ponekad i kliker "staklenac". Kažu da su sredinom 60-ih - bar bismo tako povremeno načuli od odraslih - postojale i nekakve "hiljadarke". Ali to niko nikada nije video, bar ne u našoj ulici. Kasnije su "stoje" izgubile na vrednosti, a stvari koje smo nekada kupovali više nisu bile važne.

Dejan Novačić


STOJADIN
Popularno ime za porodični automobil fabrike Zastava sa oznakom 101, u kome je bilo taman mesta za četvoročlanu-petočlanu jugoslovensku porodicu i za njihov prtljag na putu do mora ili sela. Počeo je da se proizvodi kasnih
sedamdesetih, i u toku svoje proizvodnje prošao je kroz više varijanti (mediteran, standard), koje su naoko izgledale isto... A i gledano izbliza nije bilo neke razlike osim u dizajnu nalepnice na zadnjim vratima.

Marko Tasić



ZASTAVA 101

(slov. stoenka, srb. stojadin, mak. stoeden); legendarni avtomobil iz Kragujevca, jugoslovanska različica Volkswagna - dobesedno ("ljudski avto")! Poleg plastičnega trabanta in wartburga cenovno najdostopnejši avto v SFRJ, zato so ga nekaj časa vozili skorajda vsi. Znana je bila tudi zastava 128. Da je resnično šlo za avto solidne izdelave (česar ne bi mogli reči za nekaj let kasnejši projekt yugo, ki je bil v ZDA naprodaj pod imenom florida, a je neslavno propadel) sem spoznala šele poleta leta 1995, ko se nas je peterica prijateljic v zastavi 128, stari 10 let, podala na dvesto kilometrov dolgo pot iz Ljubljane do vikenda v Istri. S seboj smo poleg nenormalno ogromnih zalog hrane imele še precejšnje količine osebne prtljage, velikanski kasetar in desko za jadranje, privezano na strehi avtomobila. Zadek uboge zastave je bil občutno povešen, pa vendar je avto zmogel prav vse klance na poti do morja.

Agata Tomažič


SVETLA BUDUĆNOST
Valjda ono u čemu se sada nalazimo.

Bata Simić


ŠAJBERICA
Fudbalsko prvenstvo Jugoslavije, po viđenju Slavka Šajbera, tadašnjeg Predsednika FSJ. Naime, jugoslovenski fudbalski prvoligaši su odlučili da te, 1984. godine zaborave na sve obzire i od fudbalskog prvenstva Jugoslavije, a posebno od njegovog poslednjeg kola te godine naprave potpunu sprdačinu i predstavu. Naravno, nameštanja rezultata je bilo i pre i posle ovog događaja, ali ono nikada nije bilo tako brutalno očigledno. Posebno se po nameštanju rezultata isticao FK ''Partizan'' Beograd, koji je sve svoje uspehe postigao koristeći politički uticaj, kao klub tada moćne JNA. Posebno su ostale upamćene utakmice Priština - Čelik Zenica 2:3 i Partizan - Željezničar 4:0, kada su fudbaleri Prištine i Željezničara bežali od igrača protivničkih ekipa, ne bi li im omogućili da postignu dovoljan broj golova. Zanimljive su bile i utakmice Vojvodina - Dinamo Zagreb 1:9, Hajduk - Dinamo Vinkovci 5:0, na kojima su fudbaleri Hajduka, odnosno Dinama ''uspeli'' da postignu odgovarajući broj golova, čime su obezbedili plasman u takmičenja UEFA. Zato se Slavko Šajber odlučio na do tada neviđeno odlučan korak, kada je sve ekipe kaznio oduzimanjem po šest bodova u sledećem prvenstvu, šajberici. Rezultat svega je da je FK Partizan izgubio nezasleženo osvojenu titulu, a sledeće godine, iako je FK Partizan osvojio najviše bodova, titula je, zbog šajberice, pripala FK Vardaru iz Skoplja.

Mihajlo Spasojević


ŠANGAJKE
Široko rasprostranjene, jeftine, bijele platnene tenisice kineske proizvodnje čiju je plavo-bijelu varijantu proizvodilo Borovo; kasnije, na tržištu se pojavila nova varijanta: tzv. STARTAS-ice, prvo samo u bijeloj a naknadno i u raznim bojama pa čak i visoke i vatirane.

