.


.
.
.
.
 
CRNO-BELA PRIČA

U beloj sobi beloga dvora 
kraljica uze haljinu letnju, 
belu, naravno, jer tako mora, 
pa zatim klisnu sama u šetnju. 

Nije odmakla mnogo daleko 
od svoga blještavo belog dvorca 
kad je odjednom prepade neko 
u liku opakog crnog lovca. 

Šta sad da radi? Oh, da je samo 
slušala savet svog belog kralja! 
Sad mora u beg tamo il' amo, 
jedno je jasno: ovde ne valja! 

Okrenula se ka jednoj strani 
i pokušala da baš požuri. 
Da je bar svita tu da je brani 
sad kad je opaki lovac juri… 

Spas joj je doneo njen konj beli 
i ozario je smeškom sreće. 
Ali, za šetnju sad zna dvor celi - 
slučaj dobija razmere veće… 

Beli je kralj bio jako besan. 
Ne sme kraljicu niko da dira! 
Dvor mu je beli postao tesan, 
zato sad ratnička truba svira! 

Na polje isplovi bela reka: 
svita, topovi, konji, dva lovca… 
Videće crni šta ih tek čeka 
kad oni krenu put crnog dvorca! 

Crni je kralj na sve bio spreman 
pa se sakrio u crnom hladu. 
Da bi odbio tu belu neman, 
naredio je hitnu rokadu! 

Poče u neki čas da se ježi 
od nepoznatog i čudnog vonja… 
I sebe uhvati kako beži 
od jednog običnog belog konja! 

Ubrzo stiže ostala svita 
da ga zaseni svojom belinom. 
Crni kralj htede svoje da pita, 
bore li se svi istom žestinom? 

Nažalost, brzo ga prođe volja 
i shvati da se najgore sprema 
kad baci pogled na prazna polja 
i vide da nikog crnog nema! 

Pokušao je da beži dalje 
ali bi steran u jedan kutak. 
Beli kralj popravi svoje halje 
pa glasno rece: ¨Sad je trenutak! 

Izliću te u crnu baricu 
u ovaj za tebe najcrnji sat! 
Niko ne dira moju kraljicu 
i zato evo ti jedan šah-mat!¨ 

Dragana Konstantinović
..
.

.
.
.
Back to POEZIJA