Welcome to ''DUCEN" web page...©2002 Nebojsa Ducic
 
 
 
 
Трагом презимена дучић - ДУЧИЋИ ПОДГЛИВЉА

Село подгливље налази се 2 км сјеверно од Требиња. По броју кућа било је доста мало, свега неколико кућа Дучића, Село припијено уз Леутар оскудијевало је у свему остм у лијепом погледу на Требиње. Прилазни путеви селу били су крцењаци и коњске стазе и ако је испод кућа водио колски пут за Гилећу и Гацко и даље за Србиње. То је дио некадашњег Цариградског друма. Леутар, који се диже изнад Требиња и Подгливља вијековима је одушевљавао све оне који би се нашли на његовом врху, погледом су могли да обухвате већи дио јужне, средње и источне Херцеговине, а за ведрог и лијепог дана назире се и обала Италије. Одушевљен његовим мјестом и погледом пјесник Дучић је једном записао: « Велики Бријег Леутар који се диже изнад мог родног Требиња, као модро платмо између неба и земље, носи илирско или грчко име по ријечи елефтерија што значи слобода...»

Тај велики видиковац, којим се Јован цијелог живота одушевљавао, није био без утицаја на њега и становнике његовог Требиња. Терен испод подгливња био је погодан ѕа воћарство и виноградарство. На том терену налазило се и највише винограда до шездесетих година овога вијека, када почиње бржи развој Требиња, па се тај терен постепено претварао у грађевинско земљиште.

Близина Требиња и Требињског поља, није утицала на повћање обрадивих површина код породице Дучић. Напротив, нарастањем породице долзи и до опадања њене економске моћи, што је приморало Дучиће да постепено напусте Подгливље и потраже мјесто са бољим условима живота. Дучићи су подгливље дефинитивно напустили у првој половини деветнаестог вијека.

По предању које су испричали Јован и Никола Дучић из Љубомира, које живи и у предању Дучића из Фатнице, наши преци су дошли из Црне Горе преко Кривошија.

Напуштајући пренасељене млетачке кривошије крајем 18 вијека, упутили су се у Херцеговину. На путу за стари завичај наишли су поред Требиња гдје налазе своје давно остале Дучиће у Лугу код Требиња. Свидјела им се ријека Требишњица, и питомина Требињског краја и ту се насељавају у тада празно Подгливље. Коју годину касније Подгливље напушта Томо Дучић и одлази у Љубомир, заселак Укшићи.

Према подацима, које је Никола Лазарев забиљежијо 1931. за Љубомир је из Требиља отишао рођак Јованов, а не брат, како то кажу Јован и Никола из љубомира. Међутим, дали је у Љубомир отишао рођак или брат Јованов у бити ништа не Мијења. Да су ове двије рупе блиски рођаци доказује и заједничка крсна слава св. Никола 19. децембра.

 

 Copyright ©  - 2002 by Nebojsa Ducic