Tamara Gruber


ŠATROVAČKI GOVOR
Rasprostranjen među mladim Beograđanima i stanovnicima okolnih većih gradova. Koreni
šatrovačkog govora leže još u predratnom (II svetski rat) Beogradu.
Red slogova u reči mora biti izmešan, kao u sledećem primeru:
tibi ili ne tibi - biti ili ne biti; dije nagov - jedi gov.., etc. Važno je da roditelji ne razumeju o čemu se radi. Inače, dobra gimnastička vežba za mozak. Ko nije razumeo, važio je kao panglu (glupan).

Dragan Ahmedović


ŠEFTA
Obavezan čin u kvartu ili naselju koji bi uslijedio poslije šišanja: jak, što jači jednopotezni tarući potez po svježe ošišanoj okcipitalnoj strani glave/lu
banje.

Branimir Dolibašić


ŠEST SATI PRE POČETKA UTAKMICE
Vreme kada smo mi koji smo živeli van Beograda (na samo 15 km!), kretali na fudbalsku utakmicu. Najčešće je to bio derbi (Partizan - Zvezda). Na te utakmice "visokog rizika" išlo se uglavnom u grupama, ne manje od pet navijača istih navijačkih boja. Rekviziti, šalovi, kape i zastave, u to vreme, sredinom osamdesetih, slobodno su se nosili. Nakon kupovine karata, preostalih nekoliko sati provodilo se ispred nekog dragstora, uz pivo i pevanje navi
jačkih pesama. Ukoliko ne naiđe patrola policije.

Petar Andrejić


ŠEVA
Pored seksualnog značenja kojeg prepuštam zainteresiranijim, označavala je igru od najmanje 3 igrača u kojoj jedan brani gol. Polje za igru je moglo biti neograničeno.Igra se na jedan gol tj. vrata. Cilj je bio da ševa otima loptu ostalim igračima a oni mu nastoje zabiti gol, a mogu se međusobno dodavati ali uz samo jedan kontakt s loptom. Svatko je imao 9 - ili po dogovoru - života, a svaki put kada bi primio gol ševa je gubio po je
dan život. Onaj kome je ševa oduzeo loptu ili samo dodirnuo njegov udarac ili presjekao njegovo dodavanje postao bi novi ševa. Pobjednici igre obično su dobijali pravo da sa penala napucavaju loptom izgubljene u leđa iz sve snage.

Branimir Dolibašić



Ševa se kao igra zove i 'na prvu' radi najavljivanja nastavka igre nakon što se golman makne sa gola. Tada on kaže 'prva!' i igra počinje. Ukoliko novi golman dotakne 'prvu' kaže se 'prva slobodna' i to mu se računa kao gol (prva slobodna!).

Neven Biruški


ŠIMIKE
Poluduboke čizme od kože ili "skaja", nošene sredinom sedamdesetih; prave šimike su bile naoružane blokejima kojima je osoba prouzrokovala buku na tihim popločanim ulicama u sitnim satima. Vrh čizama je morao imati sasvim mali nos. "Cibzar" na unutrašnjoj strani je odavao jeftinu cenu i domaće poreklo.

Dragan Ahmedović


ŠKOLICE (KALE)
Dečja društvena igra. Jednostavna u pravilima i zahvalna u količini rekvizita, ova igra je zahtevala parče krede za crtanje polja za igru, betonsku ili asfaltnu podlogu i kamenčić, kao sredstvo za određivanje toka igre. Veselo skakutanje na jednoj ili obe noge, po poljima označenim brojevima od 1 do 10 u betoniranom školskom dvorištu, početkom osamdesetih zamenilo je skakutanje na "kali" iscrtanoj na crnoj asfaltno
j podlozi tek asfaltiranih ulica u mom mestu.

Petar Andrejić  


ŠKOLSKE KECELJE
Đačka uniforma u osnovnim (negde i srednjim) školama od pedesetih do sredine osamdesetih godina. Jednostavnog kroja, tamno teget boje, imala je dve osnovne svrhe: 1. Praktičnu - mogli ste znati da su deca na nastavi ili na putu do ili od škole, a i učenici su manje prljali sopstvenu odeću; 2. Socijalnu - na ovaj način su se mogle prikriti socijalne razlike oličene u odevanju dece, što je u SFRJ bilo jako važno. Iz vremena
detinjstva mnogih generacija, ostala su sećanja na gužve po radnjama sa konfekcijom koje su trajale pred početak svake školske godine, šivenje kecelja u kućnoj varijanti i briga da li će dete "prerasti" kecelju tokom školske godine. Devedesetih je obaveza nošenja kecelja potpuno iščezla, a uniformisanje se svelo na stil "dizelaša" (u Srbiji barem). Socijalne razlike su postale vrlo jasno vidljive, tako da je trka za modelom farmerki i (pogotovu) patika poprimila stravične mere, tako da su mnogi roditelji i bukvalno odvajali od usta ne bi li detetu kupili firmiranu odeću.

