.


.
.
 
JEDNA ANA

Ima u mom razredu jedna Ana
koja se nosi svakog dana
po poslednjoj modi,
sa puno stila,
koja šeta bele sokne,
osmeh na licu, i mašnu lila
što joj čuva plavkaste lokne.

A u svakoj lokni tajna skrivena,
i ako baš nekog zanima,
kad me pogledaju dva oka njena
ja sam izgubljen danima.

Hteo sam da vidi šta ja sve umem
pa sam hteo u isto vreme
bar sa dva dečaka da se potučem,
ili da je za loknu povučem
ili da joj se smejem zbog svega,
al' čudo jedno - ne razumem,
ništa nisam mog'o zbog treme,
il' njenog stila
il' mašne lila,
ili zbog ne znam ni ja čega.

Kažu, dečaci su jača strana.
Kažu, dečaci su prava sila
i ne padaju na boju lila.
Kažu, dečaci baš sve mogu...
Kako onda da kad prođe Ana
ja ne smem ni da joj podmetnem nogu?

Ne, tako stvarno ne može dalje.
Rešio sam da okrenem novu stranu.
Da vam sad ne pričam sve detalje,
al' jednog dana
kad sretnem tu Anu,
te lokne u koje je tajne skrila,
te osmehe vajne
i mašnu lila
i oči zbog kojih moj nemir raste -
pobediću muški, sa puno stila,
i nju i sve te njene tajne.

Čekajte da samo malo porastem.

Dragana Konstantinović
..
.

.
.
.
Back to POEZIJA