Jovan Dragačević

JEKA OD GUSALA

                                (Sloboda se ne poklanja
                                   Nego silom osvojava)

Oj, Srbine, moj brate rođeni,
Oj, Srbine, mučeniče davni!
Ne uzdaj se u pomoć tuđinsku,
Pomoć tuđa naplata je skupa;
Ne oslanjaj s na ljubav tuđina,
Ljubav tuđa puna je gorčina.
Ko u sebi dosta snage nema,
Tome tuđa ne daje melema;
Ko od drugog pomoći izgleda,
Tom najslađi zalogaj preseda;
Ko u tuđu mišicu se nada,
Taj imade još mnogo da strada.
Pa čuj, Srbe, o počuj me, brate,
Ova patnja nek je nauk za te:
Izvan tebe tražićeš badava -
Samo sloga Srbina spasava,
Tako Srbu piše i na grbu.
Prijatelja i mogo bi naći,
Al da samo štogod olakša ti,
No ne išti da on za te radi;
U vlastitoj svojoj tekovini
Čovek ima ponosa i dike.
A pokloni za decu su samo.
Sloboda je slatka samo onda
Kad je teče sam i ceo narod,
Tuđin mu je nigda dati neće.
Zato bratstva traž međ braćom svojom:
U Srbiji i Maćedoniji
I u Bosni i Hercegovini
I junačkoj onoj Gori Crnoj,
U Banatu, Bačkoj i u Sremu,
U Hrvatskoj i u Slavoniji,
Dalmaciji i dalekoj Kranjskoj
I Bugarskoj bratskoj domovini -
Tu je bratstvo što svud jedno srce,
Samo valja da se obgrlimo.
I kad ideš tražit prijateljstva,
To ga traži uvek u stradalcu,
Koga tišti ko što i teb tišti:
E, u sreći s ljudi samo druže,
A nesreća prijatelje gradi.
Pa sad pregni, o moj brate mili,
Pregni mudro i srcem i dušom:
Da se digne što je bilo palo:
Da propeva što je proplakalo,
Da se spoji što je razdrobljeno,
Da zablista što je potamnelo,
Da se združi što se otuđilo,
Da se zbrati što se odrodilo,
Da uskrsne što u grobu bilo,
Da se slavi slogom i jedinstvom,
Od danaske pa sve dovijeka. -