Dragan Odžaklijević


ŠTEFICA CVEK
Glavni lik iz romana "Štefica Cvek u raljama života" Dubravke Ugrešić, odnosno filma "U raljama života" Rajka Grlića. Školski primer za (jadno) stanje cura u YU.
Nama, koje se sada zovemo 'ribe od pre rata' je "čuj koka" bio obavezan početak rečenice kad god bi se govorilo o muškarcima, kao znak da sledi potpuno neupotrebljiv savet za dotični slučaj...

Majda Vojniković


ŠTUCNE
Grijači; važan modni detalj srednjih osamdesetih; šarene, pletene, najčešće prugaste navlake od gležnja do koljena, nose se obično preko hlača.

Tamara Gruber & Ana Božićević


ŠUFERICE
Dva komada platna 50 sa 50 centimetara koja su služila vojnicima umesto čarapa. Obuvale su se tako što se "šuferica" prostre po podu, nogom se stane na dijagonalu, prednji deo podvrne tako da pokrije ris, rukama se obuhvate uglovi sa strane pa se tako ulazi u pripremljenu cokulu. U civilstvu su se takve čarape zvale obojci.

Bata Simić


ŠUVARICA
Organizacija srednjih škola u SFRJ, po uzoru na teoretičare marksizma, a u izvedbi Stipe Šuvara. Cilj je bio da se mladi ljudi u SFRJ zaštite od preteranog i generalno nepotrebnog razmišljanja, kako u školi, tako i van nje, a pogotovo kada je u pitanju izbor zanimanja. Cilj je da se mladi ljudi usmere i zaštite od opšteg obrazovanja i posebno opšte kulture. Tako smo umesto neodređenih i izgubljenih maturanata gimnazija, dobili jasno usmerene i samosvesne pregaoce socijalizma, kulturologe saradnike, saradnike u prirodnim naukama i slične vrle mlade ljude, spremne na saradnju.

Mihajlo Spasojević


ŠVERC
Osamdesete godine bile su zlatno doba šverca. Kafa, farmerice, kozmetika, začini.. svakodnevno su mamili domaće pijacne kupce. Ali, postojao je i drugi oblik šverca, onaj u autobusima javnog saobraćaja. Nagli kvantitativni porast broja putnika, a stagniranje voznog parka pančevačkog prevoznika omogućio je gužvu u skoro svim terminima, a to je, opet, omogućilo šverc, "elegantno zaobilaženje ovlašćenog lica za nap
latu usluge prevoza". Švercovalo se i na tuđe "markice" za prevoz, kao i na stare, poništene karte. Švercovali su svi, i stari i mladi. Nama, mlađima, to je bila prilika da obogatimo džeparac.

Petar Andrejić
 


TAPKE
Popularna dečja igra sa sličicama. Sastoji se u tome da se (uglavnom) dečaci koji imaju duplikate samolepljivih sličica (sportisti, klubovi, automobili i sl.; najpoznatija marka italijanskih sličica: Figurine Panini) koje skupljaju za album izdvoje, a potom u školskim prostorijama ili dvori
štu igraju "tapke". Igra se udvoje tako što svako da po jednu sličicu, prevrnu se licem prema podu, pa se poluotvorenim dlanom lupi po sličicama. Pobednik je onaj koji ih prevrne na lice i odnosi obe sličice. Srodni termin: "menjaža".

Dragan Odžaklijević


TIGAR
- (im.) - 1. (Panthera tigris) najkrupniji predstavnik familije mačaka (Felidae) 2. Naziv (nadimak) nemačkog ovčara (Canis familiaris Alesiensis) koji je u svojstvu službenog psa pratio Vrhovni Štab NOVJ i POJ i Druga Tita tokom prve faze NOB. Za vreme IV neprijateljske ofanzive (Bitka na Sutjesci, v. S. Delić) "T." spašava Vrhovnog Komandanta, žrtvujući sopstveni život. Prema pouzdanim očevicima (v. F. Višnjić/R. Charles), u toku vazdušnog napada 119. eskadrile Luftwafe na potezu Krmno - Jarak, gde se nalazio V.Š. NOVJ i POJ, "T." je spazio kako se jedan JU-88 iznenada obrušava i izbacuje bombu na Vrhovnog Komandanta: "T." munjevito skače na J. B. Tita, obara ga na zemlju, a trenutak zatim i sam se baca na bombu i zaklanja je svojim telom. "T." je uginuo herojskom smrću te je posmrtno odlikovan sa 2 x CaC i 1 x CaCib 3. "T." je takođe i čuvena nastavna jedinica za drugi razred osnovnih škola u SFRJ iz predmeta "poznavanje prirode i društva" (odr. "domaće životinje") sedamdesetih godina XX veka. 4. Istoimeni spomenik na Brionskom arhipelagu (o. V. Brijun), rad ak. vajara V.Špicera (1952). Mesto hodočašća stranih državnika, predsednika pionirskih zajednica i funkcionera Kinološkog društva Jugoslavije.

