Лазар Гојков ( унук Марков ) оженио се Станом Ћировић из Засада и имали су два сина и кћер. Синови: Симо и Никола, кћер Даринка. Михајло Гајов женио се два пута, први пут, први пут Маром Балордић из Хрупјела, а други пут Маром Гудељ из Покрајчића, али ни са једном није имао дјеце. Драго Гајов оженио се Анђом Паликућа из Мусића са којом је имао кћер Виду. Јован Гајов ( катихета), по завршеној богословији оженио се Зором из Сарајева ( дјевојачко презиме остало је непознато ). Зора је послије порођаја убрзо умрла због неких компликација, оставивши иза себе малу Ковиљку. Када је Зора видјела да ће умријети, молила је Јована да Ковиљку не даје у сиротиште, него да се ожени њеном добром пријатељицом Јеленом Ђурић из Мостара, што је јован и учинио. Са јеленом Јован није имао дјеце. Јелена је Ковиљку одгојила и школовала, а да јој никада није рекла да је она није родила. Године 1941. Јован, иако стар и оронуо, бјежи од усташа из Мостара у Чачак, гдје је и умро. Посмртни остаци касније су пренесени и сахрањени у његову гробницу у мостару.Ковиљка је расла у увјерењу да јој је Јелена мајка.Јелена је Ковиљку сваке неделје слала у цркву и давала јој двијесвијеће да упали: мајци Зори и оцу. Како је ковиљка расла и почела да зрело размишља једном је упитала Јелену за кога пали двије свијеће а она јој је рекла да пали ѕа очеву сестру и да је то била жеља њеног оца... Напустили су Мостар и преселили се у околину Велике Плане...Једном, док је Јелена била отпутовала за Крагујевац, сада већ одрасла дјевојка Ковиљка бацила се на пребирање по старим стварима тражећи неког трага о очевој сестри којој тако дуго пали свијеће. У очевом албуму нашла је слику непознате жене за коју је мислила да би могла бити та очева сестра и...Услиједило је ужасно изненађење, на полеђини је нашла име мајке и прибиљешке о дану и години када је и од чега умрла. Ковиљка је тада ударила у плач оплакујући смрт мајчину. Када се прибрала схватила је озбиљност догађаја и дуг који има према Јелени за мајчински одгој. Спремила је ствари тако да Јелена ништа није примијетила. Ковиљка се касније удала и има два сина. Симо Лазаров оженио се Даринком Миљковић из Засада, Никола Лазарев оженио се Милицом Винћилов из Јасеника-Бијела Црква и имао синове Стевана и Ненада. Даринка Лазарева удала се за Радована Пејовића у Мостаће. Симо Лазарев (унук Гајов) имао је два сина и три кћери. Синови: Димитрије и Воислав. Кћери: Добрила удата за Чедомира Тарану из Требиња; Надежда удала се у Мостар и Радмила удата у Бању Луку.    Стеван Јованов имао је синове Петра и Ђура. Ристо, брат Стеванов није се женио. Петар стеванов имао је и највише дјеце: пет синова и три кћери. Синови: Мијо, Трифко, Максим, Андрија,. Кћери: Анђа, Симана и Петруша. Мијо Петров отишао је у Тешањ (Босна) гдје се и оженио, имао је два сина: Слободана и Јефта, обадва умрла не оставивши потомке. Ристо Петров оженио се у Подгливљу и имао два сина: Саву и Митра. Трифко Петров такође напушта очеви имање и одлази у Добој, гдје се оженио и имао сина Љубомира који завршава класичну Гимназију у Сарајеву а затим богословију. Као поп добива намештење у Добоју, гдје се и оженио. Имао је сима Милана и кћер Смиљу. Љубомира се Добојлије и данас сјећају као скромног и врло поштеног, био је интелектуално врло јак и активан друштвени и културни радник. Као ђак гимназије уређивао је школски лист. Као србина и члана «МЛАДЕ БОСНЕ» Аустрија га 1914 оптужује за велеиздају када је интерниран, мучен и осуђен на 18 год. Затвора. 1941. усташе и Њемци га прогоне у Србију. Умро је у Добоју 1960. године уз пијетет старих Добојлија. Милан Љубомиров школован је за инжењера шумарства а Смиља за учитељицу. Милан службује по разним мјестима Босне да би на крају дошао са фамилијом у Сарајево. Милан има два сина Ранка и Зорана. Максим Петров напушта Подгливље и одлази код својих презимењака у Луг код Требиња. Није се  женио ни породицу заснивао. Андрија Петров оженио се удовицом Сушић – Глоговац Јоком. Бавио се трговачким пословима у Требињу. Имали су кћер Милу која се удала за Риста Ћеловића у Подгливље и сина Јована – пјесника. Јован се никада није женио ни породицу стварао. Дизањем устанка у Невесињу против Турака бегова и спахија 1875 – 1878. године Андрија је, као учесник, рањен у Невесињу и пренијет на лијечење у болницу у Дубровнику гдје умире од рана 1878. Сахрањен је на гробљу код цркве Св. Ђорђа у Дубровнику. Анђа Петрова удала се за Која Борковића из Љубомира, Симана за Митра Петковића из Горице (Требиње) и Петруша за комшију Трипа Паријеза у Подгливље. Овим расељавањем и одласком Јована Дучића (пјесника) из Подгливља Петрово огњиште у Подгливљу  се гаси. Саво Ристов ( унук Петров) оженио се Цвијетом Миљковић из Засада код Требиња. Митар Ристов оженио се од Јаловица из Шуме Требињске и није имао мушког потомства. Саво Ристов имао је два сина и три кћери. Синове: Сима и Тодора и кћери: Јовану, Аницу и Анђу. Симо Савов оженио се Станом Спанаћевић из Мостара, а Тодор Станом Кратовић из Засада.Јована се удала, Аница умрла као дијете, док се Анђа удала за Тодора Радановића на Царине у Требињу. Симо Савов имао је два сина и три кћери. Синови: Саво оженио се Саветом Каратовић из Засада код Требиња и Јово оженио се Ђуком Салатић иѕ Бијелих Рудина код Билеће. Саво није имао потомака док је Јово имао два сина Сима и Миленка. Тодор Савов имао је два сина и четири кћери. Синови  Душан и Никола нијесу имали потомства. Кћер Анђа се удала за Обрада Самарџића у Билећу, Сока за Спасоја Крунића на Јасен, Стана се удала у Смедерево док се Савета никада није удавала. Ђорђо Стеванов (унук Јованов) имао је три сина: Стевана, Николу и Риста. Стеван Ђорђов оженио се из Требиња и имао кћер Јовану, која се удала за Сима Петковића у Горицу код Требиња. Никола Ђуров оженио се Ружом Паријез из Бихова и имао три сина и двије кћери. Синови: Јован, Тодор, Ђорђе. Кћери: Аница, удала се за Илију Миљковића у Хрупјеле, Јока погинула несретним случајем – убио је нехотице Трипо Миљковић из Сјенице (Билећа)