Dragana Majstorović*

ĐURĐEVDANSKA PESMA

Kiša je umorna pala,
U daljini vidite li dugu?
Da l' su robijaši još
U robijaškom krugu?

Kakvo je tamo nebo -
Da li je sive boje?
Da li se vidi duga,
Da li joj lukovi stoje?

Bože, podari im snage i volje
I neka ih iskra života drži,
Neka prežive, neka postoje!

Danas je Đurđevdan
Kad pesma svuda se ori!
Kad venci pletu se od trave,
A naša pesma je tužna
I sagla nam je glave.

Da li su logoraši  naši
videli svetlo dana?

Sunce je danas sijalo jako
I nade je bilo u nama.

Kad bi samo znali
da pesma ova se peva
da ih okrepi, osnaži
I ulije volje u tela!

Da li im sija Sunce
I greje umorna pleća?
Da li kiša na njih pada?
Kako se štite od vetra i grada?

Poruka moja je jasna:
Oblače, napravi štit
Umesto venca zelene trave!
Ako su tužni i setni -
ti im podigni glave!

*  Majka ovu poruku upućuje sinu
za kojim godinama traga!
Dragani Majstorović Albanci su
1999. godine oteli sina o
čijoj sudbini ništa ne zna.
Kad je otet, spremao se da se upiše
u četvrti razred gimnazije!