Dejan Novačić


TITO
Akcioni heroj Dedijerovih "Priloga". Tito je rođen u Kumrovcu, posle čega je skuvao glavu od svinje da nahrani braću i sestre i slomio korito na sankanju. Zatim je otišao na zanat u Sisak i odatle na Istočni front gde su ga Čerkezi proboli kopljem, te je pao u rusko zarobljeništvo i oženio se Pelagijom. Nakon toga se zapošljava u Kominterni i ubrzo postaje generalni sekretar KPJ, zbog čega neko vreme leži u Lepoglavi gde priznaje samo sud svoje partije. Po izlasku iz zatvora podiže ustanak i revoluciju, stvara AVNOJ i oslobađa zemlju od stranih okupatora i domaćih izdajnika. Posle rata kaže Staljinu "ne", hapsi Đida i pije viski s Čerčilom. Ženi se Jovankom, svira klavir, lovi medvede i pokreće nesvrstane. Putuje plavim vozom i "Galebom". Ima belo odelo, rukavice, prsten i roleks. Voli čivas, štrukle, mlinceke s picekom, omladince i, naročito, omladinke. Poseduje dobru kolekciju vina koje na Brionima pije sa svojim kaskaderom Ričardom Bartonom. U starosti lično odlazi na Kubu po svoje sledovanje cigara, usput kinji Fidela i u povratku preskače Kineski zid. Tito je umro u Ljubljani i, nakon kraćeg zadržavanja u Zagrebu, sahranjen je u Beogradu. Pošto je bio diktator, nikome nije bilo žao što je umro. Ni na sahranu mu niko nije došao. Pogotovo ne iz sveta. Ono na tv je montirano, a očevici lažu.

Dejan Novačić


TITO-REVOLUCIJA-MIR
Takmičenje koje je bilo aktuelno nekoliko poslednjih godina Titovog života u osnovnim i srednjim školama širom zemlje. Nije bilo obavezno, ali bilo je poželjno da cela škola učestvuje. Materijal za takmičenje je izlazio u svakom broju lista "Kekec" što je ovom listu davalo monopolistički položaj na tržištu dečje štampe u ono vreme (čik nemoj da se ne pretplatiš na Kekec). Jednom godišnje izlazio i "Kekec specijal" za takmičare koji tokom godine nisu isecali teksto
ve. Takmičari su uglavnom pamtili razne bizarne datume iz Titovog detinjstva, dečaštva i mladosti i važne događaje iz istorije Komunističke partije. Takmičenja su bila organizovana na školskom, opštinskom, gradskom, republičkom i saveznom nivou. Savezno takmičenje (sudar najboljih poznavalaca lika i dela iz cele zemlje) bilo je organizovano u Kumrovcu, rodnom mestu Josipa Broza. Ko tim povodom vidi Kumrovec postajao je neviđena faca u školi i takoreći više nije morao da pohađa nastavu. Toliko je to bila jaka stvar.

Janko Baljak


TITOVE "KUĆE"
Nalazile su se u svakom gradu naše zemlje. Tito je često putovao po zemlji. Gde god je bio, odsedao bi u najboljem delu okoline. Posle su te kuće zvrjale prazne i čekale da on ponovo dođe jednog dana.

Dušan Matić


TOZD, SOZD ipd.
Novi zakon o delu, sprejet v začetku osemdesetih, je uvajal cel kup novih kratic, ki se med delovnim ljudstvom nikoli niso zares prijele (četudi so jih morali uporabljati) in jih je večina izgovarjala s prizvokom poroga. O tem priča tudi nov pomen kratice TOZD ( = temeljna organizacija združenega dela), ki si ga je izmislil kak drzen šaljivec: tovariš, oprostite, zastonj delate.


Agata Tomažič


TRABANT
Plastično "čudo" iz DDR-a.

Branko Vanić


3D MILESTONES
Ajkula u bioskopu, Fantom u Zabavniku, neki posleponoćni erotski filmovi na TV. Ovi poslednji su bili nenajavljeni, zatičući mnoge u neugodnoj situaciji da ne mogu da se sete gde su denuli svoje 3D naočare.

Rastislav M.


TROKING
Igra koja je došla sa zapada pa je bila zabranjena zbog nešto slobodnijeg stila. Ako bi se neki od parova odvažio da ipak tako zaigra, najpre je opomenut, pa ako to ne bi pomoglo, izbacivani su napolje a momak je dobijao i batine.

Bata Simić


TRST JE NAŠ
- MI SMO TRSTOVI!
Mesto događanja Osijek. Svakodnev
ne demonstracije zbog Trsta. Mi srednjoškolci, u proseku 16 godina skandiramo: "Sinjor Pelu na banderu!". Prilazi "aktivista" Šime i urla: "Kakav sinjor Pelu - svinju Pelu na banderu!".

Mića Marković


TRULE KOBILE
Dječija igra gdje igrači prve ekipe zabiju glave jedni drugima među noge (ispod dupeta, kao ragbisti), a prvi u redu je naslonjen na zid ili drvo. Igrači druge ekipe naskaču ovima iz prve na leđa, iz zatrke. Nastoje da im slome kičmu i poruše red, jer ako ne uspiju, onda oni moraju da budu "kobila". Jedna od rijetkih igara u kojima su debeli bili popularni.

Darko Egersdorfer


TV FILTER
Color-TV se mislim već pojavio, ali je bio rijetka i izuzetno skupocjena stvar. Ali za ljubitelje boje i mrzitelje crno-bijelog, pojavilo se i polu-rješenje koje je jedno vreme uživalo nevjerojatnu popularnost, kad se uzme u obzir glupost i apsurdnost "rješenja". Stvar smo zvali jednostavno "filter", i radilo se o plastičnoj (pretpostavljam... možda staklo? bio sam mali...) ploči koja se pričvrsti ispred ekra
na (slično današnjim filterima za kompjuterske monitore), a bila je kolorirana u raznobojnim vodoravnim pojasevima, koji su se blago pretapali jedan u drugi. Na taj način niste više gledali crno-bijelu sliku, već sliku punu boja; na stranu što su, za razliku od slike, boje bile statične i npr. tv-voditelj koji čita vijesti je imao gornju polovicu lica zelenu, donju ljubičastu, plave ruke, itd...

Blaženko Karešin


UDARNIČKE ZNAČKE
Na radnim akcijama je najvažnije bilo koliko je puta akcijaš sa zemljom u kolicima prošao pored evidentičarke, makar kolica bila i poluprazna. Akcijaši sa najvećim brojem prolazaka su dobijali udarničke značke.

Bata Simić


UDBA
Uprava državne bezbednosti; tajna policija, naslednik KNOJ-a (Korpus narodne odbrane Jugoslavije) i OZN-e (Odeljenje za zaštitu naroda). Imala je u nekim periodima i sudsku i egzekutivnu vlast. Pričalo se da joj je moto u delovanju bio: "Uđi prav - nećeš izaći zdrav; uđi kriv - nećeš izaći živ."

Dragan Jovanović


VEGETA
Poznati začin ''Podravke'' iz Koprivnice, koji je bio desna ruka svake domaćice bivše SFRJ. Poznat je i po tome što su domaćice iz zemalja real-socijalizma bile spremne da za pakovanje Vegete jugo
slovenskim turistima daju... Pa, gotovo sve...

Mihajlo Spasojević


VIDEO PLAYER
1981. dobila sam Hitachijev. Koštao je oko 1200 DEM-a. Snimala sam spotove iz Nedjeljnog popodneva Saše Zalepugina. Michael Jackson, Boy George, Bowie "Ashes to ashes" i neki tipovi koji su se furali na novoromantizam.

Sandra Antolić


VIJETNAMKE
(im.): Popularno ime za maslinaste jakne-vjetrovke američkih vojnika u Vijetnamu (otud ime), a poslije vijetnamskih veterana. Kult-status ova jakna zadobija nakon što je u filmu "Taxi driver" nosi Robert De Niro. Nošenje 'vijetnamke' (s prišivenom američkom zastavicom na rukavu) impliciralo je pripadnost određenom senzibilitetu (reference: beat-kultura, anti-militarizam, post-šesdesetosmaštvo, hippie-pokret, rock'n'roll, u Zagrebu:
novinarsko-literarni rad u časopisima Polet i Studentski list).
Neka od imena kod kojih se može naći utjecaj 'kulture vijetnamki': pisac Milan Oklopdžić (i posebno roman "Ca. blues"), novinar Bogdan Tirnanić, rocker Johnny Štulić (opisao atmosferu barova
u kojima su se skupljali 'nosači vijetnamki' u pjesmi "Pametni i knjiški ljudi", 1980.).

Đorđe Matić



Vijetnamke se kao jakne zovu i 'komandosice'.

Neven Biruški


VIKENDICA
(pravilno po makedonski: vikendička) Stanben objekt za sekundarno domuvanje. Lokacijata, goleminata (i, čestopati, količestvoto na kičesti ukrasi na fasadata) se znak za opštestveniot prestiž na sopstvenikot. Masivno se gradea za vreme na 70tite i ranite 80ti, glavno blagodarenie na povolnite krediti. Vo odnos na prostornata mestopo
ložba se delat na dve grupi: a) vo blizina na golemite gradovi (poskromni), b) na raznorazni planinski, ezerski i morski turistički mesta (vo generala poluksizni). Možat da se koristat za organiziranje na dobri žurki ili proslavi.

Stefan Bužarovski


VIS
Vokalno instrumentalni sastav; to je bio jugo-socijalistički naziv za nešto što danas zovemo bend.

Vanja Nikolić & Jakov Vilović


WARTBURG
Čudo koje čini TOK-TOK kada se pokreće.

Branko Vanić


Kad se upalio nije više radio tok-tok, nego rin-tin-tin pa mu je to bilo konspirativno ime.

Divina Marion


YUTEL
Poslednji trzaj jedinstva među južnoslovenskim zakrpama: osnovana od strane federalne vlade, organizovana snagama "prozapadnih" medijalaca od Triglava do Đevđelije. Najpoznatija vest - izveštaj sa slovenačkog fronta:
pitanje: "Druže desetaru, šta se ovde dešava?"
odgovor: "Ma oni nas kao napadaju, a mi se kao branimo...".
Popularni su bili, za ondašnje prilike, interwiew-telefonski brojevi koje je svaki građanin mogao da nazove i priloži svoj glas -
"da ili ne" - na aktuelnu temu... Teme su bile, između ostalog: da li ste za ili protiv slobodnih izbora? Da li ste zadovoljni odlukom federalne vlade o kotiranju nacionalne valute za nemačku marku?, etc. Relativno kratkog veka. U Beogradu su prostorije Yutel-a bile razbucane od strane nacionalista. Policija nije pristala da napravi protokol...

Dragan Ahmedović


ZATVORENI PARTIJSKI SASTANAK
Jedan od poslednjih recidiva iz perioda ilegalnog partijskog života, forma sastajanja članova partije kroz koju se partija vraćala svojim korenima i sebi samoj. Zato su se uoči i za vreme zatvorenog partijskog sastanka komunisti osećali kud i kamo drugačije i važnije nego na običnom partijskom sastanku (v.). Na zatvorenim partijskim sastanc
ima članovima partije je obično saopštavana važna odluka najvišeg partijskog organa koju su oni imali da prime k znanju i sakriju u dubinu svoje partijske duše. To su najčešće bile informacije o delovanju neprijatelja koje on nikako nije smeo da sazna. Stoga je članovima Partije nalagana permanentna budnost (v.).

Živoslav Miloradović


ZDENKA SIR
Topljeni sir za mazanje u okruglim kutijama u kojima se nalazilo po šest trokutastih sireva, neki su ih zvali kockom (?). Svaki trokutić je, koliko se sjećam, jedva bio dovoljan da se premaže kriška kruha i obično se kupovao samo kad se ide na izlete, na more i sl. Tvornica sira se inače nalazi u Velikim Zdencima pokraj Daruvara ("Staročeško pivo"), a postoje i Mali Zdenci pa bi na pitanje "Otkuda si?" stanovnik
Malih Zdenaca u pravilu odgovarao: "Iz Zdenaca." Naravno, stanovnik Velikih Zdenaca na isto pitanje odgovara: "Iz VELIKIH Zdenaca".

Zlatko Kurić


ZDRAVE SNAGE
Grupa članova Partije na bilo kom nivou njene hijerarhijske strukture bez koje se Partija nije dala zamisliti. Reč je o onim članovima koji su tokom unutarpartijskih sukoba, bezrezervno i krajnje odlučno, stajali na stranu pobedničke struje. Druga važna osobina zdravih snaga je njihova militantnost. Oni koji su imali prilike da učestvuju u partijski
m borbama tvrde da nije bilo tog besnog psa koji se mogao porediti sa zdravim snagama. Osnovno geslo zdravih snaga je da ne postoji nijedna druga istina osim partijske istine. U vreme raspada Partije nestale su i zdrave snage jer su se priklonile pobedničkoj liniji. Tako su nastale "patriote".

Živoslav Miloradović


ZDRAVKO ČOLIĆ
Amerika, 1995. godina, zima. Čikaška zima. Oštra i besna na sve što živi. Sedimo u toplom kafiću, u niskoj zgradi ušuškanoj između čikaških arhitektonskih giganata. Za stolom Šone, bivši jugosloven, i ja, bivša jugoslovenka, i jedno 10 "njih", amerikanaca. Teme se nižu, jedna za drugom, kao niske bisera. Pitaju nas sve i svašta, šarmantno blesavi u svojoj dečijoj naivnosti i neoptužujućoj neinformisanosti. U neko doba, krene pr
iča o muzici. Pričaju o nekom Kennyu Rogersu, pa tamo neki Bruce Springsteen, pa neka Janis Joplin... Itd, itd. Ja se zagledam setno u neku daaaaaleku tačku, i kažem im: "Ljudi, sve je to krasno, divno, predivno! Svi su oni super, nemam reči. Ali... ZDRAVKO ČOLIĆ!!!"
I tu nastade tajac. Krenem ja o glasu, o stasu, o šarmu i harizmi, o svilenim košuljama i Lokicama, o ženama i nesvestici, o ludim glavama i zvezdicama, o ciganima čergarima i Ružicama zrelim kao kruške... Pola sata sam ja zborila, Šone se uba
civao, a oni ćutali kao mule. E, ljudi! To je to... SFRJ at its best! Što bi rekli braća Nemci:
"Sehen sie dieses Land? Dass ist Zdravko!"

Mina Babić


ZDRAVO
Popularni tinejdžerski časopis s kraja sedamdesetih (nešto kao domaći "Bravo"), koji je bio podeljen na dva dela i imao dve naslovne strane. Kada uzmeš novine u ruke i okreneš ih za 180 stepeni ugledaš još jednu naslovnicu. Reklamni slogan "čitaš Zdravo - imaš pravo!".
List se trudio da demistifikuje naslovnu stranu, tako što su se ponekad na nas
lovnici pojavljivale girl next door i likovi poput nas, običnih čitalaca.

Janko Baljak


ZEKA PEKA
Zec - maskota Prvenstva Evrope u košarci (PEK) održanog u Beogradu 1975. godine. Tanak, izduženih ruku i nogu i sa loptom u desnoj ruci, proizvodio se i od gume kao igračka. Ostao upamćen po pesmi: "Svaka baka, svaki deka, znaju ko je Zeka Peka!".

Dragan Odžaklijević


ZEPE
Vrsta obuvaka od crnog filca s gumenim potplatima i bočnim preklopom s gumbom, isprva zepe su bile uobičajena obuća seoskih baba da bi se sredinom osamdesetih proširile kao školska obuća, a zatim i misteriozno postale modnim hitom među tinejdžerima.

Tamara Gruber & Ana Božićević

 

Crne, lagane 'kung fu' papuče sa gumenim đonovima koje su prvenstveno bile kućna i bolnička obuća naših baba. Onda su se počele nositi u osnovnim školama kao obavezna školska obuća i tako su postale stilsko modno ludilo. Proizvodilo ih 'Borovo'.

Stevo iz Knina


ZGLAJZATI
Biti kažnjen zbog političkog prestupa. O zglajzavanju se rešavalo isključivo na partijskim forumima ali je zglajznuće veoma nadilazilo okvire partijske kazne. Zglajzati je značilo biti potpuno odstranjen iz političkog i uopšte javnog života, ostati ne samo bez do tada uživanih privilegija nego i bez zaposlenja pa dopasti i zatvora. Budući da
je gradila socijalizam sa ljudskim licem Partija nikada nije dozvolila da se nakon zglajznuća bivši važni drugovi bave svojim stvarnim zanimanjem. Ne toliko zbog ljudskog lica socijalizma koliko zbog onih drugova koji još nisu zglajzali. Oni koji su zglajzali su o svom zglajznuću najčešće saznavali iz partijskog materijala (v.) ili, u težim slučajevima, iz novina.

Živoslav Miloradović



"Zglajzati" je iskvareni germanizam (Gleis - šina) u smislu: iskočiti, iskliznuti iz šina, iz kolotečine. Upotrebljava se u izrazima kao što su: "Zglajz'o teretni (voz) kod Lukavca", "Dva guza na dva glajza", "Zglajz'o Meho k'o brzi sarajevski", "Zglajz'o sam kod žene".

Dragan Jovanović


ZIDNE NOVINE
Komad pakpapira metar sa metar i po na koji su nalepljeni članci koje su pisali članovi kolektiva i vojnici u kasarnama. Tako izlepljen i ukrašen komad papira kačio se na zid i predstavljao obavezu da se napisano pročita.

Bata Simić


ZLOČESTA DJECA
Kultna ekipa sa zagrebačkog Radija 101, koja nažalost (jer frekva nije bacala dalje od Zagreba), nije nikad svoju popularnost (poput Nadrealista) proširila izvan republičkih granica. Zločestu djecu sačinjavali su: Pocka, Piro, Pervan, Zuhra, Nino, Pavlica i Vinko. Djelovali su od sredine 80-tih (praktički od osnivanja Omladins
kog radija 101) pa sve do početka 90-tih. Njegujući mješavinu lokalnog i pajtonovskog humora do suza su nasmijavali mlade od Zaprešića do Sesveta, pobijajući (zbog spomenutih ograničenja nažalost nedovoljno snažno) klišej kako su Zagrepčanci neduhoviti...

Goran Kulenović


ZNANJE IMANJE
Popularna emisija za poljoprivrednike i ljubitelje sela. Nedeljom pre ručka kada je "cela porodica na okupu". Direktni prenosi. Takmičenja sela iz cele SFRJ u svemu i svačemu. Između kviza muzičke numere i skečevi. Skečevi izgledaju tako što dva popularna glumca sa obaveznim šajkačama stoje za mikrofonom i nadmeću se u duhovitostima po principu čuvene radio-emisije " Selo veselo". Žene su se najčešće takmičile u ručnim radovima, muškarci u znanju iz svih drugih oblasti. Post
ati selo-domaćin bila je stvar prestiža širom zemlje. Sela domaćini dobijala su asfalt i renovirani dom kulture gde se takmičenje obavezno održavalo.
Kultni likovi: Zaharije Trnavčević i Kosara Balabanović. Za Kosaru se pričalo da najviše problema ima nako
n povratka tv ekipe kada u prtljažnik treba smestiti živinu, prasiće, jaja i ručne radove. Ipak, tračevi oko reketiranja sela-domaćina nikada nisu dokazani.

Janko Baljak


ZNOJNICE
Elastične najčešće frotirne trake, navlače se na ručne zglobove i oko čela za sportsko-mladalački imidž; kasnije se razvija pletena verzija kućne izrade s uzorkom ili u obliku pletenice.

Tamara Gruber & Ana Božićević


ZREN
Sportsko takmičenje na kome su pobednici dobijali značku ZREN, što je bila skraćenica za ZA REPUBLIKU NAP
RED.

Bata Simić


ŽIVČANI NAPADI
Bili su u modi 1945., a izvodili su se tako što bi se onaj ko je na igranci želeo da na sebe skrene pažnju i stekne naklonost devojaka, izvrnuo na patos, počeo da se koprca i viče: "Napred drugovi! Na bunker! Bombe bacaj! Zamnom!! Ura!..." A onda jedan od onih koji ga drže dok se on otima zakači svoj mali prst za njegov i viče: "Halo veza, halo veza, prekini paljbu!"

Bata Simić


ŽIVOTINJSKO CARSTVO
"Krašove" male i tanke čokoladice koje su sadržavale sličice životinja iz celog sveta. Deca su kupovala ove čokoladice sa ciljem da sakupe sve sličice i polepe ih u veliki album tvrdih korica koji je sadržavao i puno korisnih informacija o životinjama. Popunjeni album se mogao poslati "Krašu", a onda bi se poništen
(crvenim uzdužnim crtama) vraćao detetu na kućnu adresu sa bogatim paketom slatkih proizvoda (onoliko koliko je dete teško). U promet je (svesno) puštana mala količina određenih sličica, kako bi se album što teže popunio, tako da su menjaža i tapke (v. Tapke) bili često upražnjavani.

Dragan Odžaklijević  


 

 

Nazad

1